Nije nikakava tajna a još manje poslovna, pošto mi je horologija hobi.
Iskreno, ne znam ni sam, kako sam došao do raznih podataka, jer su plod istraživanja već duži niz godina i kada naiđem na nešto zanimljivo, to zabeležim na više načina. Uglavnom, potrebno je puno čitanja i pretraživanja. Istoriju brendova sam proučavao preko knjiga, starih intervjua u mnogim magazinima i uvek sam tražio relevantne izvore - ljude sa scene. Najbitnije je što bolje upoznati scenu odnosno njene aktere. Kada se jednom shvati filozofija velikih brendova, onda je prilično lako doći do određenih zaključaka. I naravno, nikada se ne sme uzeti sve zdravo za gotovo i preporuka je što više čitanja između redova. Da, navedem samo dva primera iz mora sličnih: kada je Rado reizdao "legendarni" model Captain Cook, bio je predstavljen kao jedan od njihovih ključnih satova, koji je od 1962 godine harao tržištem. Istina je, da je u 6 godina proizvodnje našao samo 8000 kupaca i da je prošao potpuno nezapažen. Ili Rolexova Daytona - nije to model, koji je zapalio scenu u trenutku kao Submariner, Explorer ili Pepsi. Trebalo mu je vremena i u prvih nekoliko godina se prodavao sa znatnim sniženjima i načinom ponude, koji je danas vrlo sličan outletu. Tek 3 decenije nakon lansiranja, počela je pomama.
Pošto su danas mnogi veliki brendovi članovi grupacija, potrebno je shvatiti njihovo mesto u tim sistemima. Naprimer, Omega je svoju zadnju samostalnu odluku o svojoj politici donela davne 1932 godine, a od tada su je banke strpale u SSIH, a danas je u Swatchu i vodi se sa samog vrha a njen generalni direktor ima samo izvršnu i PR funkciju.
Najviše korisnih podataka se može naći preko intervjua sa vodećim ljudima brendova a posebno sa vodećim šefovima tehničkih timova. Potrebno je pratiti događaje, kada vodeći brendovi pozovu novinare u posetu svojim pogonima, gde se na licu mesta može videti i čuti svašta. Potrebno je pratiiti određene blogove kao što je Naked Watchmaker, SJX, čitati Walta Odetsa i učiti se iz njegovih grešaka, čitati sve što je dostupno od Georga Danielsa, Philippa Dufoura, Dominica Renauda, Gulia Papija, Vincenta Calabresea, Ludwiga Oechlsina, Christiana Laurenta i mnogih drugih - posebno nezavisnih časovničara, kakav je danas Kari Vouitiliainen...prvenstveno, da bi se shvatila razlika između industrijskog i individualnog načina proizvodnje satova. Kakva je razlika dizajniranja kalibara, koji će se proizvoditi u nekoliko destina hiljada, stotinu hiljada ili miliona ili kada imaš svu horološku slobodu ovog sveta i sam odlučuješ šta, koliko i kome. I jedni i drugi su umetnici na svome polju ali je problem, što kupci to ne razlikuju u razumnim merama, pa smo tako vrlo često svedoci grotesknih scena na formima tipa Rolex vs Seiko ili u prošlom postu pomenuta humoreskna povezanost bilo koje Seiko familije kalibra u kontekstu COSC standarda.
Najbolji magazin, bar za mene sa najdubljim pristupom je Europa Star, koji je već 96 godina pomni pratioc scene i njegovi novinari se ne ustručuju, da postavljaju direktna pitanja.
Potrebno je biti radoznao i znati, da svako traženje jednog odgovora donosi deset novih pitanja i da te to mora radovati a ne mrzeti. A pre svega, ljubitelj satova ne sme sebi nikada dozvoliti, da na sat gleda samo kao na komad čelika ili nekog drugog materijala, čiji je zadatak samo merenje i prikazivanje vremena. Takav pristup sužava umesto da otvara percepciju i on je u domeni korisnika (upotrebljivača) satova. To je isto kao, da bi muziku shvatali samo kao komad vinila, knjigu kao svežanj papira ili sliku kao komad platna. Sve je u različitm nivoima i horologija ih je prepuna. Na kraju dana, tačno se zna, zašto su neki satovi skupi a neki manje.
Što se tiče usporedbe Longines L688 sa Hamiltonovim H21 ili H31, mogu reći nešto, što je tipično za horologiju. Đavo se skriva u detaljima.
Da budem najkraći, koliko je moguće, hronografski mehanizmi se međusobno razlikuju po dva osnovna kriterijuma:
1. da li je hronograf ugrađen u osnovni mehanizam ili je nezavisan od njega - po tome imamo integrisane (originalaniji i komplikovaniji način konstruisanja mehanizma) i modularne (na osnovni kalibar je pričrvršćen hronografski modul, što vodi u niže troškove proizvodnje i veću profitabilnost). Kod integrisanog, hronograf radi preko svojih posebnih točkova, kazaljke koje pokazuju vreme su vezane na točkove direktno iz mehanizma, što mu donosi potpunu stabilnost. Kod modularnog, Ceo sat (kazaljke koje mere i prikazuju vreme, kao i funkcija merenja i prikazivanja izmerenog vremena hronografa) prolazi kroz zupčanik kazaljke za sekunde, koji je pričrvršćen preko dodatnih točkova u modulu. Zbog toga, kada se kod modularne verzije pokrene hronograf, kazaljka za sekunde na satu će zadrhtati. Takođe je važno, da kod modula zapisivač minuta na hronografu nema svoju oprugu za kratkospojnik, pa kazaljka za minute na hronografu radi neprekidno (klizi), dok kod integrisanog hronografa sekundni točak nakon svakih 60 sekundi uključi točak za brojanje minuta i time pogura kazaljku za prikazivanje minuta za jedan korak napred. L688, H21 i H31 su primeri integrisanog kolibra, dok su na primer ETA 2894 ili Seiko NH48 (NE88) primeri modularnog hronografa.
2. Prema tome kako pokreću, zaustavljaju i prenose energiju sa glavne opruge na hronografski mehanizam: Column Wheel / Cam.
Ovo je preširoka tema za pisanje, pa ću samo napisati zaključke: Column Wheel je bolji, prestižniji, jer zahteva maksimalnu toleranciju komponenti, manje industrijskog pristupa prilikom izrade, pusheri su odazivniji i mekši za upotrebu i kod njega ne postoji skok kazaljke u prazno prilikom pokretanja štopera, koji vodi do minimalnog gubitka izmerenog vremena. Suprotno od njega Cam sistem prebacivanja se može mašinski natisnuti u neograničenim količinama, što mu znatno smanjuje troškove proizvodnje, pa ga već od početka prati atribut jeftinoće (pitajte samo razočarane ljubitelja Moonwatcha, kada je Column Wheel kalibar 321 transfomiran u cam Omegu 861, krajem '60 godina prošlog veka). Iako je Lemania tvrdila suprotno, postojala je razlika u habanju materijala prilikom rada hronografa, kao i nestabilnije merenje vremena kod Cama, iako ono nije direktno povezano sa Cam strukturom, nego sa horizontalnim kvačilom, koje prati najveći broj Cam hronografa, dok je kod Column Wheela kvačilo vertikalno i time potpuno anuliran skok kazaljke u prazno.
Tu se L688 (ETA A08.L01) i H21 (ETA 7750) ili H31 (ETA 7753) razlikuju. Prvi je Column Wheel, a naredna dva su CAM. Ipak, genijalnost Edomnda Capta prilikom konstruisanja Valjouxa je došla da izražaja. Ovde je mladi časovničar na kraju zakrenute metalne poluge postavio oscilirajući zupčanik, koji se pokreće u mrežnom kružnom načinu sa točkom hronografa i time mogućnost habanja svodi na isti nivo kao kod Column Wheela. Tako je na najjednostavniji i najpraktičniji način povezao četvrti točak, koji leži na osnovnoj ploči, na hronograf sa sekundama iznad. Zbog svoje male veličine, uspeo je da eliminiše iskorak sekundarne kazaljke i minimizira gubitak amplitude kada je hronograf uključen. Time je znatno smanjio "neprestižnost" Valjouxa uprkos njegovoj masivnoj proizvodnji.
Što se tiče razlika u komponentama, reč o klasičnim razlikama imeđu Standard & Elabore vs Top & Chronometer stepena kalibara. H21 i H31 se prave u osnovnim stepenima i tu su svakako u značajnom deficitu u odnosu na L688. Glavna opruga kod Hamiltona je Nivaflex NO, spirala je Nivarox 2, Incabloc shock sistem, dok je regulator takođe Etachron. Uostalom, razlike su vidljive i po cenama između Longinesa i Hamiltona. Nisu u istom razredu i nije im svrha da se jedan drugom približavaju.
). Čak se i vreme autonomije razlikuje na različitim sajtovima, a za ostalo nisam pronašao ništa!
)