Slike ruskih satova

[RUS]

Ako si slikao ceo proces, kad zavrsis projekat mogao bi da napravis posebnu temu i da opises sta si sve uradio. To bi moglo da bude zanimljivo.

[KureNS]

Ok, imam već svoju temu, pa će se tu već nešto napisati... Vala sakupljali su se delovi sa svih krajeva sveta...

Ali to je bio jedini način da se nabavi ovaj sat a da ne bude 600€ (ili koliko je već na onom nemačkom sajtu)...

[stana]

+1 za Mmariov predlog

[skydrummer]

Išao bih na prvu varijantu sa ili bez bojenja sekundare.

[StariAS]

Nemam nameru da reklamiram coveka, ali interesantna ponuda na ebay.de. Jos jedna zavidna kolekcija na prodaju.
Sammlung von raren ruschischen Armbannduhren u. Chronographen.(alle Fabrikneu) | eBay

[Orf]

Naleteh na ovu kolekciju, čovek baš voli SE seriju.

[babaideda]

Ех, још нешто совјетско, а фантастичног дизајна.
Златоустски стони часовник у облику шалтерског стакла, са хромираним држачима.
Дакле, ако сте били државни службеник СССР (а сваки запослени је у суштини био државни службеник), поставите овај сат на свом радном столу... и имате утисак да нисте државни службеник, већ обични грађанин, који тражи услугу са шалтера. Тај утисак се понови сваки пут када погледате на сат да утврдите тачно време. Једном речју, где год да поставите овај сат, даће својим дизајном утисак да се је цела просторија у којој се налази - јавни простор.



Електроникин "Олтар 204"
Електронски сат са радио апаратом.
Мислите да сам ово погрешно назвао? Мислите ли да је то у ствари радио са електронским сатом?
Не, погрешили сте. Јер је сувише велико за обичан транзистор, пошто колективистички дизајн мора да смести читав колектив оних малих људи који говоре, свирају и певају из радија. Сат је увек много компликованије саставити него радио. Некако сам убеђен да су сличне мисли руководиле дизајнера овог апарата совјетске светле будућности.
И опет тај сјај имитације патине слоноваче који се може видети само на предметима старим више векова. А у дизајну СССР се јављао редовно. Да ли је имао и прктичну функцију? Свакако. Рецимо, могли сте га оставити у квартиру годинама и не бинути се да ће пожутети од дима цигара, огрева и паре из лонаца у којима се кува купус или боршћ у заједничкој кухињи.
Уосталом, сам апарат неодољиво подсећа а престижно социјалистичко јавно здање из доба социјализма седамдесетих година.



Да ли Вам се догодило да на вашем стоном сату заспи медвед?
Није.
Е, у Совјетском савезу је и ово чудо могло да се догоди. Не било какав медвед, већ пластични медвед. Али та пластика изгледа као црни гранит. То се догодило овој Молнији, која је такође на црном постољу које даје визуелни утисак црног гранита. Смела комбинација бран кућишта и наранџастог цифраника истовремено делује и гроптескно и озбиљно, али и опуштајуће.
Дивно за кућну варијанто, за ноћни сточић крај дететовог узглавља, у доба кад се веровало да ће се једног дана пробудити у социјализму, у друштву где с оне стране нужности сваког дана очекујемо да сване царство слободе!



Нисам могао да одолим, а да не поставим овог чистопољског совјетског "лепотана".
Погледајте га добро. То је један од оних на којима се јасно могу видети руком писани елементи на цифранику. Међутим, оно што је занимљиво, јесте да је робна марка "васток" руком писана.
Тако нешто се данас све теже виђа.

[babaideda]

Совјетска, веома, веома ретка стона "Молнија"
Вероватно је неко од вас гледао легендарни совјетски филм "Ми, џезери", због којег је аутор Карен Шахназаров пао у немилост режима, јер су га оптужили да подрива социјализам пропагирајући декадентну музику САД која служи за слуђивање раднике класе развратом, алкохолом, дрогама и другим штетним појавама у криминалним клубовима и јавним кућама.
Величанствени анонимни совјетски дизајнер ове Молније је избегао двосмисленост свог часовника. Сат додуше подсећа на бубањ, али је његово тело крв црвене боје. Педала звона у облику чинеле, а присутне су и удараљке месингане боје. Постоље је од масивног правоугаоног малахита, полудрагог камена којим Русија толико обилује да су цареви у Зимском дворцу опремили читаву чувену малахитну собу.
Комунистички бубањ, на геолошкој скупој и стабилној подлози русије. Дизајн фантастичан!
Малахит је иначе по древном веровању камен који омогућује познавање "немуштог језика" којим говоре животиње и биљке. Симбол свезнања.


Верујете ли да се овај стари цифраник 2 МЧЗ намењен јавним сатовима данас веома често користи као скринсејвер?
И опет онај вековни сјај жућкасте патине на коштаној површини. Визуелни сјај духа Совјетског савеза којег одавно нема, али се незадрживо пробија док поново не засија на нашим екранима у постиндустријско доба електронизоване хај-тек информатике.


Стари совјетски педагошки зидни сат.
И како да се дете које види овај сат не заинтересује и не савлада "науку" тачног времена, кад онај дечак у сату то никако не може, иако се озбиљно труди и непрестано гледа и размишља. А иза њега је лопта у голу, која неодољиво подсећа на успех.
Стари професор Макаренко би поздравио овакво дизајнерско решење са поносом!



Веровали или не, овај путнички часовник "Слава" ме враћа у рану младост.
Био сам у СССР-у давне 1987. године, баш у години 70-те годишњице Великог октобра.
Купио сам је у огромној робној кући на Црвеном тргу и сакрио је у пртљагу с осталим сатовима.
Ох како ме је било срамота кад ми је цариница из пртљага на прелазу Чоп истресла све моје сатове које нисам пријавио. Џепну молнију, путничку Славу и још једав Васток (за тату).
Погледала ме, није се ни насмејала и рекла - "ну, бири!"
А мене до данас пече савест што сам прекршио прописе велике и моћне државе у којој су последњи пут на сету сви људи били запослени и заиста живели од свог рада...
...а ја нисам могао да одолим да изнесем више од једног часовника.

[babaideda]

Нема ручног сата који би боље изразио основне принципе дијалектичког материјализма од ове совјетске"Зарје". Црвена тачка и троугао на казаљки секундаре на централној осовини крећу се динамички у супротности са статиком црвене тачке на врху црвеног цифраника генијално јасно и сведено излажу шта је то јединство супротности, негација негације и прелазак квантитета у квалитет! Ово није проста победа совјетског дизајна у часовничарству, већ читава сведена (али не симпплификована) филозофија друштва.
Казимир Маљевич би, сигуран сам, у часовничарско радњи одабрао баш овакав супрематични сат да га стави на своју руку!


Супрематична композиција,
Казимир Маљевич,
1916. година.



А ево једне веома необичне животне теме. Пасторална љубавна мелоанхолија са призвуком носталгије мајстора хоролошког минијатурног совјетског сликаства шездесетих година двадесетог века. У пејсажу лабудовог језера и шуме одмара се девојка у костиму куварице на клупи поред обале дирљиво милујући клупу на којој је оставила место за драгог којег очигледно чека. Погледајте те нежне девичанске тонове невиности беле боје, оптимистички плаве и светло зелене боје младе траве и крошњи раним пролећем окићене шуме. Све је препуно чежњивог оптимизма, упућује на девојачка очекивања, јер она гледа у пар лабудова који лагано плове језером, нежно дотичући клупу на којој очекује драгана. Најзад, није то било која куварица. То је совјетска девојка, која за разлику од куварице империјалног доба не жели да јој будућа деца остану необразована и неће јој пасти на памет да моли страшног самодршца Александра Трећег да им забрани даље школовање.
Дакле, права поетика чисте, стрпљиве и невине љубави у чистом пејсажу социјалистичког друштва које плови ка мирном животу ка светлој будућности. Све одише бескрајном пристојношћу Татјане Ларине и драматичне лирике тонова "Лабудовог језера" Пјотра Иљича Чајковског.

А да би сте видели и чули поетику нежне "верности лабуда" која је нашла израз у руској уметности, па и у уметности минијатуре на овом хоролошком предмету 1. МЧЗ имена Кирова, препоручујем Вам да уживате у песми "Верност лабуда" сјајне Александре Воробјове:

[babaideda]

Није совјетска жена била тек обична чежњива куварица, службеница или радница. Дух Краљевских Скита је васкрсао у СССР-у хиљадама година касније. Совјетске жене и девојке су борци, раме уз раме са својим друговима саборцима, чак боље од њих током одбране отаџбине.

У позадини фронта, где је друг Стаљин уочи Стаљинградске битке морао да веша пружне раднике дуж пруге како испоруке материјала за фронт не би касниле, другарице су се тако добро, ефикасно и сложно сналазиле у обнови и изградњи пруга, да је овај тежак физички посао постао „женски посао“. Не само у позадини, интендатури, саобраћају и болницама, него су се још боље од мушкараца сналазиле у борби. О совјетским снајперисткињама и пилоиткињама се до данас препричавају легенде. Све до Стаљинградске битке немачки војници нису могли да савладају једну захтевну борбену дисциплину коју су војници Црвене армије сами собом умели да врше без икакве обуке – оперативну борбу на ноћном терену. Црвеноармејци су били изванредни нарочито у ноћном борбеном извиђању. Међутим, прави ужас за моћни фиреров вермахт било је ноћно борбено извиђање комсомолских авијатичарки. Умеле су одлично да се сналазе на ноћном небу отаџбине, доплове неопажено до дубоке позадине немачког фронта и прецизно изненада нападну мрске окупаторе огромне земље бомбама, вриштећи из свег гласа Потом би неизоставно уследило садејство њихових мушких сабораца диверзаната са земље, који су се једнако неопажено провукли до дубоке позадине немачких трупа. Немци су страшне борбене извиђачице ваздухопловства Црвене армије прозвали „Nachthäxe“ (црвене вештице). О подвизима ових храбрих комсомолки током Великог отаџбинског рата је совјетска кинематографија снимила филм „Ноћне вештице на небу“, 1981. године. у режији В. Валуцког и Е. Жигуленка



Из приложеног материјала се види да су другарице учествовале до краја осамдесетих година у ратној поморској флоти СССР. Чистопољски часовничарски завод је израдио посебну линију сатова марке „Васток Командирски“ за жене. Нешто мањи калибар, елегантније „водонепримицаемо“ хромирано кућиште с препознатљивим штифтом и кључем навијача прилагођеним осетљивој дамској руци. Могу се данас наћи и на нашем тржишту антиквитета.



A eво њих, којима су ови сатови намењени, са личним наоружањем и без њега, током осамдесетих година 20. века, спремних да заштите своју отаџбину ако „Хладни рат“ постане врео.

А да би сте осетили делић духа женског совјетског борца, послушајте „Химну заштитника отаџбине“ насталу у паклу Другог светског рата, у величанственом извођењу Елене Ваенге. Дакле, "Устај, земљо огромна..."