Pa da krenemo polako .......
Bulova Accutron
Ono što u startu odvaja ovaj sat od svih ostalih je njegovo jedinstveno zujanje i ujednačeno ‚klizanje‘ sekundare dok kruži oko svoje ose. Bulova Accutron je zaštitni znak Max Hetzel-a i predstavlja prvi kompletni električni sat na svetu. Svojim (za to vreme) revolucionarnim dizajnom koji ne uključuje tradicionalnu nemirnicu, vec oscilujuću viljušku pogonjenu elektromagnetima (sa frekvencijom oscilovanja od 360 Hz), povezanu sa baterijski pogonjenim tranzistorsko – oscilatornim kolom, Accutron mehanizmi su predstavljali ogroman iskorak napred u polju tačnosti merača vremena 50-ih i 60-ih godina prošlog veka (sve do pojave kvarcnih mehanizama). Accutron mehanizmi su imali propisanu garantovanu tačnost u granicama od 1 minuta na mesec, a često su postizali tačnost unutar granica od 5 sekundi za mesec dana.
Da bi mehanizam mogao ispuniti ovako zahtevne uslove, primena novih materijala, kao i visoka preciznost u izradi je morala biti primenjena. Tako naprimer, oscilujuća viljuška je rađena od posebne Ni – Fe – Cr legure koja ima stabilnu čvrstoću i zanemarljivu termičku ekspanziju u temperaturnom dijapazonu od 0 – 100°C, što omogućava vibriranje oscilujuće viljuške ravnomerno u skoro svim eksploatacionim uslovima. Sami kalemovi na oscilujućoj viljušci se sastoje od 200 m namotane bakarne žice (100 m po kalemu), prečnika 0.013 mm, što je iziskivalo u to vreme posebnu tehnologiju za valjanje bakra. Mehanizam za transformisanje oscilujućeg – pravolinijskog kretanja viljuške u rotaciono, također se odlikuje visokom preciznošću izrade impozantnom za tehnologiju obrade 50-ih i 60-ih godina prošlog veka (npr. izrada zupčanika prečnika 2.41 mm sa 360 zubaca).
Usled gorepomenutih karakteristika, Accutron mehanizmi su korišteni kao oficijalni merači vremena američke železnice, kao i NASA-e (merni instrumenti kontrolnih tabli misija Gemini II i Apollo). Nažalost po Bulovu, a na sreću po Omegu, Omega Speedmaster je izabrana kao oficijelni merač vremena i sat koji je bio sastavni deo astronautske lične opreme. Primena tuning fork mehanizma u ručnim satovima počinje 1960-e uvođenjem u upotrebu mehanizma Accutron 214. Mehanizam karakteriše nepostojanje ključa za podešavanje vremena, već se to radi pomoću točkića na poklopcu kućišta (mehanizam za podešavanje vremena ima opciju hakovanja). Spaceview model kao takav nije ni bio originalno zamišljen nego je nastao usled želje kupaca da poseduju satove koji su se koristili kao eksponati/demonstratori, a u tu svrhu su bili bez brojčanika, usled čega se video ogoljen mehanizam.
Moj kolekcionarski primerak Bulove Accutron vuče poreklo sa kraja 60-ih i početka 70-ih (karakterističan oblik kućišta za taj vremenski period). Sat se veoma lepo nosi i na malom i na velikom zglobu (moj slučaj) zbog oblika kućišta i upadljiv je u svakoj prilici. Nekoga će verovatno složenost mehanizma, kao i činjenica da se delovi za ove tipove mehanizama odavno ne proizvode odagnati od želje da poseduju jedan ovakav primerak, ali stvari nisu baš tako crne kao što izgledaju. Naime, sat koji se može videti na slikama je kupljen kao neispravan i nakon toga je poslan na servis gde je izvršena zamena svih neispravnih delova, servisiranje i podmazivanje, kao i štelovanje tačnosti. Koliko je meni poznato, servis ovih mehanizama rade sigurno 3 čoveka u Evropi (meni dostupne informacije), a moj sat je servisiran u Bugarskoj. Iako je produkcija gorepomenutih mehanizama davno prestala, usled masovnosti proizvodnje ovog tipa mehanizma, kao i velike količine lagerovanih delova, održavanje i korištenje Bulova tuning fork mehanizama nije i neće biti u skorijoj budućnosti problematično.
. Tako nije bio problem poslati mehanizam za Bugarsku na servis, mere za kaiš u Novi Sad gde je i odrađen, brušenje kod mene u Austriji i finalno sklapanje i fotografisanje (slike iz prethodne poruke) u Zagrebu. Za sve one koje interesuje refiniš kućišta, okačiću nekoliko slika obrade konusnog dela. Po meni, to je najinteresantnije. 
