Američki železnički satovi

[skydrummer]

Američki železnički satovi



Uvod

Tekst koj sledi nastao je kao razultat velikog ličnog interesovanja za istoriju, mehaničke satove i u ovom slučaju američke železničke satove. Za pisanje teksta korišten je velik broj izvora. Tekstovi su prevedeni u određenoj meri izmenjeni, dopunjeni, dodatno prokomentarisani, obogaćeni velikim brojem fotografija i uklopljeni u celinu. Sama materija je vrlo obimna , napisano je nekoliko odličnih knjiga enciklopedijskog karaktera tako da nije bilo moguće napisati sve o američkim železničkim satovima. Cilj teksta je da pruži uvid u nastanak , razvoj i zanimljivu istoriju koju su ovi satovi gradili i da ukaže na raznovrsnost i kvalitet američkih železničkih satova koji su na vrhuncu slave bili sinonim za vanrednu tačnost.

Nagli razvoj železnice koji se odvijao u SAD u drugoj polovini 19. veka doveo je i do velike potrebe za železničkim ( džepnim ) satovima. U to vreme u SAD pruge su se gradile velikom brzinom , železnička infrastruktura se razvijala duž cele zemlje a iza svega toga stajale su privatne železničke kompanije i ta činjenica da je postojalo više železničkih kompanija otežavala je standardizaciju kvaliteta merača vremena ali o tome nešto kasnije .
Pruge koje su se u to vreme gradile bile su jednokolosečne tj imale su samo jedan kolosek što je značilo da između dva nadolazeća voza , jedan mora da skrene na sporedni kolosek i propusti drugi voz. Da bi se sa preciznošću moglo odrediti gde se koji voz nalazi i kada se očekuje njegovo prispeće, mašinovođe, otpravnici vozova, skretničari, upravnici stanica itd. morali su imati precizne merače vremena. Treba naglasiti da u početku nije postojao opšte prihvaćeni standard kada je u pitanju kvalitet samim tim i tačnost satova. Svaka železnička kompanija imala je svoje standarde kojih se pridržavala . Takođe svaka železnička kompanija imala je svoje „time inspectors“ odnosno inspektore koji su bili zaduženi za preciznost merenja vremena tj kontrolu i održavanje satova. Obično su ti inspektori bili časovničari i oni su odlučivali koji su satovi podesni za upotrebu u železnici.
Grupa slika 1


Godine 1887. Američka železnička asocijacija ( American Railway Asociation ) održala je sastanak na kome su određeni standardi ali nisu ih prihvatile sve železnie kompanije. Jedan od interesantnih i bitnih standarda je pravilo 16 koje glasi da : Svi otpravnici vozova i mašinovođe moraju imati pouzdan sat koji je pregledan od strane odgovornog časovničara, a koji je za njega i izdao sertifikat u priloženom formularu. Otpravnici vozova i mašinovođe moraju priložiti sertifikat prilikom preuzimanja smene i tek tada im može biti dozvoljeno upravljanje vozovima. Takođe svakih šest meseci treba ispitivati sat i zanavljati sertifikat.
“Each conductor and engineman must have a reliable watch, which has been examined and certified to on the form attached hereto, by a responsible watchmaker. Conductors and engineman entering service must file such a certificate before they are allowed to take charge of trains or engines, and watches must be examined and certificates renewed , every six months.”

Zbog nedostatka opšte prihvaćenih standarda po pitanju kvaliteta satova nesreće su se dešavale. Uzroci železničkih nesreća mogu biti razni kako nekada tako i sada. Za ovaj tekst bitne su one nesreće koje su se desile zbog netačnosti satova. Takvih nesreća bilo je nekoliko.

• 9. avgust 1853. god. ; Camden & Amboy ; Old Bridge , New Jersey ; četvoro poginulih ; razlog: sat mašinovođe je kasnio 2,5 minute
• 12. avgust 1853. god ; Providence & Worcester ; Valley Falls, Rhode Island ; četrnaestoro poginulih ; razlog : sat otpravnika voza ( „conductor“ ) je kasnio 2 minute
• avgust 1878. god ; Panhandle ; Mingo Junction, Ohio ; osamnaestoro poginulih ; razlog: sat otpravnika voza ( „ conductor“ ) je kasnio 20 minuta
• novembar 1882. god ; Illinois & St. Louis ; Belleville, Illinois ; dvoje poginulih ; razlog: sat ( ne navodi se čiji) je kasnio 54 minute
• novembar 1893. god ; Hocking Valley ; Bradner, Ohio ; četvoro poginulih, razlog: mašinovođin sat je kasnio 17 minuta

Napomena: engleska reč „conductor“ predvedena je kao otpravnik vozova. Na srpskom reč kondukter označava osobu koja pregleda karte i brine o opštoj bezbednosti i redu unutar voza itd. Otpravnik vozova je neko ko brine da li su se svi putnici i roba ukrcali u voz, daje znak mašinovođi da krene , proverava točkove, brine o opštoj bezbednosti na pruzi unutar stanice, praktično predstavlja sponu između posade voza i uprave stanice.itd. , tako da mislim da je za reč „conducter“ adekvatan prevod otpravnik voza a ne kondukter ili sprovodnik voza. Mada „conducter“ je osoba koja putuje sa vozom dok otpravnik ( sprovodnik ) voza to ne čini. U principu dilemu između ostalog pravi podatak da su ljudi ginuli u železničkim nesrećama između ostalog zbog kašnjenja kondukterovog sata. Kako je to moguće? Problem može biti ako kasni ili žuri mašinovođin sat, otpravnikov sat ili skretničarev sat itd a ne kondukterov sat jer on ne utiče na saobraćaj-polaske,dolaske itd. Ja sam se odlučio da „conductor“ prevedem kao otpravnik voza ako je greška onda je pravi prevod kondukter tj sprovodnik voza.

Posle jedne nesreće odlučeno je da se nešto mora preduzeti, odlučeno je da se javašluku mora stati na put. Nesreća se desila u mestašcu Kipton u državi Ohajo 1891. godine . Putnički voz „Toledo Ekspress“ pristajao je u stanicu i trebao je da propusti brzi poštanski voz br.14 koji je dolazio u susret. Dakle putnički voz trebao je da skrene na sporedni kolosek . To se nije desilo , došlo je do sudara u kome je devet ljudi poginulo a od siline udara čak je i železička kućica-stanica koja se nalazila u blizini pruge u potpunosti uništena. Postavlja se pitanje : Šta se desilo? .
Grupa slika 2


Sat mašinovođe putničkog voza zastao je na četri minuta i ponovo je krenuo, dakle kasnio je, tako da je mašinovođa mislio da ima više vremena za prispeće u stanicu i propuštanje poštanskog voza nego što je zapravo imao . Nesreće su obično splet istih takvih okolnosti pa se tog dana desilo da otpravnik vozova ( moguće je i da se misli na upravnika stanice ) koji takođe ima sat nije pogledao na svoj sat a isto tako pogled mu je bio zaklonjen parkiranim transportnim kolima tako da nije mogao u daljini da vidi nadolazeći poštanski voz. Iznenađenje je bilo potpuno a posledice tragične. Interesantno je da je posle te nesreće u kojoj je od 9 poginulih bilo šestoro poštanskih službenika , pošta tražila od železničkih kompanija da zamene drvene poštanske vagone metalnim.

Glavni nadzornik trase na kojoj se desila nesreća a koji je radio za železničku kompaniju „The Lake Shore and Michigan Southern Railroad“ odredio je juvelira iz Klivlenda po imenu Vebster Bol ( Webster Ball ) da istraži probleme koji se odnose na merenje vremena i koji su bili uzrok nesreće.
Grupa slika 3


Njegov posao je bio da za pomenutu kompaniju poboljša standarde merenja vremena. Koliko je njegov rad cenjen govori i činjenica da je vremenom postao „time inspector“ tj inspektor za nadzor kvaliteta merenja vremena u više od polovine železničkih kompanija u SAD. Vebster Bolovi strogi standardi su 1893. godine doveli do stvaranja „The General Railroad Timepiece Standards“ odnosno do Opšteg standarda za železničke merače vremena. Sat koji je ispunjavao ove standarde mogao se smatrati podesnim za upotrebu u železnici. Standardi su sledeći:

• Samo američki ( American made watches ) satovi mogu biti korišteni
• Samo satovi bez prednjeg poklopca ( open-faced dials ) i sa krunicama na poziciji 12 mogu biti korišteni
• Najmanje 17 rubina
• Maksimalno dozvoljeno odstupanje iznosi 30 sekundi ( oko četri sekunde dnevno )
• Veličina 16 i 18 ( 16 or 18 size only ) , 16 = 43,18 mm; 18 = 44,86 mm . U pitanju je „Lanchester gauge“ tj Lančester merna skala koja se koristi u časovničarstvu i to za džepne satove. Ovu skalu su uglavnom ( ako ne i isključivo ) koristile američke časovničarske kompanije a korištena je i za evropske satove koji su uvoženi u Ameriku.
• Satovi- mehanizmi moraju biti podešeni u pet pozicija ( brojčanik gore, brojčanik dole, krunica levo, desno, gore ) a ponekad je podešavanje vršeno i na šestu poziciju- krunica dole.
• Mehanizam podešen na temperaturne oscilacije ( 34°F do 100°F tj od 1°C do 38°C)
• Čitak brojčanik sa podebljanim arapskim brojevima, masivnim kazaljkama, minutnom skalom
• „Lever used to set the time“ - suština ove rečenice jeste da se podešavanje vremena obavlja na specifičan način. Prvo treba skinuti staklo zajedno sa ramom ( „bezel“ ) , zatim na poziciji broja jedan treba uočiti malu šipkicu, da je tako nazovem. To je tzv „lever“. Izvlačenjem šipkice krunica prelazi sa režima navijanja mehanizma na režim podešavanja vremena. Dakle kada izvučemo šipkicu onda okretanjem krunice pomeramo kazaljke i podešavamo vreme. Kada namestimo kazaljke na željeno vreme lagano gurnemo šipkicu u prvobitini položaj i krunica je opet u režimu navijanja. Zatim vratimo staklo nazad. Svrha ovog sistema jeste da spreči slučajno okretanje krunice i samim tim pomeranje kazaljki . Praktično ovo je jedna bezbednosna mera.

Grupa slika 4

• Breguet balansna opruga
• Mogućnost finog podešavanja mehanizma pomoću regulatora na balansnom točku
• „double roller escapement“
• Metalni zupčanik ankera ( steel escape wheel )
• Antimagnetna zaštita ( ovo pravilo je doneto tek 1940-tih kada su se pojavile dizel lokomotive )

Standardi koji su navedeni su sa protokom vremena i napretkom tehnologije pooštravani ( recimo broj rubina je kasnije povećan na 23 itd ).

Predstavljeni standardi doveli su do stvaranja praktično nove klase satova poznatih pod imenom železnički hronometri ili standardni železnički satovi ( Railroad Standard Watches ). Ovi satovi smatraju se najfinijim proizvodima koje je iznedrila američka časovničarska industrija.
Pored ovih standarda Vebster Bol je zahtevao da železničari redovno daju svoje satove na kontrolu pri tom bi im se izdavao sertifikat koji garantuje pouzdanost sata.Ako bi im se sat pokvario popravku bi sami plaćali a dok je sat na popravci pozajmljivali bi sat od juvelira tj časovničara . Zaposleni koji su morali nositi železnički sat a prilikom kontrole je utvrđeno da uz sebe nemaju železnički sat bili su oštro sankcionisani.
Vebster Bol razvio je i organizovao sistem za nadzor i kontrolu satova koji je prerastao u „Ball Railroad Time Service“ . U toj službi radili su „ time inspectors“ koji su zapravo bili juveliri preko kojih je Ball Watch Co. odnosno gospodin Bol distribuirao satove i nakit. Gospodin Bol je preko svoje službe (Ball Railroad Time Service ) i svojih juvelira-dilera kontrolisao pouzdanost satova u više od polovine železničkih kompanija. Bol je među prvim juvelirima koji su koristili „Standard Time“ . O tome šta je standardno vreme , nešto kasnije . Kao što je već rečeno standardi definisani od strane Webster Ball-a doveli su 1893. godine do stvaranja „The General Railroad Timepiece Standards“ .
Standardi koji su određivali tačnost tj kvalitet satova vremenom su menjani. Tako je na primer 1920. godine prestala proizvodnja satova veličine 18. Zatim išlo se na povećanje minimalnog zahtevanog broja rubina. Jedino što se nije menjalo jeste da sat ne sme odstupati više od 30 sekundi u periodu od 7 dana.


Par reči o početcima upotrebe železničkih satova u SAD.
S obzirom da je najstarija američka časovničarska kompanija „Waltham Watch Company“ osnovana 1851. godine jasno je da u početku nije bilo dovoljno domaćih satova za narastajuće potrebe železnice. To znači da je izvestan broj satova uvožen iz Evrope. Postoji podatak da je 1850. godine železnička kompanija „Boston and Providence Railroad“ naručila 45 engleskih satova ( proizvođača Barraud & Watches ) od kompanije Bond & Son iz Bostona ( negde se pominje Boyd & Son ). Moja pretpostavka je da su Bond & Son juveliri koji su iz Evrope naručivali mehanizme i ubacivali ih u svoja kućišta. To je inače bio čest slučaj u to vreme u SAD tako da mislim da je i ovde to u pitanju.
Prvi američki železnički sat , dakle sat sa mehanizmom koji nije uvežen , napravila je kompanija po imenu „ The American Watch Co.“. Ta kompanija poznata je i pod imenom „Waltham Watch Company“ ili „ American WalthamWatch Co.“ i radi se o modelu 1857 Appleton, Tracy&Co, veličina 18, 15 rubina, navijanje preko ključa ( key wound ) ne preko krunice, a sat se pojavio 1865.-1866. godine.
Grupa slika 5


Sledeći američki železnički ( ne uvozni ) sat koji se pojavio jeste Elgin „B.W.Raymond“ i to je bilo 1867. godine.Taj sat imao je 15 rubina, navijanje preko ključa što je standardom iz 1893. godine zabranjeno. Prema dostupnim podacima oba sata je koristila kompanija „Pennsylvania Railroad“ što ne isključuje mogućnost da su i druge železničke kompanije koristile pomenute satove. S obzirom da su standardom iz 1893. godine mnogi satovi proglašeni za neodgovarajuće javila se potreba za velikim brojem pouzdanih satova. Zbog toga je osnovana kompanija Hamilton 1892. godine , da zadovolji potrebe za visokokvalitetnim železničkim satovima. Prvi takav sat Hamilton je predstavio 1893. godine . Nažalost ti prvi američki satovi se ne nalaze tako lako pa su i njihove fotografije nešto ređe.
Neki od najčešćih modela američkih železničkih satova su:

• Waltham grade 1623 Vanguard
• Hamilton 992 B
• Ball 999 B
• Elgin grade 571 B.W. Raymond
• Itd.

[skydrummer]

U nastavku teksta biće predstavljeni neki od američkih železničkih satova. Nisu prikazani svi proizvođači niti svi modeli. Međutim pre toga treba reći koje su sve američke kompanije proizvodile železničke satove. Spisak uopšte nije tako kratak kako bi se dalo pomisliti. Prema prikupljenim podacima u pitanju su sledeće kompanije.

• Ball Watch CO: Cleveland Ohio - 1879 -1969
• Waltham Watch Company: Waltham, Massachusetts - 1851 - 1957
• Elgin Watch Company: Elgin, Ohio - 1864 -1964
• Hamilton Watch Company: Lancaster, Pennsylvania - 1892
• E.Howard & Co: Roxbury, Massachusetts - 1858 -1903
• Howard Watch Company (a.k.a. Keystone): Waltham, Massachusetts - 1902 -1930
• Hampden Watch Company: Springfield, Massachusetts and Canton, Ohio - 1877 - 1930
• Illinois Watch Company: Springfield, Illinois - 1869 - 1927
• Rockford - Rockford, Illinois: 1873 – 1915
• Seth Thomas - Thomaston, Connecticut: 1883 – 1915

Par napomena: na sajtu kompanije Ball stoji da su osnovani 1891. god a ne 1879. god. Sve kompanije sa spiska su bankrotirale ili su prestale da postoje iz nekog razloga. Sve osim kompanije Hamilton i Ball. Međutim to su sada kompanije sa sedištem u Švajcarskoj. Ono što se takođe može primetiti jeste da su skoro sve kompanije nastale u drugoj polovini 19.veka ( onda kada se zahuktavala izgradnja železnica u SAD što možda nije presudan podatak ali nije ni zanemarljiva činjenica) i sve su nestale mnogo pre kvarcne krize.


Hamilton
Hamilton 992 B, 21 rubin, veličina 16, otprilike iz 1948. godine
Grupa slika 6


Hamilton 992 L, 21 rubin, veličina 16, otprilike iz 1926. godine, pozlaćeno kućište -14 karata ( 14K gold filled )
Grupa slika 7


Hamilton 950 B
Grupa slika 8


Hamilton 946, 23 rubina, veličina 18, iz 1906. godine
Grupa slika 9


Na sledećim fotografijama možemo videti proces rastavljanja jednog železničkog Hamiltona. Sat je iz 1948. godine ( to se lako utvrđuje po serijskom broju mehanizma ). Mehanizam je 992 B , koji se prema prikupljenim podacima pojavio kasnih 1930-tih i zamenio je mehanizam 992. Mehanizam 992 B proizvodio se i tokom 1960- tih, što praktično znači do samog kraja proizvodnje džepnih železničkih satova. Obratiti pažnju na fotografiju koja pokazuje dnevna odstupanja pritom imati u vidu da je sat star 65 godina.
Grupa slika 10



Illinois
Illinois, Bunn Special, 24 rubina, veličina 18, 1903. godina, gravirano kućište od 14k zlata ( highly engraved solid 14k gold triple-hinged case )
Grupa slika 11


Još dva Illinois železnička sata
Grupa slika 12


Prikaz nekoliko očuvanih Illinois železničkih satova. Praktično vredna mini kolekcija.
Grupa slika 13



Howard
Howard Serija 11
Grupa slika 14


Howard Serija 2, 17 rubina, veličina 16
Grupa slika 15



Hampden
Hampden, 23 rubina, veličina 18,1909. godina
Grupa slika 16



Rockford
Rockford , model 545, 21 rubin, veličina 16, 1903. godina
Grupa slika 17


Rockford 905, 21 rubin
Grupa slika 18

[skydrummer]

Ball – treba naglasiti da Ball nije proizvodio satove tj mehanizme. Mehanizme je kupovao od Hamilton-a, Elgin-a , Waltham-a, Illinois-a, Hampden-a. Ball je praktično ubacivao tuđe vrhunske mehanizme u svoja kućišta. Dakle sklapač ne proizvođač satova.

Ball Hamilton 999, 21 rubin, veličina 16, otprilike 1920. godina
Grupa slika 19


Ball Waltham, 19 rubina, veličina 16, iz 1908. godine, pozlaćeno kućište – 10 karata ( 10k gold filled screwback case)
Grupa slika 20


Još nekoliko Ball satova
Grupa slika 21



Elgin
Elgin B.W. Raymond, model 472, 21 rubin, veličina 16, otprilike 1927. godina
Grupa slika 22


Elgin Veritas , 23 rubina, 1909. godina, pozlaćeno kućište -10 karata ( 10k gold filled case )
Grupa slika 23


Elgin Father Time, 21 rubin, veličina 18, 1917. godina
Grupa slika 24


Elgin Veritas, 21 rubin, veličina 16, 1905. godina
Grupa slika 25


Elgin Veritas , 23 rubina, veličina 18, 1901. godina, pozlaćeno kućište -14 karata (14k gold filled case)
Grupa slika 26



Waltham
Waltham Riverside , 21 rubin, 1936. godina
Grupa slika 27


Waltham Riverside, 19 rubina, 1919. godina
Grupa slika 28


Waltham Model 1899, 17 rubina, veličina 18, 1896. godina
Grupa slika 29


Waltham Vanguard, 23 rubina, veličina 16
Grupa slika 30


Na osnovu fotografija prikazanih modela može se zaljkučiti kako treba da izgleda jedan američki železnički sat. Čitak brojčanik sa arapskom satnom skalom, masivne kazaljke, sat treba da je bez poklopca itd. To je sve predviđeno Bolovim standardom iz 1893. godine. Međutim kako to obično biva postoje i izuzetci.
Na sledećim fotografijama možemo videti jedan Waltham model 1883 koji je rađen za Santa Fe železničku kompaniju. Sat je iz 1896. godine tj proizveden je nakon donošenja standarda iz 1893. godine. Sat ima poklopac i rimske brojeve. Treba naglasiti da to nije jedini takav sat i da ima još takvih i sličnih izuzetaka.
Grupa slika 31


Treba reći da postoje železnički satovi koji na brojčaniku imaju pokazivač navijenosti oruge ( rezerva snage ). Ni jednim standardom to nije zahtevano ( bar koliko je meni poznato ). Takvi satovi su rezultat međusobne borbe za udeo na tržištu železničkih satova, stvar prestiža, dokazivanja. Otuda takvi satovi.

[skydrummer]

Kada se priča o američkim železničkim satovima treba napomenuti još jedno ime a to je R.D. Montgomery , čovek koji je bio glavni kotrolor satova ( General Watch Inspector ) u železničkoj kompaniji „Santa Fe Railway“ od 1896. godine do 1923. godine. Ta kompanija je jedna od najvećih železničkih kmpanija u SAD. Krajem 19. veka imala je oko 9000 milja pruga a do 1929. god. ta brojka se povećala do 13000 milja. Verovatno najpoznatija ruta ove kompanije je od Los Anđelesa do Čikaga. Naime gospodin Montgomeri je odredio standard za satove koji su korišteni u kompaniji od 1929. godine pa nadalje. Jedina bitna razlika u odnosu na Ball-ov standard je to što su traženi satovi veličine 16 i broj rubina nije mogao biti manji od 19.Sve ostalo je praktično isto ( Ono što meni nije jasno jeste zašto su pojedine kompanije kao npr Santa Fe Railroad imale svoje standarde ako je postojao Ball-ov Opšti standard za železničke merače vremena tj. „The General Railroad Timepiece Standards“ . Verovatno su mogli da imaju neke svoje standarde koji nisu mogli da idu ispod onoga što je određeno Opštim standardom za železničke merače vremena .). Međutim gospodin Montgomeri poznat je i po brojčaniku koji je dizajnirao tzv Montgomeri brojčanik ( „Montgomery dial“ ). Postoji pisani trag ( u jednom časopisu ) da su se prvi Montgomeri brojčanici počeli ugrađivati 1900. godine. Postoji dilema kada je brojčanik patentiran tj zaštićen patentnim pravom. Orginalni dokument je izgubljen pa se kao godine kada je brojčanik zaštićen pominju 1904., 1907., 1908. itd. Postoji jedan dokument na kojem se vidi da je brojčanik zaštićen tek 1920. godine ( moguće je da je to neki naknadno izdat patent jer je orginal zagubljen- uzeti sa rezervom ). Montgomeri brojčanik ima arapskim brojevima ispisanu minutnu skalu ( od 1 do 60 ) iznad satne skale. Za svaku petu minutu korišten je malo veći font tj svaka peta minuta je naglašena. Takođe za razliku od ostalih brojčanika na džepnim satovima Montgomerijev brojčanik ima ispisan broj 6 na satnoj skali. Kolekcionari ovaj brojčanik zovu i Montijev brojčanik ( „Monty Dial“ ).
Grupa slika 32


Takođe postoje i satovi sa klatnom ( stajali su unutar železničke stanice ) koji su imali Montgomeri brojčanik.
Grupa slika 33


Pored Montgomerijevog brojčanika postoji još jedan veoma interesantan brojčanik korišten kod železničkih satova. U pitanju je Fergusonov brojčanik. Tvorac brojčanika je L. B. Ferguson. Brojčanik je patentiran 1908. godine. Sam brojčanik naglašava minute dak je satna skala ispisana manjim crvenim brojevima. Prema prikupljenim podacima u početku je ovaj brojanik proizvođen u SAD a kasnije u Švajcarskoj. Satovi sa orginalnim Ferguson brojčanikom su dosta retki, samim tim veoma traženi i skupi. Sam brojčanik neretko se prodaje za otprilike 200-300 dolara. Vebster Bol je bio veoma kritičan kada je u pitanju čitkost ovog brojčanika pa je verovatno i to jedan od razloga zašto Fergusonov brojčanik nije toliko masovno proizvođen.
Grupa slika 34



Iz dosadašnjeg teksta mogli smo videti kako je železnica uticala na poboljšanje kvaliteta satova ali ona je takođe uticala i na promenu načina merenja vremena. O tome u nastavku teksta.

Standardno vreme
Sve dok nije došlo do naglog razvoja železnice vreme se računalo po lokalnom vremenu ili sunčevom vremenu. To znači da su u svakom gradu satovi bili podešeni tačno u podne onda kada je Sunce bilo na svom vrhuncu tj kada je bilo na najvišoj tački na nebu. Međutim u tom slučaju lokalno vreme zavisi od geografske dužine (eng longitude ). Npr. kada je u Čikagu tačno podne u Indijanapolisu ( Indiana ) je 12:07 u Sent Luisu ( Misuri ) je 11:50 itd. Dakle razlike su velike ali one nisu bile važne kad se putovalo npr kočijom ili parobrodom. Međutim sa brzim železničkim transportom putnika i robe javio se problem tačnog računanja vremena.
Železničke kompanije rešile su da nešto preduzmu. Severna Amerika podeljena je u četri vremenske zone koje su zasnovane na 75. , 90. , 105. i 120. meridijanu. Jedanaestog oktobra 1883. godine u hotelu Pacifik u Čikagu američke železničke kompanije sazvale su „ General Time Convention „ na kojoj su delegati usvojili „The Standard Time System“ tj standardno vreme. Države, gradovi, federalna vlada ubrzo su počeli primenjivati standardno vreme iako je američki Kongres ozvaničio ili zvanično prepoznao „Standard Time System“ tek 19. marta 1918. godine.
Na fotografijama možemo videti dve mape jedne američke železničke kompanije. Jedna mapa je iz 1880. god. ( pre donošenje standardnog vremena ) a druga je iz 1885. god. i na njoj se vide vremenske zone.
Grupa slika 35


Na sledećoj fotografiji možemo videti jedan interesantan sat. On pokazuje dva vremena , pritom je mala razlika između dva sata ( oko 5 minuta ). Sat pokazuje „city time“ tj lokano vreme ili sunčano vreme a takođe pokazuje i „railroad time“ tj standardno vreme ili železničko vreme.
Grupa slika 36

[skydrummer]

Početkom 1960-tih džepni satovi zamenjeni su ručnim. Prema prikupljenim podacima Ball je prvi predstavio ručni železnički sat „Trainmaster“ sa švajcarskim mehanizmom 1959. godine dok je Elgin svoj prvi ručni železnički sat predstavio 1960. god pri čemu je Elgin-ov sat imao američki mehanizam. Hamilton je poslednji prestao sa proizvodnjom železničkih džepnih satova. Poslednji Hamiltonov džepni železnički sat proizveden je 1969. godine.
Na sledećim fotografijama prikazani su Ball ručni železnički satovi. Mehanizam A. Schild1604, ručni navijač.
Grupa slika 37


Proizvođena je i verzija sa automatskim mehanizmom.
Grupa slika 38


Tu su još Elgin, Hamilton i Bulova Accutron.
Grupa slika 39



Dodatak

Ukoliko čitate tehničke karakteristike mehanizama američkih železničkih satova često ćete nailaziti na sledeće rečenice „ gold balance weights, gold jewel settings, gold center wheel and train ” ili “ The gears, the jewel settings and the balance screws are gold ” a takođe treba imati u vidu činjenicu da su sintetički rubini izmišljeni tek 1902. godine od strane francuskog hemičara Auguste Verneuil-a što znači da su do tada svi satovi koji su imali rubinske ležajeve ( bili oni železnički satovi ili ne ) imali prirodne rubine . Dakle prisustvo zlata, prirodnih rubina, ukrašenosti mehanizma uz vanrednu tačnost kao i kućišta koja su uglavnom bila pozlaćena ( „gold filled“ je pozlata koja podrazumeva mnogo deblju pozlatu od „gold plated“ a američki železnički satovi su uglavnom ako ne i isključivo bili „gold filled“ ) uticali su na to da američki železnički satovi nisu bili jeftini. Posebni satovi, posebna posvećenost , poseban kvalitet uticali su i na cenu. Cene ovih satova u prvim decenijama dvadesetog veka kretale su se najčešće od 60-tak dolara pa do 100 i više dolara. U to vreme to je otprilike bila jedna plata. Danas se cene očuvanih američkih železničkih satova kreću od 300-400 dolara do 600-700 dolara, pa čak i preko 1000 dolara . Sve zavisi od modela, godišta, stepena očuvanosti itd.

Postoji još dva izraza koja se česta kod ovih satova a to su „railroad grade“ tj železnički kvalitet i „railroad approved“ tj odobren za upotrebu u železnici. „Railroad grade“ je izraz koji su časovničarske kompanije koristile prilikom reklamiranja satova ali to ne znači da su ti satovi bili korišteni kao železnički nego znači da po pitanju pouzdanosti i tačnosti ne zaostaju za železničkim. „Railroad approved“ znači da je sat odobren od strane inspektora koji kontroliše merne uređaje u određenoj železničkoj kompaniji . Ti inspektori su tzv „time inspectors“. Svaka železnička kompanija imala je svoju listu odobrenih satova. Liste su se menjale s vremena na vreme. Drugim rečima „railroad grade“ sat ne mora biti „railroad approved“ ali „railroad approved“ mora biti „railroad grade“.

Nekoliko fotografija reklama i kataloga železničkih satova.
Grupa slika 40


Na sledećim fotografijama možemo videti tabele pomoću kojih se može utvrditi godište mehanizma na osnovu serijskog broja mehanizma. Takođe tu je i tabela koja pretvara Lančesterske mere u milimetre.
Grupa slika 41



Zaključak
Bio je ovo tekst o satovima koji su pravili razliku između katastrofe i ugodnog puta. Tekst o satovima koji su odskakali svojim kvalitetom . O satovima koji su neraskidivo vezani za razvoj američke železnice, satovima koji su ponos časovničarske industrije jedne zemlje i koji su više nego cenjeni kod kolekcionara. O satovima koji spadaju među najtačnije masovno proizvođene džepne satove, satovima koji su klasa za sebe.Tekst o satovim čiji su proizvođači danas većini potpuno nepoznati. Bio je ovo tekst o američkom najboljem, o američkim železničkim satovima.

Napomena: sve fotografije korištene u tekstu su pozajmljene.

Kraj

[skydrummer]

Hvala Neši na nekoliko korisnih sugestija​ oko prevođenja !

[fotopetar]

Sky super tema.Da imam malo više slobodnog vremena došao bih i ja do nje ovako si me preduhitrio i hvala ti na tome.Mislim da ovaj portal već ima zavidan materijal o džepnim satovima i to je lijepo za vidjet i znati.
Ujedno evo ti slika moga željezničarskog Hamiltona Elinvara kalibra 992 i Hamiltona kalibra 950.I jedan i drugi dio su moje skromne kolekcije i po mom spadaju u sam vrh Hamiltonovih džepnih satova!

[VLADAN P]

Sky ,

[Shmizla]

WoW, još jedan odličan i edukativan tekst!
Svaka čast!
Pozz!

[Zagor]

Profo ovo je za udzbenik .