Američki vojni satovi - vijetnamska i postvijetnamska era

[skydrummer]

Američki vojni satovi - vijetnamska i postvijetnamska era

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat ličnog interesovanja za istoriju i satove. Za pisanje teksta korišteno je nekoliko izvora, tekstovi su prevedeni u određenoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani i obogaćeni fotografijama koje su preuzete. Sam tekst je namenjen ljubiteljima istorije i satova , u ovom slučaju veoma specifičnih satova i podeljen je u dva dela. Prvi koji obrađuje satove korištene u Vijetnamskom ratu i drugi deo koji obrađuje američke vojne satove postvijetnamske ere.Tekst je namenjen široj čitalačkoj populaciji te je stoga i napisan tako da bude razumljiv svakom bez obzira na časovničarsko predznanje.

Vijetnamska era

Satovi korišteni u Vijetnamskom ratu proizvođeni su prema MIL-W-3818B standardu a nedugo zatim i po MIL-W46374 i MIL-W-46374A standardu. O njima je reč u ovom delu teksta.

Standard MIL-W-3818B donet je 17. oktobra 1962 godine. Ovo je kratak ( nepotpun ) pregled standarda u skladu sa kojim su proizvedeni neki od najkvalitetnijih vojnih satova.
• Standard se odnosi na ručni vojni sat čiji mehanizam mora imati 17 rubina , dnevno odstupanje od +,- 30 sekundi i mogućnost zaustavljanja sekundare (tzv. hack function).
• Prema ovom standardu svetleći premaz (lumiscentni premaz) mora biti tritijum ( Hidrogen 3).
• Kada je u pitanju osvetljenje ( luminacija ) sat mora biti čitljiv sa udaljenosti od 12 inča (30,4 cm) +,- 3 inča ( 7,6 cm ).
• Mehanizam mora biti ručni navijač sa 17 rubina i krunicom postavljenom na 3 sata, izvlačenjem krunice zaustavlja se kazaljka za prikaz sekundi.
• Brojčanik je izrađen od materijala koji ne sadrži gvožđe ( nonferrous metal ) , obeležen u skladu sa tehničkim crtežeom i premazan izdržljivim zaštitinim slojem.
• Kazljke- postoje tri kazaljke ( za sate, minute, sekunde ) izrađene u skladu sa tehničkim crtežom.
• Staklo-plastično, bezbojno, bez bilo kakvih primesa koje bi mogle ugroziti čitljivost ( ogrebotine, mehurići...).
• Tačnost ili odstupanje ( accuracy ) – na dnevnom nivou iznosi +,- 30 sekundi na temperaturi od 75 Faranhajta (23,8 °C), +,- 3 °F ,odnosno pri nešto ekstremnijim temperaturama od 125 °F ( 51,6 °C) i 40 °F (4,4 °C) dozvoljeno odstupanje sme da iznosi +,- 60 sekundi.
• Vibracije-sat se izlaže vibracijama amplitude 0,03 inča = 0,762 mm, max 0,06 inča =1,524 mm. Prema ovom testu sat vibrira frekvencijom od 10 do 55 vibracija u sekundi pri čemu se broj vibracija postepeno povećava. Dakle na početku testa sat vibrira 10 vibracija u sekundi i postepeno dostiže maksimum od 55 vibracija u sekundi a potom se postepeno smanjuje broj vibracija na minimalnih 10 vibracija u sekundi. Postepeno povećavanje br vibracija do maksimuma i potom smanjivanje do minimuma traje 1 minut i tako 5 puta. Dakle test traje ukupno 5 minuta. Po završetku testa odstupanja moraju biti u skladu sa unapred definisanim.
• Šok ili otpornost na udar- sat se ispušta sa visine od 4 stope ( 121,92 cm ) na drveni blok, nakon toga ne smeju postojati vidljivi tragovi oštećenja niti odstupanja od unapred definisanih.
• Garancija- ovim standardom definisana je bezuslovna garancija kada je u pitanju tačnost sata u periodu od 2 godine. Ukoliko dođe do vanrednog odstupanja po pitanju tačnosti ili nekih nepredviđenih oštećenja sata, servis je dužan da obavi proizvođač i to o svom trošku.
• Ovim standardom je između ostalog definisan i način kontrole satova. Kada su u pitanju rubini, definisano je da se 1% satova otvori kako bi se proverilo da li poseduju odgovarajući broj rubina (17) i da li su postavljeni na odgovarajuća mesta. Kada je u pitanju luminacija ona se testirau potpunom mraku pri čemu je sat, neposredno pre testiranja, morao biti 8 sati u mraku a osoba koja testira sat morala je pre toga adaptirati oči na mrak.

Tehnički crtež brojčanika, kazaljki i poklopca kućišta
Grupa slika A



Prema mojim saznanjima jedino je Benrus proizvodio satove u skladu sa standardom MIL-W-3818B ( ovaj podatak uzeti sa rezervom).

Benrus, MIL-W-3818B
Grupa slika 0

[skydrummer]

Standard MIL-W-46374 objavljen je 30. aprila 1964 godine. Izdavanjem ovog standarda želelo se postići jedno a to je proizvodnja jednostavnog , jeftinog pešadijskog sata. Ovaj standard je zamena za do tada važeći standard oznake MIL-W3818B , koji je podrazumevao proizvodnju skupljih u ovom slučaju i kvalitetnijih satova , koji su imali 17 rubina i mogućnost zaustavljanja sekundare. Satovi pravljeni po MIL-W-3818B standardu bili su namenjeni vojnom osoblju čije je obavljanje dužnosti podrazumevalo veliku preciznost tj. tačnost ( piloti, navigatori). Međutim pešadiji zaglavljenoj u džunglama Vijetnama nisu bili potrebni skupi i toliko precizni satovi, nego jeftiniji, masovno proizvođeni robusni satovi. Tu na scenu stupa standard MIL-W-46374. U dokumentu koji definiše ovaj standard stoje i sledeće rečenice : „ Ovaj standard obuhvata ( ili odnosi se na ) ručni sat plastičnog kućišta, koji će se koristiti tamo gde nije zahtevana visoka tačnost. Održavanje sata u okviru vojnog sistema, nije predviđeno.“ ( This specification covers one type of plastic-cased wrist watch intended for use where a high degree of accuracy is not required. The watch is not intended to receive maintenance support within the military supply system.).
Ove dve rečenice su praktično rezime dokumenta koji definiše MIL-W-46374 standard.dakle traži se sat plastičnog kućišta, nedefinisanog broja rubina, bez mogućnosti zaustavljanja sekundare, koji nije potrebno održavati tj. servisirati. To praktično znači da je sat grubo rečeno bio za jednokratnu upotrebu. Ovo ne treba bukvalno shvatiti jer to nisu bili satovi koji su radili godinu, dve pa su zamenjivani drugim. Mnogi od tih satova su pregurali ceo Vijetnamski rat, koji i nije bio tako kratak, a onda su radili još godinama. Ukoliko bi došlo do kvara sata u toku njegove „službe“ , s obzirom na uslove eksploatacije naravno da je bilo takvih slučajeva, sat je bilo jeftinije zameniti drugim nego popravljati. Dokumentom koji definiše MIL-W-46374 standard zahtevana je minimalna vodootpornost, minimalna otpornost na udar ( šok) , vibracije i ekstremne temperature, s druge strane ono što je zahtevano je dovoljno jaka luminacija. Ovim dokumentom je takođe zahtevana luminacija bazirana na tritijum premazu.

Slike fonta i Benrusa
Grupa slika 1



Font koji se koristio za ispisivanje brojeva na brojčaniku bio je skoro potpuno identičan fontu korištenom u MIL-W-3818B standardu. Prema rečima stručnjaka, ljudi koji su pisali standard MIL-W-46374 i pre toga MIL-W-3818B su se po pitanju fonta rukovodili standardom MIL-C-18012A i MIL-C-18012B kojima se definisao font korišten na instrumentima u pilotskoj kabini. To praktično znači da kada je u pitanju font, brojevi u kabinama američkih vojnih aviona i brojevi na vojnim ručnim časovnicima su identični.
Većina satova pravljenih po MIL-W-46374 standardu imala je osvetljen ( premazan tritijumom ) broj 12 na brojčaniku. Većina, ne svi.
Danas se cena ovih satova ( pravljenih po MIL-W-46374 standardu) kreće od 100 $ za očuvane pa do 200 $ za satove koji su kao novi ili neotpakovani dakle poseduju i orginalnu ambalažu.

Tokom godina standard MIL-W-46374 je imao brojne izmene koje su definisane novim standardima a prva prekretnica bio je standard MIL-W-46374A objavljen 10. Septembra 1968 godine. Tim standardom omogućena je opcija upotrebe „čelika otpornog na koroziju“ ( corrosion resistant steel ) što je praktično značilo izradu kućišta sata od nerđajućeg čelika. Mada su i dalje neki satovi pravljeni sa plastičnim kućištem. Između ostalog standardom MIL-W-46374A definisano je da ušice kaiša i osovinica čine celinu kao i uptreba kaiša maslinaste boje.
Plastične verzije satova pravljene po MIL-W-46374 standardu proizvodili su Westclox i Benrus. Neki satovi proizvođeni od strane Benrus-a ( juli 1975 god. i januar 1976 god. ) po standardu MIL-W-46374A imali su na brojčaniku oznaku H3, što označava upotrebu tritijuma, radioaktivnog materijala za osvetljenje kazalljki. Čudno je to što je ispisivanje oznake H3 na brojčanik zahtevano tek narednim standardom MIL-W-46374B. Pretpostavlja se, kao jedna od opcija, da je Benrus došao do specifikacija MIL-W-46374B standarda pre njegovog objavljivanja.

Westclox MIL-W-46374A
Grupa slika 2




Benrus MIL-W-46374A
Grupa slika 3




Verzije satova sa čeličnim kućištem pravljene po standardu MIL-W-46374A proizvodio je Hamilton. Danas su ti modeli satova mnogo ređi nego plastični Benrus-i i Westclox satovi. Cena Hamiltona prikazanog na slici danas se kreće od 120 $ pa naviše.

Hamilton, MIL-W-46374A
Grupa slika 4

[skydrummer]

Postvijetnamska era

Godine 1975. u maju mesecu donet je standard MIL-W-46374B i on je posebno bitan jer se njime dodatno definišu uslovi rukovanja, primene i raspolaganja tritijumom i satova koji sadrže tritijum. Ovim standardom definisano je da na poklopcu kućišta mora stajati oznaka „ dispose rad. waste“ što bi u prevodu značilo radioaktivni otpad koji se mora odložiti ( na propisan način ). Takođe zahteva se da svetleći premaz na kazaljkama bude kvalitetniji. Zbog toga se danas mogu sresti satovi pravljeni po ovom standardu sa mnogo očuvanijim svetlećim premazom nego što je to bio slučaj sa satovim pravljenim po prethodnim standardima. Ono što je takođe veoma bitno jeste da prema ovom standardu satovi na brojčaniku moraju imati oznaku radioaktivnosti i simbol H3. Tritijum je takođe poznat i kao hydrogen-3 otuda oznaka H3. Što se tiče kaiša i osovinica tu nije ništa menjano. Dakle kaiš je maslinasto zelen a osovinice kaiša fiksne.

Hamilton, MIL-W-46374B
Grupa slika 5



Timex, MIL-W-46374B
Grupa slika 6



Međutim ima dosta satova pravljenih po ovom standardu koji nemaju fiksne osovinice kaiša već tzv. „spring bars“. Satovi pravljeni sa plastičnim kućištem su imali fiksne osovinice dok oni sa čeličnim kućištem su uvek ili u najvećem broju slučajeva imali tzv. „ spring bars“. Inače kada je u pitanju ovaj standrad mnogo su češći satovi sa čeličnim kućištem nego plastičnim kućištem.
Satovi pravljeni po ovom standardu proizvođeni su kasnih 70-tih pa do sredine 80-tih. Najčešće se mogu sresti Hamilton-ovi satovi sa čeličnim kućištem i cena im se kreće od 120 $ , 200 $ pa naviše. Timex satovi sa plastičnim kućištem su mnogo ređi.

Standard MIL-W-46374C objavljen je 15. aprila 1983 godine i njime se definišu oštriji zahtevi po pitanju otpornosti na magnetne sile, vibracije i vodu. Za američku vojsku po tom standardu satove je proizvodio Stocker and Yale a naziv modela je Sandy 184. Ti satovi su imali plastična kućišta i poznati su po svojoj robusnosti. Po mojim saznanjima to je jedini sat pravljen po ovom standardu.

Stocker and Yale MIL-W-46374C, Sandy 184
Grupa slika 7



Sa ovim standardom plastična kućišta su ponovo vraćena u upotrebu jer kao što je već rečeno satovi pravljeni po prethodnom standardu su retko imali plastična kućišta.
Cena ovih satova ( Sandy 184 ) najčešće se kreće između 50 $ i 90 $. To je prvi veći (39 x 39 mm) moderni, masovno proizvođen sat za američku vojsku i pretstavlja neku vrstu mosta između starijih modela iz 60-tih i 70-tih i novijih modela ( od 90-tih pa nadalje).

[skydrummer]

Standard MIL-W-46374D objavljen je 10. oktobra 1986 godine, njime je definisano nekoliko modela ( tipova ) satova :
Type 1- mehanički sat. Mehanizam – ručni navijač sa minimum 15 rubina. Zahtevana preciznost iznosila je +,- 30 sekundi na 75 Faranhajta ( 23,8 °C ) . Ovo je prvi sat koji je obuhvaćen nekim od standarda MIL-W-46374 a koji je definisan kao sat koji će se moći servisirati ( maintainable ).

Type 2- mehanički sat. Mehanizam- ručni navijač, broj rubina nije definisan, dozvoljena dnevna odstupanja su +,- 60 sekundi. Ovi satovi su uglavnom ( ako ne i uvek ) imali 7 rubina ili manje, nisu imali mogućnost zaustavljanja sekundare. Kućišta su bila od plastike.

Type 3, Type 4, Type 5 su definisani kao kvarcni satovi sa mogućnošću zaustavljanja sekundare.
Prema standardu MIL-W-46374D tip osovinica kaiša nije precizno definisan ( mogle su i nisu morale biti fiksne ) . Kaiš je mogao da bude ili crn ili maslinaste boje i morao je da podnese silu potezanja od 15 funti (6,8 kg), +,- 0,5 funti , bez ikakvih oštećenja.


Sandy 184A Type 2
Grupa slika 8



Hamilton Type 1
Grupa slika 9



Cena Sandy Type 2 kreće se oko 100 $ dok se cena Hamiltona Type 1 , koji ima Eta 2801 mehanizam sa 17 rubina kreće oko 200 $. Potpuno očuvani modeli dostižu cenu i do 300 $.

Standard MIL-W-46374E objavljen je 31. maja 1989 godine i doneo je mnogo novina. Posle nekoliko decenija promenjen je font kojim su ispisani brojevi na brojčaniku. Zatim umesto tritijumskog premaza za luminaciju zahtevana je primena tritijuma u gasovitom stanju smeštenog u malim kapsulama. Usled toga promenjen je oblik kazaljki a na brojčaniku umesto markera pojavile su se male kapsule tritijuma.

Sandy 490 MIL-W-46374E Type 1
Grupa slika 10



Marathon MIL-W-46374E Type 2
Grupa slika 11



Satovi pravljeni po ovom standardu imali su plastična kućišta a od proizvođača pojavljuju se Marathon i Stocker & Yale. Danas se cena za model Sandy 490 MIL-W-46374E Type 1 kreće oko 100 $- 120 $ .

[skydrummer]

Standard MIL-W-46374F objavljen je 14. oktobra 1991 godine . Pored do tada postojećih 5 tipova satova ( Type 1 ...Type 2) ovaj standard uvodi još jedan tip satova a to je Type 6 koji zapravo obuhvata tri sata. Stocker & Yale P 650, P 660 ( Sandy P 650, Sandy P 660 ) i Marathon 211 Navigator. Ti satovi su zvanično bili namenjeni avijaciji ( USAF ) tj pilotima ali u praksi su često izdavani kopnenim specijalnim jedinicama ( Rangers ) i mornaričkim specijalnim jedinicama ( Seal ) . Satovi su visokog kvaliteta sa kvarcnim mehanizmom, plastičnim kućištem, rotirajućim prstenom. Satovi su morali da budu otporni na ekstremne pritiske ( morali su da izdrže minimum 60 minuta na visini od 35000 stopa = 10,675 km ), visoko otporni na magnetne sile. Npr Type 6 morao je da izdrži magnetno polje od 125 Gausa dok su Type1-Type 5 bili otporni na magnetno polje od 14,5-15,5 Gausa. Za luminaciju je korišten tritijum gas u kapsulama i to zelene boje. Od 10. juna 1994 godine dozvoljena je upotreba tritijum gasa narandžaste ili crvene boje ,samo na broju 12, radi bolje čitljivosti u mraku. Samo dva proizvođača su pravila satove po MIL-W-46374F standardu a to su Marathon i Stocker & Yale. Modeli proizvođača Marathon nose oznake 211, 359, 350 A i 348 A a modeli proizvođača Stocker & Yale nose oznake P 650, P 660, P 550 Q, P 550 M, 590 i 490.

Tehnički crtež brojčanika, kazaljki, poklopca kućišta...
Grupa slika B



Marathon MIL_W-46374F, Type 2 Model 359
Grupa slika 12



Stocker & Yale, Sandy P 650 MIL-W-46374F, Type 6
Grupa slika 13



Stocker & Yale, Sandy 590 MIL-W-46374F, Type 3
Grupa slika 14

[skydrummer]

Marathon MIL-W-46374F, Type 1, Model 348 A
Grupa slika 15



Stocker & Yale, Sandy 490 MIL-W-46374F, Type 1
Grupa slika16



Marathon Navigator MIL-W-46374F, Type 6, Model 211
Grupa slika 17



Marathon ( stainless steel) Navigator
Grupa slika 18



Stocker & Yale, Sandy P 660 MIL-W-46374F, Type 6
Grupa slika 19



Stocker & Yale, Sandy 590 MIL-W-46374F, Type 3- rastavljanje
Grupa slika 20



Većina modela pravljenih u okviru ovog standarda imala je plastična kućišta ali bilo je i nekoliko njih sa metalnim kućištem.
Kada su u pitanju satovi pravljeni po MIL-W-46374F standardu posebno su cenjeni satovi koji pripadaju klasi Type 6. Cena za model Sandy P 650 kreće se preko 300 $ a za nov sat u kutiji cena je oko 500 $. Model Sandy P 660 , što je u stvari čelična verzija modela Sandy P 650, danas košta oko 400 $ a za nov sat u kutiji cena se kreće oko 600 $ ...

[skydrummer]

Standard MIL-PRF-46374G ( PRF je skraćenica od performance ) objavljen je 12 novembra 1999. godine. Ovaj standard se razlikuje od ostalih po tome što se njime ne definiše npr. širina i dužina kazaljki, prečnik brojčanika i tome slično nego se definišu određeni zahtevi po pitanju izdržljivosti koje sat mora posedovati. Jedan od zahteva po pitanju izgleda sata jeste da na brojčaniku ne sme biti logo proizvođača, zatim natpis „ US Government “ i slično radi bolje čitljivosti. Proizvođač koji j zvanični snabdevač američkih oružanih snaga ručnim satovima pravljenim po ovom standardu je kompanija Marathon watch, Co.

Marathon MIL-PRF-46374G Type 3 Class 1
Grupa slika 21



Marathon MIL-PRF-46374G Type 1 Class 1
Grupa slika 22




Sledi nekoliko satova koji su pravljeni van navedenih standarda, satovi koji su odskakali svojim kvalitetom i koji su dizajnirani u skladu sa specifičnim zahtevima ljudi koji su ih nosili.

Tokom završnih godina Vijetnamskog rata pojavio se jedan veoma kvalitetan i specifičan sat. Sat je proizvođen po MIL-W-50717 standardu i to je jedini sat pravljen po tom standardu. Naziv sata je Benrus Type I Class A dive watch. Sat je dodeljivan , kao deo opreme, UDT-SEAL timovima (UDT- underwater demolition team ), Green Berets. Sat je svrstan u „ Class A “ grupu satova a to je oznaka najvišeg kvaliteta američkih vojnih satova. Sat ima veoma pregledan, jasan i odlično osvetljen brojčanik što je veoma bitno s obzirom da su ga koristili ronioci.Ono što ovaj sat izdvaja od ostalih i čini ga posebnim jeste precizan, robustan ETA automatski mehanizam sa 17 rubina ( ostali satovi tog vremena su bili ručni navijači, kasnije su se pojavili i kvarcni ). Markeri na brojčaniku, kazaljke i trougao na rotirajućem prstenu su premazani svetlećim premazom, najverovatnije tritijumom. Širina kućišta je 42,4 mm, dužina 47,5 mm, debljina 15,3 mm, širina između ušica kaiša je 20 mm . Kućište sata je iz jednog dela tako da se mehanizmu prilazi skidanjem stakla. Inače akrilno staklo je debljine 3 mm. Krunica se zavrće. Vodootpornost sata je testirana do dubine od 150 m ( 495 Feet ) . Kada je u pitanju ovaj sat treba reći da je postojala i tzv. „sterile version“ tj. verzija sata bez ikakvih oznaka na poklopcu kućišta. Ti satovi dodeljivani su pripadnicima specijalnih jedinica koje su dejstvovale iza prve linije fronta kao i agentima CIA. Benrus je kasnije proizvodio i nešto izmenjene verzije ovog sata a to su Type II Class A i Type II Class B . Osnovna razlika je u 12/24 satnoj skali.

Benrus Type I Class A
Grupa slika 23



Benrus Type I Class A, „sterile version“
Grupa slika 24



Benrus Type II Class A i Class B
Grupa slika 25




Drugi specifičan sat ili bolje rečeno satovi su oni koji su pravljeni po GG-W-113 standardu. To su satovi koji su izdavani američkim pilotima. Proizvodnja tih satova počela je otprilike sa početkom Vijetnamskog rata a kao proizvođači pojavljuju se Benrus i Hamilton. Na prvi pogled ovi satovi su identični satovima pravljenim po MIL-W-46374 standardu. Imaju isto kućište, kazaljke, brojčanik i mehanizam koji je ručni navijač. GG-W-113 satovi se razlikuju po sledećem. Imaju mehanizam ručni navijač sa 17 rubina i mogućnost zaustavljanja sekundare. Na brojčaniku nisu imali oznaku H3 ( radi bolje čitljivosti ) iako su imali tritijumski premaz. Imali su čelična kućišta i kaiš crne boje. Ovi satovi ali iz vijetnamske ere imali su maslinasto-zelen kaiš.

Hamilton GG-W-113
Grupa slika 26



Benrus GG-W-113
Grupa slika 27

[skydrummer]

Od 1965 godine pa da početka 2000-tih Ministarsvo odbrane SAD naručilo je oko 2 miliona ručnih satova koji su morali da zadovolje standard MIL-W-3818B i različite varijante MIL-W-46374 standarda. U tom poslu učestvovalo je pet proizvođača ( Benrus, Hamilton, Timex, Westclox, Marathon, Stocker & Yale ) sa oko 22 različita modela. Kompanija Stocker & Yale povukla se 2000-te godine iz posla snabdevanja američke vojske ručnim časovnicima ( inače snabdevala je američku vojsku i kompasima ). Proizvodnju satova preuzela je kompanija Cammenga & Associates, Inc koja je takođe jedan od snabdevača američke vojske ( kompasi, okviri za municiju...). Cammenga & Associates, Inc je vrlo brzo ugasila proizvodnju satova . U tom trenutku ( početak 2000-tih ) Marathon je bio jedini snabdevač američke vojske satovima. To je neslavan kraj vrlo poznatih i priznatih Sandy satova.

Rezime:

• Pre svega vizuelno posmatrano satovi pravljeni po MIL-W-3818B i MIL-W-46374 standardima se baziraju na A11 američkom vojnom standardu donetom u toku Drugog svetskog rata a koji je između ostalog podrazumevao:
a. crni brojčanik i bele kazaljke
b. mehanizam ručni navijač ( neki noviji satovi pravljeni po MIL-W-46374 standardima su sa kvarcnim mehanizmom)
c. satnu skalu od 1-12 ispisanu arapskim brojevima
d. kazaljka za sate i minute istog oblika ne i veličine
e. kvalitetno osvetljenje (nekada radijum kasnije tritijum ).
• 1962. godine donet je standard MIL-W-3818B prema kome se proizvode veoma kvalitetni satovi namenjeni pre svega letačkom osoblju.
• 1964. donet je standard MIL-W-46374 s ciljem da se započne masovna proizvodnja jeftinog pešadijskog sata čije održavanje , za razliku od satova pravljenih po prethodnim standardima, nije predviđeno.
• 1968. donet je standard MIL-W-46374A koji dozvoljava upotrebu nerđajućeg čelika za izradu kućišta sata ali ne zabranjuje upotrebu plastike.
• 1975. donet je standard MIL-W-46374B po kojem je postavljanje oznake radioaktivnosti i simbola H3 na brojčanik obavezno kao i natpis „ dispose rad. waste “ na poklopcu kućišta.
• 1983. donet je standard MIL-W-46374C koji definiše oštrije standarde po pitanju otpornosti na vibracije , magnetne sile i vodu.
• 1986. donet je standard MIL-W-46374D kojim je definisano pet tipova satova ( Type 1...Type 5 ). Sat Type 1 je prvi sat u okviru standarda MIL-W-46374 definisan kao sat čije je održavanje predviđeno.
• 1989. donet je standard MIL-W-46374E koji je doneo novine po pitanju fonta brojeva i luminacije. Tritijum premaz zamenjen je kapsulama sa tritijum gasom.
• 1991. donet je standard MIL-W46374F koji pored postojećih pet tipova satova definiše i Type 6 sat , prvobitno namenjen letačkom osoblju , zbog kvaliteta koristile su ga i specijalne jedinice. Satovi Type 6 su najkvalitetniji službeni satovi američke vojske i proizvodio ih je Marathon i Stocker & Yale.
• 1999. donet je standard MIL-PRF-46374G.
• Satovi sa natpisom Navy Seal, Rangers, Marine Corps, Cia, Rambo itd. nisu vojni satovi i nemaju nikakve veze sa njima.


Par zanimljivosti

U Koreji lokalno stanovnišvo američke vojne satove ( misli se na jeftine, mahom plastične satove kod kojih servis nije bio predviđen) zovu „dollar watch“ , zato što su ih američki vojnici, stacionirani u bazama u Južnoj Koreji, često koristili kao sredstvo razmene ( trampe ) kako bi platili jeftine proizvode poput cigareta, alkohola...

Kada su u pitanju američki vojni satovi danas se često pominje Luminox kao snabdevač Navy Seals. Kao što se vidi u ovom tekstu o njemu nije bilo reči. U tekstovim koje sam koristio za pisanje ovog teksta ( a to su tekstovi ozbiljnih poznavalaca ove problematike ) Luminox satovi se nigde ne pominju. Vrsni poznavaci istorije američkih vojnih satova napominju da su Luminox satovi u vizuelnom smislu gotovo prekopirani model Stocker & Yale Sandy P 650 MIL-W-46374F Type 6. Da li je Luminox zvanični snabdevač Navy Seal jedinice i ako jeste da li je snabdevač od 1994 god. ( jer tada su se pojavili modeli Luminox Navy Seal 3000 Series, Luminox Navy Seal Colormark 3050 Series i Luminox Navy Seal Faststrap Series ) ili su snabdevači tek od sredine 2000-tih ili možda samo koriste ime jedinice u komercijalne svrhe uz odgovarajuću nadoknadu, nije predmet razmatranja ovog teksta.

Evo kratke priče kako je došlo do upotrebe kapsula sa tritijum gasom kada su u pitanju američki vojni satovi. Aprila 1988. godine dežurni oficir u jednom vojnom skladištu u Pensilvaniji u toku redovnog obilaska i kontrole jednog od vojnih magacina , koristeći Gajgerov ( Geiger ) brojač, uočio je pojačan nivo radijacije. Ubrzo je uočeno da je izvor radijacije ručni sat Sandy 184 , tj tritijumski premaz i da je nivo radijacije višestruko veći od onog što se smatra bezopasnim. O ovom incidentu je odmah obavešteno Ministarstvo odbrane. Reagovalo se munjevito. Thomas Chleboski, rukovodilac Odeljenja za standardizaciju i specifikaciju ( Standardization and Specifications section ) američke vojske izbrisao je kompaniju Stocker & Yale sa liste dobavljača ručnih satova američke vojske ( Qualified Product list ). Jim Bickman predsednik upravnog odbora kompanije Stocker & Yale bio je zatečen ovom odlukom. Sat Sandy 184 proizvođen je nekoliko godina i nikad nije bilo sličnih problema. S obzirom da je kompanija Stocker & Yale već nekoliko godina snabdevala američku vojsku kompasima koji su imali kapsule sa tritijum gasom ( pomenute kapsule proizvodila je kompanija MB Microtec ) ideja je bila da se pomenute kapsule počnju ugrađivati i u ručne satove. Za tako nešto bilo je potrebno izmeniti postojeće standarde. Nakon što je Jim Bickman pisao i ubedio nadležne u Ministarstvu odbrane o prednostima kapsula sa tritijum gasom, donet je nov i u tom smislu revolucionarni MIL-W-46374E standard. U izradi prvih nekoliko protutipova satova učestvovalo je nekoliko kompanija a to su Stocker & Yale, MB Microtec, Montres Constructa S.A. i Terna S.A. Fabrica Orologi. Sat je prihvaćen i počela je nova era u proizvodnji vojnih satova.


Par napomena

• Sve fotografije korištene u ovom tekstu su preuzete.
• Prikazane cene su okvirne i mogu da variraju (formiranje cena samo po sebi zavisi od mnogih faktora) .
• Ovaj tekst zajedno sa poslednjim delom teksta "Vojni satovi Drugog svetskog rata" pruža detaljan uvid u razvoj i raznolikost satova koje su koristile ili koriste oružane snage SAD.


Kraj

[VLADAN P]

Prijatelju,šta drugo do da ti, ponovo, čestitam

Od sada tebe pitam za sve na temu vojnih satova

[Clarissa]

Sky, hvala ti na ogromnom trudu koji si uložio da sročiš ovaj tekst i potkrepiš ga gomilom slika, a onda ga podeliš sa nama.
Što neko reče, ovo odmah ide u Bookmark.
Sky .