U carskoj Rusiji prvi mehanicki satovi sa izbijanjem bili su postavljeni u Moskvi 1404. godine, a nesto kasnije i u Novgorodu i u Pleskovu.
Petrograd je dobio prvi toranjski sat, postavljen na drvenom tornju Petropavlovske crkve 1704. godine, a za Crkvu Isakija Dalmatinskog, utemeljenu 1717. godine u Petrogradu, bili su uvezeni cak iz Holandije veliki toranjski satovi uz cenu od 35.000 rubalja.
Petrove reforme
Duboke kulturne reforme drustvenog zivota unela je u celu Rusiju vladavina Petra I, a s njima i rasprostranjenje mehanickih satova, namenjenih pre svega plemicima i krupnijim trgovcima.
Tako su se 1764. godine u Petrogradu naselili prvi nemacki casovnicarski majstori iz Berlina. Radionice su smestili u posebnu zgradu na Vasiljevskom ostrvu.U toj maloj fabrici radio je jedan majstor, dvojica kalfa i deset ruskih pomocnika. Za godinu dana ovde se dovrsavalo oko 30 dzepnih casovnika, a iz te radionice poticu i satovi iz 18-og veka, danas smesteni u Ermitazu.
Za vreme vladavine Katarine II u Rusiji su dobili prevlast svajcarski casovnicari.
Firma F. Dubois et Cie iz Le Lokla dobavljala je tada uglavnom u Petrograd mnogo satova.
Poznati ruski drzavnik G.A.Potemkin-Tavriceski otvorio je u beloruskom Dubrovnu fabriku satova, koja je uglavnom radila za carski dvor. Medju samouke umetnike koji su tada pravili unikatna casovnicarska dela spadaju Ivan Kulibin, Terentij Beloskov, Lev Necajev i drugi.
Vredne zbirke satova iz 18-og i 19-og veka danas su smestene u muzejima.
To su satovi najrazlicitijih vrsta, velicina, stilske izrade-drveni, gvozdeni, mesingani, bronzani. Njihova kucista i ormarici ukraseni su srebrom i zlatom, neka su izradjena od keramike, mermera, odnosno sa slonovacom i biserima. Tu su i satovi cija kucista figuralno predstavljaju zveri i ptice, a neki slozeniji su kombinovani s fontanom ili vodoskokom.
Nova epoha
Tek je krajem 19-og veka doslo do naglog razvoja domaceg casovnicarstva. U to doba obnavljaju se pokusaji osnivanja poludomace fabrike za proizvodnju satova. Na brojcanicima tih casovnika, sastavljenih u Rusiji od uvezenih delova inostranih firmi, bila su cesto imena Langendorf, Omega, Heinrich Moser, itd.
Prva casovnicarska skola s petogodisnjim trajanjem otvorena je 1900. godine u Petrogradu, a u njoj su naucnici izradjivali ne samo dzepne i zidne satove, vec i casovnicarske uredjaje i razna proizvodna pomagala. Dvadesetak godina kasnije ta skola je pretvorena u tehnicku instituciju, od koje je osam godina kasnije stvoren lenjingradski institut precizne mehanike i optike.
Posle socijalisticke revolucije i Sovjetska drzava ubrzano je pocela da gradi casovnicarsku industriju, pa je tako 1929. godine u Moskvi zapocela izgradnja dva velika casovnicarska zavoda.
Jedan od njih je vec 1931. godine proizvodio 20.000 dzepnih satova godisnje, a sest godina kasnije već 450.000 komada.
Moskovski zavodi proizvodili su tada vrlo popularne i pouzdane rucne satove Poljot.
Danas, posle velikih promena, u Rusiji rade firme poput Volmaxa, u kojoj se proizvode satovi brendova Buran, Sturmanski i Aviator. Ti brendovi su preuzeli nasledstvo Poljota, buduci da je upravo Volmax bio zaduzen za dizajn satova Poljot.
U Volmaxu je danas stalno zaposleno oko cetrdesetak casovnicara, ostali dolaze po potebi, a godisnje se u ovoj fabrici izradi oko 25.000 mehanickih satova. Volmax planira sirenje i na medjunarodna trzista, pri cemu kao svoje prednosti isticu kvalitet i cenu, jer se za jedan svajcarski sat mogu dobiti tri ruska.
Za sam kraj moram da spomenem ime Dmitrija Ivanovica Mendeljeva, osnivaca periodnog sistema elemenata i jednog od najvecih hemicara svih vremena.
Naime, na njegov podsticaj u Rusiji je izradjen jedinstveni sistem mera i tegova, a s njim je bila utemeljena i prva ruska vremenska laboratorija.
Bookmarks sajtovi