Šta je po vama modni sat?

[milan zmaj]

Upravo to Rus...i zanimljivo ekspirimentisanje vodecih ljudi iz tih kompanija.....
Uzeti Gucci Sea Hawk ili Gp Sea Hawk?
Mislim da tu nema mnogo razmisljanja...ko nije uniformisan u Gucciu

[RUS]

...Uzeti Gucci Sea Hawk ili Gp Sea Hawk?...

Ciljna grupa.
Ne kupuje ista vrsta ljudi Gucci i GP. Ovi sto kupuju Gucci verovatno nikad nisu ni culi za GP, dok ovi sto kupe GP su sigurno culi za Gucci i verovatno imaju neko njihovo odelo.

[milan zmaj]

E tu Rus ne mogu da se slozim..
Opet se vracamo da nismo mi isto kao sto su oni koji nose ovakve skupe brendove,bas totalne ne znalice...
Naravno da ih ima,ali mislim u velikoj manjini.

[HADzI DALIBOR]

Ocekivao sam takav odgovor, ali to je samo moj ugao gledanja jer stvarno ne vidim svrhu davati velike pare za elektroniku

Auuu,pa đe ćeš mi na kvarc jadan ne bio!
Pogledaj malo cijene boljih kvarc mehanizama pa ih uporedi sa cijenama mehaničkih legendi kao što su Seiko 7s26,Miyota 8215,Eta 2824,.....mislim da ćeš se iznenaditi! Za vrhunske kvarc(Eta Thermoline,Seiko 9f,Citizen A660...)cijena se ni ne zna jer ne možeš doći do njih u slobodnoj prodaji!

[BobanMax]

Casio, doduse, ne proizvodi odela, ali zato proizvodi, osim satova, muzicke instrumente, digitrone i jos neku sitnu (i manje sitnu) tehniku. :-)

E sad, oni su verovatno u kategoriji muzickih instrumenata "modni brand"... :-) (U poredjenju sa ROLAND ili KORG)

Ipak, uspeli su u industriji satova da izgrade respektabilno ime, pre svega u kategoriji ulozeno - dobijeno.

Polica, recimo, Fossil-a u nekoj radnji satova, izgleda kao svemirski brod u poredjenju sa policom Casio. I to je ono sto privlaci mladju klijentelu, i to je sasvim normalno. Ne kupuju svi sat sa namerom da im vecno traje. Kome se svidja Fossil, Esprit ili neki slican brend, neka kupi, najcesce se nece uopste pokajati.

[davorb]

Voleo bih da ozivim ovu temu jednom dilemom koja me kao novajliju u svetu satova jako muci.
Zanemarimo da je granica izmedju modnog i 'pravog' sata cesto jako tanka, da postoje dobri (skupi) modni satovi i da je uopste termin modnog vrlo upitan. Mene interesuje sta to neke brendove (od kojih se poneki i ovde spominju) koji nisu direktno iz sveta mode, vec prevashodno satni brendovi, cini manje vrednim od ostalih? Tu ne mislim direktno na kvalitet sata (ili je mozda to jedini faktor), dakle ne zasto je neki konkretno sat sa jeftinim kvarcnim mehanizmom manje vredan od nekog dobrog automatika, vec zasto pojedine marke apriori upadaju u segment 'losih' satova?
Razumem argument da je Diesel ili Armani modni brend, jer sta bi drugo mogao da bude, ali zasto je Fossil toliko omrazen?Meni je on oduvek bio najpre sinonim za satove, pa tek potom neko ko brendira naocare, ili nakit. Ili sta je sa Swatch satovima? Da ne pominjem da se imenom vezuju za Swatch group (nisam bas siguran sta je u tom slucaju starije-kokoska ili jaje i da li jedno ima direktne veze sa drugim). Zasto Festina nije renomirani proizvodjac? Ili Casio? Da ne pominjem naveliko nevoljeni Timex, koji je apsolutno firma sa izvesnom tradicijom? Siguran sam da u ovom domenu ima jos mnogo brendova (Sector, Jaques Lemans, Skagen...)

[Haifisch23]

Moram te razočarati, jer nisi imao pravu sliku o Fossilu. Kada su braća Kartsotis 1984 godine ustanovili firmu Fossil, osnovni namen je bio uvoz modnih satova iz Hong Konga na američko tržište, posebno onih sa retro izgledom. To su bili kvarčni satovi i tako je Fossil već od samog početka nosio epitet modnog brenda. Kasnije su širili poslovanje i sa formiranjem Fossil grupacije u nju uključivali sve veći broj modnih brendova (Adidas, Puma, Burberry, Diesel, DKNY, MIchael Kors, Marc Jacobs, Karl Lagerfeld, Emporio Armani). Zato je Fossil u svojoj osnovi modni brand ali za razliku od nekih drugih u sličnom razredu Fossil je od 2001 godine krenuo smerom napredovanja i približavanja klasičnom časovničarstvu. Te godine Fossil grupacija za približno 5 miliona $ odkupljuje pravo i postaje vlasnik tradicionalaog švajcarskog brenda Zodiac, koji je bio ustanovljen 1882 godine i koji je u početku 20 veka svoje mehanizme dobavljao čak Kintaru Hattoriju, čoveku koji je ustanovio Seiko. Ako bi u horologiji postojao Hall of Fame, onda bi Zodiac prvi put otvorio vrata 1936 godine, kada je na In House mehanizmu 1551, ručnom navijaču sa 8 dnevnom rezervom snage patentirao takozvani Clip Shock Protection, koji je napravljen u obliku slova Z i obavija točak (balance wheel) i pruža mu antischock zaštitu.
Međutim, Fossil ovde ne staje pa pet godina kasnije u švajcarskom Glovelieru osniva preduzeće Swiss Technoloy Production (STP), koji 2008 godine,razvija prvi in house mehanički mehanizam grupacije Fossil, automatik kalibar STP 1-11, koji je u svojoj strukturi veoma sličan klasiku ETA 2824-2. Svakako, radi se o velikom uspehu i godišnja proizvodnja ovog mehanizma iznosi oko 100.000 komada i koristi ga čak i mnogo renomiraniji brend Roamer u modelu Saturn.
Mehanizam STP 1-11 najveću slavu doživljava, kada ga Fossil grupacija 2015 godina stavlja u reizdanje čuvenog Zodiac modela Sea Wolf. To je bio diver, predstavljen na Basleworldu 1953 godine zajedno sa Rolexom Submariner i Blancpain Fifty Fathoms i uz Suba važi za jednog od prvih komercijalnih ronilačkih satova.
Tako je Fossil iz tipičnog modnog brenda prerastao u ozbiljan horološki subjekat, koji je čak i ličnu kolekciju obogatio linijo Fossil Swiss, koja se sastavlja u Švajcarskoj.
Što se tiče Swatch satova - to je posebna priča. Svi znamo, da je kvarčna kriza '70 godina prošlog veka opustošila tradicionalnu švajcarsku industriju satova. 1980 godine su brojevi bili zaista neumoljivi. Ako je 1970 godine, godišnja realizacija švajcarske produkcije iznosila 80 miliona Franaka, 1980 godine ona je pala na samo nešto više od 25 miliona Franaka. 1970 godine je tržni udeo (market share) na svetskom tržištu iznosio 80 % a 1980 godine on je iznosio samo 15 %. 1970 godine je u švajcarskog produkciji bilo zaposleno 89.000 ljudi, a 1980 godina broj je pao na 37.000, da bi 1985 godine dostigao samo 33.000 zaposlenika. Samo grupacija Ebauches SA je sa 140 In House mehanizama iz 1970 godine, deset godina kasnije završila na samo 40 kalibara. Naprimer, SSIH Group (Omega, Tissot, Lemania) je sa godiđnje realizacije 12,4 miliona Franaka 1970 godine pala na 1,9 miliona Franaka, 1982 godine. Švajcarske banke su u tom periodu uložile preko 900 miliona Franaka, da su SSIH i ASUAG grupaciju održale u životu. Krajem 1982 godine na Konzorcij švajcarskih banaka (UBS, Credit Suisse i Swiss Bank) dolazi neformalna ponuda Seika, za kupovinu SSIH Group, prvenstveno Omege. Banke angažuju prestižnu savetodavnu švajcarsku agenciju Nicolas G. Huyek i zadužuju je za realizaciju poslovne transakcije.
Ali Nicolas G Hyek je posebna vrsta ljudi i u transfer je već od samog početka ušao sa namerom, da zadrži Omegu u domaćem vlasništvu i ne da je proda. U intervju za Wall Street Journal je naglasio: "Prodaja švajcarske časovničarske industrije je u stvari prodaja švajcarske nacionalne kulture, prodaja svega onoga o čemu se zna: naših kuća, naših polja, naših planina. Tada mi je predsednik japanske korporacije rekao: Vi ne možete više praviti satove. Švajcarci mogu praviti sir a ne satove. Zašto nam ne bi prodali Omegu za 400 miliona Franaka. Moj odgovor je bio: samo preko mene mrtvog. Ovo su potvrdili svi članovi švajcarske delegacije, koji su bili prisutni na tom sastanku u New Yorku.
Hyek se u trenutku odlučuje za protiv udarac i na misao mu je pala genijalna ideja. Ništa skupo i prestižno, kao do tada nego nešto, što je jeftino a još uvek Swiss. To je bio Swatch sat.
Uspeva, da ubedi konozorcij banaka, koji svoj udeo u grupaciji ASUAG povećavaju iz 38 % na 77,5 % i sprovode udruženje ASUAG i SSIH gruapcije u današnju Swatch grupaciju. Istovremeno Nicolas G. Huyek stupa u kontakt sa ETA inžinjerima 29-godišnjem Elmar Mockom i 35-godišnjem Jacques Millerom, te im daje molbu i zadatak za realizaciju njegove ideje. Mladi inžinjeri uzimaju ultra tanak ETA Delirium 9P kvarčni mehanizem i totalno ga ogoljavaju. Skunili su mu osnovnu ploču i dirketno su ga nalepili na poklopac kućišta. Dok je prosečan japanski kvarčni mehanizam iz toga vremena sadržavao oko 150 delova, SWATCH je bio napravljen iz samo 51 dela. Naziv je dobila iz Swiss Watch, dok neki izvori tvrde, da se radi o radnom nazivu Second Watch, koji je značio zamena, slabija odnosno onaj drugi sat. Pošto je dizajn takvog sata bio od sudbonosnog značaja, Hyek je i za to imao nos i angažuje ETA dizajnere 37-godišnju Marlyse Schmid i 30-godišnjeg Bernarda Mullera. Tako su nastali neki sasvim novi i revolucionarni dizajnerski poduhvati. SWATCH sat je na svet uleteo sa slogoanom: The Swiss Watch that knows life should be an adventure. Več u prvoj godini (1983) je bio prodan u fantastičnih 1,1 miliona primeraka a 10 godina kasnije preko 110 miliona SWATCH satova je našlo svoj dom širom sveta. Mlada generacija je ove modele potpuno usvojila i tako je swatch postao deo popularne kulture. Ujedno je to bio totalni protivudarac Seiku, Citizenu i Casiu, čiji su se satovi mogli naći i u kutiji praška za pranje, kojeg si kupio u Trstu.
Tako, da SWATCH satovi već u svojoj osnovi ne nose sinonim za kvalitetu, već sasvim suprotno, pa su zato bili već na kraju prošlog veka vrlo brzo zaboravljeni. Ali imali su veliku ulogu u reanimaciji švajcarske produkcije a po Nicolasu G. Huyeku će jednog dana biti imenovano mnoštvo ulica u ovoj državi.

Priča o Sectoru je ustvari žalosna priča. Filippe Giardiello je 1980 godine u Napoliju ustanovio firmu i odmah krenuo u agresivnu marketinšku kampanju sa sloganom No Limits. Fokus je bio na sportsku sferu i to onu ekstremnog karaketera: padobranstvo, slobodno alpsko planinarenje, ronjenje na dah, solo plovidba okeanima i slično. Sve to su dopujavali izuzetno robusni i izdržljivi kvarčni i mehanički (automatik) satovi sa vlastitom proizvodnjom u švajcarskom Neuchatelu, koji su koristili ETA mehanizme. Cela priča se uspinjala strmim putem, brend je dostigao visoku Swiss Made reputaciju pa ga 2001 godine preuzima Bulgarijeva firma Opera Group. Mada je to na početku donelo još veću reputaciju Sektora, zapravo na praktičnom polju nije predstavljalo nikakakav napredak pa brend 2006 preuzima najveći italijanski subjekat na području nakita Morellato. Tu počinje pad Sektora, jer se Morellato odlučuje, da Sektor suprostavi tadašnjim velikim subjektima u segemntu kvarca Festini i Jacquesu Lemansu. Proizvodnju u Švajcarskoj sve više smanjuju i u satove sve više ubacuju Miyota mehanizme. 2014 godine potpunu prestaju sa proizvodnjom Swiss Made satova i brend srozavaju na pre pomenuti nivo. Tako je Sector sada svetlosnu godinu udaljen od nekadašnje reputacije.

Zašto Festina nije renomiran proizvođač? Zato jer je usmerena u tržište jefitnih kvarčnih satova i to je očito potpuno zadovoljava jer sa preko 5 miliona prodatih satova na godišnjem obimu spada u Top 4 svetskih proizvođača satova. Festina je svoj vrhunac dostigla u razdoblju od 1992 do 2016 godine, kada je bila zvanični merač na najvećom svetskom biciklističkom spektakllu Toru De France. Sve to vreme je izdavala seriju hard sportskih modela Tour de France, koji još uvek predstavljaju izazov mnogim kolekcionarima sportskih satova i neke serije su još uvek tražene. Tako je Miguel Rodriguez ispunio cilj, koji je postavio, kada je kupio prava na ovaj brend, koji je 1902 godine u švajcarskom La Chaux De Fondsu ustanovila porodica Studi. Ni švajcarska Festina nikada nije ušla u prvu ligu, jer je bila tipičan assembleur (sastavljač), koji je najveći uspeh postigao 1952 godine sa pozlaćenim hronografom, koga je pokreato čuvenim Landeron 39 kalibrom.
Osim toga Festina Group je u kontaktu sa nešto ozbiljnijom horologijom preko Swiss brendova Candina i Jaguara a za mene jednog od najvećih iznenađenja u modernoj horologiji je bila akvazacija čuvenog Perreleta, top časovničarskog ateljeja House of Perrelet, 2004 godine. Samo tri godine kasnije Miguel Rodriguez pravi još jedan podvig i na čelo Perreleta postavlja Marca Bernharda, vrhunskog časovničara, kojeg dovodi iz IWC. Ovaj brend postavlja u segment srednjeg višeg razreda (5.000 CHF - 7.000 CHF) i godišnju produkciju podiže na 8.000 satova a 2007 godine Marc ravzije prvi sat u istoriji sa kombinacijom regulator - retrogradni display za časove. Danas Perrelet raspolaže sa dvea vrhunskim In House mehanizmima P321 i P481.

Ne bih se složio, da Casio nije renomiran proizvođač. On to jeste ali u sferi kvarc satova, koji sam po sebi ne nosi taj epitet. Prozvodnja kvarca je jednostavna i jefitna, pa su takvi i njeni konačni proizvodi. Dok je mehanika spoj nauke, tradicije i umetnosti, kvarc je više - manje, zanatska delatnost.

Naveliko nevoljeni Timex - ne bih se ni sa ovim složio. Timex je u svojoj 166 godišnjoj istoriji imao uspona i padova, Više je bilo ovih prvih (naprimer: 1888 godine je Waterbury Watch Company-kasniji Timex je najveći proizvođač satova na svetu, model Mickey Mouse iz 1933 godine, koji je predstavljao prvi američki sat sa godišnjom realziacijom preko 1 milion $, In House mehanizam M22 iz 1950 godine, koji je radio bez umetnih rubina, 1962 godine je svaki treći prodani sat na tržištu SAD dolazio iz Timexa).
Timex je jedva preživio kvarčnu krizu. 1978 godine broj zaposlenih radnika pada na broj od 6.000 a 8 godina pre toga je iznosio 30.000. Ipak, 8 godina kasnije posle fokusiranja na kvarc satove Timex lansira model Iron Triathlon, koji u devedestim godinama postaje najprodavaniji sportski sat na svetu.
1992 godine izlaze sa modelom Indiglo sa kojim Timex i u dvadeseti prvi vek ulazi sa najvećim tržnim udelom na američkom tržištu.
1994 godinu Timex obnavlja ugovor sa Disney-em i reizdaje Disney Collection, koja takođe predstavlja određen komercijalni uspeh kao i linije Expedition, predstavljena 1997 godine.
Današnji Timex se sve više vraća u sferu mehanike, mada je još uvek daleko od prošlosti. Ipak, Timex je održao neku draž i za njegovim vintage modelima zatreperi srce punog broja horoloških sladokusaca.

Puno navedenih brendova ne može dostići renomiranu sferu, jer nemaju vrhunski kvalitet, nemaju tradiciju, ti brendovi su samo sastavljači satova i ne ulažu u razvoj hardwarea nego energiju uglavnom ulažu u dizajn i potražnju na tršištu po najeftinijim delovima, koje će ugraditi u svoje proizvode. Neki čak i ispadaju smešni. Naprimer, austrijska braća Riedl, koji su bili izuzetno jedinstveni, kada su svoj brend nazvali Jacques Lemans, koji asocira na francusko ime iz zapadnog dela švajcarske i prezime na vrhunskog proizvođača satnih mehanizama Lemaniu, a logotip brenda više nego podseća na logotip Jaeger-Le Colutra.

Na kraju, modni satovi i satovi sličnih proizvođača (Festina, Jacques Lemans, Nautica, Quantum....) imaju jaku ulogu u komerijalnoj sferi današnjih tržišta. Ne smemo zaboraviti, da su to u ukupnom segmentu najprodavanija grupa i da mnošto prodavnica u celom svetu najviše živi od prodaje baš tih i sličnih satova.

[eee]

Druže, skidam kapu na odgovoru.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk

[Haifisch23]

Hvala na čitanju!

[Baron]

Svaka čast!

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока