Brainstorming

andrija86ze

andrija86ze

New member
Potrebno mi je misljenje...do nekog cudnog zakljucka sam dosao koji mi nikako nije jasan. Imam dva pitanja:
1) Kako uvek ja ispadnem "kriv" na kraju? Bilo kakav problem/konflikt (verbalni i situacioni) u kojem se nadjem (ozbiljan i manje ozbiljan) sa familijom i prijateljima...kako se uvek SVE svede na to da je SAMO moja odgovornost na kraju.
2) Zasto se meni niko nikada ne izvini? Ja ponekad i kazem izvini, dakle bude mi jasno da sam pogresio, a drugi oko mene kao da beze od odgovornosti stalno ili se plase istine ili sta? Ne kapiram. Znam da nisam gluv, cuo bih da mi se neko nekada izvinio. I ovde govorim o iskrenom izvinjenju, ne o izvinjenju kao "ajde da ti kazem ono sto zelis da cujes a ne ono sto stvarno osecam i mislim".
P.S. Na kraju cu da ispadnem lud sto uopste postavljam ovakva pitanja...i to se cesto desava.
Srecni predstojeci praznici svima
 
Neki ljudi priznanje krivice (pogrešno) doživljavaju kao sopstvenu slabost.

Ako uzmemo za tačno da ti se nikada niko iz tvog okruženja nije izvinio, jedini savet koji mogu da dam je - pažljivije biraj onaj deo okruženja koji je biranju podložan.
 
Ono što sam ja primetio kad se nađem u većini konfliktnih situacija je da druga strana, kad shvati da nije u pravu, skreće temu i/ili menja je kompletno.

Kad sam navežbao da ih vratim na početnu temu, ponekad i priznaju da nisu u pravu.

- prestao sam da se pecam na debilne primere i skretanje rasprave na ubeđivanje o ekstremnom slučaju kao nečemu što se svaki dan dešava
- čim krenu da menjaju temu - ne prihvatam: "ne pričam(o) o tome", "ne skreći sa teme", "nije to tema o kojoj pričamo",...
- ako na moje pitanje odgovore pitanjem - ja ponovim, ne odgovaram na njihovo. "Odgovori mi na pitanje, ne skreći sa teme"...


Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
 
Hvala ljudi, da jasno mi je sta kazete. Ali evo imam jos jedno pitanje...za mene je cinjenica da je svaki medjuljudski odnos dvosmerna ulica, naravno mislim na svakodnevni zivot a ne situacije koje su neka krajnost. Meni je nekako logicno da ako dvoje ili vise ljudi ucestvuju u nekoj situaciji (na bilo koji nacin), svaka od tih osoba snosi deo odgovornosti za ishod, jel to nije logicno i racionalno?
 
Za sve se slažem osim za odgovornost :). Taj deo, po meni, zavisi od situacije. Pogotovo što kažeš na bilo koji način.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
 
Pa "na bilo koji način" je baš široko. Da li ja učestvujem svojom voljom ili pod prinudom? Da li mi je druga strana meni predočila sve ili namerno prećutala bitan deo? Mislim, nabacujem sad samo deo šta mi pada na pamet. Ti verovatno imaš specifičnu situaciju na umu i pokušavaš da je uopštiš ali to niko od nas ne zna.

Nemoj pogrešno da me shvatiš, ne kontriram ti ili nešto slično. Iako sam programer i voleo bih da je sve 0 ili 1, naučio sam da to tako ne funkcioniše u životu. Zato i kažem da se slažem sa svim tvojim izrečenim osim ovog na bilo koji način.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
 
Slazemo se u potpunosti, jasno mi je. Jako cesto u tim nekim konfliktnim situacijama ispadne na kraju uvek samo moja odgovonost za ishod.
Evo konkretno da probam da objasnim, pisem iz svog ugla odnosno kako ja vidim stvari i kako sam ih doziveo: po prvi put u zivotu sam se zaposlio preko prijatelja (on me preporucio drugoj nekoj firmi). Dugo tragam za "normalnim" poslom (normalno radno vreme i da me ljudi ne iskoriscavaju). Prijatelj mi nahvalio tu firmu itd i verovatno mene nahvalio njima, nemam konkretan uvid u taj deo price. Pokusao u toj firmi da radim evo skoro 2 meseca i pre neki dan dam otkaz. Klasicna prica, prvu nedelju-dve sve normalno i ja pomislio konacno normalna firma pa od magacionera postadoh i kurir i vozac i potrcko i na kraju i sa majstorom otisao da u novom magacinu postavljamo neke profile kao nosece grede itd, a na pocetku mi nije ni nagovesteno da bih trebao tako da radim. Da su barem iskreno rekli treba nam covek za sve i svasta pa da dublje razmislim odmah na pocetku. I sad kad sam dao otkaz i objasnio ljudski i nadredjenima i tom prijatelju zasto mi i sta ne odgovara taj mi prijatelj kaze da ispadoh razmazen i neodgovoran, a sve kao nesto stalno brine za mene. Eto jbga, ukratko i sustinski...ne razumem kako sam razmazen i neodgovoran ako ne dozvoljavam da me hebu na svakom cosku i ako sam sve svoje poslove obavljao i skoro sve sto su mi nametnuli zavrsio, ali sam na kraju pregoreo i odustao od cele price.
Izvinjavam se za dugacak post...
 
Last edited:
Meni deluje da si postupio skroz ok, porazgovarao, rekao što ti ne odgovara. Skroz korektno i pošteno.

Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
 
Sto se ove situacije tice 100% si u pravu. Niti imas potrebu da se kome izvinjavas, pravdas niti tome ista slicno. Nazalost dosli smo do te faze da kod nas kad primimo platu ne racunaju da smo je zaradili vec da su nam je dali. Sto bi placao 3-4 radnika kada moze to da natovari jednom coveku. Ti nisi dozvolio, nazalost dozvolice neko drugi ili treci. Problem je u ljudima, beze od odgovornosti, priznavanju krivice, jureci za kojekakvom egzistencijom povrede pojedine ljude oko sebe, neke i izgube... U tvom slucaju oko posla, oni su duzni da se tebi izvine ali nazalost kao sto si vec napisao tesko da ces to cuti.
Guraj samo, bice bolje ako Bog da. :thumbsup:
 
Last edited:
You must log in or register to reply here.
Back
Top