Slike ruskih satova

[StariAS]

Hvala Urose, imam ja par egzotičnih modela. Npr. ženska ronilačka Zarija koja je kupljena na limundu za trista kinti sa samo jednom ogrebotinicom.

[VLADAN P]

Fotografija Zarije?

[StariAS]

Na poslu sam.
To je ovaj sat.

[VLADAN P]

Na poslu sam.

Pa što ne radiš?
Zašto dangubiš na forumu?

[StariAS]

Kada bi znao Vladane koliko radim ne bi mi verovao. Ovo je prva nedelja od kako radim da ima manje posla i da imam vremena da pogledam forum u kancelariji.

[KureNS]

Pozdrav kolege.

Da li je ko od vas video skoro ovako nešto?


Koliko ja kontam sat je Poljot 3133 omaž tenku T-80.

[skydrummer]

Može se na internetu naći par fotki modela танковый . Nema mnogo fotki, nema podataka od kada do kada se proizvodio, u kojim varijantama i sl. Jednom rečju nepoznanica.

[babaideda]

deda sjajno pisanje vidim da govoriš i nemački jezik uz ruski

nisam znao da ćeš pisati u seriji pa sam ti upao među poruke inače ne bih, ako smeta neka se izmeste slobodno da ne remete tvoju zamišljenu formu...

Не брини, посао ми је да пишем, тако да мије писање разбибрига. Имаче, Руски никад нисам учио. Немачки јесам, али много, много боље владам енглеским којег сам такође учио.



Аутоматик 2. МЧЗ, робна марка "Слава" са датумаром,недељником и 27 рубина. Разуме се, совјетска производња и данас на тржишту за овако нешто траже само 20 долара.



Ево коначно се на Ибеју појавила ракета перпетуал из осамдесетих година у зеленој боји цифраника. Кошта шездесетак "фунти стерлинга".

[babaideda]

Увек се појави нештоново што нисам видео до сада. Естетска победа СССР у издању Автоподзавода 1 МЧЗ робнемарке "Слчава" са датумаром и недељником 2. МЧЗ. Пажљиво установљена естетика цифраника одлично прати особе седефне боје очију при свим врстама светла. И наравно, неизбежна црвена у два динамичка елемента, један на секунтари, други на недељнику.

Визуелни склад плаве и црвене на претходно приказаном сату "Слава" није случајан. Сат је из осамдесетих година и представља врхунац руске модерне. С оне стране атлантика живео је и стварао сликар, потомак исељених руских Јевреја, Маркус Јаковљевич Петрович, који је светску славу стекао подименом "Марк Ротко". Упоредите визуелну естетику сата "Слава" с Ротковом сликом "Црвена и плава прекривају мрак". Што је у САД осамдесетих година била врхунска и невероватно скупа уметност, у СССР је могао свако да носи на руци. У САД прецењено, у СССР потцењено. Средине нема.



Или, још боље, старији изворник ове естетике - Холандски езотеричар и сликар Пит Мондријан, антропозоф, насликао је још 1908. године "Црвено дрво у касно предвечерје".

[babaideda]

Примењена уметност дизајнера овог кварцног часовника Петровдворецког завода показује изузетну креативност уз ванредан осећај за хармонију и меру. Наиме, сат робне марке „Ракета“ је кварцни и уметник је успео врло ненаметљиво, гијошираним линијама на цифранику да визуелно изрази изузетно високу фреквенцију осцилатора којег омогућава кварцни механизам. Линија гијоша се продужава у близини главне осовине , а две плаве нијансе су пажљиво одабране да се слаже с преламањем светлости на грубо и фино отесаним браздама никлованог кућишта. Најзад, линије преламања светлости и линија гијоша су приближно вертикалне оријентације, остављају утисак поларизатора у односу на распоред знакова за часове. Уметник је изразио таласну и корпускуларну природу електромагнетног зрачења. Врхунски успех, порука је сасвим јасна, а крајње ненаметљиво изражена. Ван тога, сва естетика цифраника је крајње сведена, а краси је рам у облику монитора загасито модре боје уз паспарту и две хоризонталне линије пажљиво биране нијансе да се слажу с светлосним ефектима и бојама цифраника. На полеђини, власт је оверила ово ремек-дело знаком квалитета СССР. Заиста, не сумњам да је у питању изванредан механизам „Ракете кварц 2356 оригинал“ !



Један наизглед сасвим обичан Чистопољски производ „сделан в СССР“ представља најсажетији израз естетике једног древног народа – Бугарског народа, који се одавно назива Татарима. Позлаћени сат из седамдесетих година XX века чије казаљке подсећају на укрштена копља украшене су бојом лазурне луминозности, у сред златног окружења је до сада најсажетији израз естетске основе уметности једног народа у савременој примењеној уметности.

Овакав естетски однос је могуће историјски пратити од круне казанског кана чак до прастарог Бугарског града Преслава у коме је сачувана камеја која представља барску птицу на златној основи. Не, СССР никако није био „тамница народа“, како су често лагали о њему.

Уживајте у симфонији облика, боја и нијанси татарске народне уметности у покрету, при извођењу песме „Болгарим, Казаним“ савремене татарске етно групе „Ривајат“