evo nasao sam ovo jako korisno stivo
904 ima vise hroma nikla i jako skupog molibdena
Ugljenik je najvažniji legirajući elemenat u gvožđu i stalno je prisutan u svim njegovim legurama. Čak su i male količine ugljenika dovoljne da se osobine gvožđa značajno promene. Ugljenik ima veoma veliki uticaj na sve tehnički važne osobine čelika: povećava napon tečenja i zateznu čvrstoću, tvrdoću, otpornost na habanje, snižava žilavost, kontrakciju, sposobnost izvlačenja, sposobnost za deformaciju u toplom i hladnom stanju, hemijsku otpornost. Sa gvožđem se jedini i gradi Fe[SUB]3[/SUB]C (cementit) koji sa drugim karbidima gradi složene karbide. Složeni karbidi imaju bitan uticaj na kvalitet alatnih čelika i čelika za kotrljajne ležaje. Pored toga, sadržaj ugljenika bitno utiče na mogućnost primene raznih vrsta termičke obrade.
Fosfor povećava zateznu čvrstoću i tvrdoću čelika, a smanjuje njegovo izduženje i kontrakciju. Ne utiče bitno na sposobnost obrade i prerade u toplom stanju, ali smanjuje sposobnost deformacije u hladnom stanju. Uopšte uzev, poželjno je da sadržaj fosfora u čeliku bude ispod 0,04 procenta, izuzev kod čelika za obradu na automatima, jer pri takvoj obradi čelika sa sadržajem 0,1 - 0,4 procenta fosfora dobijaju se veoma čisti navoji.
Sumpor ne utiče bitno na zateznu čvrstoću, ali snižava granicu elastičnosti i kontrakciju. Pri sadržaju preko 0,2 procenta izaziva krtost u crvenom žaru. Kod čelika za obradu na automatima koji imaju mnogo sumpora, deluje slično fosforu, tj. daje krtu strugotinu, koja se lomi u kratke komade. Kod čelika koji se podvrgavaju deformaciji u vrućem stanju, poželjno je da sadržaj sumpora bude ispod 0,04 procenta.
Silicijum ima veliki afinitet prema kiseoniku. Zato se upotrebljava kao dezoksidativno sredstvo. Povećava tvrdoću i zateznu čvrstoću, ali smanjuje izduženje i kontrakciju čelika. Zbog toga je njegov sadržaj u čeliku, koji se podvrgava deformaciji u hladnom stanju, ograničen. Dodaje se u većim količinama čelicima od kojih se traže dobre električne i magnetne osobine. Povisuje kritične preobražajne tačke čelika, povećava prokaljivost, smanjuje kritičnu brzinu hlađenja i otežava difuziju ugljenika kod cementacije. Naročito je značajna njegova primena kod čelika za opruge.
Mangan ublažava štetni uticaj sumpora u pogledu krtosti u crvenom žaru. Do 1,5 procenata samo neznatno utiče na zateznu čvrstoću čelika, ali povećava njegovu tvrdoću i žilavost i smanjuje izduženje i kontrakciju. Zbog velikog afiniteta prema kiseoniku upotrebljava se kao dezoksidativno sredstvo i stalni je pratilac ugljenika u čeliku. Povećava prokaljivost i smanjuje kritičnu brzinu hlađenja. Dodaje se čelicima sa posebnim fizičkim i hemijskim osobinama, nerđajućim čelicima, kao i čelicima od kojih se zahteva velika otpornost na habanje. Snižava temperature preobražajnih tačaka čelika, povećava osetljivost perlitnih čelika na brzinu hlađenja. Čelici sa visokim sadržajem mangana osetljivi su na pregrevanje zbog sklonosti ka brzom rastu zrna kod viših temperatura. Dovodi do stvaranja složenih karbida.
Bakar do 0,2 procenta ne utiče na mehaničke i tehnološke osobine čelika. Preko 0,6 procenata bakra u čeliku osetno smanjuje njegovu sposobnost za zavarivanje, a oko 1 procenat bakra u čeliku povećava otpornost na koroziju, posebno u morskoj vodi. Sadržaj bakra preko 0,3 procenta može da dovede do stvaranja površinskih naprslina prilikom tople prerade, naročito ako je čelik duže držan u zagrevnim pećima.
Berilijum spada u grupu lakih metala. U poslednje vreme dobija sve veći značaj kao legirajući element čelika. Legiran zajedno sa bakrom daje čelik koji se koristi za opruge satova, koji je višestruko otporniji na previjanje nego uobičajeni opružni čelici. Čelici legirani berilijumom prilikom udara ne varniče, pa se koriste u prostorijama u kojima postoji opasnost od eksplozije. Legure berilijuma i nikla sa gvožđem veoma su tvrde i otporne na koroziju. Berilijum se najviše koristi za legure, od kojih se izrađuju hirurški instrumenti.
Bor snižava zateznu čvrstoću i povećava plastičnost metala kod tople prerade čelika. Povećava otpornost na starenje, posebno austenitnih čelika. Pomera temperature preobražajnih tačaka ka nižim vrednostima.
Olovo, zajedno sa sumporom, povećava sposobnost obrade čelika skidanjem strugotine. Kao legirajući element koristi se obično u količinama 0,20-0,30 procenata. Pošto su olovne pare otrovne, treba pažljivo rukovati olovom prilikom legiranja.
Cerijum se danas najčešće koristi kao dodatak čeliku za poboljšanje radi povećanja sposobnosti tople prerade, a mnogo ređe kao legirajući element.
Cirkonijum se dodaje nekim plemenitim čelicima u cilju otklanjanja štetnog uticaja kiseonika, azota i sum*pora.
Nikl snižava kritičnu brzinu hlađenja i time povećava prokaljivost čelika. Zbog toga su niklovi čelici pogodni za izradu velikih komada, koji se podvrgavaju poboljšanju. Smanjuje krtost čelika kod niskih temperatura i povećava žilavost, a ne utiče na tvrdoću čelika. Koristi se za legiranje u većim količinama kod čelika od kojih se traže posebne fizičke ili hemijske osobine (nerđajući, nemagnetični, vatrootporni čelici itd.).
Hrom je karbidotvorni element i učestvuje u stvaranju specijalnih karbida, povisuje tačke preobražaja čelika, smanjuje brzinu gama-alfa transformacije, a time omogućava pothlađenje austenita i smanjuje kritičnu brzinu hlađenja. Znatno povećava prokaljivost čelika. Dovodi do krtosti posle napuštanja a čak i u malim količinama zavarivanje ugljeničnih čelika čini nemogućim. Koristi se za postizanje posebnih fizičkih i hemijskih osobina (kod nerđajućih, vatrootpornih, magnetičnih čelika itd.).
Vanadijum je karbidotvorni element, te učestvuje u stvaranju složenih karbida. Daje sitnozrnu strukturu i deluje kao jako dezoksidaciono sredstvo. Odstranjuje gasove iz čelika. Ne utiče na kritičnu brzinu hlađenja i prokaljivost čelika. Povećava otpornost na habanje i negativno utiče na sposobnost zavarivanja.
Aluminijum se, zbog visokog afiniteta prema kiseoniku, koristi kao dezoksidaciono sredstvo. Smanjuje prokaljivost i povećava krtost čelika. Koristi se za legiranje u čelicima za nitriranje jer omogućava stvaranje tvrdih nitrida u površinskom sloju. U većim količinama negativno utiče na sposobnost zavarivanja. Povećava otpornost na starenje. U manjim količinama potpomaže stvaranje sitnozrne strukture.
Volfram se koristi kao legirajući element kod izrade alatnih čelika. Pošto se, uglavnom, u čeliku nalazi vezan u karbide, neznatno utiče na kritičnu brzinu hlađenja i prokaljivost. Kod zagrevanja čelika na visoke temperature volframovi karbidi sprečavaju rast zrna, te volfram smanjuje osetljivost čelika na pregrevanje. Smanjuje osetljivost čelika na krtost posle napuštanja.
Molibden je jedan od najjačih karbidotvornih elemenata. Znatno smanjuje kritičnu brzinu hlađenja i povećava prokaljivost. Takav uticaj dolazi naročito do izražaja u prisustvu hroma, nikla i mangana. Povećava napon tečenja, zateznu čvrstoću i tvrdoću čelika, smanjuje osetljivost čelika na krtost posle popuštanja. Povećava tačke preobražaja kod niskih sadržaja ugljenika u čeliku.
Titan se, zbog velikog afiniteta prema kiseoniku koristi kao dezoksidaciono sredstvo. Sprečava rast zrna i osetljivost na pregrevanje. Najjači je karbidotvorni element. Zbog toga smanjuje količinu aktivnog ugljenika koji učestvuje u procesu kaljenja, jer titanovi karbidi ne prelaze u austenit. Posebno je važan njegov značaj u pogledu stabilizacije strukture kod austenitnih čelika visokolegiranih niklom i hromom.
Kobalt povisuje tačke preobražaja čelika. Povećava napon tečenja i zateznu čvrstoću, otpornost prema habanju i mehanička svojstva na povišenim temperaturama. Proširuje gama-područje. Koristi se kao dodatak alatnim čelicima i tvrdim metalima.
Kiseonik smanjuje zateznu čvrstoću čelika i nepovoljno utiče na termičku obradu. Dovodi do stvaranja nemetalnih nečistoća i gasnih mehurova u čeliku.
Vodonik potpomaže stvaranje flokni i drugih gasnih šupljina u čeliku. Povećava prokaljivost čelika i dejstvuje slično hromu i manganu.
Azot povećava zateznu čvrstoću i tvrdoću čelika; smanjuje njegovo izduženje i kontrakciju. Glavni je uzrok starenja čelika. Smanjuje sposobnost hladne deformacije čelika.
Tantal se rastvara u gama gvožđu do 6,5 procenata, a u alfa gvožđu 0,20 procenata. Stvara veoma postojane karbide i povećava prokaljivost. Slično niobijumu, sužava gama-područje. Ima veći afinitet prema kiseoniku nego niobijum. Dodaje se zajedno sa niobijumom konstrukcionim čelicima sa niskim sadržajem ugljenika, pri čemu se poboljšavaju žilavost i zatezna čvrstoća usled smanjenja primarnog zrna. Nerđajući čelici tipa 18/8 stabilizuju se prisustvom tantala. Posebnom termičkom obradom izdvajaju se karbidi tantala, pri čemu se skoro potpuno sprečava stvaranje karbida hroma, naklonjenih interkristalnoj koroziji.
Selen se dodaje isključivo zbog poboljšanja obradivosti čelika. Najčešće se koristi kod nerđajućih čelika, koji su teško obradivi zbog visoke žilavosti usled austenitne strukture. Međutim, selen nema bitnog uticaja na fizička i mehanička svojstva čelika.
Niobijum ima veliki afinitet prema ugljeniku i pri tome stvara veoma stabilne karbi*de. Dovodi do povećanja zatezne čvrstoće, napona tečenja, udarne žilavosti, otpornosti na puzanje. Niobijum sužava gama-područje čelika, smanjuje prokaljivost, olakšava fazne preobražaje zbog vezivanja ugljenika i poboljšava sposobnost zavarivanja.
Kalaj se javlja kao nečistoća u čeliku isključivo iz dodataka sa starim gvožđem, jer rude železa ne sadrže kalaj. Ovaj element sužava gama-područje, povećava napon tečenja i zateznu čvrstoću, kao i osetljivost pri toploj preradi. Kod uobičajenih nelegiranih konstrukcionih čelika može da se toleriše do 0,15 procenata kalaja. Pošto nega*tivno utiče na sposobnost prerade u toplom stanju, kod legiranih čelika za kovanje sadržaj kalaja treba da bude što niži. Prema tome, kalaj je jedan od nepoželjnih pratećih elemenata čelika, čiji sadržaj treba da je što niži.
Arsen kod legiranih čelika stvara arsenide raznih legirajućih metala. Oni povećavaju zateznu čvrstoću i napon tečenja, ali istovremeno smanjuju sposobnost deformacije, udarnu žilavost i sposobnost za zavarivanje.
