Stripovi

[luger]

lugerov stav je definitivno formiran posle sokantnog saznanja o prikrivenoj strasti
izmedju zagora i cika, gde mi jos uvek nije jasno kako smo pali na tu pricu i nismo
je provalili decenijama.

sa druge strane, super hik koji krade siromasnima da bi dao bogatima bi verovatno
bio popularniji od protesta po wall streetu, tako da je velika steta ako nije ispunio
uslove komisije za alkohol, duvan i vatreno oruzje i nije dobio dozvolu za exportu usa.

[Neša]

Hvala, Vlajo.

Odgovorio bih i na nekoliko konstatacija o političkoj korektnosti stripova u skladu sa onim što mi je poznato. Konkretni stripovi o kojima govorimo potiču uglavnom iz italijanskih izdavačkih kuća, koje su nastavile tendenciju špageti vesterna, koji su bili jeftiniji od američkih, a zasnivali su se na već ustaljenoj američkoj tradiciji koja je bila protkana italijanskim viđenjem cele situacije, tj. kako mali Perica (u ovom slučaju Pietro) zamišlja da je bilo. Tačno je da bi danas ovi stripovi bili iskasapljeni u kritikama, ali u doba kada su nastajali, mnogi stereotipi su bili mnogo jače izraženi upravo u SAD. Autorima nikada ne bih pripisao da su svesno podržavali nadmoć belog Amerikanca. niti propagiranje gay orijentacije, jer su Italijani u doba procvata ovih stripova bili smatrani mafijašima, lopužama, sposobnim za pravljenje sladoleda ili raznošenje pica, dok gay populacija kao datum početka borbe za svoja prava uzima stounvolsku pobunu iz 1969. godine. Podsetio bih da je Zagor nastao 1961. i da je Italija imala slične preovlađujuće stavove u javnosti po tom pitanju. Italijanski autori su naprosto prodavali ono što na tržištu najbolje ide, bez obzira na sve moguće implikacije, a koristili su stereotip junaka koji se ne švaleriše, jer je moralan u svakom pogledu, a život u šumi ili nekakva vrsta borbe su svakako isključivali brak, što se može videti i po Bleku, komandantu Marku, kapetanu Mikiju i drugima. Poslednja dvojica su imali verenice, ali dok je trajala borba, od braka i seksa nije bilo ničega. Veći bi skandal izbio da je Zagor imao avanturu sa nekom zgodnom kaubojkom nego da je pobio ne znam koliko ljudi. Osim toga, niko od pomenutih junaka nije mogao da promeni opštu situaciju u kojoj se nalazi, jer bi za čitaoce stripa to značilo da od nekadašnjih avantura mogu da se pozdrave. Kapetan Miki je stalno jurio nekakve bandite i nije imao vremena da osnuje porodicu sa Suzi, dok bi čitajući Bleka ili komandanta Marka čovek pomislio da je američki rat za nezavisnost trajao bar sto godina. Osnivanje američke države bi bio kraj jurnjave sa crvenim mundirima, a za poslednju dvojicu bi značio odlazak u penziju. Naprosto, ne bi bilo ni teme za strip ako bi Blek postao običan traper i jurio medvede po šumi, Rodi otišao na školovanje, a Okultis počeo da radi na nekom univerzitetu. Šta bi radili komandant Mark, Blaf i Žalosna Sova kada odu Englezi? Ne mogu da zamislim strip u kome komandant Mark i Beti vode sitnu dečicu u kafanu kod Blafa u kojoj Žalosna Sova prosipa mudrosti o čukundedi vraču. Iako je Tarzan rođen pre stotinak i kusur godina, i dalje nije omatorio, a kada bi u realnom životu pokušao da ostvari sve avanture, morao bi da živi bar dva-tri veka, ili da učini da jedan dan traje trostruko. Gotovo svi ovakvi junaci su u karijeri popili toliko metaka da u sebi imaju metala više nego Robocop.

Realni život i pogled na svet se naprosto ne mogu povezati sa nijma. Većina pomenutih junaka se zasniva na romantizaciji stereotipa, koja je u filmu počela nešto pre II svetskog rata i trajala otprilike do osamdesetih godina 20. veka, dok se u književnosti pojavila i nešto ranije. Ukoliko bi sada počeli da pišu, autori koji su u detinjstvu bili poznati nama, našim roditeljima ili babama i dedama, bili bi ismejani, kritikovani i praktično nepoznati. U vreme kada su se rodili, dotakli su tada egzotični svet drugih kontinenata ili istorijskih epoha zasnovane na stereotipima koji danas više ne postoje. Karl Maj ili Džek London predstavili su Divlji zapad i 19. vek u američkoj istoriji uopšte na jedan slikovit način, a usledili su filmovi i stripovi. Tarzan je predstavio Afriku, kao nepoznat kontinent pun izgubljenh gradova i ljudi koji žive u dodiru sa prirodom, a Indijanci i crnci su se zasnivali na konceptu plemenitog divljaka (noble savage, bon sauvage), tj. urođenika koji je u stalnom kontaktu sa prirodom, idealizovanih osobina, ili na rasističkim konceptima koji su provejavali u tadašnjoj misli. Novo vreme je donelo nove standarde i saznanja koji su potisnuli stare, tako da će ovi stripovi, ali i knjige i filmovi, uskoro delovati strano i egzotično.

[luger]

na svu srecu nisu svi stripovi bili opsednuti kolonizacijom velike amerike i genocidisanjem
zatecenih domorodaca.

citao se i rip kirbi (u odnosu na ove sa problematikom mladih izvidjaca taj je bio nivo
kluba knjizevnika iz francuske ulice), a politikin zabavnik je nekako dosao do prava i objavljivao
i stripove o dzemsu bondu.

da se ne zaboravi, u izdanju politikinog zabavnika je par godina izlazio i strip 81 (prvi broj izasao,
logicno, 1981) koji se kasnije zvao 82,83 itd, vec po godini izdavanja.

... e taj prvi broj jos uvek cuvam.

[eee]

Skoro sam uzeo jedan, po meni, mnooooogo dobar strip. Metabaroni. Sve delove. Iz broja u broj, od metabarona do metabarona, sve su ludji i neverovatniji

Trenutno čekam 3ću svesku 100 bullets u tvrdom povezu na engleskom. Izlazi krajem septembra. Prve dve sam već nabavio

[vlada035]

@ Neša

Prevod Asteriksa u Marketprintovom Asteriksovom Zabavniku je radio čuveni Đorđe Dimitrijević, koji je radio ne samo Asterixa vec i druge humorističke stripove, a i sada radi na prevodu Taličnog Toma koje kod nas sad objavljuje Veseli Četvrtak.

[Neša]

Hvala na ispravci, Vlado. Umalo da se obrukam jer sam čitao nešto sasvim drugo pre nego što sam napisao post.

Ovim primerom ponovo potvrđujem da sam rasejani profa

[bajker71]

I ja sam deo generacije koja je ludela za stripovima i čitao sam sve do sada nabrojano a najradije Zagora, Marka i naravno Alan Ford. Imao sam ogromnu kolekciju stripova koju sam u određenom momentu menjao za neki pecaroški pribor itd. zbog čega i danas žalim. Čitam ih ponovo u elektronskom obliku i sećam se dobrih starih vremena. Takođe sam voleo da čitam pisane romane Dok Holidej, naročito one koje je napisao Frenk Larami.

[vlada035]

Strip scena je u Srbiji izuzetno zivnula u poslednje 3 godine, samo u poslednjih 6 meseci pojavile su se 5-6 nove izdavacke kuce.
Pokrivena je gotovo cela svetska produkcija, kompletan italijanski Boneli koji rade nekoliko razlicitih izdavaca, Carobna knjiga je pre desetak dana startovala sa americkim Marvelom, objavili su Osvetnike a ovih dana se ocekuju Spiderman i Silver Surfer.
Malo je bila zapostavljena Fra-Bel produkcija, takozvani BD albumi, ali se i tu sad pojavljuju novi izdavaci.
Vazno je i sto se sve vise objavljuju stripovi domacih crtaca, Bane Kerac zavrsava sa izdavanjem Cat Claw, a sad je izasao i njegov album Balkan Express, a pojavio se i 2. tom Yu Tarzana...

[vlajo]

da se ne zaboravi, u izdanju politikinog zabavnika je par godina izlazio i strip 81 (prvi broj izasao,
logicno, 1981) koji se kasnije zvao 82,83 itd, vec po godini izdavanja.

... e taj prvi broj jos uvek cuvam.

E, da Politikin zabavnik, tu su se pojavili Poručnik Bluberi, Džeremaja i Crna Brada gusar Ej ljudi, jer neko čitao Seks strip, ja priznajem da jesam, bilo je odličnih mislim da ih je izdavala ista kuća kao i Biser strip.

[vladas]

...Ej ljudi, jer neko čitao Seks strip...

Nisam, cini mi se, imao prilike da ga citam, ali pamtim strip Druuna koji je bio definitivno provokativan.

A, naravno - da ne zaboravim da pomenem da sam obozavao i Moebiusove stripove!