Да је Виктор Јерофејев био у праву кад је рекао „црвена бајка је била веома крвава, али је била јако лепа“ сведочи и овај врхунски израз индустријског дизајна совјетске хорологије.
Агат крваво црвеног цифраника нијансиран је тако да се његова „красна“ боја равномерно разлива од центра ка ободу постајући од бледе ка загаситој, изненада се претвара у златни рам, из којег попут сунца површина постаје зракаста. Знате ли колико је ванредно истанчаног осећаја потребно да се сребрни и златни метал међусобно нијансирани сложе у колориту, пластици уз игру сенки и светлости и то све уз боју калине коју је уметник кроз нијансе развио у крваву тинктуру, а централна форма кружнице цифраника са правоугаоном формом кућишта? Па још осмислити игру сенки по ободу у складу с тамном бојом постоља, да би се та игра сенки уклопила у тон загасито-крваве нијансе тинктуре по ободу цифраника? Овај часовник је врхунско дло примењене уметности.
Верујте, то не би успело ни једном данашњем имитатору апстрактног сликарства. Међутим, што не би успело сликару, успело је совјетском мајстору примењене уметности на индустријском производу за свакодневну употребу.
Овај часовник прича совјетску бајку. Црвену. Крваво црвену. Али јако лепу. О „крви на снегу“ у сјају месечине која је постала сунце слободе.
А сад уживајте уз песму „Црвена калина“
Bookmarks sajtovi