Razvoj mehanizma sa automatskim navijanjem

krstin

krstin

New member
Zanimljivo je to kako poplava kvarcnih satova tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka nije uspela da eliminiše mehaničke satove sa automatskim navijanjem. Tačno je da su prodajne brojke mehaničkih satova tih godina drastično opale, ali u jednom trenutku moda se promenila, a mehanički automatici su polako stali na noge.

1.jpg
Vacheron Constantin automatski kalibar 2450
​

Ovako dobro tehničko rešenje nije bilo lako zaboraviti. Pored toga u igru se uvode i ekološka pitanja, koja se tiču proizvodnje i kasnijeg odlaganja baterija za kvarcne satove. Tako automatski mehanizmi ponovo dobijaju na popularnosti. Dolazi i do spajanja ova dva sveta. Seiko razvija Kinetic. Kvarcne mehanizme, sa rotorom koji umesto navijanja opruge puni bateriju. Međutim, da bi se bolje upoznali sa automatskim navijanjem, moramo se vratiti na same početke.

seiko.jpg​
Elementi Seiko Kinetic mehanizma

​
Osnovu svega je postavio Abraham-Louis Perrelet. Rođen je 1729. godine, a zanimljivo je i da je bio samouk časovničar. Smetala mu je tadašnja metoda navijanja satova. Da bi ste navili sat bio bi vam potreban ključić. A upravo bi se taj ključić često zagubio. Pored ideja za sat koji se navija bez ključa, Perellet je otišao korak dalje. Radio je na razvoju sata koji se sam navija.

Perrelet.jpg
Perrelet radi na satu

​
1770. godine izašao je sa svojim izumom pred javnost. Radilo se o džepnom satu sa oscilirajućim tegom, koji se pomerao gore-dole dok bi ste se šetali. Tu energiju prenosio je na glavnu oprugu. Takođe je i napravio mehanizam navijan od strane rotora. Time je uspostavio osnove za dalji razvoj mehanizama sa automatskim navijanjem. Postoje i određeni navodi da je prvi mehanizam sa automatskim navijanjem razvio časovničar Hubert Sarton. Međutim, nema previše dokaza za ove tvrdnje.

2.jpg
Perrelet-ov mehanizam sa automatskim navijanjem

​
Ipak ovaj tip mehanizma inicijalno nije doživeo uspeh. Džepni satovi nisu bili dovoljno pomerani prilikom upotrebe, tako da ni navijanje nije bilo efikasno. I Abraham-Louis Breguet je eksperimentisao u ovoj oblasti, ali ni on nije imao više sreće od Perrelet-a. Izum mehanizama koji su se navijali putem krunice (1850-e godine), eliminiše mane prethodnih ručno navijanih mehanizama, i donekle u zaborav odvodi mehanizme sa automatskim navijanjem.

Sa pojavom ručnih satova obnavlja se stara ideja o automatskom navijanju. Prvi ručni automatici razvijeni su od strane John Harwood-a 1922. godine. On je ubrzo patentirao ovaj izum, ali proteklo nekoliko godina dok ga nije usavršio. U trenutku kada je počela prva serijska proizvodnja, došlo je do velike ekonomske krize. To je zajedno sa određenim tehničkim problemima dovelo do neuspeha.

3.jpg
Harwood-ov mehanizam ručnog sata sa automatskim navijanjem

​
1930-e sa sobom donose satove nestandardnih oblika, pogotovo pravougaonih kućišta. Tako su morali biti osmišljeni mehanizmi sa automatskim navijanjem koji bi stali u ta kućišta. 1942. godine Felsa predstavlja „Bidynator“ mehanizam sa obostranim automatskim navijanjem, što se pokazalo mnogo efikasnijim. 1948. Eterna prevazilazi još jedan problem. Rotor postavlja na minijaturne kuglične ležajeve u centru, što olakšava njegovo okretanje.

Tako su uklonjene sve barijere i nedostaci za dalji razvoj automatskih mehanizama. Tokom 1950-ih godina pojavljuje se i komplikacija prikaza rezerve snage. 1954. je izumljeni mikro-rotor, koji omogućio drastično smanjenje visine mehanizma.

4.jpg
Mehanizam sa mikro-rotorom u Hamilton satu

​
Treba posvetiti određenu pažnju i tehničkom aspektu. Automatsko navijanje omogućava pretvaranje i prenošenje kinetičke energije koju stvara vlasnik sata u rezervu snage. Rotor oscilira oko svoje ose usled delovanja gravitacije. Njegovo pomeranje se prenosi putem niza zupčanika do burenceta sa glavnom oprugom. Ovi zupčanici redukuju brže pokrete rotora na sporije, sa većom obrtnom silom, koja polako navija oprugu. Kada se opruga navije do kraja, daljim navijanjem došlo bi do njenog pucanja, međutim i za to je pronađeno rešenje. Jedan kraj opruge nije fiksiran za unutrašnji zid burenceta. Kada je navijena do kraja, opruga će daljim navijanjem jednostavno proklizavati oko unutrašnjosti burenceta.

Evo primera kako funkcioniše obostrano automatsko navijanje kod Seika.

 
Last edited:
Odlicno! Vrlo informativno.
Koliko je debeo rotor kod onog Perelea?! To ima toliku inerciju da kad se zavrti, ne moze da stane :D
Seikov sistem dvostranog navijanja ''Magic lever'' se od pedesetih koristi u maltene celoj gami seikovih mehanizama, od petica do Kredora.
Gledam nesto funkcionisanje ove magicne poluge i razmisljam o tome koliko je na prvi pogled jednostavno i logicno, a takodje i o tome koliko zdravo-za gotovo uzimamo i najvece komplikacije, a veliko znanje i vestina treba da bi se smislilo i napravilo cak i nesto ovako jednostavno kao magic lever...
 
Tekst je za 10!
Sad da ga malo prokomentarišem:
Automatici su ostali u upotrebi iz jednog vrlo bitnog razloga(ne i jedinog,naravno): novac,tj zarada.
Negdje sam pročitao podatak da od ukupnog broja prodatih satova,njih 90% je kvarc,10% mehanika. Međutim, 60% novca dolazi od mehanike,40% od kvarca. To nije zanemarljivo. Ljudi vole skupe stvari i razlika u cijeni drastična između kvarca i mehanike. Još kada se uzme u obzir pojeftinjenje proizvodnje uvođenjem mašina,računica je prilično povoljna.
Spomenuo si ekologiju. U poređenju sa sa ostalim smećem-ovo je totalno zanemarljivo. Onda,lakše i jeftinije je proizvesti kvarc nego mehanik i zbog toga se koristi manje energije. To je kao što u auto industriji prave "zelene" modele,a više zagade zemlju zbog razvoja i kompleksnije proizvodnje nego da nisu ništa dirali.
Zvijer,
Magic lever je odličan sistem ali ne i savršen.Npr 9s65 koristi isti sistem kao i npr Eta,dok njegov prethodnik 9s55 koristi magic. Sila koju daje magic lever nije konstantna/ravna kao kod sistema "stare škole" i to stvara problem kod većih opruga(72h za 9s65) pa je potreban ili veći rotor ili više pokreta. E sad,magic je otporniji na trošenje pa su zato Japanci "stari sistem" napravili od čvrstog materijala(oko 700Hv) i presvukli ga materijalom otpornim na habanje(slično Rolexu).
 
Bravo krile odlicno :)

Verujem da je tako dado, sa profitom, mada sam iznenadjen tim podatkom. Generalno druge zemlje imaju dosta bolji odnos o ekologiji nego mi, u drugim zemljama nije toliko ekologija zanemarena kao kod nas (bar u stanovnistvu), tako da taj faktor nije zanemarljiv , mada mislim da kad je rec o kvarcu prenaglasena. Kad govorim o drugim zemljama ne racunam Ameriku , koja nije htela da potpise ni Kjoto protokol, koji je vazan protokol za ekologiju na svetskom nivo.
 
Serb,prijatelju,mi smo vrlo ekološki jer nam je industrija 0! Što jača industrija to slabija ekologija. Amere nema potrebe ni spominjati.
 
Zahvaljujem svim na komentarima:thumbup:
Ma i meni ekologija zvuci kao nevazan argument, a dosta se cesto spominje. Zarada je naravno glavna stvar, zanimljiv podaci Hadzi!
 
Ma kakva ekologija,bolan!
Uzmi samo 1 akumulator od auta pa vidi koja količina satnih baterija treba da se skupi da bi bila jednaka njemu!
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top