I kao da je bilo nekad
i kao da je bilo tu ...


Gledam stare slike i pronađem ovu. Mačak je uginuo, sat nestao.
Sat sam dobila na poklon, bio je to casio sportska varijanta sa gumenim kaišem. Cifer i kaiš imali su potpuno istu nijansu. Nosila sam ga nekoliko godina, a onda je kaiš pukao. I ja, pametna, skinem oba dela, onaj oštećeni bacim, a sa drugim krenem po časovničarskim radnjama. Našla sam jedino kaiš u crnoj boji, što nije odgovaralo.

Posle nekog vremena, nađem časovničara koji mi kaže da može da mi poruči kaiš, samo da mu donesem sat. Ja, sva srećna odem kući. Sata nema nigde. Onako, bez kaiša, se izgubio, sve sam pretražila i ništa.
Tako ostadoh i bez sata.
(fotografiju sam fotografisala, ne mogu da instaliram skener , možda posle podne, kad mi dođe muž s posla)