Poljot Strela 3017 (istorija, zanimljivosti, reizdanja)

[skydrummer]

Poljot Strela 3017
( istorija, zanimljivosti, reizdanja )

Uvod

Tekst koji sledi nastao je kao rezultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, mehaničke satove, starovremenske satove, hronografe, u ovom slučaju i sovjetske - ruske satove. Za pisanje teksta korišteno je mnogo izvora. Tekstovi su prevedeni, izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani i obogaćeni velikim brojem fotografija. Tekstovi donekle slične tematike postoje na Internetu ali ne ovakve koncepcije i obima. Cilj teksta je ne samo da pruži uvid u satove sa mehanizmom 3017 i njihovu istoriju , nego i u mehanizme koji su prethodili mehanizmu 3017 . Takođe tekst pruža delimičan uvid u rane početke sovjetske kosmonautike sa kojom su 3017 hronografi neraskidivo vezani.

Da bi se stekao uvid u sovjetske hronografe , pre nego što bude reči o satovima sa hronograf mehanizmom 3017, biće reči o mehanizmima koji su prethodili mehanizmu 3017.

Sve je počelo sa mehanizmom Tip 1 ili Type 1 . Godine 1930. kada je osnovana Prva državna fabrika satova-1ГЧЗ, kupljene su mašine i oprema američkog proizvođača satova Dueber -Hampden čiji je Tip 1 mehanizam. Mehanizam je masovno proizvođen, posebno 30-tih i 40-tih godina prošlog veka i u svoje satove ugrađivali su ga gotovo svi sovjetski proizvođači satova , otuda se na mehanizmu Tip 1 mogu naći i potpisi drugih sovjetskih proizvođača satova, mada je najčešće potpisan sa 1ГЧЗ. Zlatoust fabrika satova koja je nastala na opremi 1ГЧЗ je vrlo verovatno proizvodila Tip 1 mehanizam. Ono što je bitno za ovaj tekst jeste da se ovaj mehanizam može sresti i sa hronograf komplikacijom. Takvi satovi su retki ali ih ima. Takođe ovaj mehanizam je modifikovan i za ručne štoperice.
Napomena: Na fotografijama možemo videti džepni sat sa modifikovanim Tip 1 mehanizmom tj. pridodatom hronograf komplikacijom . Za takve satove je karakteristično da se minutna kazaljka hronografa okreće u suprotnom smeru od kazaljke na satu. Na poslednjim fotografijama možemo videti i ručnu štopericu sa modifikovanim Tip 1 mehanizmom.
Grupa slika 1


Sledeći mehanizam sa hronograf komplikacijom čiju su proizvodnju sovjeti usvojili jeste Valjoux 61. Mehanizam je proizvodila Prva državna fabrika satova-1ГЧЗ a proizvodnja je trajala od 1938. godine do 1941. godine. Mehanizam ima 17 rubina, 18000 vns i nema zaštitu od udara. Valjoux 61 bio je namenjen džepnim satovima a sovjeti su ga najčešće ugrađivali u ručne satove čija su kućišta zapravo prepravljena kućišta džepnih satova. Kod ovog mehanizma pored krunice postoji samo jedan taster ( u okviru krunice ) i preko njega se vrši pokretanje , zaustavljanje i resetovanje hronografa.
Napomena: Na fotografijama možemo videti mehanizam Valjoux 61 i dva praktično identična sata proizvođača 1ГЧЗ ( razlika je jedino u dizajnu kazaljki ) a takođe na poslednjoj fotografiji možemo videti i Valjoux 61 ugrađen u Heuer Leonidas džepni sat.
Grupa slika 2


Sledeći mehanizam koji je nezaobilazan u sovjetskoj horologiji jeste mehanizam Tip 59. Taj mehanizam je zapravo Urofa 59 koji je ugrađivan u Tutima pilotske hronografe. Za potrebe nemačkog vojnog vazduhoplovstva Tutima je u svojoj fabrici u mestu Glashütte 1941. godine otpočela proizvodnju satova sa ovim mehanizmom. Po završetku Drugog svetskog rata Nemačka je podeljena na dve interesne zone, savezničku i sovjetsku . Tutima i njena fabrika nalazile su se u istočnoj ( sovjetskoj ) zoni. Kao deo ratne odštete sovjeti su u Moskvu preneli mašine, alate i određenu količinu delova mehanizama ovog proizvođača satova. Sve je to preneto u Prvu moskovsku fabriku satova- Kirov- 1 MЧЗ ( bivša Prva državna fabrika satova- Kirov a budući Poljot ). Prema prikupljenim podacima, godine 1947. iz 1MЧЗ izlaze prvi satovi sa ovim mehanizmom. Ti prvi mehanizmi sklopljeni su od zaplenjenih nemačkih delova tako da nisu potpisani sa 1MЧЗ. Brojčanik je potpisan sa 1MЧЗ-Kirova i kućišta su bila sovjetska. Tek 1949. godine počinje proizvodnja mehanizma Tip 59 od delova koji su u celosti proizvedeni u 1MЧЗ-Kirova. Mehanizam Tip 59 ugrađivan je i u džepne satove namenjene mornarici. Inače mehanizam poseduje tzv. fly-back funkciju.
Na fotografijama su prikazana dva sata i možemo videti rusku verziju hronografa sa Tip 59 mehanizmom taj mehanizam je potpisan sa 1MЧЗ. Obratiti pažnju da jedan mehanizam nije potpisan ( nemački delovi ).
Grupa slika 3


Na ovim fotografijama vidimo orginalni nemački sat Tutima sa Urofa 59 mehanizmom.
Grupa slika 4


Sledi hronograf mehanizam ЧК-28 ( eng. ChK-28 ). Proizvodnja ovog mehanizma počela je 1952. godine u Drugoj moskovskoj fabrici satova- 2МЧЗ ( bivša Druga državna fabrika satova a buduća Slava ). Ovaj mehanizam je izveden iz mehanizma ЧК-6 (uzeti sa rezervom ) koji je ugrađivan u džepne satove. Prema rečima Mark Gordon-a , mehanizam ЧК-28 je najverovatnije čist sovjetski dizajn. Mehanizam ЧК-28 ima 19 rubina, 18000 vns i oko 30 sati rezervu snage, prečnik mehanizma je 36 mm a visina 8,4 mm. Satove sa ovim mehanizmom lako je prepoznati po asimetrično postavljenom tridesetominutnom podbrojčaniku hronografa. Prema prikupljenim podacima ,1957. godine proizvodnja ovog mehanizma seli se iz 2МЧЗ u Čeljabinsk fabriku satova (Челябинский часовой завод “Молния” ). Godine 1959. proizvodnja ЧК-28 prestaje.
Tehničke karakteristike:
· Mehanizam: ЧК-28
· Dimenzije kućišta: 51 mm x 15 mm ( š x v ), prečnik brojčanika 44 mm
· Taster pored krunice služi za startovanje, zaustavljanje i resetovanje štoperice
Grupa slika 5

[skydrummer]

Strela 3017

Proizvodnja sata pod imenom Strela počinje 1959. godine . U pitanju je sat sa hronograf komplikacijom koja meri 44 minuta i 59 sekundi. Ovaj sat pokretao je mehanizam oznake 3017. Mehanizam 3017 proizvođen je od 1959. godine do 1979. godine. Procenjuje se da je proizvedeno oko 100 000 komada ovih mehanizama i od hronograf mehanizama , koji su izlazili iz sovjetskih-ruskih pogona , jedino je mehanizam 3133 proizvođen duži vremenski period i u većem broju komada. Mehanizam 3017 proizvođen je u Prvoj moskovskoj fabrici satova-Kirov. Proizvodnja mehanizma 3017 počela je tako što je Prva moskovska fabrika satova kupila opremu švajcarske kompanije Venus . Kupljena je oprema za proizvodnju mehanizma Venus 150. Dakle mehanizam 3017 i Venus 150 su isti mehanizmi različitih oznaka.
Na sledećim fotografijama možemo videti mehanizam 3017, na poslednjoj fotografiji prikazan je Venus 150 mehanizam.
Grupa slika 6


U početku, satovi sa mehanizmom 3017 bili su namenjeni vojsci ( negde se navodi i da su korišteni u naučnim eksperimentima ) i nisu se mogli naći na tržištu. Prema prikupljenim podacima , tek 1965. godine doneta je odluka da se mehanizam 3017 komercijalizuje tj postane široko dostupan ( Mark Gordon ). Takođe ono što je karakteristično za satove sa mehanizmom 3017 a ujedno bitno kolekcionarima, jeste da su dugi niz godina bili sastavni deo opreme sovjetskih kosmonauta.
Prve proizvedene Strele nisu imale tahimetar i telemetar skalu po kojima su kasnije postale lako prepoznatljive. Takođe nisu postojali ni satni markeri na brojčaniku.
Grupa slika 7


Ranih 60-tih pojavile su se i Strele sa oznakom КЛ 1 tj prva klasa i nisu imale pomenute dve skale. Prisutni su satni markeri na brojčaniku.
Grupa slika 8


Takođe ranih 60-tih ( teško je odrediti tačnu godinu ) pojavile su se i Strele sa tahimetar i telemetar skalom.
Grupa slika 9


Ovde bi trebalo napomenuti nekoliko stvari. Među prikazanim satovima videli smo tri modela Strela. Međutim postoji još nekoliko, po tehničkim i vizuelnim karakteristikama, identičnih satova. Razlika je samo u natpisima na brojčaniku . Dakle pored Strele postoji i Poljot, Sekonda i Exacta. Ono što razlikuje Sekondu i Exacta modele od Strela i Poljota jeste činjenica da su isključivo bile namenjene izvozu. Sekonda je bila izvoznik ( ne proizvođač satova ) sovjetskih satova i uglavnom je, ako ne i isključivo, izvozila na zapad. Izvozila je satove proizvođača Poljot, Raketa , Slava, Molnija ( za ostale nisam siguran ). Danas je Sekonda nešto potpuno drugo i satovi sa tim natpisom na brojčaniku nemaju nikakve vaze sa ruskim satovima . Exacta je pomalo mistična firma, o njoj se malo zna i takođe je bila izvoznik satova. Satovi sa natpisom Exacta se ne sreću baš često. Takođe je izvozila više sovjetskih brendova. Interesantno je da na satovima ( brojčanicima ) koje je izvozila Exacta nije brisan naziv proizvođača npr. na brojčaniku bi pisalo Wostok a iznad Exacta. Kod Sekonde je drugačije , ako je proizvođač npr Raketa taj natpis na brojčaniku bio bi zamenjen natpisom Sekonda.

Ovde je prikazano nekoliko satova koje pokreće mehanizam 3017. Kolekcionari i ljubitelji Strela satova i ove satove često nazivaju Strelama ( posebno ove na kojima piše Poljot ) jer i nema tehničkih razlika. U principu dovoljno je reći ručni sat sa 3017 mehanizmom i ljubitelji sovjetskih-ruskih satova znaće o čemu pričate.
Napomena : po latiničnim natpisima vidimo da su ovi modeli bili namenjeni izvozu.
Grupa slika 10


Zatim možemo videti modele sa pridodatim skalama.
Grupa slika 11


Sredinom 60-tih donekle je izmenjen dizajn ovih satova. Promenjene su kazaljke , markeri na brojčaniku, kombinacija boja , dizajn podbrojčanika.
Grupa slika 12


Detaljni prikaz jednog od modela. U pitanju je Poljot ( Strela ) 3017.
Tehničke karakteristike
· Proizvođač: Poljot
· Mehanizam: 3017, ručni navijač, 19 rubina, 18000 vns, oko 40 sati rezerve snage, nema zaštite od udara-šoka, dva podbrojčanika gde levi pokazuje sekunde a desni je minutni podbrojčanik hronografa , centralna sekundara je sekundara hronografa, hronograf ukupno meri 44 min i 59 sek, prečnik mehanizma je 30 mm a visina 5,7 mm
· Materijal kućišta: mesing koji je hromiran
· Dimenzije kućišta: 36 mm ( prečnik bez krunice ) x 11,5 mm (visina ), dužina kućišta ( od ušice do ušice ) je 45 mm, razmak između ušica kaiša je 18 mm
· Napomena: krunica nije orginalna
Grupa slika 13

[skydrummer]

Na sledećoj fotografiji ( potrebno je malo uvećati fotografiju ) možemo videti kombinacije brojčanika i kazaljki kada su u pitanju satovi sa mehanizmom 3017. Treba primetiti da fali Exacta . Ovo je veoma pregledan prikaz ovih satova i na njega se često pozivaju ljubitelji sovjetskih satova kada je u pitanju procena autentičnosti satova sa 3017 mehanizmom. Takođe vidimo i tabelu koja na jasan i pregledan način prikazuje kompletnu proizvodnju 3017 mehanizma , odnos između serijskih brojeva i godine proizvodnje kao i podatak kada je počela i prestala proizvodnja određenog brenda ( Strela, Poljot, Sekonda, Molnija džepni i ručni sat sa 3017 mehanizmom ).
Grupa slika 14


Evo jednog primera. Na fotografijama vidimo model Poljot 3017 i serijski broj mehanizma je 22169. Prema prikazanoj tabeli taj mehanizam je iz 1964. ili 1965. godine, što se poklapa i sa procenom Mark Gordon-a sa čijeg sajta su preuzete fotografije iz grupe slika 15. Dakle ukoliko imate satove sa mehanizmom 3017 ova tabela i prikaz kombinacija brojčanika može vam poprilično pomoći.
Grupa slika 15


Šta se još može zaključiti gledajući tabelu ? Već je rečeno da je mehanizam 3017 komercijalizovan 1965. godine a to znači da su Strele bile isključivo nekomercijalne tj pravljene za vojsku, kosmonaute, naučna istraživanja. To važi za Strele i prve Poljote ( iz 1964. i 1965. godine ) . Eto to je glavna razlika između Strela i prvih Poljota u odnosu na kasnije Poljote, Sekonde, Exacta satove sa mehanizmom 3017.

Već je pojašnjeno koje varijante brojčanika Strele, Poljota, Sekonde postoje. Međutim i među , na prvi pogled, identičnim modelima postoje minimalne razlike. Na sledećim fotografijama svi prikazani satovi su orginalni i treba obratiti pažnju na to koliko je udaljen natpis Poljot i Sekonda od telemetar skale.
Grupa slika 16


Kako to obično biva sa starovremenskim satovima i satovima upošte, uvek se pojave i kopije tj ljudi željni brze zarade koji igraju na kartu tuđe neupućenosti. Na sledećim fotografijama mogu se videti satovi sa neodgovarajućim-lažnim brojčanicima. Uzeta su stara kućišta i verovatno mehanizam 3017 i ubačeni su potpuno vizuelno neodgovarajući brojčanici. Praktično sve što je moglo da se promaši, promašeno je. Čak i kazaljke nisu odgovarajuće ( posebno kazaljke na satu sa braon-crvenim kaišem, na modelu sa sivim kaišem trebale bi malo kvalitetnije fotografije da bi se dao konačni sud ).Ovi satovi neretko dolaze iz Ukrajine ( ređe Rusije ). Problem je u tome što se prodaju kao dobro očuvani orginali , pa im je i cena takva ( paprena ) a onda neupućeni dobiju simpatičan i potpuno neautentičan sat.
Grupa slika 17


Na još jednu stvar treba obratiti pažnju kada su u pitanju orginali i kopije ovih satova . Naime na ebay-u , a verovatno i na drugim mestima , prodaju se kopije brojčanika i to najčešće model sa slike ( Grupa slika 18 ). Neki put se prodaje samo brojčanik a nekada ceo sat sa navedenim brojčanikom. Brojčanik je vizuelno posmatrano poprilično kvalitetno tj verodostojno urađen ( za razliku od modela iz Grupe slika 17 ). Ukoliko ne znate u šta treba da gledate lako možete biti prevareni pričom o tzv. nos ( new old stock ) stanju ili “mint” stanju.Treba obratiti pažnju na sledeće. Na kopiji markeri su za nijansu deblji i kraći , zatim na kopiji je manji razmak između telemetar i tahimetar skale. Takođe na kopiji treba pogledati npr marker na poziciji broja 5 i videti kako marker gotovo dodiruje broj 25 sa minutne skale, i tako je kod svakog markera na kopiji , a to nije slučaj kod orginala. S druge strane postojanje ovih brojčanika nije loša stvar za one koji već imaju neku Strelu sa oštećenim brojčanikom koja je servisirana , možda je i kućište ponovo hromirano i preostaje problem brojčanika koji često stradaju verovatno usled vlage, sunca, nestručnog rukovanja itd. Pronaći nov i potpuno očuvan brojčanik je praktično ne moguće tako da ukoliko želite da doterate sat koji za vas ima sentimentalnu vrednost ovi brojčanici mogu biti dobro rešenje. Ali ako kupujete sat obratite pažnju na brojčanik da nebi dobili kopiju po ceni očuvanog orginala.
Na prvoj fotografiji je poređenje kopije i orginala a na drugoj je sat sa kopijom brojčanika pri čemu na tom satu ni kazaljke na podbrojčaniku nisu orginalne.
Grupa slika 18


Postoji i ova kopija brojčanika koja za razliku od prethodne nije vizuelno ni blizu orginala. Zašto? Zato što ne postoji starovremenska Strela sa crnim brojčanikom. Strele imaju ili beo ili češće krem brojčanik a nikada crn brojčanik (videti Grupu slika 14 ). Takođe sve što je rečeno za prethodni ( beli ) kopija brojčanik a tiče se razlikovanja od orginala važi i za crni brojčanik.
Grupa slika 19

[skydrummer]

Osamnaestog marta 1965. godine Aleksej Leonov nosio je Strelu na ruci u toku svoje šetnje u otvorenom svemiru u okviru Восход 2 мисије. S obzirom da je to bio prvi izlazak čoveka u otvoreni svemir smatra se da je Strela prvi sat koji se našao u otvorenom svemiru. U misiji Восход 2 pored Leonova učestvovao je i Pavel Beljajev ( Павел Иванович Беляев ) čije je kodno ime u toku misije bilo Алмаз tj. dijamant. Pavel nije izlazio u otvoreni svemir. Po okončanju misije oba kosmonauta dobila su orden Heroja Sovjetskog saveza, 15000 rubalja , automobil Volga i 45 dana odsustva.

Treba reći da među ljubiteljima ruskih-sovjetskih satova postoji dilema da li je Aleksej Leonov uopšte nosio sat i ako jeste koji tačno model. Po tom pitanju postoji više mišljenja ili teorija. Jedna je da nije nosio sat. Druga je da je nosio sat ali ispod odela- rukava i u tom slučaju to bi značilo da mu sat nije bio potreban u toku boravka u otvorenom svemiru jer je verovatno putem radio veze dobijao sve bitne informacije. Treća teorija je da je nosio sat preko odela ali se ni na jednoj fotografiji, koje doduše nisu nekog kvaliteta, ne vidi sat. Ukoliko se pođe od toga da je Leonov nosio sat onda je to najverovatnije model sa belim brojčanikom, bez osvetljenja ( luminacije ) i natpisom Strela ili Poljot ( vrlo verovatno na ćirilici). Sekondu nije nosio jer je ona osnovana tek 1966. godine a let i hod po otvorenom svemiru bio je 1965. godine.
U principu izbor mogućih satova nošenih u tom istorijskom trenutku svodi se na sledeće modele.
Grupa slika 20


Nekoliko reči o živoj legendi sovjetske i svetske kosmonautike. Aleksej Arkipovič Leonov ( Алексе́й Архи́пович Лео́нов ) rođen je 30. maja 1934. godine u mestu Listvjanka, Kemerovska oblast, SSSR . On je general vazduhoplovstva i penzionisani sovjetski-ruski kosmonaut. Bio je deo prve grupe sovjetskih pilota odabranih za poziv kosmonauta. U okviru Восход 2 misije postao je prvi čovek koji je boravio u otvorenom svemiru. U otvorenom svemiru ili svemirskoj šetnji proveo je 12 minuta i 9 sekundi. Veza između njega i letelice bila je dugačka 5,35 metara. Od 1976. godine do 1982. godine bio je komadant tima kosmonauta i jedan od rukovodilaca Trening centra za kosmonaute Juri Gagarin. Godine 1975. Leonov je bio deo Apolo- Sojuz misije , prve zajedničke kosmičke misije sovjeta i amerikanaca. Objavio je nekoliko knjiga sa svojim umetničkim delima. Leonov je u toku Apolo-Sojuz misije nosio i pribor za crtanje. Crtao je portrete astronauta i planetu Zemlju. Nosilac je preko 25, mahom domaćih ali i stranih, ordena i priznanja . Između ostalog dvostruki je heroj Sovjetskog saveza. Penzionisan je 1991. godine.
Napomena: na fotografijama pored Leonova možemo videti i Beljajeva.
Grupa slika 21


Na sledećoj fotografiji možemo videti pionire sovjetske kosmonautike.
Aleksej Leonov (prvi sleva, gornji red, prvi čovek u otvorenom svemiru) sa drugim sovjetskim kosmonautima: Germanom Titovim, Valerijem Bikovskim, Borisom Jegorovim, Pavelom Popovičem, Vladimirom Komarovim ( prvi čovek koji je dva puta leteo u kosmos ), Jurijem Gagarinom ( prvi čovek u kosmosu ), Valentinom Tereškovom ( prva žena u kosmosu ), Andrejom Nikolajevim, Konstantinom Feoktisovim i PavelomBeljajevim u Zvezdanom Gradu.
Grupa slika 22



U nastavku teksta biće reči i o drugim sovjetskim kosmonautima koji su nosil Strele ili druge hronografe sa 3017 mehanizmom.

Na samom početku treba reći jednu bitnu i pomalo tužnu činjenicu a to je da praktično nema ni jedne 100% jasne fotografije na kojoj se vidi sat sa 3017 mehanizmom na ruci kosmonauta. To ne znači da ti satovi nisu bili deo opreme kosmonauta nego ukazuje na činjenicu da sovjeti usled svog poimanja marketinga nisu znali, nisu umeli ili nisu bili zainteresovani da kroz kosmičke letove komercijalizuju recimo ručne satove. Neki drugi proizvođači satova iz Švajcarske , Nemačke itd. itekako su u tome uspeli. Zbog takvog pristupa sovjeta danas nema kvalitetne fotografije , video zapisa ili tehničkih dokumenata koji bi jasno pokazali prisustvo 3017 hronografa u ranim sovjetskim kosmičkim letovima. S druge strane čak i drugi proizvođači satova koji proizvode i prodaju satove sa svemirskim pedigreom ne negiraju uspehe tj prisustvo 3017 hronografa u svemiru. Tako recimo Omega u svojoj knjizi “A Time Capsule” navodi recimo da je kosmonaut Aleksej Aleksandrovič Gubarev u toku misije Sojuz 28, 1978. godine nosio Sekondu, crni brojčanik, tzv “ paddle hands” tj kazaljke oblika vesla.
Sledeća fotografija, prema prikupljenim podacima, poreklo vodi iz pomenute Omegine knjige. Na slici vidimo sovjetskog kosmonauta Alekseja Aleksandroviča Gubareva . U skladu sa prethodno rečenim na fotografiji se ne vidi sat na ruci Gubareva . U tekstu ispod fotografije pominje se da sat ima Valjoux mehanizam sa 19 rubina . To je greška , nije Valjoux nego Venus 150 odnosno još tačnije 3017 hronograf.
Grupa slika 23


Takođe postoji fotografija, nažalost ne 100% jasna, na kojoj se vidi da kosmonaut Vladimir Mihailovič Komarov (Влади́мир Миха́йлович Комаро́в ) nosi dva sata na ruci. Jedan od ta dva sata , s obzirom na prirodu posla, verovatno je radni sat a sudeći prema slici u pitanju je model sa 3017 mehanizmom . Na fotografiji se naziru kazaljke u obliku vesla a s obzirom da ne postoji starovremenska Strela sa takvim kazaljkama to nam govori da je u pitanju ili Poljot 3017 ili Sekonda 3017. Na sledećoj fotografiji se nažalost ne vidi dovoljno jasno koji je sat u pitanju ali po veličini i obliku kućišta kao i boji brojčanika verovatno je u pitanju isti sat.
Vladimir Komarov pripada prvoj grupi sovjetskih kosmonauta. Prvi je čovek koji je leteo u kosmos dva puta. Učestvovao je u dve misije Voshod 1 (Восход 1 ) i Sojuz 1 (Союз-1 ). U toku Sojuz 1 misije, usled nekoliko kvarova i poteškoća, poginuo je prilikom sletanja kapsule ( 24. aprila 1967. godine ) , što ga nažalost čini prvim čovekom poginulim u toku kosmičkog leta. Nosilac je brojnih priznanja i ordena. Dvostruki je heroj Sovjetskog saveza.
Grupa slika 24


Na sledećoj fotografiji vidimo tri sovjetska kosmonauta. U sredini je Vladimir Aleksandrovič Šatalov ( Владимир Александрович Шаталов ). Sa njegove desne strane je Aleksej Stanislavovič Elisev (Алексей Станиславович Елисеев ) a sa leve Nikolaj Nikolajevič Rukavišnikov ( Николай Николаевич Рукавишников ) . Šatalov, navodno, nosi Rolex GMT, Elisev i Rukavišenko nose 3017 hronografe. Kada su u pitanju 3017 hronografi ovo je najjasnija fotografija koja dokazuje činjenicu da su ovi satovi korišteni od strane kosmonauta Sovjetskog saveza.
Grupa slika 25

[skydrummer]

U ovom delu teksta biće reči o reizdanjima čuvene sovjetske Strele.

Na samom početku treba reći da se sa proizvodnjom 3017 hronografa stalo 1979. godine istovremeno je prekinuta i proizvodnja satova sa tim mehanizmom. To je bio kraj za satove koji su mnogo toga dali sovjetskoj časovničarskoj istoriji. Međutim prekid proizvodnje mehanizma 3017 nije značio i prekid proizvodnje hronograf mehanizama, jer na scenu stupa mehanizam 3133. Proizvodnja mehanizma 3133 počela je 1976. godine što znači da su mehanizmi 3133 i 3017 proizvođeni uporedo oko 3-4 godine. Mehanizam 3133 je zapravo unapređena verzija mehanizma Valjoux 7734. Mehanizam 3133 ima 23 rubina , radi na 21600 vns i ima oko 50 sati rezervu snage dok mehanizam Valjoux 7734 ima 17 rubina , radi na 18000 vns i ima oko 45 sati rezervu snage. Štoperica mehanizma 3133 meri 29 minuta i 59 sekundi i ovaj hronograf kao i gotovo sve druge hronografe , proizvodi Poljot odnosno danas MakTime, koji je zapravo jedan od naslednika Poljota tj Prve moskovske fabrike satova – 1MЧЗ. Kompanija MakTime je , između ostalog , kupila mašine za proizvodnju mehanizma 3133 tako da je danas ona jedini proizvođač ovog hronografa.
Zbog čega je bitan mehanizam 3133 ? Ima više razloga. To je najduže proizvođen sovjetski-ruski hronograf. Proizveden je u najvećem broju komada kada su u pitanju sovjetski- ruski hronografi. Danas je to jedini ruski hronograf ( naravno računajući i podvarijante ovog mehanizma ) i ono što je posebno bitno za ovaj tekst , mehanizam 3133 danas se ugrađuje u reizdanja čuvenih Strela.
Na znam tačnu godinu kada se pojavilo prvo reizdanje Strela . Ono što znam jeste da su se pojavile pod okriljem Poljot International-a ( Полет International – nije greška i u orginalu brkaju ćirilicu i latinicu) , Volmax-a i MakTime kompanija. ( Postoji podatak da se Poljot International Strela pojavila 2001. god., Poljot-MakTime Strela se pojavila 2004. a Volmax-ova Šturmanski Strela 2008. godine- ove podatke uzeti sa rezervom ). S obzirom da je Poljot bankrotirao 2004. godine pitanje je da li postoji njegovo reizdanje Strele.
U ovom trenutku na tržištu su dostupna dva reizdanja. Jedno reizdanje proizvodi Volmax a drugo MakTime. Oba pokreće Poljot-MakTime 3133 mehanizam ili njegova podvarijanta 31681 (dodata dvadesetčetvoročasovna skala ). U okviru oba reizdanja postoji po nekoliko modela tj kombinacija brojčanika i kazaljki između kojih se može birati.
Kada su u pitanju MakTime Strele interesantno je da ta firma ne prodaje pomenute Strele iako ih proizvodi i sklapa. Te Strele prodaju razni internet prodavci ( neki sa dobrom a neki sa lošom reputacijom ), neki od njih su čak, navodno, registrovali brend Strela i imaju sajt posvećen isključivo Strelama. Zašto se kompaniji MakTime isplati da proizvodi Strele a ne isplati im se da ih sami prodaju , malo kome je jasno. Kada je bilo šta bilo jednostavno oko sovjetskih a posebno ruskih satova. Bitno je reći da su MakTime Strele pouzdani satovi i da su kupci zadovoljni. Bilo kako bilo danas se prodaju Volmax Šturmanski Strele i MakTime Strele.
Ovde je predstavljena Volmax Šturmanski Strela (Штурманские Стрела ). Prvo što treba primetiti jeste apsurdno spajanje dva brenda. Naime Šturmanski i Strela su nekada u okviru Poljota bili dva odvojena brenda. Spojiti njihove nazive je isto kao kada bi na nekom satu pisalo Edifice – G-Shock. Jednostavno to ne ide i to je glavna zamerka koju ovim satovima upućuju ljubitelji i poznavaoci sovjetskih-ruskih satova. S druge strane , Volmax je od Poljota ( 1МЧЗ ) otkupio brend Šturmanski pa su verovatno spajanjem naziva dva brenda hteli da se zaštite i da svoje satove na tržištu učine prepoznatljivim u odnosu na Poljot International Strele i MakTime Strele .
Tehničke karakteristike
· Mehanizam: 3133 Poljot-MakTime hronograf, ručni navijač, 23 rubina, 21600 vns
· Dimenzije kućišta: 45 mm x 12,6 mm ( š x v ), razmak između ušica je 22 mm
· Materijal kućišta: nerđajući čelik
· Staklo: safir
· Vodootpornost: 30 m
Grupa slika 26


Ovde je prikazano još nekoliko modela Volmax Šturmanski Strela
Grupa slika 27


Ovde je prikazana jedna od Strela koju proizvodi i sklapa MakTime .
Tehničke karakteristike
· Mehanizam: 3133 Poljot-MakTime hronograf, ručni navijač, 23 rubina, 21600 vns
· Dimenzije kućišta: 38,2 mm x 14,5 mm ( š x v )
· Materijal kućišta: nerđajući čelik
· Staklo: mineralno ( napred i nazad )
· Vodootpornost: 30 m
Grupa slika 28



Poređenje starog Poljot-Strela hronografa i reizdanja.
Grupa slika 29


Može se primetiti da nove MakTime Strele na providnom delu poklopca imaju natpis Стрела što kvari pogled na mehanizam koji nije dekorisan ali opet koja je svrha providnog poklopca ako se mehanizam ne vidi. Verovatno je i proizvođač toga postao svestan tako da postoje modeli bez natpisa na poklopcu tj sa potpuno providnim poklopcem.
Grupa slika 30


Na sledećoj fotografiji možemo videti dva reizdanja jedno pored drugog.
Grupa slika 31



Dodatak
U ovom delu teksta biće postavljene fotografije kao i tabele koje se nisu našle u samom tekstu a zaslužuju da se vide.
Sledeća tabela je pregledan prikaz vremenskih intervala u okviru kojih su proizvođeni sovjetski hronografi. Jedino modifikacija mehanizma Tip 1 , prema rečima Mark Gordona, nije bila u periodu od 1936-1938 godine nego u periodu od 1938-1940 godine.
Grupa slika 32


Sledeća fotografija je veoma interesantna jer pokazuje sve sovjetske hronografe na jednom mestu. Prvi džepni sat je ima modifikovani Tip 1 mehanizam, drugi džepni sat pokreće ЧК-28 mehanizam, treći sat pokreće Valjoux 61, četvrti pokreće Tip 59 tj Urofa 59 ( uglavnom su satovi pokretani Tip 59 mehanizmom imali nemački Tutima dizajn ali bilo je i ovih elegantnijih modela koji pomalo asociraju na Strele), peti sat je Strela sa 3017 mehanizmom a šesti je Poljot Okean sa 3133 mehanizmom. U svakom pogledu vredna kolekcija.
Grupa slika 33


Kada je u pitanju mehanizam 3017 u ovom tekstu su pominjane jedino Strele, Poljoti , Sekonde, i Exacta satovi ( svi ovi satovi su proizvođeni od strane Poljota-1МЧЗ razlika je jedino u natpisu na brojčaniku i periodu kada se koji sat pojavio , da li je bio namenjen vojsci i sl. i da li je izvožen ) ali nisu pominjane Molnije.
Molnija džepni sat je svakodnevna pojava. Videti Molniju sa hronograf komplikacijom je već osveženje .
Mehanizam unutar sata ja 3017.
Grupa slika 34


Ako je prethodni sat osveženje onda je sat koji sledi atrakcija za svakog ljubitelja sovjetskih satova. U pitanju je ručni sat Molnija sa mehanizmom 3017.
Grupa slika 35


U tekstu je pominjana, neke stvari su već napisane, u pitanju je Exacta . Ovde su prikazani samo neki satovi koje je ova firma izvozila. Na poziciji ispod broja šest možemo videti slova „imp“ što je navodno skraćenica od engleske reči „import“ tj uvoz. To ne znači da je Exacta uvozila satove u SSSR nego znači da je uvozila satove na određena tržišta tj izvozila ih iz SSSR.
Grupa slika 36


Reizdanje Strele kompanije Poljot International ( Полет International ) jeste pomenuto u okviru teksta a ovde možemo videti nekoliko fotografija pomenute Strele. Treba primetiti da je jedan mehanizam dekorisan i potpisan tj ima oznake P3133 , ispisan broj rubina itd. dok drugi nije dekorisan a što je pomalo čudno nema nikakve oznake.
Grupa slika 37


Ovde možemo videti još par fotografija različitih kombinacija ( brojčanika, kazaljki itd. ) 3017 hronografa. Ukoliko imate neki 3017 hronograf ovo vam može biti korisno.
Grupa slika 38


I za sam kraj još nekoliko fotografija starovremenskih 3017 hronografa.
Grupa slika 39



Zaključak

Bio je ovo tekst o sovjetskim hronografima , tekst o 3017 hronografu, njegovoj istoriji, doprinosu sovjetskoj horologiji, kosmonautici itd. Tekst o Strela satovima koji su u početku ciljano pravljeni za odabrane . Tekst o satovima koji su rado viđeni u kolekcijama sovjetskih hronografa, „svemirskih satova“, ili jednostavno starovremenskih satova. Tekst o satovima čiji je velik doprinos i interesantnu istoriju pratila mlaka reklama i tržišni nastup. Bio je ovo tekst o čuvenim Strelama.


Kraj
Napomena: sve fotografije u tekstu su preuzete.

[VLADAN P]

Čitaću sutra.
Za sada mogu samo da kažem da ti nisi normalan čovek

I...hvala što nisi.

[skydrummer]

Ali nemoj da ne pročitaš. Lepo činiju semenki i polako, natanane .

[Serb]

Sta da kazem osim hvala

[skydrummer]

Još nekoliko fotografija ovih lepotica.

http://

http://

http://

http://

http://

http://

http://

http://



Sve fotografije su preuzete.

[RUS]

Sky, stvarno sam ostao bez teksta
Hvala na ovom izuzetnom tekstu