Registracija
Help
61Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Rolex - redovi i liste za čekanje
Pošto je u zadnje vreme bilo više puta ispostavljeno Rolexovo manipulisanje sa listama čekanja i pošto je to jedan od najvećih faktora koji upotrebljavaju oni, koji nisu naklonjeni ovom proizvođaču, uzeću sebi slobodu, da se malo detaljnije upustim u materiju. Ne sa ciljem, da nekima "zauvek začepim usta", jer je uzaludan posao ubeđivaiti ubeđene, nego sa željom, da na tu široko rasprostranjenu "istinu" omogućim pogled sa nešto drugačije persepktive i da tu obalu duboko usađenih korena sterotipova zapljusnu talasi logičkih i nešto realnijih zaključaka.
Prve liste čekanja na Rolex satove, počinju sa modelom Daytona (čelik), sredinom 90-tih godina prošlog veka. Nisu se desile istovremeno svuda po svetu i nisu bile značajno duge - najviše do pola godine. Razlog je bio u sve većem globalnom rastu prodaje mehaničkih satova, Daytonu je tada pokretao Zenithov El Primero, koji se držao ugoovorenih količina i naravno nije preterano hranio jednog od dva najznačajnija konkurenta. Istovremeno, na tržište luksuznih satova pristiže sve veća masa kupaca iz najmnogoljudnijeg kontinenta, čija se kupovna moć dizala iz dana u dan.
Priložiću link do tabele, kojiu sam pre neki dan upotrebio u drugoj temi a želim je predstaviti i ovde, jer nudi savršen pogled, šta se u poslednjih dvadesetak godina dešavalo na globalnom tržištu satova Swiss produkcije, koja čini 80 % ukupnog udela svetske prodaje u ovoj delatnosti.
Ko ne želi gubiti previše vremena pojedinostima u tabeli, ispod linka ću napisati sažetak najbitnijih činjenica, koje se odnose na ovu temu.
https://www.fhs.swiss/scripts/getsta...s_201111_a.pdf
Tabela dolazi iz Švajcarskog horološkog saveza i prikazuje izvoz domaćih proizvođača na globalnom nivou, kao i pojedini prikaz 10 najvećih tržišta.
Neko će reći, ovo ne predstavlja Rolex o kome je reč u ovoj temi, pa da i to objasnim. Skoro je nemoguće dobiti tako detaljan zvaničan podatak ne samo za Rolex, nego i za bilo kojeg svetskog proizvođača. Teoretski, mogli bi se skuplajti podaci na osnovu pojedinih godišnjih izveštaja, ali putem inetrneta se ne bi mogli vratititi toliko nazad, da dođemo do početka redova za čekanje. Jedino moguće mesto je platforma Statista, ali za tako nešto je potrebno imati status Premium člana, koji godišnje košta 1.500 $. Čak i tada je pitanje, da li bi neko kao fizička osoba mogao doći do tih podataka. Ali bez obzira na to, do zaključaka se može doći i ovim putem. Sledeća slika predstavlja tržišni udeo na globalnom nivou najvećih švajcarskih proizvođača za prošlu godinu. Međusobni odnosi se u poslednjih dvadeset godina nisu bitnije menjali. Nekoliko odstotnih jedinica u oba smera ali raspored je ostao isti.
Slika prikazuje, da je Rolex daleko najveći subjekat u ukupnoj prodaji Swiss produkcije. Njegov najveći konkurenat Omega zaostaje za skoro tri puta (2,75) i da Rolex sam prodaje više nego sva naredna trojica ukupno po redosledu (Omega, Longines i Patek Philippe). Zbog toga je gornja tabela više nego merodavna za izvlačenje realnih zaključaka.
Možda će opet neko reći. Rolex ne proizvodi kvarc satove a u gornjoj tabeli su zahvaćeni podaci o ukupnoj realizaciji satova. Zato prilažem link do tabele, koja sadržava prikaz realizacije u periodu od 2000 do 2019 godine i obuhvata podelu na elektro i mehaničke satove.
https://www.fhs.swiss/scripts/getsta...c_201111_a.pdf
Ovaj izveštaj je najbolje svedočenje, kako se Swiss produkcija vratila na ono što ima zapisano u DNK-u - Mehanika.
Ako je 2000 godine mehanička grana zaostajala za kvarcom za 4 % (48 % vs 52 %), samo 5 godine kasnije imali smo suprotnu sliku (kvarc 38 % vs mehanika 62 %), krajem prve decenije udeo kvarca iznosi samo 28 %, krajem 2015 godine se još dodatno smanjuje i iznosi samo 20 %, da bi krajem prošle godine mehanika činila 83,5 % ukupne produkcije švajcarskih satova.
Pošto je Rolex proizvođač samo mehaničkih satova, tabela i u ovom segmentu dokazuje, da je u potpunosti merodavna za donošenje pravilnih rezimea.
A sada, da se vratimo prvoj tabeli odnosnu pregledu pojedinih tržišta. Top lista izgleda ovako:
1. mesto Hong Kong - konstantan rast od 2000 do 2019 za 89 %
2. mesto S.A.D - veći pad 2010 zbog učinka ekonomske krize. Inače rast. Od 2000 godine do 2019 prodaja je porasla za 30,5 %
3. mesto Kina - konstantan rast od 2000 do 2019 godine za 4431 %
4. mesto Japan - veći pad 2010 (ekonomska kriza). Inače rast. Od 2000 do 2019 porast prodaje za 73 %
5. mesto Velika Britanija: uglavnom konstantan rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 318
6. mesto Singapur - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 300
7. mesto Nemačka - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 57 %
8. mesto Francuska - više - manje rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 64,5 %
9. mesto Italija - više - manje rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje za 10 %
10 mesto: UAE - uglavnom rast. Od 2000 do 2019 godine porast prodaje. Indeks 518.
Vidimo, da prodaja satova u poslednjih 19 godina raste na svim tržištima. Od staloženih 10 % u Italiji, preko odličnih 30,5 % u SAD, još boljih 57 % u Nemačkoj, izvanrednih 89 % na najvećem tržištu Hong Konga, suludih 318 % u Velikoj Britaniji do apsolutnih 4431 % u Kini, koja se iz 78 i mesta 2000 godine penje na 4. mesto u 2019.
U poslednjih 19 godina, realizacija na azijskom tržištu se povećala za 293 %, dok se u preostalom delu sveta povećala za 158 %.
Kako je Rolex odgovorio na sve veće potraživanje sa strane tržišta? Ovde se moram ponovo vratiti na liste čekanja. Rolex je sve do 2011 godine nekako pokrivao potrebe kupaca. Pri tome, mu je prilično pomogla velika ekonomska kriza 2008-2010 godine, koja je zadesila skoro sva tradicionalna tržišta osim Hong Konga, Kine i Singaupra. U to vreme je potražnja za njhovim satovima pala za nekih 20 %. Tada se do Daytone, sa nešto sreće, moglo doći u nekoliko meseci.
Uspon potražnje počinje 2011 godine i od tada je u neprestenom porastu. Rolex, kao i skoro svi ostalii proizvođači nikda nije javno izlazilo sa podacima, koji se odnose na proizvedene količine. Uprkos tome postoje ili da se preciznije izrazim, postojali su i zaobilazni putevi iz kojih se moglo doći do određenih činjenica.
Pošto je Rolexova kompletna produkcija sastavljena iz hronometara, njegovi mehanizmi su nakon certificiranje sa strane švajcarskog instituta za testiranje preciznosti (COSC) zvanično upisani u okvriu izdanih deklaracija i tako se u godišnjim izveštajima moglo videti, koji su kapaciteti Rolexa.
U periodu od 2000 do 2015 godine, COSC je Rolexu certificirao odnosno izdao 11.624.111 hronometarskih licencija, što u proseku iznosi 774.940 proizvedenih mehanizama na godišnjem nivou. Za usporedbu, u istom periodu je drugi najveći proizvođač satova sa hronometar standardom, Omega dobila 5.152.075 certifikata a treći najveći proizvođač satova sa hronometarskom preciznošču, Breitling u istom periodu dostiže broj od 2.448.262 certifikata. Ovi brojevi potvrđuju premoć Rolexa na ovom području.
Pošto sam napomenuo, da je u tom vremenu došlo do ekonomske krize, nije na odmet pogledati malo dublje i videti devijacije od Rolexovog proseka (774.940 kalibara na godišnjem nivou). Rekordna godina je bila 2002 godina sa 814.720 primeraka. 2008 godine, u predvečerje ekonomske krize obim proizvodenih kalibara je iznosio 769.850 (5,5 % manje od rekordne godine), u toku ekonomske krize, 2009 godine on je pao na najnižih 610.250 komada, naredne godine se neznatno popeo na 621.232 primeraka, da bi se 2011 godine sa oživljavanjem tržišta, podigao na 748.602 certficiranih primeraka.
Prosek nadmašuje 2012 godine sa 798.935 komada, dok je zadnje godine javnosti dostupnih certificarnih COSC kalibara iznosio standardnih 795.716 komada.
Od 2016 godine, Institut prilikom izrade godišnjih izveštaja broj izdanih certifikata ne objavljuje u konekciji sa pojedinim proizvođačima. Razlog nisu nikada predstavili javno, tako da se sve završilo na nagađanjima. Analitičari krive veliku trojicu jer oni predstavljaju 85 % svih izdanih certifikata, dok drugi pokazuju prstom na ostale proizvođače, kojima je išlo na živce, da Mido sa 43.000 certifikata na godišnjem nivou prestiže polovinu preostale High End produkcije. Ako još dodam i lično mišljenje, da je sve više Powermatic kalibara, čak i onih sa 23 rubina, koji se prave u COSC granicama, onda je sve zajedno još lakše shvatljivo.
U svakom slučaju, broj certifikata se i dalje penje, pa je COSC 2019 godine certificirao rekordnih 2.231.885 certifikata, što je za 5,6 % više od 2018 godine i čak 20,5 % više u usporedbi sa 2017 godinom, kada je bilo certificirano 1.851.957 kalibara. Ovakav broj ne bi bio moguć u primeru Rolexovovog "strateškog" odnosno manipulativnog snižavanja obima proizvodnje, jer je njegov prosečan udeo do 2016 godine u ukupnom broju svih izdanih certifikata iznosio oko 49 %.
Ako iz ovog pokušamo da dobijemo sliku Rolexa 2019 godine, broj se nije značajno promenilo, jer je zadnji zvaničan podatak iz 2015 godine od rekorda iz 2002 godine odstupao za samo 2,3 %.
Ovi brojevi nam jasno pokazuju, kakav je domet odnosno kapaciteta Rolexove produkcije. Od 750.000 do 800.000 kalibara godišnje a iz ranije navedenih podataka se može videti, koliko je naraslo potraživanje, odnosno zbog čega postoje liste čekanja i zašto su sada prisutne za sve modele.
Postavlja se pitanje, šta Rolex može, da uradi?
Osnova je povećanje proizvodnje mehanizama. U pogonu u Bielu je zaposleno 2000 časovničara, koji rade u ovom segmentu. Ako samo grubo podelimo godišnju produkciju od 780.000 komada na tih 2000 časovničara, onda 1 časovničar u radnom danu napravi 1,3 mehanizma. Uzevši u obzir Rolexove izuzetno visoke standarde proizvodnje, ovo je potpuno razuman broj.
Rolex je proizvođač, koji sve komponetne mehanizma pravi In House. Proizvodnja većine pojedinih delova teče robotsko ali je zato sklapanje mehanizma u potpunosti izvršeno sa strane časovničara, koji na kraju procesa napravi i podešavanje.
Ako uzmemo u obzir podatak, da bi Rolex morao da poveća proizvodnju svojih najkomplciranijih kalibara (Daytona, Yacchtmaster i Sky Dweller), onda bi ukupni broj godišnje produkcije znatno pao, jer nije isto proizvoditi 3 hands sa 200 komponenti i kalibar sa 400 sastavnih delova.
Na ovom područuju je nemoguće nešt bitnije unaprediti u vidku obima produkcije. Čak i ako bi povećali broj časovničara za 10 % (na 2.200), šta bi značilo 850.000 kalibara na godišnjem nivou? Da li bi značajno smanjili liste čekanja? Ne verujem. Ono što je najvažnije, gde dobiti 200 časovničara sa takvim sposobnostima za kratko vreme? To nije tako jednostavno kao pokupiti 200 lekara iz raznih krajeva sveta i dovesti ih u Švajcarsku. Časovničarstvo je izuzetno specifična profesija i nove snage se traže sa reflektorom u rukama.
Krenimo u Chene-Bourg, odnosno u pogon, gde nastaju Rolexovi brojčanici. Jedino od onoga što se nalazi na satu, što nije Rolexova vlastita proizvodnja su kazaljke, koje se proizvode u Francuskoj i safirno staklo, koje se apsorcuje iz Švajcarske. Sve ostalo na Rolex satu je vlastita In House produkcije. A da, da ne zaboravim. Dijamanti se nabavljau od Cartiera i nešto od Bulgarija i nosioc su vrhunskog IF (Internally Flowers) stepena.
Izrada brojčanika osim podloge, koja je napravljena iz mesinga, teče u celini ručno. Za nanošenje boje je Rolex napravio vlastitu mašinu, koja koristi jastučić iz silikona. Svi markeri, koji su iz masivnog zlata se nanose ručno. Jedan po jedan. U Chene-Bourgu je na ovim operacijama zaposleno 800 ljudi. 200 više od kompletnog Zenitha.
Veći broj obima proizvodnje bi zahtevao i veći broj osoblja u Chene-Burgu, koji već sada diše na škrge.
Pogledajmo i u Plans-les-Ouates
Rolex je jedina fabrika satova, koja ima vlastitu livnicu. Celokupno žuto, belo i rose zlato, kao i 904 čelik je proizveden u tom objektu. Srce pogona predstavlja laboratorija u koju su dovedeni stručnjaci, koji su među najbolje potkovanim naučnicima na področju tribologije (nauka o trenju, premazivanju i habanju). U ovom pogonu je razvijena vlastita mašinu, koja u tri minute 1000 puta otvori i zatvori Oyster kopču, koja se takođe u kompletu sa narukvicom izrađuje In House. Svaka Oyster kopča je testirana na ovaj način.
Dali je ovde moguće još šta povećati? Možda ali neznatno. Moguća je kombinacija međusobnog smanjivanja izrade zlata i čelika. Prvog na račun drugoga. Ali šta bi to donelo u stvarnsti? Smanjivanje kolekcije satova za dame, koje su značajan segment kupaca Rolex satova i dodatno isrpažnivanje, ionako već polupraznih primeraka satova u salonima širom sveta. Satovi u Rolex razredu se još uvek kupuju posle jednog ili višestrukog isprobavanja u živo.
U danima, kada je sve više zaostajao za potražnjom tržišta, Rolex 2015 uvodi Supelative Chronometre testiranje, koje donosi duplo rigorozniju dnevnu preciznost u odnosu na COSC (-2 do +2 sekunde maksimalnog dnevnog odstupanja) i testrianje mehanizma pre i nakon ugradnje u sat, što ih čini jedinim proizvođačem na svetu sa ovako rigoroznim standardom. Ovo im oduzima dodatno vreme i utiče na dinamiku otprema na tržište. Ali pre nego što se napravi konačno, odnosno to drugo testiranje, zanimljiv je postupak prethodne provere. Nakon testiranja vodootpornosti, 10 satova, koji su u punom radu se poređa u posebne kutije. Tada se napravi fotografija cele grupe - odnosno tih 10 satova. Tačno 24 sata kasnije, napravi se nova fotografija. Sveža fotofrafija se postavi na jučerašnju i ako slike nisu u potpunosti poravnate, onda se sat koji istupa šalje u ponovno podešavanje. 780.000 satova - 1.560.000 fotografija godišnje, odnosno toliko provera.
Od najeftinijeg modela za 5.200 € do najskupljeg - 105.000 €.
Postoji određena marketinška manipulacija, koju upotrebljavaju i drugi proizvođači ne samo Rolex.
Rolex u reklamama naglašava, da proizvodnja jednog njihovog sata iziskuje godinu dana rada na njemu. Na Baselworldu je pre nekoliko godina takav termin postavio i Audemars Piguet. Zenith taj rok broji sa 9 meseci, slično je i kod IWC.
Zapravo, reč je o zbiru svih operacija, koje su potrebne, da se napravi jedan sat. Rolex tu i tamo naglasi, da kada se sve komponente nađu na jednom mestu (Les Acacias), onda je časovničaru potrebno 4 sata, da sat izgleda onako, kako će izgledati još dugi niz godina.
Svestan sam, da svi navedeni brojevi, koji dolaze iz zvaničnih izvora, kao i zaključci, koji su nastali na njihovoj osnovi ništa u potpunosti ne dokazuju. Ipak, puno toga pokazuju.
Odgovor sa citatom
. Hvala za pregršt kvalitetnih informacija.... 
Nešoni kaže:
. Svi Grand Seiko mehanički modeli dostižu krietrijum Grand Seika (-3 do 5 sekundi).
. 
Bookmarks sajtovi