NickH
Časovničar
- Joined
- Nov 10, 2011
- Messages
- 112
- Reaction score
- 11
Cini mi se da je proslo vise od godinu dana od mog poslednjeg javljanja, pa stoga mislim da nie lose da cenjene forumase informisem od zbivanjima u nasoj maloj radionici i projektu 'rebelde'.
2016 nas je dovla do prekretnice: pitanje je - kako dalje, u kom smeru i kojom zestinom?
Naime, nakon vise od 400 sklopljenih satova dosli som do zanimljivog saznanja: rebelde satvoi se jednostavno nisu vracali u radionicu! Naravno, untas 6497 radi kao traktor - bez puno odrzavanja, ali na moje iznenadjenje, nisam imao ni jedan slucaj da je u sat usla voda, da je otpala krunica za navije, da je ispao kristal/staklo. Cak i slucajvi havarije su bili retki- svega 2 ili 3 sta su ozbiljnije ostecena (sto je sve lako i brzo bilo popravljeno). Polomljenih opruga za navijanje je bilo ne vise od 5-6 sto je skoro zanemarljivo. Dakle, nakon 3 godine ispostavilo se da je rebelde dobar i pouzdan sat.
Zeleci da ponudim nesto novo i neuobicajeno, odluci sam da 2017. godine otpocnem izradu modela koji se zove "FIFTY" dakle sat ce biti garantovan da radi 50 godina, sto znaci da svo servisiranje - ukljucujuci i delove - ce biti 'na moj racun'. Znaci, musterija kupi sat i sledecih 50 godina kad god ima bilo kakav problem, donese sat u nasu radionicu, sat se servisira, a musterija ne placa nista. Vlasnik cak ima pravo da svake 2 godine zameni kozni kais, i to besplatno.
Ovakva ponuda je unikatna ne samo u svetu satova, vec uopste u potrosackom drustvu. Takodje, bazni mehanizam za ovaj projekt je unapredjen sa novim oscilatorm (balance wheel) od 18k zlata sa tegovima i swan neck regulator-om, uz ciruklarnu dekoraciju. Ovo je urajdeno po mojoj narudzbini u Svajcarskoj uz pomoc firme koja je specijalizirana za mikronizinjering. Prvi rebelde fifty je isporucen pocetkom januara ove godine i reakcije su vrlo pozitivne.
No potrebno je da se vratim u 2016, na raskrsnicu i pitanje kuda dalje? Postojale su 3 opcije: da nastavim ono sto sam zapoceo: dakle, dizajn kucista i sat baziran na 6497/98 koji su dostupni, drugo; da prosirim asortiman: zenski satovi, stoperice itd bazirano na dostupnim svajcarskim mehanizmima ili nesto mnogo radikalnije, ali i daleko rizicnije: izrada delova za mehanizam u vlastitoj radionici. Ovde je btino napomenuti da pravljenje mehanizma u sustini pordazumeva dve opcije: rucna izrada delova znaci u principu unikatni satovi ili masinska serijska proizvodnja delova dakle koristenje CNC masina i industrijalizacija.
Nakon nekoliko meseci 'mozganja' odlucio sam da zagrizem i preuzmem rizik: i otpocnem sa porjektom rebelde 2.0 - pravimo nase vlastite delove, u nasoj vlastitoj radionici, po prvi put u istoriji Australije i australijskog casovnicarstva.
Nije potrebno posebno naglasavati da ovako velik zalogaj prevazilazi moje sposobnosti. Iz tog razloga projekt je podeljen u nekoliko etapa cime su shanse da se postigne rezultat doveden u okvir moguceg.
Prvi korak : tim
Formiranje time je bilo relativno jednostavan posao: moj sin Josh student mashinstva, Tyler mladi inzenjer koji je odlucio da postane casovnicar (shegrt!), Laura ciji je zadatak admistracija. Ja sam cetvrti i najstariji clan - ostali su klinci, 19-25 godina. Plan: da za 5 godina budemo u satnju da dizajniramo i proizvedemo 60% komponenti satnog mehanizma u nasoj radionici.
Drugi korak: CAD software
Nabavka softwera za mehanicki dizajn je relatinvo jednostavna: kupili smo isti software koji koristi Patek Philippe. Ako je dobar za Pate - radicei za nas! S obzirom da su oba klinca vec verzirana u CADu, prvi crtezi su bili gotovi vec za koju nedelju.
Treci korak: mrena tehnika
Kad je u pitanju mikroinzenjering, sposobnost merenja na nivou mikrona je absolutno krucijalna. Postoji niz razlicitih mashina i alata koji se koriste za merenje u casovnicarstvu. Odlucili smo da poverenje posvetimo Mitutoyo-u, Japanskoj firmi koja je specijalista u ovom podrucju. Prvi opticki komparator je stigao u Junu 2016.
Ukratko: komparator je opticki mikroskop i kompjuter pomocu kojega je moguce izmeriti radijus, rastojanje i ugao pri rezoluciji od 0.1 mikrona. Sto je daleko preciznije od ljudske greske u ocitavanju i pozicioniranju. Debljina ljudske kose je oko 40 mikrona a sprale (nemirnica) oko 20mikrona. Tolernaicja lokacije lezaja je ispod 4 mikrona. Ocigledno bez ovakvog mernog uredjaja nema ni govora o dizajnu delova ili merenju gotove komponente.
Ocigledno, ovo je bio veliki pomak u nasem projektu jer smo po prvi put mogli da izmerimo bas sve sto smo zeleli! Nakon toga sledila je nabavka ostalih manje kriticnih mernih instrumenata, uglavnom nemacke proizvodnje.
Cetvrti korak: radionica
Kako je oprema pocela da pristize, postalo je ocigledno da nasa sadasnja radionica za montazu i servis jednostavno nije dovoljno velika za masine koje cemo koristiti u proizvodnji. U Avgustu 2016 otpoceli smo sa trazenjem nove lokacije za radionicu. Ovo se pokazalo veoma problematicnim jer Sidnej je grad od 5 miliona stanovnika i sve sto se gradi je stambenog karaktera; moderne radionice dovoljno male za nase potrebe se veoma tesko nalaze. Voda, kancelarija, trofazna struja, obezbedjenje, blizina jasnom pevozu - plus nebrojeni drugi kriterijumi predstavljali su pravi izazov. Cena je naravno igrala veliku ulogu - Sidnej je drug najskuplji grad na svetu. Ipak, krajem septembra uselili smo se u novu radionicu (180 m kv) - tacnije- poceli sa renovacijom. U vreme pisanja ovog clanka (Mart 2017) renovacija je skoro kompletirana
Peti korak: sta nam sve treba?
Ono sto je postalo ocigledno jos u samom startu je da nismo ni svesni sta nam sve treba od masinerije za proizvodnju delova. Koji masine, alati, materijali? S obzirom da niko od nas nije imao nikvog iskustva u proizvodnji, dani i nosi su provedeni trazeci informacije. Casovnicarstvo je veoma 'tajanstvena' delatnost. Firme koje proizvode delove van svajcarske su malobrojne; ono sto smo mi zeleli da postignemo rade svega nekoliko timova van Evrope. Do znanja se tesko dolazi i shanse da cete naleteti na nekoga ko ce vam detaljno objasniti u sta da investirate su skoro nepostojece. Nas prvi korak ka resavanju misterija je poseta sajmu CNC mashina u Nemackoj. Josh i ja pakujemo kofere i letimo u septembru 2016 sa jednim ciljem: da vidimo i nacuimo sto vise, sto brze.
Sajam je feshta za sebe, o tome bi mogao pisati stranice teksta, ali samo ukratko:
- casovnicarstvo je defintivno najteza grana mikroinzenjeringa i masine koje se koriste u proizvodnji su neverovatno skupe. Takodje, postoje samo nekoliko kompanija u Svajcarskojo, Nemackoj i Japanu koje proizvode masine precizne za casovnicarstvo. Videti te masine bio je dozivljaj - ali isto toliko tesko je bilo razocaranje kad smo shvatili da nas citav budzet nije dovoljan ni za pola mashine!
Ono sto se iskristalisalo je sledece: shvatili smo koje tolerancije / reciznost moramo da postignemo da bi se upustili u proizvodnju delova kao sto su npr main plate (osnovna ploca koji nosi sve druge komponente mehanizma). 98% najsavremenijih masina jednostavno nisu dovoljno precizne za nase potrebe. Drugo, konacno smo definisali koje masine su nam potrebne da bi napravili 60% mehanizma: strug (precnik materijala ispod 4mm), glodalica preciznost pozicije 1 mikron ili bolje i masina za pravljenje zupcanika. Plan je bio da rastegnemo nas bidzet do maksimuma i nabavimo jednu masinu godisnje.
Prva masina: strug
Prva CNC masina za koji smo se odlucili je bio strug. Na njemu je moguce napraviti oko 15% delova za mehanizam, precnik materijala / sirovine 3,17mm. Izbor je bio tezak i na kraju smo se morali odluciti izmedju Japanske ili Svajcarske masine. Na kraju, pobedili su Japanci koji su nam uz masinu obezbedili i trening kao i pomoc oko proizvdnje prvih delova. Alati i materijali su i dalje nas problem.
(nastavak sledi)
2016 nas je dovla do prekretnice: pitanje je - kako dalje, u kom smeru i kojom zestinom?
Naime, nakon vise od 400 sklopljenih satova dosli som do zanimljivog saznanja: rebelde satvoi se jednostavno nisu vracali u radionicu! Naravno, untas 6497 radi kao traktor - bez puno odrzavanja, ali na moje iznenadjenje, nisam imao ni jedan slucaj da je u sat usla voda, da je otpala krunica za navije, da je ispao kristal/staklo. Cak i slucajvi havarije su bili retki- svega 2 ili 3 sta su ozbiljnije ostecena (sto je sve lako i brzo bilo popravljeno). Polomljenih opruga za navijanje je bilo ne vise od 5-6 sto je skoro zanemarljivo. Dakle, nakon 3 godine ispostavilo se da je rebelde dobar i pouzdan sat.
Zeleci da ponudim nesto novo i neuobicajeno, odluci sam da 2017. godine otpocnem izradu modela koji se zove "FIFTY" dakle sat ce biti garantovan da radi 50 godina, sto znaci da svo servisiranje - ukljucujuci i delove - ce biti 'na moj racun'. Znaci, musterija kupi sat i sledecih 50 godina kad god ima bilo kakav problem, donese sat u nasu radionicu, sat se servisira, a musterija ne placa nista. Vlasnik cak ima pravo da svake 2 godine zameni kozni kais, i to besplatno.
Ovakva ponuda je unikatna ne samo u svetu satova, vec uopste u potrosackom drustvu. Takodje, bazni mehanizam za ovaj projekt je unapredjen sa novim oscilatorm (balance wheel) od 18k zlata sa tegovima i swan neck regulator-om, uz ciruklarnu dekoraciju. Ovo je urajdeno po mojoj narudzbini u Svajcarskoj uz pomoc firme koja je specijalizirana za mikronizinjering. Prvi rebelde fifty je isporucen pocetkom januara ove godine i reakcije su vrlo pozitivne.
No potrebno je da se vratim u 2016, na raskrsnicu i pitanje kuda dalje? Postojale su 3 opcije: da nastavim ono sto sam zapoceo: dakle, dizajn kucista i sat baziran na 6497/98 koji su dostupni, drugo; da prosirim asortiman: zenski satovi, stoperice itd bazirano na dostupnim svajcarskim mehanizmima ili nesto mnogo radikalnije, ali i daleko rizicnije: izrada delova za mehanizam u vlastitoj radionici. Ovde je btino napomenuti da pravljenje mehanizma u sustini pordazumeva dve opcije: rucna izrada delova znaci u principu unikatni satovi ili masinska serijska proizvodnja delova dakle koristenje CNC masina i industrijalizacija.
Nakon nekoliko meseci 'mozganja' odlucio sam da zagrizem i preuzmem rizik: i otpocnem sa porjektom rebelde 2.0 - pravimo nase vlastite delove, u nasoj vlastitoj radionici, po prvi put u istoriji Australije i australijskog casovnicarstva.
Nije potrebno posebno naglasavati da ovako velik zalogaj prevazilazi moje sposobnosti. Iz tog razloga projekt je podeljen u nekoliko etapa cime su shanse da se postigne rezultat doveden u okvir moguceg.
Prvi korak : tim
Formiranje time je bilo relativno jednostavan posao: moj sin Josh student mashinstva, Tyler mladi inzenjer koji je odlucio da postane casovnicar (shegrt!), Laura ciji je zadatak admistracija. Ja sam cetvrti i najstariji clan - ostali su klinci, 19-25 godina. Plan: da za 5 godina budemo u satnju da dizajniramo i proizvedemo 60% komponenti satnog mehanizma u nasoj radionici.
Drugi korak: CAD software
Nabavka softwera za mehanicki dizajn je relatinvo jednostavna: kupili smo isti software koji koristi Patek Philippe. Ako je dobar za Pate - radicei za nas! S obzirom da su oba klinca vec verzirana u CADu, prvi crtezi su bili gotovi vec za koju nedelju.
Treci korak: mrena tehnika
Kad je u pitanju mikroinzenjering, sposobnost merenja na nivou mikrona je absolutno krucijalna. Postoji niz razlicitih mashina i alata koji se koriste za merenje u casovnicarstvu. Odlucili smo da poverenje posvetimo Mitutoyo-u, Japanskoj firmi koja je specijalista u ovom podrucju. Prvi opticki komparator je stigao u Junu 2016.
Ukratko: komparator je opticki mikroskop i kompjuter pomocu kojega je moguce izmeriti radijus, rastojanje i ugao pri rezoluciji od 0.1 mikrona. Sto je daleko preciznije od ljudske greske u ocitavanju i pozicioniranju. Debljina ljudske kose je oko 40 mikrona a sprale (nemirnica) oko 20mikrona. Tolernaicja lokacije lezaja je ispod 4 mikrona. Ocigledno bez ovakvog mernog uredjaja nema ni govora o dizajnu delova ili merenju gotove komponente.
Ocigledno, ovo je bio veliki pomak u nasem projektu jer smo po prvi put mogli da izmerimo bas sve sto smo zeleli! Nakon toga sledila je nabavka ostalih manje kriticnih mernih instrumenata, uglavnom nemacke proizvodnje.
Cetvrti korak: radionica
Kako je oprema pocela da pristize, postalo je ocigledno da nasa sadasnja radionica za montazu i servis jednostavno nije dovoljno velika za masine koje cemo koristiti u proizvodnji. U Avgustu 2016 otpoceli smo sa trazenjem nove lokacije za radionicu. Ovo se pokazalo veoma problematicnim jer Sidnej je grad od 5 miliona stanovnika i sve sto se gradi je stambenog karaktera; moderne radionice dovoljno male za nase potrebe se veoma tesko nalaze. Voda, kancelarija, trofazna struja, obezbedjenje, blizina jasnom pevozu - plus nebrojeni drugi kriterijumi predstavljali su pravi izazov. Cena je naravno igrala veliku ulogu - Sidnej je drug najskuplji grad na svetu. Ipak, krajem septembra uselili smo se u novu radionicu (180 m kv) - tacnije- poceli sa renovacijom. U vreme pisanja ovog clanka (Mart 2017) renovacija je skoro kompletirana
Peti korak: sta nam sve treba?
Ono sto je postalo ocigledno jos u samom startu je da nismo ni svesni sta nam sve treba od masinerije za proizvodnju delova. Koji masine, alati, materijali? S obzirom da niko od nas nije imao nikvog iskustva u proizvodnji, dani i nosi su provedeni trazeci informacije. Casovnicarstvo je veoma 'tajanstvena' delatnost. Firme koje proizvode delove van svajcarske su malobrojne; ono sto smo mi zeleli da postignemo rade svega nekoliko timova van Evrope. Do znanja se tesko dolazi i shanse da cete naleteti na nekoga ko ce vam detaljno objasniti u sta da investirate su skoro nepostojece. Nas prvi korak ka resavanju misterija je poseta sajmu CNC mashina u Nemackoj. Josh i ja pakujemo kofere i letimo u septembru 2016 sa jednim ciljem: da vidimo i nacuimo sto vise, sto brze.
Sajam je feshta za sebe, o tome bi mogao pisati stranice teksta, ali samo ukratko:
- casovnicarstvo je defintivno najteza grana mikroinzenjeringa i masine koje se koriste u proizvodnji su neverovatno skupe. Takodje, postoje samo nekoliko kompanija u Svajcarskojo, Nemackoj i Japanu koje proizvode masine precizne za casovnicarstvo. Videti te masine bio je dozivljaj - ali isto toliko tesko je bilo razocaranje kad smo shvatili da nas citav budzet nije dovoljan ni za pola mashine!
Ono sto se iskristalisalo je sledece: shvatili smo koje tolerancije / reciznost moramo da postignemo da bi se upustili u proizvodnju delova kao sto su npr main plate (osnovna ploca koji nosi sve druge komponente mehanizma). 98% najsavremenijih masina jednostavno nisu dovoljno precizne za nase potrebe. Drugo, konacno smo definisali koje masine su nam potrebne da bi napravili 60% mehanizma: strug (precnik materijala ispod 4mm), glodalica preciznost pozicije 1 mikron ili bolje i masina za pravljenje zupcanika. Plan je bio da rastegnemo nas bidzet do maksimuma i nabavimo jednu masinu godisnje.
Prva masina: strug
Prva CNC masina za koji smo se odlucili je bio strug. Na njemu je moguce napraviti oko 15% delova za mehanizam, precnik materijala / sirovine 3,17mm. Izbor je bio tezak i na kraju smo se morali odluciti izmedju Japanske ili Svajcarske masine. Na kraju, pobedili su Japanci koji su nam uz masinu obezbedili i trening kao i pomoc oko proizvdnje prvih delova. Alati i materijali su i dalje nas problem.
(nastavak sledi)
