Tri legende iz 70ih (part 1)
Audemar Piguet Royal Oak, Patek Philipp Nautilus, Vacheron Constantin Overseas
(zapravo 222 je iz 70-ih ali on je direktni prethodnik Oversiza)
Napomena:
Starac Milija feat. Young Filip Višnjić strikes again:
Osnovna ideja je bila da napravim integralni tekst koji bi ukljucivao sva tri sata, međutim u toku rada zaključih da bi to bilo predugačko i nepregledno; stoga ću staviti tri teksta, svaki u odgovarajući podforum, ali sa istim uvodom i linkovima ka ostala dva.
Preveslavajući internet u potrazi za komadima slagalice zvane Bulgari Okto, nabasao sam na veoma zanimljive priče o nastanku tri ikone časovničarstva: Pigeovog Rojal ouka, Patekovog Nautilusa i Vašeronovog Oversiza.
1.AP Royal Oak 2.Patek Philipp Nautilus 3.Vacheron Constantin 222 i 4.Vacheron Constantin Overseas
1.
2.
3.
4.
Sva tri sata su nastala kao odgovor ovih kompanija na tektonske promene u horološkom svetu sedamdesetih. Kvarcna revolucija je dovela švajcarsku časovničarsku industriju na sam rub propasti; bogata, tradicionalna klijentela pomenutih kuća je doživljavala radikalnu promenu životnog stila. Postalo je moderno baviti se raznim sportovima upražnjavanim u okruženju kome zlatni satići sa krokodilskim kaiševima i nepostojećom otpornošću na šok i vodu nisu bili dorasli. Dakle, tim novim, horolški gladnim sportskim tipovima je trebao sat koji će ih pratiti na padinama Gštada i na jahti u Monte Karlu, ali i izgledati dobro sa novim odelom sa Savil Rouda. Odluka je ipak bila teška i potencijalno sudbonosna. Da li će zaista pridobiti novu klijentelu ili će svojim blasfemičnim pokušajem odbaciti onu tradicionalnu i vernu? Iz današnje perspektive znamo da je ovaj trio fantastikus uspeo i da je, tada revolucionarni, koncept čeličnog, haute horologerie, sportskog sata zaživeo i da uživa ogromnu popularnost. No, ipak pogledajmo šta se i kako dešavalo veselih sedamdesetih.
Pored specifičnih odlika vremena u kome su nastali, još jedna stvar je zajednička ovom triju divova: Gerald Genta!*
Gerald Genta koji se, kao kakav Deda Mrazov vilenjak, ne pojavljuje pod svetlima pozornice ali marljivo sklapa nove, fantastične igračke, tamo negde, daleko na Severnom polu 
(a sada, bogami, i somewhere over the rainbow.....)
* Postoji mala protivrečnost oko Gentinih zasluga za Vašeron 222. U zvaničnom flajeru Vašerona (i širom interneta) stoji da je on učestvovao u dizajniranju. Međutim, uticajni član Alex Ghotbi (nick) sa Vašeronovog foruma(čini mi se da postuje i na WuSu), kaže da je Gentino učešće mit, i da je za 222 zaslužan, tada mlađahni, Jorg Hysek. Ja sam se priklonio onome što stoji u flajeru.
Krenimo redom......
Odemar Pige Rojal ouk (Audemar Piguet Royal Oak)
Zlato je oduvek slovilo za material od koga se prave vrhunski luksuzni satovi, Ovaj plemeniti metal odiše elegancijom i luksuzom, ukazujući na visok društveni status sopstvenika. Jedna od odlika ovog metala je mekoća i znatna podatnost finoj obradi. Ova karakteristika, takođe garantuje brojne ogrebotine i oštećenja prilikom grubljeg korišćenja sata, stoga, luksuzni satovi nisu (bili) pogodni za fizičke i sportske aktivnosti. To jest, nisu to bili sve do 1972. godine kada na scenu stupa: Rojal ouk, spreman da popuni ovu rupu na tržištu svojim kućištem od nerđajućeg čelika, otpornošću na šokove i geometrijskim, izrazito sportskim dizajnom, potpuno drugačijim od estetičkih kanona koji su određivali izgled luksuznih satova u sedamdesetim.
Ako je verovati starim Latinima, nomen est omen. No, prvo pricica, koja kaže sledeće: 1651. godine u sred Engleskog građanskog rata, odigrala se bitka kod Wustera (Battle of Worcester) u kojoj su snage Olivera Kromvela porazile armiju Kralja Čarlsa drugog.
Charles II (ljubitelj hrastova) 
Oliver Cromwell (okrugloglavac)
Legenda kaže da se poraženi kralj skrivao od patrola Okrugloglavaca u šupljem drvetu hrasta. Taj hrast je posle toga postao poznat kao Kraljevski hrast iliti Royal Oak, simbol zaštite i moći. Tu dolazimo do rečene poslovice. Sat Royal Oak je svakako pružio zaštitu Pigeu u turbulentnim sedamdesetim a, kasnije, kada se etablirao kao ikona, odražavao je moć brenda. Druga, vizuelna karakteristika modela takođe ima svoje utemeljenje (nešto indirektnije) u kraljevskom hrastu – spasiocu. Naime, zbog pomenute simbolike imena, u periodu od 1769. do 1914. čak četiri broda Kraljevske mornarice, nosila su ime: Royal Oak. Jedan od njih (verujem onaj iz 19. veka, mada nisam pronašao potvrdu te pretpostavke) imao je čelikom ojačanu oplatu i osmougaone otvore za topove. Odatle i kućištu sata specifični i karakteristični osmougaoni oblik.
Fregata "Royal Ouk" iz 1862. Krivac za oblik kućišta AP-a.
Osmougao je, takođe prepoznatljiv dizajnerski pečat Geralda Gente.
Raskrinkasmo ime, te možemo poći na dalje putovanje...
Odemar Pige je, od svog osnivanja 1875. godine, jedna od vodećih švajcarskih horoloških kuća. Uz Patek i Vašeron čini sveto trojstvo, trijumvirat, veliku trojku časovničarske industrije. Od svog nastanka Pige je bio u stanju da prebrodi sve teškoće i krize bez obustavljanja proizvodnje. Najžešće među njima bile su ekonomska kriza iz 30ih godina i „Kvarcna revolucija“ 70ih i 80ih.
Žorž Gole
Ova poslednja je (bar na Pige) imala malo uticaja zahvaljujući blagovremenoj promeni pravca od strane Žorža Golea (Georges Golay)*. On je unajmio Geralda Gentu i omogućio nastanak prvog čeličnog sportskog sata u visokom časovničarstvu.
* AP je zaposlio Golea 1962, kao sefa marketinga.Kasnije je postao CEO i za njegova vakta
, AP nize uspehe na trzistu. Bio je u AP-u do 1987.
Odemar Pige je Rojal ouk predstavio na sajmu u Bazelu 1972. godine. U to vreme, godišnja produkcija Pigea bila je manja od 5000 primeraka. Bez obzira na to, proizvodnja je započela serijom od 1000 komada i referentnim brojem 5402ST. Rojal ouk je bio luksuzni sat od čelika (kakva blasfemija), koji nije bio u stanju da sakrije svoje šrafove, a pritom je bio suludo skup. Koštao je 3200 dolara u trenutku kada se, jedna druga ikona, Roleks Sabmariner, prodavala za 270 dolara.
strana iz kataloga
Sve u svemu, Rojal ouk je bio kockarski potez koji je mogao dovesti u pitanje i samo postojanje manufakture iz La Brasusa. Naravno, u skladu sa omiljenom poslovicom Dereka Trotera alias Del Boja,* Rojal ouk je bio senzacionalni i trenutni uspeh. Odemar je morao da napravi dodatnih 1000 komada. Iznenada je postalo veoma moderno nositi čelični sportski sat koji je koštao više nego zlatni Patek Filip. Prodajni uspeh ove novotarije stvorio je celu tržišnu nišu, što je nateralo konkurente da dizajniraju sopstvene predstavnike u novostvorenoj klasi.
Ubrzo je Patek u bitku poslao Nautilusa, Vašeron Konstantan, model 222 (koji je direktni prethodnik i inspiracija kasnijem Oversizu (Overseas), a IWC model: Ingenier. Četiri pojma su zajednička svim ovim predstavnicima: Nerdjajući čelik, integralna čelična narukvica, vodootpornost i, naravno - Dzej, ovaj, htedoh reći: Gerald Genta! Da kuriozitet bude veći, svi osim IWC-a su koristili isti Žežer le Kultr 920 eboš. (Jaeger Le Coultre). JLC nikada nije koristio ovaj mehanizam u svojim satovima. Verovatno je to bio deo nekog dogovora ovih firmi.
* „He who dares – wins“
Vratimo se Kraljevskom hrastu.
Kućište je bilo izrađeno od jednog komada metala i imalo je, po prvi put, integrisanu narukvicu. Kako je kućište bilo prilično veće nego što je tada bilo uobičajeno, Rojal ouk je fanovima postao poznat po nadimku: Džambo. Ceo sat odlikuju oštre linije. Bezel je karakteristično osmougaon, krunica i prepoznatljivi šrafovi, koji zapravo spajaju sat i daju mu čvrstinu, su šestougaoni. Kućište i narukvica su satenski finiširani što pruža dramatičan kontrast sa visokopoliranim ivicama bezela.
Narukvica je umetničko delo. Po prvi put ona čini celinu sa kućištem. Narukvice su izrađene od strane Gej Frersa iz Ženeve. Ista firma je proizvodila narukvice za Roleks i Patek.
Dekoracija brojčanika je tzv. "Velika tapiserija" (Big tapisserie). Kazaljke i indikatori su "stick" tipa, veoma su stilizovane i obojene metalik, datum je na poziciji 3 sata.
Rojal ouk pokreće poznati kalibar 2121 koji potiče od pomenutog JLC mehanizma 920. Prečnika je 28mm, a visine 3,05mm. Rezerva snage je 45 sati. Jedna od najinteresantnijih stvari u vezi ovog mehanizma je da je rotor opremljen ležajevima u centralnoj osovini ali zapravo rotira na ležajevima od rubina koji se nalaze na obodu
rotora.
kalibar 2121 sa skeletonizovanim rotorom
Prva proizvodna serija, poznata kao serija A, iskazuje određene razlike u odnosu na kasnije serije B i C. Najbrži način identifikacije serije A je pozicija "AP" logoa na brojčaniku. Svi primerci A serije imaju ovaj logo na poziciji iznad broja 6, dok kasnije serije logo imaju ispod broja 12. Ipak prvi komadi serije B, proizvedeni oko 1975. mogu ipak imati logo iznad broja 6. Drugi važan indikator je da se na seriji A, na brojčaniku nalazi reč: "swiss", dok je na serijama B i C ispisano: "swiss made".
S leva na desno:Dzambo Ref: 15202 / RO Serija Ref: 5402/20 Anniversary RO Ref: 14802
Mnogo različitih verzija "hrasta" je ugledalo svetlost dana. Redovno su korišćeni novi materijali i predstavljane raznorazne komplikacije. Od hronografa preko indikatora rezerve snage do turbijon skeleton perpetual kalendara (1984.) . 1996. su pigeovci pokazali veštinu da u jednom satu iskombinuju: minut ripiter, perpetual kalendar i hronograf ratrapante.
Grande complication
Čak je u Royal ouk liniji bilo mesta i za kvarcaše (doduše za manje, ženske modele optočene dragim kamenjem).
Royal Ouk Offshore
Sa dolaskom Rojal ouk Ofšora, 1993. AP kreće malo drugačijim, radikalnijim putem. Osnovna oktagonalna forma i 8 vidljivih imbusa su i dalje tu, ali su dimenzije veće (i dijametar i debljina kućišta), stil je još sportskiji, ekstremniji i robusniji. Koristi se čak i guma kao materijal i eksperimentiše se kombinacijama boja.
Concept CW1 (odvratno ruzan, ako mene pitate)
2002. godine, na tridesetogodišnjicu, Pige je predstavio Koncept CW1. NJegova estetika je potpuno okrenuta budućnosti. Materijali za kućište su svemirske tehnologije. Titanijum i alakrit 602. (Alacrite 602 je nova super legura koja sadrži 57% kobalta, 31% hroma, 5% tungstena, a u tragovima: ugljenik, gvožđei i silicijum. Konkretno upotrebljena forma Alakrita je tvrdoće 430 vikersa i izuetno je težak za obradu. Potrebno je 60 sati rada za proizvodnju jednog CW1 kućišta. Radi perspektive, kućište čeličnog Rojal ouka se izrađuje za 2 sata. Mehanizam je: "Kalibar 2896.", koji svojim revolucionarnim amortizerom turbijon kaveza, prevazilazi granice
Poslednja verzija, predstavljena 2003. nosi šifru 15300. Glavna novina je novi mehanizam. Kalibar 3120 koji rezervu snage podiže na 60 sati. Prečnik kućišta je ostao starih 39mm ali je ono dobilo na debljini, te je sada 4.25mm. (delom i zbog predstavljanja centralne sekundare.AP i dalje proizvodi "Džambo", pod referentnim brojem 15202. Kako je kalibar 2121 veoma skup za proizvodnju, i kako je broj primeraka u odnosu na 15300 veoma mali, njegova cena je 50% veća od cene 15300. Četrdeset godina je mnogo, ali je Rojal ouk uspeo da ih sa lakoćom prebrodi i da postane jedna od ikona modernog časovničarstva. Revolucija koju je izazvao svojim nastankom, elegantna i diskretna, a opet oštra pojava, prilagodljivost sa kojom zadovoljava sve potrebe, s pravom svrstavaju Rojal ouk u legendarne satove.
to be continued..............
Registracija
Help
33Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Revolucija sedamdesetih - Kako se kalio "Haute horologerie", celicni, sportski sat (part 1)
Odgovor sa citatom
Bookmarks sajtovi