Tekst koji sledi nastao je kao posledica velike privrženosti koji imam za svoj omiljeni Breitling Navitimer Wold sat. Posedujem ga već dosta dugo ali me je za sve ovo vreme služio i radi bez ikakvih problema. Dizajn koji ima je kako starovremenski, tako i savremen i uklapa se sa svim modnim a mislim i horološkim trendovima od vremena kada je kupljen pa do danas. Sve ovo nije nimalo iznenađujuće jer se u veoma sličnom vizuelnom obliku proizvodi već jako dugo, omiljen je mnogim ljubiteljima satova. Njegov proizvođač je takođe jedan od najprepoznatljivijih u horološkom svetu, potrudiću se da iznesem i neke interesantne podatke o njegovoj istoriji i najpoznatijim modelima.
Istorija Breitling satova
1884 · U St. Imieru, u švajcarskim planinama Jura , Leon Breitling otvara radionicu specijalizovanu za izgradnju hrongrafa preciznih uređaja za naučne i industrijske namene.
1892 · Usled značajnog rasta kompanije, Leon Breitling preseljava radionicu u La Chaux-de-Fonds, centar švajcarske časovničarske industrije tih dana.
1914 · Nakon smrti Leona Breitlinga, njegov sin Gaston preuzima firmu.
1915 · Gaston Breitling konstruiše prvi ručni hronografski sat i posledično snabdeva pilote prvim ručnim hronografskim instrumentima.
1923 · Breitling razvija prvi nezevisni hronograf sa pušerom. Funkcije startovanja i vraćanja na nulu pre toga su se kontrolisale korišćenjem krunice.
1932 · Gastonov sin , Willy Breitling, preuzima rukovođenje kompanijom.
1934 · Breitling je razvio i drugi pušer za vraćanje hronografa na nultu poziciju. Ovaj izum, koji je omogućio očitavanje većeg uzastopnog broja merenja vremena, uz upotrebu dva pušera, uobličio je formu ručnog hronografa koja se kao takva koristi i dan danas.
1936 · Breitling postaje oficijelni dobavljač za Royal Air Force. Ovaj događaj označava početak dugogodišnje saradnje Breitlinga i avijacija širom sveta.
1942 · Breitling predstavlja Chronomat, prvi hronografski sat u koji je ugrađen slide rule bezel. Iste godine, i američka vojska postaje korisnik Breitlingovih proizvoda.
1952 · Breitling je promovisao Navitimer, ručni instrument opremljen čuvenim „navigacionim kompjuterom“, koji je omogućavao obavljanje neophodnih kalkulacija za vreme leta. Ovaj super hronograf ubrzo postaje omiljen među pilotima širom planete. Do ovog vremena, Breitling već snabdeva vodeće svetske avijacije satovima koji se koriste u pilotskim kabinama.
1962 · Kosmonaut Scott Carpenter na ruci nosi Cosmonaute Chronograph tokom svog orbitalnog leta Aurorom 7.
1969 · Breitling, u saradnji sa Burenom Heuer-Leonidasom konstruiše samonavijajući hronografski mehanizam. Ovo tehničko dostigniće predstavlja veliki uspeh značajan za čitavu časovničarsku industriju Švajcarske.
1970 te · Kvarcna kriza dovodi Breitling do ruba propasti.
1979 · Ernest Schneider, pilot, proizvođač satova i specijalosta za mikroelektroniku preuzima Breitling od Willy Breitlinga, unuka osnivačafirme, Leona.
1984 · Breitling predstavlja Chronomat, kao rezultat saradnje sa “Frecce Tricolori” letačkim timom. Ovaj model predstavlja povratak Breitlingovih mehaničkih hronografa na veliku scenu, a čitava kolekcija Chronomata ubrzo postaje Breitlingov best seller, i vraća kompaniju na poziciju koju je dugo držala.
1985 · Aerospace model, inovativni multifunkcionalni elektronsku hronograf sa kućištem od titanijuma, veoma brzo se dopao mnogim pilotima.
1995 · Breitling predstavlja Emergency, višenamenski časovnik – instrument sa ugrađenim predajnikomm koji emituje signal za opasnost na frekvenciji od 121.5 MHz.
1999 · Kako bi dostojno obeležio vek u časovničarskoj industriji, Breitling sebi postavlja ambiciozan cilj da cela njegova proizvodna linija bude testirana i sertifikovana od Švajcarskog oficijelnog instituta za hronometarska testiranja (COSC). Breitling je ovo uradio prvi među glavnim svetskim proizvođačima satova.
2000 · Breitlinga preseljava svoje sedište u Grenchen u Švajcarskoj. Izgrađena je ultra modrna poslovna zgrada za sedište kompanije i proizvodnu liniju, gde su Breitlingovi časovnici mogli da budu proizvedeni u optimalnim uslovima.
2001 · Uvođenjem Super Quartza, Breitling počinje sa proizvodnjom mehanizama koji su značajno precijniji od standardnih kvarcnih. Na ovaj način kompanija se etablira i među značajne proizvođače kvarcnih satova; njeni kvarcni mehanizmi su jedini na tržištu koji ispunjavaju sve norme propisane COSC standardima.
2002 · u gradiću La Chaux-de-Fonds, u kome je 110 godina ranije Leon Breitling osnovao svoju prvu radionicu za proizvodnju hronografa, otvoren je pogon Breitling Chronometrie, specijalizovan za proizvodnju sopstvenih hronografskih mehanizama.
2009 · je važna godina u istoriji Breitlinga. Štaviše, ona može biti godina osvećenja i završetak svih prethodnih teških godina . Te godine firma se pojavljuje sa svojim dugogodišnjim glavnim razvojnim projektom, kompletnim in house mehanizmom Breitling 01.
2014 · Breitling predstavlja model i mehanizam B50, prvi kućni superkvarc mehanizam.
2015 · Breitling predstavlja svoj prvi pamatan sat, koji je povezan na smartfon telefon preko bluetooth tehnologije.
Breitling i JNA
Breitling je među brojnim svetskim avijacijama snabdevao i Ratno vazduhoplovstvo Jugoslovenske narodne armije. Modeli koji je bio u upotrebi u JNA je Breitling Pluton Navitimer 2100, koji se proizvodio u periodu 1980.-1985. Na žalost, po rečima pilota koji su ga koristili, ovaj model se nije mogao pohvaliti velikom pouzdanošću, tačnije često se kvario, i koliko sam pronašao u dostupnim podacima svega je nekolicina do danas ostalo ufunkciji.
Breitling modeli
Chronomat
Godine1923., Breitling je predstavio svoj prvi hronograf sa pušerom (uobičajeno je bilo da se hronograf startuje i resetuje putem krunice) Godine 1934., Willy Breitling, Leonov naslednik dolazi na ideju da postavi novi stadard, koji je na snazi decenijama, do današnjih dana, hronograf sa dva pušera, jedan koji ga startuje a drugi koji ga resetuje.Willy, međutim ide dalje sa idejama i alatima za proračune, stoga angažuje matematičara Marcel Roberta, da kreira slide rule bezel, koji će omogućiti komplikovane logaritmičke proračune.On je napravio skalu sa tri najvažnije jedinice za pilote: STAT za standardnu miljažu, KM za kilometre i NAUT za nautičke milje. Ovaj kompjuter na ruci omogućavao je pilotima 40-ih godina prošlog veka da izračunavaju potrošnju goriva, prosečnu brzinu ili brzinu penjenja.
Prvi put se pojavio 1942. godine, proizveden je za potrebe američke vojne avijacije, i smatrao se za prvi ručni sat koji je posedovao „kompjuter“ koji su koristili tadašnji piloti. Chronomat, u obliku kakvim ga danas znamo pojavio se 1980-ih godina. To je bio jedan od prvih velikih uspeha Breitlinga pod rukovodstvom prvog vlasnika koji nije poticao iz familije osnivača. Promenom vlasničke strukture desile su se i promene koje su dovele do modernog izgleda ovog prvog ručnog hronografa koji je imao ugrađen slide rule bezel. 1983. Godine pokrenuta je saradnja Breitlinga sa akrobatskim letačkim timom italijanskih vazdišnih snaga “Frecce Tricolori“ kako bi se proizveo novi, moderan, pilotski hronograf. Ubrzo je , 1984. godine predstavljen novi Chronomat (ref. broj 81950), koji je ispunjavao sve zahteve koji su postavili piloti “Frecce Tricolori“. Ne samo da je sat bio opremljen hronografom sa štopericom od 1/100 sekunde, već je između ostalog poboljšano i zaptivanje safirnog stakla na kućištu sata. Krunica i pušeri su takođe konstruisani tako da se njima lakše i jednostavnije rukuje. Robustan sportski izgled i jednostavno rukovanje satom ubrzo su privukli i brojne ostale pilote širom sveta. Razna specijalna izdanja Chronomata i Chronomata GMT npr. za RAF Hong Kong, ili US Air Force, pokazuju da ovaj model ne samo da je bio i ostao popularan među Breitlingovim kupcima, već je prevashodno odličan sat namenjen pilotima.
Navitimer
Godine 1952., prvi Navitimer krasio je amblem "Aircraft Owners and Pilots Association"(AOPA), tipičan logo sa dvostrukim krilima, a 1960-ih počinje prava saradnja sa AOPA. Pojam Navitimer je kovanica od reči "navigation" i" timer".Prvo izdanje koje je izašlo u prodaju imalo je referencu 806, a mehanizam Venus 178.. Sat je bio opremljen mehanizmom Valjoux 72.
U međuvremenu časovničarska industrija nastavlja sa investiranjem i inovacijama. Automatski mehanizmi postaju norma za satove sa tri kazaljke, a takođe i dodatne funkcije (datum, dan, indikator mesečevih faza) su u širokoj upotrebi. Stoga, krajem 1960-ih Breitling odlučuje da mehanizam Venus 187 zameni mehaničkim mehanizmom Valjouux 7740. Poslednja prepreka u putu ka modernizaciji bila je uvođenje hronografa sa automatskim mehanizmom. Ovaj problem je prevaziđen 1969. godine.
Za razvoj ovog mehanizma zaslužan je Gerald Dubois, koji je radio za Deprez & Cie (danas poznat pod imenom Dubois Deprez). Koristeći bazni mehanizam Buren (tanki automatik sa mikro motorom) Dubois je radio zajedno sa Jackom Heuerom i Willy Breitlingom na razvoju potpuno nove ideje o automatskom hronografu.
Ova saradnja dovodi do stvaranja modularnog hronografskog mehanizma, nadograđenog Buren mehanizma. Tako je rođen legendarni Kalibar 11. Jedna jedinstvena karakteristika ovog mehanizma je krunica sa leve strane ( pušeri su, kao i obično postavljeni na desnoj strani kućišta). Uvođenje ovog mehanizma vidno je promenilo izgled Navitimera, koji prelazi sa tri-kompaksnog na na dvo-kompaksni hronograf sa datumom na poziciji 6 sati.
Superocen
Čvrsta povezanost Breitlunga i morskih dubina ogleda se već u samom logu firme – slovo B sa krilima i sidrom koje se nalazi u centru znaka. Godina koja se može smatrati godinom ulaska u svet ronilačkih satova je 1957. kada je predstavljen prvi model Superocean. Do pojave ovog modela Breitling je skoro isključivo bio prepoznavan kao proizvođač pilotskih satova, da bi potom izbacio više odlično prihvaćenih ronilačkih modela. Model Superocean je danas jedan od popularnih Breitlingovih modela, a takođe sve pohvale su upućene i na model retro izgleda Superocean Heritage.
Transocean
Promovisan je 1958. godine, još jedan od Breitlingovih modela poznatih po svom kako sportskom tako i klasičnom dizajnu. Transocean je model koji je nastavljao staze legendarnog Navitimer modela. Sam naziv Transocean, odražava duh vremena 50 ih godina prošlog veka koje su bile zlatno doba za razvoj interkontinentalnih letova. 2010. Godine Breitling je odlučio da ponovo uvede ovu seriju, novi modeli su naravno moderni, ali proizvedeni u retro stilu šeste decenije dvadesetog veka.
Chrono matic
Predstavljen je 1969. godine, kao mlađi brat Navitimera i posedovao je prvi Breitlingov automatski hronografski mehanizam 11. Karakteristika ovog mehanizma je krunica sa leve strane ( pušeri su, kao i obično postavljeni na desnoj strani kućišta). Uvođenje ovog mehanizma vidno je promenilo izgled Navitimera, koji prelazi sa tri-kompaksnog na na dvo-kompaksni hronograf sa datumom na poziciji 6 sati.
2006. godine promovisano je reizdanje Chrono matic serije, a dve godine kasnije 2008. godine, pojavljuje se i Chrono matic 49, model velikih dimenzija od čak 49 milimetara.
Aeromarine
U početku je Aeromarine bila deo Professional serije, da bi se ona kasnije podelila, i sadržavala modele ronilačkih satova i modele koji nisu prevashodno inspirisani avijacijom, već satove ostalih namena. Njih je karakterisala jednostavnija varijanta bezela, usvojena od satova iz Chronomat serije.
Ovde je inicijalno pripadao i Colt, koji se smatra Breitlingovim entry level satova.
Colt
Satove iz ove serije odlikuju jednostavnost i funkcionalnost koji podsećaju na elemente svojstvene vojnim korenima ovih satova. Breitlingov militari sat je konstruisan 80-ih godina prošlog veka. Karakteriše ga robustan i čvrst bezel, kojim se lako rukuje. Na njemu se nalaze 4 pločice, koje imaju funkciju zaštite safirnog stakla. Nakon što je kompletno promenjen izgled 2011. godine, Breitling je 2014. godine vratio dobro poznati klasačan izgled Colt modelima.
Windrider
Serija satova koja je promovisana 1980.ih godina, predstavlja još jednu grupu avijatičarski satova, koju posebno odlikuju zaobljena krunica i bezel na kome se nalaze 4 pločice na pozicijama 3,6,9 i 12 sati.
Avenger
Avenger linija je proizvod sa početka novog milenijuma. Originalno je bila deo Aeromarine linije satova, cenovno nešto pristupačnija od Windrider starijih rođaka, koja takođe ima pločice na pozicijama kao i prethodnik. Nastala je da bi zadovoljila potrebe kako u vojnij tako i civilnoj upotrebi. Proizvodi se i u hronografskoj verziji, izuzetno robustne konstrukcije, što omogućava veoma intenzivnu eksploataciju.
Montbrillant
Predstavljen je u čast sata koji je 1915. godine bio prvi ručni hronografski, a naziv Montbrillant dobio je po imenu ulice u kojoj se od 1892 do 1979 nalazilo sedište Breitlinga.
Takođe su jasno primetive velike sličnosti sa Navitimerom obzirom da vuče korene iz ove Breitlingove linije, a Navitimerov mlađi rođak je predstavljen 1969. godine. Modernija verzija je promovisana 90-ih godina prošlog veka, a od 2000. Ih Montbrillant je prisutan u sopstvenoj liniji satova.
Chronoliner
Pripada jednoj od najnovijih generacija u Breitlingovoj gami proizvoda. Inspirisan je pilotskim satovima iz polovine prošlog veka. Za razliku od svojih čuvenih predaka ne karakteriše ga slide rule, već jako nazubljeni rotirajući bezel. Izuzetno je robustan, ima prečnik od 46 milimetara. Predstavljen je 2015. godine.
Professional
U ovoj liniji modela nalaze se satovi predviđeni za upotrebu u najekstremnijim uslovima. I satovi iz serije Aeromarine nekada su propadali ovoj liniji ali je Professional sada samostalna. Ovde možemo naći i kvarcne i mehaničke modele, a ove satove zaista možemo smatrati savremenim instrumentima koji se nose na ruci. Ovde se nalaze i Breitlingovi connected, pametni satovi, među njima i novi model Emergency.
Kao što se iz teksta da zaključiti Breitling je bio i ostao čuveni proizvođač satova, sa bogatom istorijom i mnogim značajnim dostignućima u svetu horologije. Naročito se istakao u pionirskim koracima vezanim za proizvodnju pilotskih hronografskih satova, a značajna postignuća ima i kod satova drugih namena. Tradicija koja se proteže kroz treći vek u kome postoji, donela je Breitlingu veliku popularnost uspehe ali i padove. Kompanija je bila na ivici propasti, ali se posle velike krize ponovo vratila na velika vrata. Breitling je danas, po mom mišljenju među nekoliko najpopoularnijih marki satova, a ono što je takođe veoma značajno, jedan je od retkih koji postoji kao samostalan i nezavistan proizvođač.
izvor
Breitling Models - Professional Series Watches
https://www.chronext.com/guide/breitling
Navitimer let kroz prošlost i budućnost
Bookmarks sajtovi