Registracija
Help
101LikesOdličan tekst! Hvala Haifisch23
LinkBack URL
About LinkBacks
Re: Šta je po vama modni sat?
Odličan tekst! Hvala Haifisch23
Kvarcni satovi su precizni. Mehanički satovi imaju dušu.
Re: Šta je po vama modni sat?
Haifisch23 svaka čast! Idi na more polako
Sent from my G3221 using Tapatalk
Re: Šta je po vama modni sat?
Attila kaže:
Idi na more polako
Sent from my G3221 using TapatalkSto mi ovo zvuci poznato?
Re: Šta je po vama modni sat?
Kolega taunus dobra ti memorija, pratim te
Sent from my G3221 using Tapatalk
Re: Šta je po vama modni sat?
Odlična edukacija Haifisch!
Re: Šta je po vama modni sat?
Haifisch, moj dubok naklon! Toliko sistematicnosti, konciznosti i znanja, pa jos u jednom izuzetno nadarenom pripovedackom stilu nikada nisam sreo. Ne znam cime se bavis, ali steta bi bila da nikada ne nastane neka horoloska enciklopedija sa tvojim potpisom.Ja znam da cu na svaku temu koja me interesuje postaviti pitanje u iscekivanju tvog opsirnog odgovora i na upitano, ali i mnogo vise.
Dodao bih svoje zapazanje iz 'naucenog' da uprkos naporima (ili slucajnim izletima) pojedinih firmi da naprave kvalitetan sat vecina ih ipak ne ispeva da se izbori za svoje mesto pod 'ozbiljnim' suncem, mozda prevashodno i zbog 'snobizma' ljudi iz ove oblasti. Eto, na primer Fossil je napravio svoj automatik mehanizam (uz jos neka druga postignuca) ali dzaba mu kad ima etiketu honkonskih jeftinih kvarceva. Ja sam, na primer, nedavno gledao jedan Fossilov automatik koji mi se vizuelno jako svideo, ali gde god da sam nasao neko misljenje o njemu na internetu svuda je stajalo da to treba zaobici u sirokom luku. Ili recimo zapala mi je za oko konstatacija kako Sector pocinje da propada izmedju ostalog ugradjujuci Miyota mehanizme, ili kako je Jaques Lemans (i njemu slicni) samo sklapac satova, dok su to valjda i mnogi mirkobrendovi koji prodaju satove po pozamasnim cenama (?). Eto, na primer, i ja sam kupio Zeppelina koji je nista drugo do sklapac tudjih delova, ali ipak mi niko nije rekao "nemoj to-to je modni sat", mada verujem da niko ne misli ni da je to neki renomirani brend...
Nikako ne osudjujem bilo cije stavove, naprotiv, beskrajno hvala na uvidu u znanje i temeljitost istog, sa kojim ne mogu da se ne slozim i sam usvojim sve te stavove, samo mi se cini da je jako tesko osvojiti ljubitelje satova, ako nemas pedigre i da to mozda najvise utice na jednu ovakvu klasifikaciju. Ili isto tako ti dzaba istorijsko nasledje ako si dozvolio kinezima da kupe tvoju firmu.Naravno, cast izuzecima (kako medju ljubiteljima, tako i medju proizvodjacima).
Sve u svemu hvala na detaljnom odgovoru i budi siguran da ce biti i drugih pitanja
Re: Šta je po vama modni sat?
A koje mehanizme koriste GShock?
Послато са SM-G960F помоћу Тапатока
Re: Šta je po vama modni sat?
Hvala i tebi na pitanjima a isto tako i na odgovorima. Ono što mi se kod tebe sviđa je ta radoznalost i želja za dobivanjem novog znanja i da polako iz toga stečeš sopstvene utiske. Ovo zadnje je najvažnije, jer gledišta moraju dolaziti iz vlastite glave a ne na osnovu opšteg mišlenja, koje je u najviša primera površno i mnogo puta nema dodirnih tačaka sa istinom. Zato odgovore uvek treba prvo tražiti u sebi a tek onda u drugima.
Ono što mogu sada slobodno da kažem, ako budeš i dalje znatiželjan i ako i dalje budeš imao želju za novim saznanjima u ovoj prelepoj oblasti, da ćeš kopajući po beskrajnim tunelima časovničarstva i tumarajaći po dubinama riznica velikih horoloških imena osvojiti znanje, koje će promeniti sadašnji pogled. Time ne mislim, da je on pogrešan, nego trenutan. Nekada je važnije čitanje između redova nego strogo zadržavanje samo na njima.
A sada na neke konkretne stvari, koji ti smetaju. Dobro si primetio. Ovaj naš svet satova, koji nas toliko privlači i razveseljuje sadrži i onu realnu i pomalo tužnu stranu - snobizam. On je prisutan svuda, pa tako i ovde. Ono što će ti olakšati pogled i razumevanje na taj tip ljudi je činjenica, da oni u 99 % nemaju pojma o tome šta pričaju ili pišu, pa ćeš to kroz neko vreme posmatrati sa (pod)osmehom na licu.
Fossil nosi atribut modnog brenda i to je činjenica, koju su sami sebi skuvali. U postu sam naveo sve brendove, koji sačinjavaju Fossil grupaciju i 98 % njih dolazi iz modne sfere. Isto tako sam naveo, da je Fossil krenuo u smeru ozbiljnijeg časovničarstva, što je sa Zodiacom i STP1-11 vlastitim mehanizmom to i dokazao. Jedna od najvažnijih konstanti u horologiji je minuli rad odnosno tradicija. To je nešto što nosiš sa sobom. Ona mnogima pomaže a nekima odmaže. Fossil je tek na putu preokretanja i biće mu potrebno još puno vremena i pre svega hrabrosti, da ga zaljubljenici i poštovaoci horologije shvate ozbiljnije. Ovo nema veze sa snobizmom. Ja na to gledam drugačije. Zahvaljujući modnim satovima i modnim brendovima, koje je donosio u svoje gnezdo, Fossil je stekao dovoljno materijalnih sredstava i omogućio sebi, da se uhvati u koštac sa dubljim horološkim izazovima. To je za mene pozitivan stav. Naveo sam, da godišnji obim proizvodnje mehanizma STP1-11 iznosi 100.000 komada, što je izuzetno respektabilan broj. To znači, da se mehanizam ugrađuje u isto toliko mehaničkih satova, koji nalaze put do kupaca. Kupci su različiti. Daleko najviše je onih, koji se ne opterećuju sa kvalitetom i tradicijom, nego satove kupuju po kriterijumu cene i izgleda. Oni što su na raznim forumima savetovali, da takve satove treba zaobilaziti smatraju sebe ljubiteljima i poznavaocima a ubeđen sam, da nemaju pojma, šta je STP 1-11 i povezanost Fossila sa Zodiacom. Jednostavno negde u podsvesti im i dalje sedi informcija Fossil - modni sat - Hong Kong i na tome su ostali. Nisu snobovi, nego im samo nedostaje prava informacija. Zato, ne vidim nikakvu prepreku, da sebi ne kupiš sat ovog branda, ako ti se sviđa. Ne samo ovog, nego bilo kojeg drugog, pa čak i ako je to modni brend. U jednom od postova sam naveo, kako su organizrani ti omalovažavani modni brendovi i da se suprotno optem mišljenju radi o dobro uređenoj branži. I zato se uvek vraćam na ono najvažnije: odgovore ćeš pre svega naći u sebi a ne u drugima.
Tako je i sa Jacques Lemansom. Niko nije rekao, da su to slabi satovi. Ja sam se dotakao naziva, koji su sebi dali i da nisu bili ono, što je u horologiji najcenjenije - originalnost.
Sector nije pao samo zato što se u određenom vremenu u njihovim satovima našla Miyota umesto Ete. Miyota su kvalitetni kvarčni mehanizmi i u puno slučajeva nemaju nikakvu inferiornost u odnosu na švajcarske proizvođače. Sector je pao, zato što je počeo, da se suprostavlja Jacques Lemansu i Festini i time sišao sa puta, gde je počeo da ozbiljno konkuriše Tissotu, Certini, Hamiltonu. Većina današnjih kupaca Sectora nema pojma o tome, dok poznavaoci dobro znaju, šta je pre deset i nešto više godina nudio Sector, a šta danas. To nije snobizam, nego jednostavna činjenica.
Sastavljači i proizvođači. Ovo je dosta složenije i komplikovanije područje horologije, gde se vraćamo na ono što predstavlja srce i mozak svakog sata - mehanizam. Ono što je najteže i predstavlja najveći izazov u časovničarstvu je razvoj i stvaranje vlastitog mehanizma. To je proces, koji traje najmanju godina dana a može, da se oduži i čitavu deceniju. Osim toga to je proces, koji se započne a nikada se ne zna, da li će na kraju biti uspešan. Ono što je najbitnije, kod svega toga je Znanje. Ali i to nije dovoljno, jer proces razvijanja mehanizma danas košta najmanje 1 milion € pa sve do nekih 5 miliona € za hronografski kalibar. Naravno, govorim o mehaničkim satovima, pa je to i ujedno odgovor zašto su mehanički satovi cenjeniji i skuplji od kvarca. Jer nije isto sastaviti prosečno 200 delova ili 300 delova (hronograf) u jedinstvenu strukturu, koja dobiva energiju sama od sebe i pri tome meri vreme sa prosečnom 99,9988 % preciznošću, nego prosečnh 170 delova kod kvarca, kojima energiju daje baterija i istovremeno njihovu nekoloko veću ali u najviše primera ne tako značajnu preciznost. Naprimer, jedan od najvećih izazova u horologiji je bio napraviti hronograf na automatsko navijanje i trajalo je čak 43 godine od prvog automatskog mehanizma do 1969 godine, kada su bila predstavljena čak tri. Sva najveća imena horlogije su to pokušavala te 4 decenije ali je samo Zenithu, asocijaciji Heuer&Breitling&Buren&Dubois-Depraz i Seiku to uspelo pretvoriti u stvarnost. Zato je razlika u ceni i privrženost mehaničkim satovima tako očigledna. Zato su oni koji imaju vlastite mehanizme, koje su razvili na osnovi vlastitog znanja, spretnosti, umeća i onih, koji su imali hrabrost, da u to ulože ogromna finansijska sredstva, proizvođači a oni koji kupuju mehanizme od proizvađača i stavljaju ih u satove pod vlastitim brendom, oni su jednostavno, sastavljači. Zato oni nikada neće biti jednako cenjeni, kao prvi. I to se događa u svim sferama časovničartva od High End mehaničkih satova, pa do kvarčnih. (Odnos Seiko, Citizen vs. Festina, Jacques Lemans, Emporio Armani itd). Samo što je u nižoj sferi kvarčnih satova proizvodnja mehanizama toliko jeftina, pa dolazi do rušenja cenovne hierarhije (naprimer ima modnih satova, koji su skuplji od Citizena ili Seika).
Vrlo je bitna i razlika među assembleurs (sastavljačima). Nisu svi jednaki. Ima i uvek je bilo onih, koji uprkos činjenici, da nisu bili sposobni stvoriti vlastite mehanizme, što su hrologiji doneli velike novitete na drugim delovima satova (Nivada, Chronoswiss, Aquastar, Mido, Certina, Concord, Edox, Sinn, Yema...). Ili u kvarčnoj sferi Casio.
Ali zna se šta su Breguet, Patek Philippe, Audemars Piguet, Jaeger-LeCoultre, Vacheron Consantin, A. Lange & Sohne, Ulysse Nardin, Rolex, Omega, IWC, Blancpain, Gallet, Universal Geneve, Breitling, Girard Perregaux (Tag) Heuer, Longines, Cyma, Marvin, Minerva, Vulcain, Chopard, Enicar, Panerai, Tavannes, Rado, Sandoz, Tissot, Seiko....
Iako površan pogled na tržište satova pruža sliku neuređenog i stihijskog cenovnog pozicioniranja, samo malo dublja analiza pokazuje, da se u preko 95 % slučajeva zna, ko je ko i zašto je njegova cena takva a nekog drugog onakva.
Čak i to nema puno dodirnih tačaka sa snobizmom. Snobovi ne diktiraju cene, oni su samo žrtve vlastitog neznanja, ega i potrebe po pokazivanju svoje kupovne nadmoći, kada ograničenom audotorijumu pokažu sliku svog sata ispred volana nekog boljeg automobila. Turbofolk horologija. Ali ne traba im zamerati, jer razlike nas čine bogatijim. Ima nas svakakvih. Svi smo mi ovde u neku ruku egzicibicionisti. Neko sa Rolexom, neko sa Seikom, neko sa Junkersom, neko sa odličnim vintage draguljom. Ali na kraju krajeva, sve nas ipak povezuje ljubav i taj odnos do satova, za koji se nadam, da prvenstveno dolazi iz srca, zatim iz mozga i tek na kraju, ako je to uopšte i potrebno, iz džepa.
Ako se na određen sat gleda isključivo kao konačan produkt, kao komad čelika, stakla i kože, kojeg držiš u ruci, onda razumem, da mnogima nije jasno zašto je jedan Steinhart 15x jeftiniji od Submarinera ili zašto je Jacques Lemans toliko inferioran u odnosu na Citizen ili Seiko. Ali samo kada se polje shvatanja samo malo raširi, šta iza sebe nosi taj Sub i koliko vlastitog znanja, koliko energije, koliko sredstava je bilo utrošeno na morska istraživanja, koliko certifikata je bilo potrebno dobiti od francuskih i švajcarskih ekspertnih organizacija ili koliko je vredna ideja i ostvarivanje te iste, da se stvori sat, koji se u nedelju koristi u morskim dubinama a u ponedeljak se može koristiti uz odelo prilikom govora u skupštini Ujedinjenih Naroda, onda stvari postanu jasnije.
Kada smo već kod teme kvarca, vidim da neki ljubitelji japanskih satova još uvek žive u iluziji, da su Seiko, Citizen i Casio isključivo svojom zaslugom skoro uništili švajcarsku tradicionalnu industriju. Ali, to je daleko od istine.
Prvi, koji je poradio na uvođenju struje u ručne satove je bio američki proizvođač Elgin, koji je još 1952 godine sa francuskim proizvođačem mehanizama LIP iz Besancona uspeva razviti nekoliko protipova elektromehaničkih satova. Ali je projekat iste godine na tome i ostao. Već sledeće godine Bulivin inžinjer Max Hetzel u švajcarskom Bielu, izrađuje micro tuning fork mehanizam, koji sa pomoću baterije vibrira 360 oscilacija u sekundi, što je donosilo preciznost od +- 2 sekunde na dnevnoj bazi. Problem je bio u tome, što se radilo o mehanizmu veličine pisaće mašine i trebalo je pronaći način, kako ga staviti u ručni sat.
Prvi pravi odgovor donosi Hamlton, 1957 godine. Legendarni model Ventura je električni sat, koga pokreće baterija. Nosioc je bio mehanizam Hamilton 500, koga je u suradnji sa Hamiltonom razvio nemački inžinjer Helmut Epperlain, koji je tada bio zaposlen, kao glavni časovničar u manufakturi Uwersi iz Ersingena.
1960 godine, Max Hetzel nakon 7 godina donosi rešenje i turning fork mehanizam ubacuje u Bulovin model Accutron. Preciznost je još uvek +-2 sekundi u danu.
Dve godine kasnije, dvadeset švajcarskih proizvođača satova među kojima su Girard Perregaux, Omega, Heuer, Breitling, Tissot, Longines, Avia u Neuchatelu uspostavlja preduzeće Central Electronique Horloger (CEH), koje zadužuju za razvoj prvog švajcarskog kvarčnog mehanizma. U istoj godini i Seiko počinje na projektu transformacije stolnog električnog sata u kvarčni.
1964 godine Seiko prvi u istoriji stvara kvarčni stolni sat. Model Seiko Crystal Chronometer QC-951 koristi za merenje vremena na ženskom i muškom maratonu na Olimpijskim Igrama iste godine u Tokiju.
Dve godine kasnije (1966) na takmičenje hronometara u observatorij u Neuchatelu, Seiko i Longines donose (svaki svoj) prototip džepnog kvarčnog sata. Već naredne godine CEH i Seiko u isti observatorij predstavljaju prototipove prvih ručnih kvarčnih satova. Sledeće godine Seiko prvi u istoriji izrađuje kvarčni zidni sat.
Na drugoj strani, švajcarski osnivači CEH-a, kvarc tehnologiju ne uzimaju kao ozbiljnu činjenicu u horologiji. Smatraju je nižom vrstom odnosno podvrstom časovničarstva i većina njih diže ruke od projekta.
Na katolički božić, 25. decembra 1969 godine Seiko obelodanjuje prvi ručni kvarčni sat u istoriji, model Astron, kojeg pokreće kalibar Seiko 3500.
3 meseca kasnije na Baselworldu Omega predstavlja prvi švajcarski kvarčni ruski sat, model Omega Electroquartz. Pokreće ga kalibar Beta 21, koji je razvio CEH. U jesen iste godine, Girard Perregaux izlazi sa svojim drugim modelom kvarčnog sata, koji je takođe temelj vukao iz kalibra Beta 21. Taj model je donosio frekvenciju od 32.768 oscialcija na čas, što postaje standard i današnjih kvarčnih satova. Za poređenje, Seiko Astron 3500 je udarao 4 puta nižom frekvencijom (8192 Hz).
Godinu i po dana kasnije (1972) Hamilton na tržište izlazi sa prvim kvarc satom, koji je sadržavao digitalni display. Model se zvao Pulsar. Napravljenih je bilo samo 400 komada, jer je cena ovog modela iznosila 2.100 $, što je premašivalo prosečnu cenu tadašnjeg novog automobila.
U to vreme, švajcarci su osim Omege i nešto Longinesa, koji su se ovim poljem bavili više usputno nego ozbiljno, potpuno stali na quartz području. Jednostavno nisu želeli, da prihvate ovu sferu horologije i čak su se sa otvorenim preziranjem odvojili od nje.
Sledeće godine na scenu pristiže Citizen sa svojim prvim ručnim kvarčnim modelom. Pokreće ga kalibar Citizen 8810. Nepunih 8 meseci kasnije ovom društvu se pridružuje i Casio, koji se predstavlja sa prvim kvarc satom u istoriji sa perpetual kalendarom.
Omega ide korak dalje pa iste godine donosi model Marine Chronometer, koji je sa odstupanjem 0,002 sekunde na dan, najprecizniji sat u tadašnjoj istoriji.
Citizen ne ostaje dužan pa sledeće, 1975 godine predstavlja model Crystron Mega Quartz, koji je sa frekvencijom 419.434 Hz/h i sa odstupanjem od 3 sekunde na godišnjem nivou, jedan od najpreciznijih satova u dosadašnjoj istoriji. Pokreatao ga je kalibar Citizen 8650. Problem je bio jedino u ceni sata. Ona je iznosila 15 miliona Yena odnosno današnjih 115.000 €, pa nije čudilo, što ga je Citizen napravio samo za sebe.
I tako svari idu dalje. Citizen u 1976 godini donosi model Citizen Crystron Alarm (prvi kvarc lcd sat sa alarmom) i Crystron Solar Cell (prvi sat u istoriji, koji se napaja pomoću solarne energije) a Omega model Chrono Quartz, prvi kvarc analogno-digitalni hronograf.
Ali ono najbitnije se desilo u periodu od 1970 do 1974 godine. I to je bilo nešto što nije imalo veze sa časovničarstvom ali je sudbonosno uticalo na njega. Desila se najveća naftna kriza u istoriji, što je dovelo do takozvane kataklizmatičkog dizanja cena zlata. U tom periodu je cena unče ovog plemenitog metala iz 4,85 CHF porasla na 18,0 CHF. Američki dolar je u odnosu na švajcarski franak devalvirao za 40 %. To je prozrokovalo dizanje cena švajcarskih satova za 250 % u odnosu na početak 1970 godine. Prosečan kupac nije više mogao doći do švajcarskog sata. Pošto je tržište bilo preplavljeno jeftinim japanskim satovima, logički je bilo, gde su kupci našli utehu.
Na sve ovo svakako nije uticao ni Seiko, ni Citizen ili Casio. Još manje tradicionalni švajcarski proizvođači. Prvi su se igrom slučaja našli na pravom mestu u pravo vreme a druge je dovelo u položaj, da su preko 1000 proizvođača zauvek završili u istoriji.
Re: Šta je po vama modni sat?
Covek pita jedno, a od tebe dobije jos milion drugih odgovora i informacija. Jos jedan divan tekst o kvarcu, a sto se polemike o vrednosti satova i snobizmu tice nemam sta da dodam ili oduzmem, vec samo mogu da se slozim. Uostalom sve i da imam jos brdo argumenata u rukavu, siguran sam da ne bi bilo dovoljno za pobedu u debati.
Vaš status
Odgovor sa citatom
Bookmarks sajtovi