Registracija
Help
60Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Magija imena Rolex Daytona
Ranih devedesetih, pa sve do 2008. godine, bilo je gotovo nemoguće kupiti novu Rolex Daytonu u čeličnom kućištu kod autorizovanih prodavaca. Potražnja je bila ogromna, pravile su se liste čekanja i do tri godine. Kuriozitet je da je potražnja za limitiranim modelom, Paul Newman Exotic Dial Daytona, bila toliko slaba, te nije bilo neobično što su neki primerci stajali u izlogu autorizovanih prodavaca i po nekoliko godina. Gore spomenuti model u zlatnom kućištu se mogao kupiti isključivo u buticima kompanije Hermès. Model izrađen u čeličnom kućištu je svojevremeno koštao svega 210 američkih dolara. Danas se na aukcijama prodaje za višestruko više iznose, počev od 25.000 dolara pa sve do 250.000 američkih dolara.
Istorijat modela Rolex Daytona
Rolex Chronograph model (prethodnik Daytone), prodavao se u periodu između 1955. i 1961. godine. Godišnja produkcija nije prelazila cifru od svega 500 primeraka. Mehanizam je bio ručno navijani. Početkom šezdesetih godina, tačnije 1963. godine, kompanija Rolex, natpis 'Chronograph' zamenjuje natpisom 'Cosmograph'.
Pomenuti model, referentnog broja 6239, prečnika kućišta 37mm, proizvodio se u tri verzije. Najjeftinija je bila ''čelična'' verzija, zatim su postojale skuplje izvedbe u kućištima izrađenim od 14k i 18k zlata i tahometarskom skalom na koroni. Na brojčaniku ovog modela se prvi put našao natpis Daytona. Samo godinu dana kasnije, kompanija menja natpis Daytona, u Rolex Le Mans Chronograph. Danas su Le Mans primerci izuzetno retki.
Sredinom šezdesetih godina izlazi redizajnirana Rolex Cosmograph Daytona u kućištu istog prečnika i sa ušrafljujućim tasterima za funkciju hronografa.
Postoji jako puno špekulacija zašto je Rolex odustao od natpisa 'Le Mans Chronograph'. Prema nekima, kompanija nije uspela da dobije autorska prava, dok prema drugoj teoriji, koja je možda i prihvatljivija, ime Daytona je zadržano u čast velikog trkača Malkolma Kembela, prvog ambasadora brenda, koji je na stazi Daytona Beach oborio nekoliko svetskih brzinskih rekorda. Takođe, iako je trka ''24 časa Lemana'' prestižnija i starija od trke ''Daytona 500'', u vreme posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su doživele privredni bum, paralelno sa rastom političkog uticaja u svetu. Logična posledica svega, je da bi naziv ‘Daytona’ postigao veći uspeh na rastućem, za kompaniju Rolex, ciljnom američkom tržištu. Takođe davne 1955. godine, Rolex je sada već poznati Submariner model, preimenovao u 'Skin Diver', a vrlo kratko je nosio i naziv 'Sub-Aqua'.
Godine 1970., Daytona je pretrpela još jedan blagi redizajn, a sat je pokretao novi mehanizam, Caliber 727. Sat se proizvodio sa minimalnim izmenama sve do 1988. godine, kada su izašla dva nova modela, sada sa prečnikom od 40mm. Najveća novina se nije mogla videti golim okom. Postojeći Caliber 727 je zamenjem novim mehanizmom, Caliber 4030, koji se zasnivao na čuvenom Zenith El Primero 400 automatskom mehanizmu.
U proizvodnji je ostao sve do 2000. godine. Tri godine kasnije, Rolex je proizveo limitiranu seriju Daytone od svega 10 primeraka sa brojčanikom plave boje i tahometarskom skalom izgraviranom do 400. Na Baselworld-u 1997. godine, predstavljen je model u kućištu od 18k belog zlata na kožnoj narukvici. Takođe su predstavljena još dva modela sa brojčanicima, satnim markerima i koronom, ukrašenim dijamantima.
Konačno, 2000. godine, Rolex predstavlja hronograf mehanizam 4130 sa 44 rubina, razvijen i izrađen u sopstvenim pogonima.
Prečnika 30mm, debljine 6,50mm, ostvarivao je 28.800v/h. Ponovo na Baselworld-u, 2004. godine, predstavljen je Daytona model u kućištu od 18k žutog zlata, sa brojčanikom ukrašenim leopard printom. Korona je ukrašena sa 36 žutih dijamanata, dok su satni markeri takođe bili izrađeni od dijamanata.
Poslednja dva noviteta su predstavljena 2011. godine, kada je predstavljen model sa keramičkom koronom i 2013. godine, kada je predstavljen model u kućištu izrađenom od platine.
Među poznavaocima istorijata kompanije Rolex i prilika na tržištu novih satova, vlada stav da već nekoliko decenija, kompanija zadovoljava samo 80% svetske tražnje za njenim satovima. Gledano na kratak rok, sa ekonomske tačke gledišta ovo itekako ima smisla. Slično mišljenje dele mnogi ugledni profesori mikroekonomije na većini prestižnih univerziteta i brojni ekonomski savetnici generalnih menadžera multinacionalnih kompanija.
Na fotografiji ispod možete videti Malcolma Campbell-a, prvog ambasadora tek osnovanog brenda Rolex.
Daytona Beach i Malkolm Kembel
Hans Vilsdorf, koji je ostao na čelu kompanije sve do svoje smrti, 1960. godine je bio oduševljen kako postignućima slavnog trkača Malkolma Kembela, tako i njegovim ekscentričnim načinom života.
Malkolm Kembel je rođen 1885. godine u Kentu, Engleska. Rolex je u Kembelovu čast proizveo najmanje jedan primerak Oyster Malcolm Campbell sata. Odlikovan titulom Sir-a, Malkolm Kembel je devet puta obarao svetske brzinske rekorde u periodu od 1924. godine do 1936. godine.
Na sledećoj fotografiji možete videti slavnog trkača u svom čuvenom automobilu marke Sunbeam, poznatijeg kao 'Blue Bird', sa svojom suprugom.
Fotografija je napravljena povodom obaranja svetskog brzinskog rekorda 21. juna 1925. godine. Kembel je postigao, tada nezamislivih 242 kilometra na sat.
Ispod se nalazi jedna od Kembelovih najčuvenijih fotografija, koju je Rolex vešto iskoristio u reklamne svrhe.
Tridesetih godina XX veka se sve više osećala nadmoć Sjedinjenih Država, što u gotovo neograničenim finansijskim sredstvima, što u daleko boljim stazama za obaranje svetskih rekorda, prema svedočenjima sȃmog Kembela i njegovog najvećeg rivala, Perija Tomasa.
Džon Godfri-Peri Tomas je u jednom pokušaju obaranja svetskog brzinskog rekorda koji je postavio Malkolm, tragično stradao, kada se na njegovom automobilu pri brzini od preko 300km/h otkinuo lanac, usmtrivši ga pritom. Bilo je to 3. marta 1927. godine. Njegov automobil, po imenu B.A.B.S je tada zakopan u pesak peščane plaže Pendin, na kojoj se sa Kembelom nadmetao za brzinske rekorde, da bi bio otkopan i prodat 42 godine kasnije. Nedugo zatim, Sigrejv, čijih su se sportskih ostvarenja bojali, kako Peri Tomas, tako i Kembel, je na Daytona Beach-u, tada još uvek neafirmisanoj i neizgrađenoj trkačkoj stazi, vozio daleko iznad 300km/h.
Već 1931.godine, Malkolm Kembel je sa svojom ''Plavom Pticom'' postigao 393km/h na Daytona Beach-u. Gotovo svi kasniji brzinski rekordi su postizani isključivo na tlu Sjedinjenih Država. Prva zvanična trka na plaži Daytona, održana je početkom 1936. godine. Vozilo se 78 krugova, a ukupna dužina trke je iznosila 400 kilometara.
Na sledećoj fotografiji možete videti Kembelov automobil i izgled guma posle obaranja jednog brzinskog rekorda na Daytona Beach-u. Slično Đaniju Anjeliju, Kembel je takođe nosio svoj Rolex preko rukava. Naravno, kompanija je medijski propratila svako Kembelovo obaranje brzinskih rekorda.
Rolex-ovi Oyster modeli, koji formom podsećaju na Panerai satove, koje je Kembel nosio, su dvadesetih i tridesetih godina koštali svega 10-15 funti.
Daytona Beach je posle rata asfaltirana, brzinski rekordi se više nisu obarali na peščanim plažama. Trkači su brzinske rekorde obarali u slanoj dolini u Bonevilu, savezna država Juta.
Zanimljivo je da je izgled Kembelove ''Plave ptice'', doduše nezvanično, poslužio kao inspiracija za izgled Betmobila. Kembel je preminuo u svojoj 63. godini nedugo posle završetka Drugog svetskog rata.
Navodno je Kembel na dobrovoljnoj bazi nosio Rolex Oyster, pritom, odbijajući bilo kakvu novčanu naknadu od strane kompanije Rolex. Nešto slično je učinio i Čak Jeger, prvi čovek koji je probio zvučni zid je nosio takođe Rolex Oyster, koji je kupio svojim novcem.
Ovako je sredinom pedesetih godina izgledala Dejtona plaža na kojoj su obarani brzinski rekordi.
Desetak godina kasnije staza je asfaltirana, odnosno od 1962. godine, trka dobija internacionalni karakter (Daytona International Speedway).
Odgovor sa citatom
, trudio sam se da ne pisem previse o tehnickim karakteristikama jer ume da bude naporno za citanje i prozaicno
Bookmarks sajtovi