Rolex - redovi i liste za čekanje

[Haifisch23]

Gore su podaci Seikove produkcije satova, koja obuhvata 8 godina razdoblja u kome se nalazi i Rolex (200 2008 godiea). Postavljeni su strane platforme Researchgate.
Kao, što se vidi, Seiko nakon 2008 godine, nije zvanično izlazio sa sličnim podacima. 2008 godine, kada je proizveo najmanje satova, oni se broje u milionima, dok se kod Roexa broje u stotinama hiljada.

[Ivke1]

Danas sam dobio informaciju da se bukvalno za sve modele Daytone mora Stojani u redu. Da ni dvobojni Daytona ne može vise da se nadje u buticima.
Vidim da su cijene svih Daytona skočile.

[piksi]

Evo koliko košta najjeftiniji Rolex (istine radi, najtraženiji OP trenutno) na grey marketu.
A za Daytonu ne smem ni da spominjem cenu.

[Haifisch23]

Liste čekanja na čeličnu Daytonu su već skoro dve godine ukinute odnosno većina zvaničnih dealera ne upisuje nove kandidate. Za sve ostale modele se prave liste čekanja i one su sve duže i duže. Postoje i za klasične modele, kao i za neke sa zlatnim kućištima, pre svega za Daytonu, koju si naveo.

Ivke1,
Hvala, da si me podsetio na ovu temu, na koju sam potpuno zaboravio, iako sam je pokrenuo.
Dozvoliću sebi slobodu, pa ću temu zaključiti sa dve dopune, koje ću preneti iz drugih tema u kojima sam pisao na prozivke upućene Rolexu i posledično na liste čekanja. Neće biti samo copy/paste vlastitih tekstova, nego će dopune sadržaviti pregršt novih informacija. Pa pošto je reč o tome i pošto ću preneti sopstvene tekstove (da ne bih koga uvredio), nije na odmet, da sve bude na jednom mestu - za neke nove čitaoce - naravno, za one sa čitalačkom kondicijom

Prva dopuna se odnosi na najčešće optužbe sa kojima se strane javnosti susreće Rolex:

1. Osnovni i najprodavaniji model se ne menja od samog početka nastajanja i neopravdano obmanjuje tržište
2. Rolex namerno koči proizvodnju i time umetno stvara "hype", koji rezultira u listama čekanja
3. Rolex je brend sa negativnim imidžom

1. Da, tačno je. Submariner je od 1954 godine isti, Cartier Tank je od 1911 godine isti, Cartier Santos je od 1918 godine isti, JLC Riverso je već 90 godina isti, PP Calatrava je 89 godina ista, Navitimer je 69 godina isti, Breguet Type XX je 67 godina isti, Fifty Fathoms je takođe 67 godina isti, Speedmaster Professional je već 64 godina isti, Autavia je 59 godina ista, Submariner Date je već 55 godina isti, TH Monaco je 52 godine isti, Seiko 5 je već 58 godina isti, PP Ellipse je već 53 godina isti, osnovna varijanta Zenith Chronomastera je već 52 godine ista, Royal Oak je 49 godina isti, Nautillus je već 45 godina isti.....Ovo je nekoliko ikona ručnih satova. Jedan od razloga, zašto ih ljudi toliko vole je baš to, što nisu menjani. Navedeni modeli su aduti njihovih proizvođača i ne razumem, zašto bi Sub u ovom društvu bio izuzetak. Meni je važno, da je unutrašnjost navedenih modela doživela mnoštvo promena ako izuzmemo Moonwatch i Zenith ali ne verujem, da baš ima puno onih, koje bi se zbog ovoga uzbuđivali. Ok, Moonwatch je iz column wheela spao na cam, ali od ove godine se vratio.

Jedna od najvećih "obmana" Rolexa je baš u tome, što Sub nikada nije bio zamišljen kao Tool Watch. Renne Paul Jeanneret je već od pravljenja ronilačkih satova Rolexa za Panerai naučio lekciju i u početku '50-ih godina je pred upravni odbor izašao sa ludom idejom, da se napravi ronilački sat za svakodnevnu upotrebu. Obmana je bila ta početna reklama: "Submariner, roniočev najbolji prijatelj", ali sat sat se već dan nakon okončanja sajma u Baselu našao u svim Rolexovim prodavnicama sa jasnim ciljem, koji nije bio da samo ronioce ubedi, da kupe diver, nego običnog kupca, da uradi baš suprotno. U tome sva suština veličine Rolexa. Dok su vršnjaci, Blancpain Fifty Fathoms i Zodiac Seawolf pozivali ronioce, da posegnu po njima, Rolex je običnog kupca (ne zaboravimo, da u sredini '50 godina prošlog veka polovina čovečanstva nije znala plivati) uverio, da kupi ronilački sat. Neko će reći, da je ovo manipulacija. Da, jeste i to ona koja je kasnije preokrenula čitavu horološku scenu. Rolex je tvorac fenomena, koji se naziva Desk diving. Suluda i nepotrebna stvar ali Rolex nas je tu sve obmanuo. Desk diveri su najprodavanija vrsta satova i postali su simbol sportskog sata - od 150 € do 50.000 €, a dizajn Submarinera je ujedno najkopiraniji u istoriji časovničarske industrije.
Sve ovo je imalo kao posledicu nestanka sportskih modela ovog proizvođača. Istovremeno, potpuno je jasno, da Rolex sebi nikada neće dozvoliti da postane ponudnik samo sportskih satova, jer je u svojem temelju klasičan i tradicionalan brend. Onog momenta, kada je udeo sportskih satova u njihovoj prodaji dostigao 2/3, preokrenuli su strukturu ponude. Ono što su nenaklonjeni brendu žudno očekivali, nije se desilo. Sada nema ni sportskih a nema ni klasičnih modela.

2. Što se tiče odnosa čelik - zlato, kojeg mnogi koriste kao adut optužbi u smeri Rolexa, odnosno zašto ne smanji prizvodnju zlatnih modela i istovremeno poveća ponudu čelika:
A. Rolex je najglobalnije prodavan brend luksuznih satova. Ko se upusti u pregled prodaje švajcarske produkcije po regionima, videće da među glavna tržišta spadaju baš ona, gde je pokušaj prodaje čeličnog sata već unapred osuđen na propast i da se za sat smatra samo ono što je ugrađeno i što ga nosi plemeniti metal
B. To je razlog zašto je Rolex jedini proizvođač, koji ima vlastitu riznicu zlata a prodaja zlatnih satova Rolexa je veća od ukupne prodaje svih ostalih luskuznih Swiss brendova. Usput, Rolexova količina zlata je 6 puta veća od zlatnih rezervi republike Slovenije, koja nije bog zna šta, ali za jednog proizvođača satova, predstavlja državu u državi.

Svako ko pažljivije prati dešavanja u svetu luksuznih satova zna, da je Rolex meta neprestanih optužbi, da previše proizvodi. U tome prednjači Thierry Stern, CEO Patek Philippe-a. A tu su i nezavisni časovničari, kao i mnogi predstavnici stručne javnosti. Intervjui su dostupni i mogu se naći. Za one koje tvrde, da Rolex umetno diže cene svojih satova kočenjem proizvodnje, najbolje da pogledamo stanje na terenu. Rolex prodaje samo mehaničke satove. Obim njegove godišnje proizvodnje je dobro poznat i iznosi u granicama od 750.000 do 800.000 satova. Pa da pogledamo ostale luksuzne brendove. Omega, kao najveći konkurent prodaje 150.000 satova manje, Breitling 4 puta manje, IWC 6 puta manje, Panerai 12 puta manje, JLC 7,5 puta manje, Zenith 30 puta manje, Cartier 11 puta manje, Montblanc 9 puta manje, Chopard 10 puta manje, Tag Heuer 2,5 puta manje, čak i Longines, koji je u cenovnom razredu daleko ispod Rolexa prodaje 300.000 manje mehaničkih satova, Grand Seiko 45 puta manje, Hamilton koji je nekoliko cenovnih razreda ispod Rolexa 8 puta manje, još gore važi i za Mido, Rado, Oris.
Rolex prodaje duplo više nego ceo najviši luksuzni razred, gde vodi Cariter sa 70.000, zatim Patek sa 62.000 satova godišnje, sledi mu Hublot sa 55.000 satova, zatim AP sa 45.000, Breguet sa 35.000, Blancpain sa 30.000, Vacheron sa 26.000, Ulysse Nardin sa 25.000, Bulgari sa 20.000, Glashutte Original sa 15.000, Girard Perregaux sa 14.000, Harry Winston sa 10.000, pa sve do Langea sa 6.000 satova.
Da li ovi brojevi ukazuju, da Rolex koči proizvodnju svojih satova? Rolex ima zaposlenh 6.200 ljudi u Švajcarskoj. To je za 250 više nego broj zaposlenih u časovničarskom predelu ukupnog Seika. Samo proizvodni pogon mehanizama u Bielu zapošljava 2200 radnika. To je 9 puta više nego u kompletnom Zenithu, jedanput više nego kompletan Patek, 5 puta više nego kompletan Breitling, 3 puta više nego kompletan IWC a za Omegu se ne zna, jer Swatch grupacija ne izdaje podatke u javnost, koliko Etinih radnika u Grenchenu nosi mantile sa znakom Omege. Mislim, da nema potrebe, da idem dalje u detalje.

Znam, uvek će se naći neko sa logičinim pitanjem, zašto Rolex ne napravi odvažan korak ka širenju resursa, koji bi vodili u povećanje proizvodnje sa nesmanjenim odnosom količina / kvalitet.
Ovo zvuči dosta jednostavno ali u stvarnom životu je to sasvim druga priča. Da bi se lakše shvatilo, moramo se vratiti u istoriju ovog brenda.
Počećemo na sredini. Nakon smrti osnivača Hansa Wilsdorfa (1960 godine), na čelo Rolexa stupa Andre Heiniger. 1992 godine ga nasleđuje sin Patrick Heiniger. Pod njegovom upravom Rolex postaje vertikalno integrisani proizvođač, koji sve najbitnije komponente sata (osim stakla i kazaljki) proizvodi sam. Jedan od najznačajnijih koraka se dešava 2004 godine, kada Rolex od porodice Aegler-Borer odkupljuje sve akcije preduzeća Aegler u ukupnoj vrednosti 1 milijarde CHF (1.000.000.000,00 CHF). Da bi ovaj korak razumeli moramo se vratiti u 1905 godinu. Hans Wilsdorf je potražnju za proizvođačem minijaturnih mehanizama za džepne satove okončao potpisivanjem ugovora sa manufakturom Les Fils de Jean Aegler iz Biela, koju su vodili braća Hermann i Hans Aegler, sinovi osnivača Jean Aeglera, preminulog 14 godina ranije. Dok su se svi, te 1905 godine, oslanjali na proverene dobavljače, Hans Wilsdorf je glasno predviđao, da će budućnost doneti prevladu ručnih satova, koji tada nisu bili ni bilizu serijskog načina proizvođenja, pa je zato prvi zvanični hronometar certifikat Rolexa, 1910 godine, zapravo bio adresiran na mehanizam firme Les Fils de Jean Aegler, koja 1913 godine menja naziv u Aegler s.a.
Sudbine oba aktera se dodatno prepliću 1919 godine, kada Hans Wilsdorf seli Rolex iz Londona u Biel. Ali tu nije kraj. Tri godine kasnije, Hans Aegler stupa u upravni odbor Rolexa kupovinom opsežnog svežnja njegovih akcija (35 %). Time Aegler postaje daleko najveći dobavljač mehanizama Rolexu, a prodavao ih je i drugim subjektima, najviše Gruenu i čak Lange & Sohne-u, koji do početka 2. Svetskog rata nije proizvodio kalibre za ručne satove. 1935 godine Aegler s.a menja naziv u Montres Rolex s.a. i ostaje u vlasništvu porodice Aegler, kojoj se priključuje porodica Borer, kada nećak Hermann Aeglera, Emile Borer postaje tehnički direktor. 4 godine pre toga, tadašnji Aegler s.a zvanično i ugovorno postaje jedini dobavljač mehanizama za Rolex, sa izuzetkom hronografskih kalibara, koje nije proizvodio, pa je za taj deo bio zadužen Valjoux a od 1987 do 2000 godine Zenith. Svi znamo, zašto je Aegler od 1931 godine mehanizme dobavljao samo Rolexu - prvi automatik mehanizam u istoriji, koji se navijao sa rotorom, što je i danas osnova satova na automatsko navijanje.
Iako je potpuno jasno, da su u praktičnom životu Rolex i Aegler disali zajedno, sa pravnog aspekta su predstavljali dva različita subjekata, koje je i u tom smislu spojio Patrick Heiniger gore navedenom, gigantskom kupovinom. To je bio samo jedan deo širenja Rolexa, koji u fizičkom smislu nije ništa promenio. Prva prava stvar se dešava, 6 godina ranije, 1998 godine. Tada Rolex kupuje poluvekovnog dobavljača kućišta - firmu Genex. Iste godine obavlja još jednu presudnu kupovinu - proizvođača narukvica, firmu Gay Freres, koji je decenijama osim za Rolex, ovaj deo sata prozvodila i za Patek Philippe. 2000 godine proces se nastavlja kupovinom proizvođača brojčanika - firme Beyeler, još jednog značajnog dobavljača ove komponente sata tadašnjem vrhu švajcarske industrije. Već sledeće godine Rolex kupuje firmu Bonini, jednog od najvećih strateških dobavljača, još od 1931 godine, proizvođača satnih krunica za Rolex Oyster kućišta.
2002 godine, Rolex obavlja još jednu kupovinu - specijalizanta za finiš kućišta, firmu Virex et Joli Poli. U periodu od 2005 do 2010 godine sledi konačan i gigantski poduhvat: 27 različitih proizvodnih lokacija udružuje odnosno locira u (na) samo 4 mesta: Ženeva (uprava, marketing, razvoj, končano sastavljanje satova, QC), Plans-les-Oates (izrada kućišta i narukvica), Chene-Bourg (brojčanici, riznica zlata i čelika) i Biel (sve što je povezano sa izradom mehanizama).
Ako uz ovo dodamo revolucionarne korake u razvoju brenda (prvi vlastiti hronograf, uvođenje silicijuma u vidu Parachrom spirale), koje je kulminiralo 2015 godine, sa uvođenjem drugog najoštrijeg preciznostnog stnadarda u industriji, prilično je jasno, da je Rolex na svim poljima stigao do zenita. Ne može se mimoobići činjenica, da se radi o nezavisnom brendu, koji je na ovom putu sve sam radio i da su vrlo retki, koji su posegnuli za iole sličnim koracima (Patek Philippe i još manje Breitling), dok je ostalim velikim akterima prilično taj put značajno olakšan, jer deluju u okviru različith grupacija, gde je alociranje resurza u slu slučaju potreba neuporedivo fleksibilnije.

Ako se malo zaustavimo na toj zloćudnoj reči Hype - Rolex je od 1928 godine uverljivo vodeći subjekat u industriji, kada za kriterijum uzmemo finansijsku realizaciju. Rolex hype traje već 93 godine, odnosno više od 80 % njegovog postojanja. Naravno, da u vreme, kada su se satovi kupovali isključivo kao potreba i kada je delatnost sastavljalo desetina puta više proizvođača nego danas, nisu postajala liste čekanja na Rolex satove, kao ni za nijednog drugog proizvođača. Kolika je nadmoć Rolexa bila u prošlosti, svedoči jačina izlaza iz perioda kvarčne krize. Dok je Swiss produkcija u periodu od 1970 do 1983 pala za 70 %, Rolex je kroz krizu prošao sa slabih 7 % pada realazacije. Prve lista čekanja počinju sa Daytonom, kada Zenith nije bio u stanju dobaviti toliko mehanizama, koliko je tržište moglo da proguta. Svaka naredna ekonomska kriza Rolexu nije štetila jer jedan od zakona takvih kriza je da bogatiji postaju još bogatiji, a drugi, da ljudi kupuju ono što je sigurno. Rolex zadovoljava oba kriterijuma. Tako je i danas, Rolex hype je još uvek prisutan i očigledno je, da je svakim danom sve veći.

Rolex sa prosečnom cenom prodanog sata 9,8 k € zauzima 16 mesto u najvišem luksuznom razredu, ako uzmemo u obzir godišnji obim produkcije iznad 5.000 satova. Modus operandi tog tržišta je sasvim drugačiji od osnovnog stepena i sve što se više dižemo, sve je više specifičniji.
"Mi smo kovači vaših snova", "A crown for every achievement", "Live for greatness", "When you have whatever you want", "Time moves slowly but passes quickly", "Start to built your own tradition" i stotinu, hiljade sličnih su reklamni slogani nekih od najprestižnijih proizvođača satova. Svi imaju zajedničke dodirne tačke: usmerenost u pojedinca, naglašavanje na posebnost tog pojedinca, snovi postaju stvarnost. Sve je usmerno u to, da pojedinac dobivanjem jednog takvog sata postaje povlašten posednik, izabranik u univerzumu, takav predmet je saputnik izuzetnih dostignuća pojedinca koji je isto tako one and only, poseban, jedinstven, savršen, zaslužan, zapažen, izuzetno dopadljiv.....
Priznali ili ne - tako razmišlja najveći deo kupaca u tom segmentu. Zato luksuzni brendovi (ne samo časovničari) ne rade ništa drugo nego potvrđuju maštu, fantaziju i posebnu sliku, koju ima najveći deo pojedinaca o sebi. Vrlo je malo znalaca u svim područjima, koji će kupiti nešto zbog toga, što poznaju materiju do koske. Ego je najprofitabilnija valuta u čitavoj istoriji čovečanstva. Zašto Thierry Stern neprestano ponavlja, da Rolex previše proizvodi? Ne zbog toga, da bi ga ocrnio jer njemu nekoliko puta niži cenovni segment ne predstavlja veću brigu u životu, nego zbog toga, što se i sam u svojem najvišem segmentu susreće sa istim optužbama od najviših igrača na sceni. Time samo preusmerava pažnju na nekog, ko je najčešće u centru pažnje i time smanjuje svoju odgovornost. Zašto Rolex nikada zvanično ne obelodanjuje podatke o godišnjoj količini svoje proizvodnje? Da li bi za prosečnog kupca taj sat sa krunom još uvek bio tako privlačan u smislu ispunjenja snova, potvrde posebnosti i jedinstvenosti tog individuuma, nešto što može samo on i nekolicina ostalih a ne svi ostali, kada bi Rolex svake godine bombardiaro njegov mozak, da 800.000 drugih pojedinaca dolazi do njihovog sata? Prelazak iz sna u javu može doneti mamurluk i smanjivanje čežnje kod velikog broja kupaca. Zašto A. Lange & Sohne u skoro svakom susretu sa javnošću sa ponosom iznose, da proizvode samo 6.000 satova godišnje? Još malo pa će to staviti u svoj logotip. Samo 6.000 izabranika se može domoći tog sna.
Zato se nikako ne slažem, da se radi o agresivnom marketingu. Ne, ti brendovi samo slede mašti i snovima onima, koji to mogu sebi ispuniti.

I na kraju, oko redova čekanja. Svi znamo, da oni postoje. Kao što postoje redovi čekanja na čelične modele kod Audemars Pigueta i Patek Philippa i gde je čekanje mnogo duže nego za Daytonu. Ali nikada nećemo znati, koliko se kupovina zaista ostvari nakon svih tih godina, odnosno koliki deo kupaca zaista čeka ceo period i na kraju kupi sat. Ne verujem, da to vode ni sami proizvođači, jer se te liste neprestano osvežavaju. Ali zamislimo, šta bi bilo, da bi Rolex imao sposobnost toliko podignuti obim proizvodnje, da bi udovoljio potrebama tržišta. Koliko manje bi se prodalo Omega, IWC, Paneraia, JLC, Blancpaina, Ulyssa za koje se određeni deo tržišta odlučuje, jer ne želi da bude samo još jedna čekajuća cigla u zidu.

3. Nikako ne mogu shvatiti te tvrdnje oko negativnog imidža Rolexa. Negativnog kod koga? Znam samo, da je Pepsi na ruci najvećeg časovničara 21 veka, Philippa Dufoura isti sat, kao i onaj Pepsi na ruci El Chapa. U takve debate se ne upuštam, jer satove ne biram po imidžu, kao ni ljude.. Za one koji se negativno odnose prema Rolexu zato što je previše prisutan, previše popularan pa ih zato odbija imam nekoliko pitanja: Da li bi ljubav do vaše supruge bila manja, kada bi se ona sviđala najvećoj mogućoj većini drugih muškarca? Da li biste je zbog njene velike popularnosti odbacili i ne bi se potrudili, da zbog toga osvojite njeno srce? Da li ste sa njom zbog nje ili zbog drugih? Sat volim zbog sata, a ne zbog toga, da li se sviđa drugima i prvenstveno kome se sviđa.
Mogao bih se vraćati u prošlost i u nedogled pisati o tome, kako je Rolex predstavljao izuzetak u vrhu tadašnje horologije, jer nije klonuo pod nezadrživim blitzkriegom i Treći rajh opskrbiljivao sa svojim satovima. Možemo samo zamisliti pritisak na bavarca Hans Wilsdorfa, koji je zbog toga bio optuživan, da je izdajnik domovine. Naprotiv, on je engleskim pilotima ponudio nadoknadu svojih satova, koje su u slučaju zarobljeništva poklanjali nemačkim oficirima, da bi imali povlastice za vreme logoraškog života. Dovoljno je bilo samo pismo Rolexu i prvi dani slobode nakon razmena su bili obogaćeni novim satom. Neko će reći: super marketing potez starog lisca. Da ali za to je u onim vremenima osim Rolexa na ruci trebalo imati i nešto ogromno između nogu...

[piksi]

Meni su bile potrebne godine da mi "klikne" pa da Rolex počne da mi se estetski sviđa. Dugo me je odbijala potpuna jednostavnost većine modela, a apsolutno mi se nisu sviđale Mercedes kazaljke i "Kiklop" lupa. Tek nakon malo temeljnijeg ulaska u svet satova sam počeo da shvatam zanačaj istorije i doprinosa Rolexa i počeli su da mi se sviđaju i neki drugi modeli, i uvideo sam u stvari, savršenstvo jednostavnosti.

Ono što sam u zadnje vreme primetio je da sve više ljudi po gradu nosi Rolex, misleći pri tom na osobe za koje, nakon "face" kontrole procenjujem da nose originale. Moje mišljenje je da ljudi, osim što žele da se pokažu i prikažu drugima kao nosači Rolexa, na taj način pokušavaju i da očuvaju vrednost viška novca koji ne investiraju u privredne aktivnosti. Štednja u banci već duže vreme je lagani ubica ušteđevine, a kupovina Rolexa je, mislim supstitut za oročene depozite u bankama.
Za razliku od štednje u novcu, Rolex već duže vreme garantuje očuvanje vrednosti novca, odnosno razmenu dobara u vrednosti koja je ekvivalent makar plaćenoj ceni prilikom kupovine. Zato ih i ima sve više, jer je kupovina Rolexa win-win situacija: koristiš nešto u dužem vremenskom periodu, a kad poželiš da ga unovčiš nemaš gubitak ni u nominalnoj ni u stvarnoj vrednosti.

Stoga ne bih osuđivao ni one koji se ne razumeju, nisu baš svi foliranti i pozeri, mislim da većina njih na taj način pravi određenu disperziju rizika radi održanja vrednosti svojih ušteđevina.

[eee]

I ja znam bar jednog koji Rolex vidi kao investiciju i zato ih uzima godinama.


Ne mislim ništa loše pod time, gleda ih kao zlato/platinu/... Šta god. Čovek nije u satovima uopšte.

Ako bih nekad uzimao to bi bio Milgaus ili Datejust 41.

Inače, nije Rolex ali jesu povezani, od Tudora bih skoro sve uzeo . Plavi Pelagos uh


Sent from my RMX2155 using Tapatalk

[Baron]

Jesi li stavljao plavi Pelagos na ruku? JA nisam oduševljen toliko.

Послато са SM-G960F помоћу Тапатока

[eee]

Jesam onaj crni. I on me oduševio. Plavi nisam, ali mi se boja sviđa

Sent from my RMX2155 using Tapatalk

[mihajlons]

Novi plavi Pelagos je toliko preforsiran keramikom da izgleda kao plasticni sat.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[bancika]

Novi plavi Pelagos je toliko preforsiran keramikom da izgleda kao plasticni sat.


Sent from my iPhone using Tapatalk

I meni je pelagos ostavio takav utisak, ne zna se sta mu jeftinije izgleda - brojcanik, onaj prsten oko brojcanika ili bezel. Sve kao od plastike. Nisam skapirao da ima bilo sta keramicko na njemu A ne pomaze ni nijansa plave koja mi je nekako "naivna", u nedostatku bolje reci.

Ovo im je "odlicna" fora - build your pelagos, a ukupno ima 3 moguce kombinacije https://www.tudorwatch.com/en/watche...c=m25707b-0001