Hanhart

[vlajo]

Čini mi se da o ovoj kompaniji nije bilo reč, a rekao bih da bi vredelo. Naziv Hainhart sam video u jednom filmu o Nemačkoj armiji iz drugog svetskog rata, da bi me naziv zaintrigirao kad sam natpis video na jednom od plakata za film Evropa (Larsa Von Trira), gde je glavni junak nacrtan kako trči, a iza njega je štoperica i na njoj natpis Hainhart


The HANHART je osnovan davne 1882. u Disenhofenu u Švajcarskoj, kasnije premeštena u Nemačku u grad Schwenningen,u to vreme centar Nemačke časovničarske industrije. Reputacija HANHART traje 120, fabrika se bavila i izradom cajgera pretežno za vojnu industriju ali i vozove.
Osnivač je Adolf Hanhart.... Wilhelm Julius, osnivačev najmlađi sin pravi prvi na svetu običnom čoveku dostupnu štopericu...



1924. HANHART počinje produkciju hronograf štoperica, i 1939, napravljen je prvi pilotski hronograf. većina proizvodnje HANHART-A jesu chronografi, bilo pilotski ili džepni. Fabrika Hainhart postaje poznata po hronografima, a Calibre 40 postaje Hainhartov najvažniji proizvod.....Tech tele i Calibre 41 izlaze 1939. godine, prepoznatljivi po crvenom dugmetu.....

[video]http://s.vid.ly/embeded.html?link=0v5u9e&autoplay=false&fullscreen =yes&currentTime=0&volume=0.6&mute=false&state=pau se[/video]

Fabrika je bila poznata kao German navy supplayer....nakon završetka II sv. rata, biva preuzeta od Francuske vojske i ubrzo bankrotirala.

Fabrika se obnavlja 1952. godine, kompanija čak učestvuje na Swiss Watch Fair (današni Basel world), ponovo se grade pogoni koji su bili razrušeni i sve do 1962. postojala je produkcija ručnih časovnika – nakon te godine, fabrika prelazi na proizvodnju štoperica, kao i elektronskih i kvarcnih satova i štoperica. Ovakva tranzicija je bila posledica komercijalnog neuspeha, kao i nadolazećih jeftinih satova sa istoka.

Godine 1997., dolazi do nove tranzicije i premeštanja dela fabrike u Gütenbach, gde su i ranije bili proizvođeni HANHART mehanički satovi i štoperice 1924. Danas, Hainhart predstavlja kompaniju koja osim što proizvodi satove, bavi se i istraživanjem i unapređivanjem proizvoda vezanih za merenje vremena.

Hanhart satovi danas....

Eto jedino šta može jedan čovek da poželi nego da i on ima jedan komadić ovakve istorije....


* sadržaji i informacije su preneti sa oficijelnog Stainhart sajta, Watchuseek, kao i različitih relevantnih izvora....

 

[Djordje]

Bravo,Vlajo!:congrats:

 

[VLADAN P]

Vlajo,čestitam na zanimljivom tekstu.

 

[vlajo]

Mislim da je bitno napomenuti da je kompanija 2008. godine ponovo registrovala sedište odseka za ručne satove u mestu gde je nastala u Švajcarskoj. Međutim, obzirom da se satovi i dalje proizvode u Nemačkoj, te da je cela istorija ove kompanije vezana za Nemačku, a da je ovaj potez više marketing i nada vlasnika da će "swiss made" doneti komercijalnu dobit, ova firma se i dalje može smatrati Nemačkom. Inače mesto Diessenhofen se nalazi bukvalno na granici Nemačke i Švajcarske.

 

[zoran funduk]

odlican tekst.

 

[RUS]

Zanimljivi satovi, predpostavljam da je kvalitet na najvisem nivou, ipak su to svabe i svajcarci, odlicna kombinacija

 

[vlajo]

Mislim da oni spadaju u vrh pilotskih satova, kako u cenovnom rangu, tako i po činjenici da prerađuju i ukrašavaju Eta mehanizme, moglo bi se reći "in house". Vintage modeli se prodaju ako su ređi i u dobrom stanju čak i po nekoliko desetina hiljada dolara (sa WUS-a), a novi satovi kreću od 2k dolara pa naviše. Na tržištu je bilo boljih kopija po značajno nižoj ceni, uglavnom su ubacivani Ruski 3133 mehanizmi, dosta je ljudi pogotovo na zapadu naselo na Hanhart za nekoliko stotina eura. Naravno, jasno se vidi na Hanhart satovima da je razmak dugmića skroz drugačiji i od klasičnog ETA mehanizma, kao i od Poljota, tako da je to uglavnom bila varka za neobaveštene.

 

[Serb]

Bravo vlajo:congrats:

 

[RUS]

Vlajo dobro kazes, sem polozaja drukera mala je razlika