Poljot - zlatno doba [1960-1990]

[Neša]

Ovaj tekst se nadovezuje na onaj koji se bavi počecima fabrike 1MČZ i nastankom brenda Poljot. Pomenutom tekstu se može pristupiti preko sledećeg linka: Kako se kalio Poljot - kratak istorijat

Najzaniljiviji period u razvoju ovog brenda traje oko trideset godina, počevši od 1960. godine, kada se naziv Poljot prvi put javlja, pa sve do kraha Sovjetskog Saveza.

Razvivši se u periodu Hladnog rata, kada je trebalo pokazati mogućnost oslanjanja na sopstveno znanje i resurse, sovjetska časovničarska industrija prikuplja znanja zapadne časovničarske industrije, ali se trudi i da se pokaže kao dostojan takmac. Osim modela i mehanizama čije se slike mogu videti u linkovanom tekstu, razvijaju se noviji mehanizmi i modeli. Prvi mehanizam koji se našao u satu sa natpisom Poljot imao je oznaku 2414, ali mu se uskoro pridružuju i 2200, 2209, 2409, 2414, 2415, 2612 (tzv. zvonar) i mnogi drugi. Dizajn satova je često bio inspirisan zapadnim modelima, ali su se sovjetski stručnjaci trudili da im daju nekakav nacionalni pečat i da ih učine bar malo fancy, ukoliko ovaj izraz ide uz sovjetske satove. Orijentisanost ka izvozu se može videti na prvi pogled – mnogi modeli su potpisani latinicom i imaju engleske oznake. Lingvistima može biti zanimljiv i način na koji se piše poljot – umesto da koriste standardnu transliteraciju (prebacivanje slova iz pisma A u pismo B, pri čemu bi brend bio poznat kao Polet), Sovjeti rešavaju da približe izgovor, pa zbog toga i danas imamo oblik Poljot.

U daljem tekstu ću priložiti nekoliko slika sa kratkim komentarima.

Model označen sa de luxe, automatik sa 29 rubina i običan automatik sa istim mehanizmom


Ovaj model bi se na engleskom nazivao superslim ili superflat, a u njemu se nalazio mehanizam 2200 od 1,85 mm, a mogao se videti u kućištima koja su bila 3,5/3,8-4,5 mm. Prema podacima koje navodi fabrika, ovaj sat se pojavljuje 1965. godine


Naravno, kućište u stilu žabljih bataka nije bilo neuobičajeno, što potvrđuje i ovaj sa mehanizmom 2480.

Već 1966. godine pojavljuje se serija mehanizama koji su označeni sa 26, a koji se ugrađuju u nekoliko zanimljivih modela.

Ovaj model ima mehanizam 2634, poznat kao спортивные, a oznake na mehanizmu su urađene prema američkim standardima.


Poljotovi hronografi imaju značajno mesto među kolekcionarima ruskih satova. Prvi koji se pojavio posle II svetskog rata datira iz perioda pre pojave ovog brenda, a imao je mehanizam 3017 od 19 rubina, koji potiče od Venusovog kalibra 150. Fabrika je kupila neke alatke i delove od švajcarskog proizvođača i tako je nastao ovaj čuveni, ali nešto ređi štoper. Manje je poznato da je ovaj mehanizam korišćen i za neke džepne satove, ali nisu svi imali oznaku Poljot.



Tokom sedamdesetih godina Poljot nastavlja uzlaznom putanjom i pojavljuje se sve više modela, neki stari su redizajnirani, a mehanizmi iz serije 26 su poboljšani i modifikovani, te dobijaju i oznaku H. Javljaju se i zanimljivi oblici, kao npr. Stadium, koji podseća na riblje oko, ili još neka od rešenja sa slika.


Kako se vidi na sledećoj slici, bilo je i eksperimenata – mehanizam ručnog sata seli se u stoni sat:


Sedamdesetih godina se javlja još jedan kultni model štopera – u pitanju su satovi sa čuvenim mehanizmom 3133. Ovaj mehanizam je nastao na osnovu čuvenog švajcarskog Valjoux 7734, a u periodu 1976-1983 ovi satovi su bili namenjeni samo pripadnicima vojske, tačnije mornarice (označeni kao Okean) i vazduhoplovstva (označeni kao Šturmanski). Ovi satovi su imali pomični prsten i krunicu sa leve strane, koja se na novim modelima praktično više i ne koristi.


Ovaj sat je kasnije dobio i civilne verzije


Možda je ovaj štoper i dobar uvod za ulazak u osamdesete godine. U ovom periodu već se nazire završetak Hladnog rata, odnosi između blokova otopljavaju, a sovjetski satovi sve više liče na satove zapadnih proizvođača.


Sedamdesetih i osamdesetih pojavljuju se i kvarcni satovi, sa mehanizmima serije 24, a dobru prođu su zabeležili u Aziji.


Perestrojka i Gorbačov menjaju sliku sveta u drugoj polovini osamdesetih. Sovjetski Savez postaje otvoreniji za uticaje iz inostranstva, pri čemu ni satovi nisu izuzetak. Modeli koji se javljaju krajem osamdesetih i početkom devedesetih sve manje su prepoznatljivi po tipično sovjetskom dizajnu, koji karakteriše skromna i stroga elegancija, a sve više podsećaju na satove koji se prave u ostalim zemljama. Da biste stekli uvid u širok dijapazon modela, na sledećem linku možete preuzeti katalog ovih satova iz 1992. godine: Catalogo Poljot 1992.pdf

Ova godina, koja je kod nas zapamćena po haosu i ogromnoj inflaciji, za Poljot je označila novu prekretnicu, jer tada dobija predsedničko odlikovanje. U ovom periodu nestaje SSSR, a pojavljuje se nezavisna Rusija koja nasleđuje mnoge fabrike i brendove, među kojima je i Poljot. Tokom haotične privatizacije, a kasnije i globalizacije, ovaj brend je na oku mnogima, a proizvodnja se seli po mnogim zemljama, te je brend nemoguće identifikovati kao izvorno ili potpuno ruski.

Priča o Poljotu će se svakako nastaviti, ali ne znam da li će moći da se klasifikuje pod ruske satove. Kakve god bile sadašnjost i budućnost, a autor ovih redova svakako želi da se poljoti proizvode još dugo, nama je ostalo da uživamo u satovima iz nekih prethodnih vremena, koja neki ljudi smatraju dobrim, a neki lošim. Kakva god da su ta vremena bila za ljude, za satove su bila doba punog procvata.

[Neša]

Izvori:
ПОЛЕТ - История
poljot_history
http://www.ussrtime.com
Poljot - Wikipedia, the free encyclopedia
Juri Levenberg, Russian Wristwatches

Slike su preuzete sa interneta, većinom sa http://www.ussrtime.com

[skydrummer]

Nešo, rusofilu, svaka čast .

[Vladan Stevanovic]

Stvarno Nešo, ne znam sta drugo da kazem osim svaka čast!

[VLADAN P]

поздравляем приятель neso

[popovac 76]

precizno, jasno, informativno prepuno prelepih fotografija.......

[jagos]

bravo neso

[anbeast]

Спасибо товарищу, Нешо

Hmm...modeli na kojima pise POLET (cirilicom) su za domace trziste, a POLJOT za strano?

[Neša]

Da, uglavnom su latinične/engleske verzije bile namenjene izvozu, a ruske/ćirilične domaćem tržištu. I kod nas su se prodavale uglanvom ove prve verzije.

[sima hrabri]

Bogami, Neso, danas si nas lepo castio!