Nije original ali je ipak vredno (?)

[davorb]

Pokrenuo sam ovde ovu temu, iako se problematika može ticati bilo kojih satova, ali mi se čini da je najzastupljenija i najkomplikovanija kod ruskih.


Čitajući prikaze pojedinih satova na ovom forumu, prvi put sam osvestio činjenicu da sat, pored imena brenda, kvaliteta izrade, dobrog mehanizma (a nekad čak i uprkos nekoj od ovih stavki) svoju veliku vrednost čuva i u istorijskom nasledju, koje taj odredjeni sat nosi. U tom smislu verujem da je mnogim kolekcionarima sveti gral originalni sat iz nekog perioda, medjutim kako većina običnih smrtnika verovatno nikada neće doći u posed nekog ovako vrednog predmeta, čini mi se da imaju na raspolaganju čak nekoliko opcija, pa me interesovalo vaše mišljenje i stav po pitanju istih.


Ako nas ne muči pitanje morala i(li) kvaliteta uvek možemo da posegnemo za nekom replikom i tako se zadovoljimo posedovanjem sata kakav smo oduvek želeli a nismo mogli priuštiti. Naravno, o replikama ne treba (i ne sme se ovde) trošiti previše reči, mada kvalitet izrade pojedinih toliko briše granicu izmedju replike i originala da nas to dovodi do upitnosti druge kategorije: omaž satova.

Iako mislim da su u tom smislu omaž satovi zlatna sredina izmedju uloženog i dobijenog, s druge strane mi omaž satovi deluju i kao ’original za siromašne’. Neupitan je njihov kvalitet (i ne trude se ni po čemu da dosegnu i prestignu original) ali ponekad je nalikovanje toliko blisko da se postavlja veliki znak pitanja za sve ostalo (gde je tu originalnost, trud da se nešto dizajnira, put da se jedinstvenim proizvodom dodje do srca mušterije, itd.).

Treća kategorija, koju ja vidim je najlegitimnija (ovaj sled samo prati moju misao i ne tiče se postavljanja nečega na prvo ili treće mesto) i često nimalo ne umanjuje vrednost u odnosu na original, a to su reizdanja odredjenih modela. E sad, ovde mi se čini da dolazimo na tanak led kada su u pitanju ruski satovi, jer dok je recimo lako pronaći vrednost u reizdatoj Carreri ili Speedmasteru, kako posmatrati reizdanja nekih Poljota i Vostoka od strane firmi koje vec godinama nisu Prva/Druga M.F.S? Tako sam na primer čitao kako je P.M.F.S. reizdala samo 2 puta model Gagarinovog Sturmanskie(kako li se već ovo stavlja u padež), na 30- i 40-godišnjicu, a onda sam baš na ovom forumu čitao temu gde su ljudi iznosili svoja mišljenja o raznim modelima, od kojih neki nisu ni priličili originalu. Koliku vrednost (zanemarimo lični afinitet prema brendu/modelu…) može imati jedan Sturmanskie poput ovog: https://sturmanskie.ru/en/catalog/gagarin/ ? I jel’ se to može smatrati reizdanjem ili je omaž? Ne pitam konkretno za neku definiciju ili kategorizaciju, više me interesuje šta bi neko od vas odabrao i zašto – neki model iz 2016. (fabrike koja se trudi da liči na P.M.F.S.) sata koji se trudi da liči na Gagarinov, iako je drugi mehanizam, duplo veći, ko zna šta sve, ili neki vintage sat koji je moguće sledeća kategorija (takodje možda najčešća medju ruskim satovima) – frankenštajn?

Šta je tačno frankenštajn? Da li je dovoljno izmeniti mu kazaljke i krunicu koji su dotrajali i smestiti ovakav sat u nemilu kategoriju? Šta je sa satovima koji služe decenijama i koji su morali pretrpeti zamenu pojedinih originalnih delova u mehanizmu? Ili je frankenštajn samo neko bogohulno sklapanje svih mogućih delova svega i svačega i pokušaj da se to proda kao vintage? Kako biste etiketirali ovaj sat: https://www.kupujemprodajem.com/Naki...r_id=528349692? (ne pitam za procenu, jer ne planiram kupovinu istog, već mi se samo nametnulo kao dobro poredjenje sa onim gore Gagarinom). Čak i za mene neznalca ovo očigledno nije original (nisam nigde pročitao da je original imao alarm, a mislim i da je ovaj znatno veći u prečniku). Ne deluje mi ni kao neko reizdanje. Ali mi deluje više vintage od onog iz 2016. (ili možda grešim). Ako je nekome ovo bezvredan neoriginalan primerak, da li mu je onda onaj iznad naveden ipak real deal? Ili ništa od ovoga nema vrednost? Ili je možda ovaj poslednji koji košta 120E baš super ponuda za jedan vredan kolekcionarski primerak?


Ima nekoliko mesta na kojima su data podrobna objašnjenja kako prepoznati original i moram priznati da ne vladam dovoljno materijom da bih se interesovao za takve pojedinosti. Mene više zanima kakav je stav vas „rusofila“ i kako odlučujete koji sat je vredan da postane deo vaše kolekcije a koji nije?

[popovac 76]

Uh puno pitanja, puno nedoumica koje svako od nas koji smo neizlečivo zaraženi ovom bolešću ima u određenoj fazi bolesti... ne znam odakle da počnem... o replikama i omažu ne diskutujem, a i slažem se u principu sa onim što si napisao...
Frankenštajn - kao što mu ime kaže je pokušaj dobiti jedan funkcionalan sat od više nefunkcionalnih - ne vodeći računa o formi modelu uglavnom u cilju dovođenja u zabludu kupca prodavši im muda za bubrege.... nikako tu nebih stavio u isti koš popravku sata kome usled loma originalnog dela stavljen novi koji iz nekih razloga nije originalan... ja npr imam SEIKO UFO iz 70-tih godine prošlog veka kome su originalne kazaljke uništene pa sam kod mog časovničara stavio Seiko kazaljke od modela koje je on imao u prodaji kupio sam mu i kaiš koji mu je baš legao .... nikad neću da ga prodam ako naletim na originalne kazaljke odlično ako ne lep mi je i ovako i za mene nije frik.... (nemam fotku ovde na poslu)...

RUSKI SATOVI...... e bato tu je svakom jasno da dolazimo na klizav teren ... nebitno da li je 1MČZ, 2MČZ, fabrike u Čestopolju ili Penzi ista je problematika...u skladu sa načelima Sovjetske države (kojih se naravno oni u vrhu nisu pridržavali) satovi su trebali biti dostupni svima po pristupačnim cenama - proizvodnja je bila ogromna i često slabijeg kvaliteta.Po propasti sovjetske države rekao bih da satovi nisu bili na pameti nikome, došla je privatizacija pa su sve te kompanije prodate uglavnom zbog ekskluzivnih prizvodnih i prodajnih lokacija a ne zbog same proizvodnje satova..... imamo i kod nas puno svetlih primera....
1MČZ npr je kupio Maktajm ali i oni su bankrotirali (pretpostavljam namerno) ..tako da se u vakumu pojavilo mnogo "sklapača" koji su pokušali da preuzmu robnu marku i da pokušaju da kupca dovedu u zabludu (gle čuda), e sad ko šta kako ima pravo je ogromna priča i nije za ovu priliku (skupljam materijal možda uskoro napišem nešto što će tangirati i ovu temu) tako da ja njih obilazim u širokom luku.
Druga je priča o ogromnom broju rezervnih delova i raznim modifikacijama koji ljudi nekad silom prilika, a nekada i namerno uradili kako bi njihovi rusi bili prijemčljiviji, lepši, bolji... Ima odlična tema na forumu Modifikovane Amfibije po meni modifikacijom samo povećavamo verdnost satu, ako ta modifikacija popravlja neke mane sata .... evo ovde stavljam jednu fotku moje Amfibije nikad nisam video sličnu njoj (sumnjam da je neko napravio od brojnih rezervnih delova koji se mogu naći - ali u njoj kuca amfibijino srce u original 119 telu za mene dosta), ali me je kupila izgledom i mogu ti reći sat koji jednako privlači pažnju kao i moj ZENO diver..



Kad ga je i moja gospođa primetila ....

Utvrditi kod ovih sklapajućih firmi šta je šta nekad zna da bude teško - e sad Volmax je jedna od firmi koje imaju neki legitimitet - pretpostavljam da su kupili patent ili robnu marku Štrumanskije pa je iskorištavaju tako da je stavljaju na sve što sklope ili drugi sklope u njihovo ime....mislim ja lično preferiram ćirilcu i made in СССР i satove proizvedene pre devedesetih.
Koliko vidim fabrika u Čestopolju radi, Slavu je kupila relativno ozbiljna firma i rade i nove i obnavljaju neke stare modele sa slavinim in-house mehanizmom, kod Poljota (1MČZ) je čini mi se bilo najviše grabljenja (nije me intresovalo i neznam da li je neko otkupio mašine i prava od maktaima) .... u svakom slučaju lagano se kristališe situacija u Rusiji...

toliko od mene na brzinu

PS jure je izbacio dobru fotku za razumenanje 3133 mehanizma http://www.svetsatova.com/forum/atta...ljot-guide.jpg

[davorb]

Hvala na ovom odgovoru na brzinu, nadam se da ce biti jos ponekog, jer mi se cini da je tema nepregledno more nepoznanica i razlicitih stavova.
Sto se tice modifikacija prvo moram da kazem WOW na tvoju Amfibiju, kada bih zamisljao kako moze da izgleda ne znam da li bih je ovako lepu i zanimljivu izmastao. A onda otvorim i prelistam temu o modifikacijama, pa se fasciniram koliko se ljudi igraju i u tome uzivaju.
Ali se zapitam zar ovakve modifikacije ne guraju sat u grupu frankenstajna? Uz svo odusevljenje prema tvom satu nikad se ne bih usudio da jedan takav kupim na oglasu, tj. odmah bi rekao-vidi sta je ovaj sklepao. Ili su originalno kuciste i originalan mehanizam dovoljni da sat ostane autentican model? Zar nisu ispisi zdelano v sssr i varijacije vazan pkazatelj autenticnosti sata (a na mnogim modifikacijama zamenjen ceo cifer), zar nisu tenk, podmornica, itd upravo ono sto donekle odredjuje model sata? meni se cini da odredjeni bezeli poprave izgled sata milion puta, ali zar autentican oblik bezela nije ono sto daje vrednost ovim satovima? Ili su oni toliko masovno proizvedeni i tako rudimentarnih mehanizama i zavrsne obrade, da je zapravo svejedno hocemo li cuvati njegovu autenticnost, i jesu namenjeni da se poigravamo sa njihovim formama? a sto onda frankensat dovodi u zabludu kupca? zasto ne bih kupio sat u kucistu i sa ciferom iz SSSRa, sa novim kazaljakama koje imaju bolji lumen i mehanizmom iz doba Rusije, ako time dobijam sjajniji, lepsi, tehnicki bolji sat?
I sto se tice omaza, posto si to ovlas preleteo kao beznacajno, ja bih se samo vratio na pitanje-sta je omaz, a sta reizdanje? da li ako Volmax ima legitimitet to znaci da su njihovi satovi nastavak nasledja Poljota (a samo sam kratkim guglanjem naisao na modele sa japanskim mehanizmima-zar to nije cist omaz)?
...a sad satima da prelistavam modifikaicje

[Haifisch23]

Jedna od najcenjenijih osovina i konstanti u horologiji je Originalnost. Znači ono primarno, što je konstruktor, dizajner i proizvođač zamislio. Čak i ako je ona u nekim tehničkim detaljima slabija u odnosu na neke buduće izmene, kao na primer stavljanje drugih kazaljka sa boljom luminacijom, boljeg bezela i slično. Time je narušena prirodna ideja sata i on više nije originalan. Epitet bolji je samo stvar lične presude. Ovde ne mislim na moderne amfibije, kod kojih je proizvođač na legalan način dozvolio ideju o modifiikacijama, koju i sam podupire sa proizvodnjom određenih delova, koje je moguće međusobno menjati i tako stvoriti sat po sopstvenom ukusu (nadam, se da ne grešim, pošto ne pratim ovu ideju sa modifikacijama ali nešto, što sam samo površno čitao, mi je ostalo u sećanju).
Što se tiče rusofila. Ne spadam u tu grupu i daleko sam od nje, baš zbog pitanja autentičnosti cele te SSSR scene - čast izuzecima, (nadam se da ovo ne čita moj časovničar, jer će mi utrostručiti cenu svojih usluga, mada smo nebrojeno puta o tome polemizirali) ali znam, da su za prave ljubiteljie (rusofilie) vredni pažnje samo sovjetski satovi odnosno proizvodnja do 1991 godine. Ali i ovde postoji određena hierarhija. Poljot je poznat po tome, što je svoje najpoznatije modele u početku pravio samo za sovjetsku vojsku i tek nakon određenog vremena za civilno stanovništvo. Zato su prve verzije punjo cenjenije i traženije sa strane kolekcionara. Prvi Sturmanskie (Navigator) je napravljen 1949 za vazduhoplovstvo, da bi se linija Sturmanskie predstavila civilnim kupcima tek 13 godina kasnije, odnosno godinu dana nakon Gagarinovog povratka iz svemira. Modeli Okean i Sturmanskie Hronograf su se punih 10 godina proiizvodili samo za armiju, da bi 1986 godina počela proizvodnja za civile. Sve ovo danas vrlo utiče na cene tih modela i gotovo nemoguće ih je naći u originalnom stanju.
Tek u treću kategoriju spadaju modeli posle 2000 godine. Poljot, koji je bio na izdisaju, proizvodnju mehanizma 3133, 2005 godine prodaje takođe ruskom preduzeću Maktime. 2009 godine deo opreme Poljota kupuje grupa bivših radnika i u starim prostorijama pod nazivom Volmax, nastavljaju proizvodnju najpoznatijih Poljotovih modela. Mehanizme kupuju od Maktima. Tada nastaju reizdanja Okeana, Sturmanskie i Strele. Ovi modeli su najmanje cenjeni, što je logično iako imaju solidnu, čvrstu vezu sa izvorom. Ja posedujem Volmaxov Okean i Šturmanskie hronograf. Oba modela su odlično napravljena, čak se usuđujem reći i da imaju prednost u odnosu na sovjetsko doba ali kada me gore pomenuti časovničar zamoli, da mu ih donesem, da ih uporedi sa svojim originalima, uvek se osećam malo neprijatno jer to nije to. Kada držiš obe varijante u ruci, odmah se primeti, da je Volmaxov čelik bolji od Poljotovog. Original je osetljivo lakši, Volmax je robusniji, čak i neki detalji kod finiša idu malo u prilog Volmaxa ali šta to vredi, kada se zna, šta je napravljeno 1978 godine a šta 30 godina kasnije.
Tek četvrta kategorija je današnja ponuda Strelinih modela sa strane nemačkog trgovca Jurija Levenberga. On je otišao tako daleko, da je zbog nedostatka Maktime 3133 mehanizma (bankrot 2011 godine) u ponudu dodao Strela modela sa Seagull ST19 mehanizmom, što je naišlo na masovno neodobravanje i gađenje rusofila. Ali baš oni žmure pred činjenciom, da je prvi Strela kalibar 3017 iz 1959 godine, ništa drugo nego potpuno prekopirani Venus 150. A ST19 je verzija legalno kupljenog Venusa 175, kada je Venus 1962 godine, prodao ovaj mehanizom fabriki satova 1. maj Tianjin (današnji Sea - Gull), kada su kineska vlasti dala komandu za kreiranje prvog domaćeg hronografa. Razlika između Venusa 150 i Venusa 175 je samo u prečniku mehanizma, pri čemu je 175 za 2,0 mm širi od 150. Sve ostale specifikacije su jednake, osim što je 175 lansiran 1942 godine a Venus 150, 1939 godine. Eto, čak i ova najgroznija generacija ima nekih, ako mogu tako da kažem, virtualnih dodirnih tačaka sa originalnom Strelom. Ali ono što je najvažnije, radi se samo o virtualnim sličnostima i istina je, da je današnja Strela daleko od originala i zato je opravdano najmanje poštovana.

To navodi na tvoje pitanje o homage satovima. Temeljna ideja homage sata je izrada sata, koji je napravljen sa ciljem, da se oda počast nekom modelu, koji predstavlja prekretnicu u istoriji horologije i koji je svojim uticajem ostavio neizbrisiv trag na toj sceni. Takvi modeli bi se obično proizvodili u ograničenim količiinama i kupci bi po nižim cenama od originala, doživeli veoma blizak osećaj posedovanja takozvanog milestone primerka. Zato je ono što pravi ili je ranije puno više radio Armand Nicolet pravi homage. Ne samo, da su nisu ograničili na vanjski izgled sata (dizajn) nego su restaurirali originalne mehanizme, koji su dolazili iz istog perioda ili izvora, kao i original.
Ali pošto živimo u uslovima surove tržišne ekonomije, temeljna zamisao homaga se drastično degradirala i svedoci smo, da se takvi satovi pojavljuju ne samo u nisko cenovnom i affordable razredu, nego čak i u višem srednjem i srednjem razredu. Naravno, da ideja odavanja časti ovde više nema nikakvu ulogu, nego je sve usmereno u maksimizaciju realizacije i postizanja što većeg profita. Tako, naprimer, nalazimo takozvane pepsi bezele, koje je prvi razvio Rolex i među Tag Heuer modelima, da ne govorim o Squale i sličinim proizvođačima iz nižeg srednjeg razreda. Da li je to sporno ili nije, teško je reći. Ja mislim da nije, jer preuzimanje uspešnih ideja u celoj čovečjoj delatnosti (od industrije, nauke i umetnosti) traje već od samog postanka naše civilizacije. Ali smatram, da i ovde moramo praviti razlike i odvojiti korov od zrna.
Velika je razlika ako se homaga lati, neko ko u većinskom udelu ponude sadržava satove, koje je sam razvio, dizajnirao i uložio vlastita finansijska sredstva u njihov razvoj. Takvi proizvođači sa homage satovima obično proširuju ponudu i na takav način prate trendove na tržištu. Homage modeli im ne predstavljaju glavni deo zarade, nego samo njen granični udeo.
Treći i najniži deo homage kategorije su sklapači satova, koji nemaju vlastiti razvoj, ne rade ništa na področju vlastitog dizajna, ne ulažu sredstva u tom segmentu, nego samo sklapaju satove za koje delove kupuju od drugih proizvođača a dizajn prekorpiraju od poznatih modela. Njihov cilj je jasan. Na osnovi tuđeg rada, sa vlastitim potpisom i čistim kopiranjem sa minimalnim trudom, ostvariti profit. Bez obzira, što neki od njih prave odlične kopije, očigledna je njihvoa inferiornost u odnosu na originalnu ideju dizajna,
Ali ni oni nisu sporni. Do zanimljive situacije, dolazimo kada pojedini (ne svi) kupci takvih satova (obično Steinharta), vođeni euforijom kupovine kvalitetnog sata (koja je sasvim razumljiva i legitimna) i u kombinaciji sa totalnim horološkim anafalbetizmom počinju sa javnim poređenjem tih satova sa originalima, samo zato što ovi prvi liče na ove druge. Obično se sve završava sa zaključkom na ili između redova, da je taj sat skoro ekvivalent origilnala, ako ne čak i bolji, što obično podupiru sa razlikom u ceni i da su originalni proizvođači lopovi, koji pljačaku neuke kupce, koje obično nazivaju ovcama. Pri tome, nikako da shvate, da je to jednako situaciji, kada odeš u neki jefitini kineski dućan, tamo kupiš najjefitiniju kopiju portreta Mona Lise, na kojem je potpisan Čao Lin i onda sa njim prolaziš pored muzeja i prstom pokazuješ na ljude, koji čekaju u redu pred blagajnom i udarajući se u grudi govoriš: vidi ovih budala (ovaca), čekaju u redu i skupo plaćaju za ovo, što ja, faca, imam kod sebe. Takvima ne treba sat, nego ogledalo.
Da ne bi bio naopako shvaćen. Prijateljima, poznaninicima, kolegama sa posla i puno njihovim kolegama i njihovim prijateljima sam u najmanje 20 slučaja preporučio kupovinu Steinhart satova, što su na kraju i uradili. Znaju za ovu moju strast, pa mi se više puta obraćaju sa željom, da im preporučim neki dobar sat. Kada iz razgovora, vidim šta žele i šta očekuju u 90 % posto moja preporuka ide redosledom Seiko, Orient, Steinhart. Ali to su ljudi, koji samo žele doći do dobrog sata i koji, kada pomeneš Patek Philippe, pomisle na vrstu nekog topljivog francuskog sira ili Royal Oak povezuju sa nekom vrstom kanadskog šifonjera, a kada im kažeš, da sa Steinhart satom dobiješ odličan švajcarski mehanizam i više nego korektnu izradu, ali da imaju tu "manu" što liče na Rolex, sledi odgovor: E, to! Baš to želim! Ali to nisu ljudi, koji će se učlaniti na neki od foruma, tvrdeći da se ljubitelji satova i prozivati druge ovcama.

I na kraju tvoje pitanje o reizdanju. Reizdanje je ponova proizvodnja vlastitog modela, koji već neko vreme nije u ponudi. Time se proizvođač vraća u svetla vremena sopstvenog postojanja i u najviše primera svoje sledbenike obraduje takvim slatkišima. Po mojem mišljenju time izražava zahvalnost sebi (koja se manifestuje u dodatnoj zaradi) i kupcima. Ponajviše onima, koji ne mogu ili se plaše, da kupe originalnu varijantu, što zbog visoke cene, što zbog straha, da nemaju dovoljno znanja i mogućnost potpuno uvida, da li je na njemu u međuvremenu nešto menjano i nije više u originalnom stanju. U najviše primera je korist trostruka. Proizvođač uz dodatno uzdisanje vlastitog imidža i lake zarade, podiže cenu modela na vintage tržištu a kupci mogu na jeftin način ispuniti želju.
Reizdanja se objavljuju prilikom obeležavanja godišnjice određenog modela i time se dodatno utvrđuje interakcija između proizvođača i kupaca. Naravno i ovde postoje neke više ili manje uočljive pojedinosti. Npr. meni se ne sviđa to što Certina plasira reizdanje legendarnog divera, obeležavajući njegovu 50-godišnjicu sa originalnim dizajnom (osim nešto većeg prečnika, što je u skladu sa modernim trendom na tržištu) i odličnom idejom unapređenog pleksi stakla a onda u njega stave mehanizam sa plastičnim ankerom, koji nema nikakvu prirodnu vezu sa vremenom postanka tog modela. Sa druge strane imaju potpuni dostup do ETA 2824-2 iii 2836-2 modela, koji su klasični modeli razvijeni u vreme ili samo pet godina nakon nastanka inicijalnog modela.
Sa druge strane Omega je prošle godine napravila reizdanje legendarnog Moonwatcha povodom 50-godišnjice obeležavanja prisustva na Mesecu sa najcenjenijim kalibrom u celoj seriji, Omega 321, koji je nastao 1946 godine a u Speedmaster se ugrađivao od nastanke ove linije, 1957 pa sve do 1968 godine. Uz to, 20 najboljih Omeginih časovničara je od 2017 godine radilo na svakom pojedinom mehanizmu od početka do samog kraja. Naravno, da sve to ima svoju cenu, koja je izražena petocifrenim iznosom ali za bogate kolekcinare predstavlja pravi izazov i nosi epitet najviše klase reizdanja. Slični primeri su vrlo retki i većina reizdanja dolazi u potpuno razumljivim i prihvatljivim cenama.
Sa treće strane, imamo primer Seika, koji je aprila prošle godine dočrkao 50-godišnjicu izuzetno važnog događaja, ne samo za vlastitu istoriju nego i za istoriju čitave horologije, kada su prvi u istoriji počeli sa proizvodnjom jednog od najvećih izazova u časovničarstvu - automatskog hronografa. Oni su to uradili sa 6139 mehanizmom a u januaru ove godine sa 6138 verzijom. Bez obzira što su Pogue, Panda i UFO uz Bullhead, koji je plasiran dve godine kasnije, mnogi sledbenici Seika su godinama očekivali reizdanje nekih od navedenih modela ali su dobili mućak. Tako su cene vintage modela u svom razredu i dalje najniže na tržištu a poruka Seika kupcima: ko vas j..... Mada, će ovo okoreli Seiko fanovi objasniti: Ne, naš Seiko nas neće iskoristiti sa reciklažom, jer su oni fer pa ćemo rađe posegnuti za nekim novim modelim, koji na tržište iskače svaki dan.

[Ivke1]

Ja cu se nadovezati sa jednom konstatatacijom (ne zelim ni u kakvom smislu da reklamiram replike), kakva je razlika izmedju replike submarinera i Steinhart. Trenutno ima kopija bolje odradjenih nego sto su Steinhar satovi.
Sta je poenta, svi ti satovi nebitno kako se zovu ako lice toliko na drugu marku i nemaju nista svoje (ili vemoa malo) sem samog imena su nista drugo nego kopiranje.
Nisam ljubitelj Breitlinga ali ga postujem bas iz razloga sto su svoji, ne trce ni za kim. Ako sat i lici na neku drugu marku ostave svoj trag da cim vidis sat na ruci znas da je to breitling.
Pored svih satova koje imam u zadnje vrijeme mi se vrzma po glavi Rolex Submariner. Sjedio sam sa prijateljem koji ga je nosio u kombinaciji sa bjelom kosuljom i crnim odjelom, taj sat je toliko elegantan uz tu odjevnu kombinaciju.
Poceo sam da razmisljam da kupim neku drugu marku koja lici ba Submariner i u momentu sam shvatio da su to za mene sve kopije. jer ako skinemo naziv sa tog jednog sata i replike razlika izmedju njih nestaje. Ako se vodimo kvalitetom a ne imenom onda tu dolazi cak do prednosti replike jer postoje jako kvalitetne replike.
Ako sat koji je naruci na prvi pogled asocira na drugu marku i dok ne vidis naziv sata ne znas da se radi o toj marki (proizvodjacu) to je za mene kopija.
Da se razumijemo sve ovo sto sam pisao nije ni u jednom momentu nije rjec hvale za replike, cak sta vise, ne svidja mi se ni kad brendiran sat nema nista svoje.
Nekad mi cak bude zao kad vidim marke koje su skroz nepoznate naprave jako lijepe satove ne kopirajuci nikog (skroz svoji) ali vjerovatno zbog nedostatka znanja, sredstava ili ko zna cega kvalitet bude upitan.

[Haifisch23]

Postoji ogromna razlika između replika i homaga.

Replika je akt kriminala, koji se ne sankcionira a homage je akt kopiranja, koji se isto tako ne sankcionira. Ne smemo zaboraviti, da u nekim drugim delatnostima, (književnost, muzika, nauka), takav direktan homage ne postoji, jer se sankcionira. Možemo zamisliti, šta bi se desilo, da su Guns'n'Roses potpisali obradu Knockin' on a Heavens Door, sa svojim imenima ili prezimenima i da su je snimili bez odobrenja i logičnog plaćanja autorskih prava Columbi-i. U trenutku bi popili sudsku parnicu i kaznu od nekoliko miliona dolara.
Koliko je samo univerzitetskih titula bilo poništeno, kada se pronašlo, da su ti diplomski radovi bili čak i delimično prepisani a kamoli tek u celini.

Većina revolucionarnih noviteta u celoj istoriji horologije je najviše bilo vezano na patentiranje nego na zaštitu autorskih prava. Nakon isteka patentne liicencije, predmet zaštite je prešao u javan promet i mogao ga je upotrebljavati, ko hoće. Zato je današnji oblik homaga postao legalno kopiranje, mada i tu, subjekti koji su kopirani, imaju još uvek dovoljno oružja, koje bi mogli upotrebiti u slučaju povrede vlastitog dela. Ali to im nije u interesu, jer od toga imaju ogromne nematerjialne koristi, koje dugoročno menjaju agregatno stanje u vidu većih prihoda. Možemo samo zamisliti kakvu reklamu dobiva Rolex, kada Tag Heuer na svoj sat stavi pepsi bezel ili Oris ukrasi sat sa tipičnim bezelom, kojeg Rolex upotrebljava za GMT modele. Još manju opasnost mu predstavlja kada Certina napravi diver, koji je očigledna kopija Suba ili Tudora. Da ne govorimo kako su mu bezopasni Steinhart, Tisell, Parnis, Pagani Design i ostali Copy/Paste heroji. Sve te kopije polako ulaze u podsvest dela potrošača, koji nakon određenog vremena usmeravaju energiju, pa štede ili dižu kredite za kupovinu graila.

Najbolje o svemu tome svedoči izjava Jean-Clauda Bivera, nekadašnjeg vlasnika i direktora Blancpaina, Hublota, člana upravnog odbora Omege i današnjeg direktora Tag Heuera: "Kopiranje je najbolji pokazatelj uspeha. Kada si kopiran, znači da hodaš stazom uspeha. Moraš se zabrinuti, kada tvoji satovi nisu predmet kopiranja. Tada si u ozbiljnom problemu".

Bez obzira na mogući kvaltitet replika, radi se o podlom poslovnom poduhvatu a pravu sliku o sebi više od proizvođača, pokazuju kupci takvih satova.

[Ivke1]

Možemo postaviti stvari i ovako. Odredjena fabrika ( recimo Opel napravi isti auto kao sto je Golf2 sa znakom Opela slabijeg kvaliteta nego sto je orginalni Golf2. Neka nepoznata fabrika napravi golfa2 lošijeg od orginalnog golfa ali boljeg od opelovog golfa2 i stavi znak WV.
Zakonski stvari su jasne ali meni licno su kopije i jedan i drugi golf. Mozes im staviti naziv kakav god želiš ali su i dalje kopije.
Sad razmislite da li bi kupili bilo kojeg od ta dva golfa koja nisu iz WV

[davorb]

U sustini obojica ste u pravu, jer iako Haifisch veli da postoji ogromna razlika, on u istom postu nastavlja da je ta razlika "samo" de jure, dok su de facto oba slucaja neprimerena. Uz veliku zahvalnost vasem doprinosu ovoj temi ( drago mi je da se Haifisch upecao, iako sam zakljucio da rasprava o ruskim satovima i nije sasvim njegov cup of tea) ne bih zeleo da preraste u polemiku replika-omaz, jer je mene ponajvise sve to interesovalo iz ugla ruskih satova.

Naime, kao sto sam i u prvom postu pokusao da objasnim-cini mi se da je razgranicenje original-kopija-omaz-rebrendirano reizdanje-itd medju ovim satovima najteze odrediti.
Uzmimo samo za primer stanje na kupujemprodajem, u bilo kom trenutku, kada su ruski satovi u pitanju (ili da suzim kriterijum, recimo da samo uzmemo Poljot i Vostok). Izacice nekoliko desetina primeraka u rangu od 50 do 250E (mozda poneki jefitniji ili skuplji), ja verujem da nijedan nije u mint stanju (ne racunajuci preprodavca savremenih rusa sa internacionalnom garancijom, kutijom, itd).
Voleo bih da znam sta onda vi, ljubitelji ruskih satova cinite? da li radije analizirate svaki detalj iz nepregledne baze originalnosti i birate najautenticniji, pa makar on bio i u losijem stanju, ili birate onaj sa golemim modifikacijama (ili u najlosijem stanju pa ga sami modifikujete), jerbo pepsi bezel bas lepo stoji na Amfibiji, ili iskljucivo kompletirate kolekciju sto vecim brojem primeraka koji vam se svidjaju ma kakvog stanja bili? I naravno, ono sto je jos vaznije sta pri toj odluci donosi prevagu, odnosno ako vec birate npr modifikovani sat kako to "opravdavate" sebi, obzirom da je odlutao daleko od autenticnog?
Eto, cini mi se da je Haifisch upravo gore izneo svoje vidjenje-da se najradije ne zanima previse za ovakve satove jer je cesto vrlo upitna originalnost i autenticnost istih, ali je svoju kolekcionarsku zedj zadovoljio sa 2 sata novije proizvodnje, za koja on smatra da su dovoljno legitimni naslednici.

Interesantno mi je bilo kako je Popovac vise puta boldovao dovodjenje u zabludu kupca, pa me i u tom smislu bas zanima gde je razgranicenje kada su u pitanju razne modifikacije - da li modifikovani satovi jasno daju do znanja da nisu originalni, a oni koji su sastavljeni od raznih primeraka sa trudom da lice na original (iako to nisu) dovode kupca u zabludu? a sta ako je u tom slucaju cifer propao, pa je neko u dotrajalog ali ispravnog komandira stavio novi cifer? jel' to ok sve dok na ciferu stoji sssr ili ru u skaldu sa onim sto je stajalo i ranije? itd, itd...

Ne mislim da postoje na ovo tacni odgovori, vise me jako zanimalo sta su vasi stavovi.

Hvala svima!

[ckvrlj]

Moj stav ukratko:
Replika - povraća mi se na sam pomen, nemam živaca ni da slušam kako neka može biti prilično kvalitetna. Ne može i tačka, zato što je replika kradja a kradja ne može biti kvalitetna. Nošenje replike dovoljno govori o čoveku koji je nosi, ništa lepo naravno.
Omaž - nije moja sfera interesovanja, ne volim satove čiji je jedini cilj da liče na nešto iako imaju svoje ime na ciferu. Zato u globalu i ne volim Stainhart satove mada imaju i oni par svojih originalnih modela. Sa druge strane to što nisu obična replika mi je dovoljno da mi budu potpuno prihvatljivi za nošenje, na tudjoj ruci naravno.
Sve ostalo mi je ok. Ruski, japanski, švajcarski, nemački, jeftini, skupi, kvarcni, automatici... Modovani satovi, zašto da ne. Ako se nekom nešto svidja i moduje po svom ukusu, samo napred. Sve je to stvar ukusa i ličnih afiniteta, ne treba praviti veliku filozofiju oko toga.

[Ivke1]

Moj stav ukratko:
Replika - povraća mi se na sam pomen, nemam živaca ni da slušam kako neka može biti prilično kvalitetna. Ne može i tačka, zato što je replika kradja a kradja ne može biti kvalitetna. Nošenje replike dovoljno govori o čoveku koji je nosi, ništa lepo naravno.
Omaž - nije moja sfera interesovanja, ne volim satove čiji je jedini cilj da liče na nešto iako imaju svoje ime na ciferu. Zato u globalu i ne volim Stainhart satove mada imaju i oni par svojih originalnih modela. Sa druge strane to što nisu obična replika mi je
dovoljno da mi budu potpuno prihvatljivi za nošenje, na tudjoj ruci naravno.
Sve ostalo mi je ok. Ruski, japanski, švajcarski, nemački, jeftini, skupi, kvarcni, automatici... Modovani satovi, zašto da ne. Ako se nekom nešto svidja i moduje po svom ukusu, samo napred. Sve je to stvar ukusa i ličnih afiniteta, ne treba praviti veliku filozofiju oko toga.

Da se razumijemo replika nije dobra pa taman i da je bolja od originala. Moj mišljenje je da su i ovi nazovimo orginali koji su iskopirali neke satove ravne replikama.
Ruski specifičan sat prepoznatljiv u svjetu taman i sa pola djelova promjenjeni je 100 puta vise orginal od originala koje na satu imaju samo svoje ime.