Završna obrada - detalji koji je odaju

B

bnovica

New member
Pozdrav svima.

Često se ovde u savetima pri kupovini, a rekao bih i u bilo kojoj recenziji ili debati o satovima, spominje kvalitet završne obrade. Kako sam u poslednje vreme i sam tražio novi časovnik i pregledao razne modele, moram priznati da nisam primetio neke značajne razlike u tom segmentu i ovom temom bih hteo da od nekog stručnijeg čujem koji su to detalji koji odaju dobru ili manje dobru završnu obradu, pogotovo kod satova višeg ranga gde su neki osnovni kriterijumi, kao što je slaganje markera, zadovoljeni.

Da ilustrujem primerom, u radnji sam gledao uporedo Hamiltno Intra-Matic Panda (detaljno opisan ovde: http://www.svetsatova.com/forum/f121/haifisch-23-moja-kolekcija-12632-49.html) i Frederique Constant Vintage Rally Healey (opisan http://www.svetsatova.com/forum/f66...ealey-chronograph-ref-fc-397hsg5b6-13047.html ). Oba sata su Swiss Entry level, cenovni razred 1500-2000EUR. Na moju konstataciju da su vrlo slicni, prodavac kaže da je završna obrada kod FC-a bolja - ali kad sam upitao po čemu to zaključuje ostaje nem i daje generički bezvezni odgovor.

Ono što sam ja uspeo da primetim je da su kod oba sata kazaljke hronographa lepo centrirane na 12h, da minutare hronografa pogađaju markere, da su brojčanici bez nekih vidnih neslaganja, dakle sve ok na prvu loptu.
Jedine očigledne razlike u kvalitetu su bolji antirefleksni premaz kod Hamiltona i bolja narukvica i logo na kopči, kao i lepši (reljefni) tasteri hronografa kod FC.
Primetno je jos da je kucište FC-a svo u visokom sjaju, dok kod Hamiltona nije - ali nisam siguran koje je "bolje" od ta dva.
U danima nakom toga sam pogledao i neke skuplje satove tipa Omega, TAG, itd. i svojim laičkim okom nisam video neku razliku u završnoj obradi u odnosu na jeftinije.


Zanima me koji su to detalji koje ostale kolege primećuju i koji mogu odati dobru ili lošu završnu obradu, pogotovo kod satova srednjeg i višeg cenovnog ranga?
Poseban akcenat bi možda stavio na materijale i obradu istih, npr. kao gore, da li je visoki sjaj "bolji" od brušenog čelika i da li ga je teže postići, da li većina koristi 316 čelik za kućiste i koje su bolje alternative u čeliku?
 
Nisam nesto strucan da ti pojasnim al osnovne parametre koje sam primetio i koje pratim su izrada kucista, kako je uradjeno. Da li je celo kuciste polirano, da li je celo bruseno, ili je uradjeno i bruseno i polirano da se istaknute linije kucista, krivine. Da li su prelazi iz poliranog i brusenog tako idealni da ti oci zaigraju. Kod laika koji zeli da kupi sat on to vidi ili ne vidi, kod ljubitelja satova to je kao da vidis zenu u uskoj svilenoj haljini i uzivas dok se na svetlu ta haljina prelama i otkriva njene fantasticne obline.
Onda da li je staklo safirno ili ne, dial kako je uradjen, tehnicki detalji kod poklapanja Svajcaraca mislim da nisu ni za pomen jer njihova kontrola kvaliteta je savrsena da nijedan sat ne bi izasao iz fabrike. Onda gledas metalnu narukvicu, osetis je pod rukom da li je masivnija ili ne, da li je to zaista celik ili aluminijum. Isto tako koliko ima redova u linkovima, kako je zavrseno, da li je bruseno, polirano ili bruseno+polirano i kako to na oci deluje. Da li kopca lepo dihtuje, lepo zabravi, sigurna kopca lepo otpusta, sve radi prijatno na dodir, narukvica ne cupa dlake sto znaci da je proizvodjac odlicno uradio narukvicu i sa unutrasnje strane, da li su linkovi spojeni ukrasnim srafovima ili iglama. Narukvica mora da odaje utisak nakita. O koznim narukvicama tek posebno moze da se diskutuje al se pazi na izradu kopci, leptir kopci. Pod rukom mora da se oseti cvrstina i kvalitet, na oko mora da se vidi trud i rad na poliranju i brusenju.
Mehanizam, uh, mehanizam je srce svega unutra.
Kao da mene ljubitelja Mercedesa pitas koja je razlika izmedju G klase sa dizel, benzin motorom ili AMG motorom. Tako i sat, vidis kako je rotor uradjen, detalji, koliko dragulja ima, obrada srafova koji prelamaju boje iz plave, tamno plave i crne, da li je mehanizam stavljen i sertifikovan kao elabore, top grade ili COSC. Vidis kako je brusen svaki detalj, prepoznas svaki pokret casovnicara koji ga je radio. Ne znam kako da ti to opisem najbolje osim da udjes u radnju i uzmes da pogledas najskuplji i najjeftiniji sat i da ih uporedis. Onda bi ti bilo jasno sto se tice mehanizma.
Pogledaj video klipove o A.Longe & Sohne, pogledaj kako njihovi mehanizmi izgledaju, pasces na dupe i sve ce ti biti mnogo jasnije


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Kao sto rekose kolege, ni bruseno ni polirano samo po sebi nije nesto komplikovano, ali uraditi prelaze tako da su ostri i jasno definisani jeste teze. Pogotovo ako su brusene povrsine u drugacijim smerovima na razlicitim delovima. Ako poredim npr svoj Orient Star koji je u rangu oko 500 monetarnih jedinica i Seiko diver koji je nesto iznad i recimo Omega Aqua terra ili Grand Seiko, vide se razlike. Orient je oookej (vidi ispod), potrudili su se koliko toliko, ima puno prelaza i ivica da se svetlost odbija, nista nije uradjeno lose. Ali su svi prelazi na kucistu jasniji na Seiku. Takodje, na seiku je odozgo brusenje kruzno, a sa strane ravno, dok je na Orientu svuda ravno.

Na Omegi i GS je sve to bilo ostrije definisano.


SAM_5257-3.jpg

SAM_1512.jpg


Dalje, detalji na kazaljkama i indeksima su cesto indikator kvaliteta obrade i koliko je truda ulozeno u izradu. Da li su ivice kazaljki savrseno obradjene ili grube? Koliko precizno je naliven lume u sredini kazaljki i indeksa? Kako su indeksi zavrseni, da li ima nesavrsenosti? Da li ima kombinovanih tehnika zavrsnice na indeksima i kazaljkima...To nekad moze da se vidi golim okom, ali nekad i ne moze. Bolje je pogledati lupom. Nekad detalje vidim tek kad uslikam macro pa uvelicam na monitoru. Tu je recimo Orient Star bolje uradjen od svih seika koje imam - kazaljke i indeksi imaju 3 povrsine koje su uradjene naizmenicno polirano-bruseno-polirano, ne vide se nesavrsenosti.

SAM_5210.jpg

SAM_5192.jpg
Kod hamiltona je podjednako precizno uradjeno, mada kod njega nigde nema brusenih povrsina ni na kucistu ni na satu, kontam da se brusenje i ne uklapa nesto posebno u taj dizajn.

SAM_9387-2.jpg


Seiko sa druge strane ne briljira nesto...ivice kazaljki nisu nista posebno, krzave na mestima, ova crvena minutara je delom prefarbana u crno ali je na nekim mestima probila crvena ispod, ovaj "lolipop" na sekundari nije bas "cist" po ivicama. Nista od ovoga se ne vidi golim okom ali na macro se primeti razlika.

SAM_5287.jpg

Kad pogledam cenu/kvalitet, jedna od boljih opcija su Christopher Ward. Njihova light-catcher kucista su fino obradjena, sa gomilom jasnih prelaza.

C63-39AGM3-S00W0-B0_Picture_4.jpg


Uzgred, za Tag i ja ne vidim neku razliku u kvalitetu, oni uglavnom muzu dizajn i ime, a ovako su mi uglavnom na nivou Tissota :)
 
Last edited:
Novice, vrlo je značajna činjenica, da je pojam Završna obrada sata u stvari potpuno generalizovan u poslednjih 20 godina. Jedina pravilna definicija tog izraza (Finish) je stepen obrade satnog mehanizma. Kada je krajem prošlog veka revival mehaničke grane horologije dobijao sve veći zamah, došlo je do značajnog tehnično-tehnološkog napretka u načinu i sastavu izrade komponenata mehanizama, pa je sušta veština ručnog dekoriranja mehanizma znatno izgubila na svojoj primarnoj ulozi - postizanje najvišeg stepena pouzdanosti rada tog najvažnijeg dela sata.
Zbog toga se pojam završne obrade skoro neprimetno preselio i na vanjske delove sata, pre svega zahvaljujući manje stručnim akterima horološke javnosti, koji su se razvojem interneta sve više širili u vidu društvenih mreža preko raznih foruma, blogova i slično. Time je ovaj nekada specifičan pojam postao nepravedno potpuno generalizovan, ušao u najširi segment i postao svakodnevni pratioc horološke scene. Pošto je moja kolekcija sačinjena iz mehanizama, koji su u potpunosti industrijsko finiširani, pa time ne donose nikakvu posebnu draž i ja sam prilikom opisivanja mojih satova u neku ruku zloupotrebio pojam finiša i postavivši ispred njega atribut generalizacije.

Ako te zanima nešto više o stvarnom finišu, nedavno smo nešto pisali na tu temu, a pre nego što postavim link samo jedno upozorenje - uvek je potrebno razlikovati između industrijskog finiširanja odnosno mašinske obrade komponenti i ručnog finiša, koji spada samo u domet najvišeg, Haute Horlogerie razreda ali i tu samo Top nivoa. Npr. u entry levelu Pateka, Vacherona, JLC, Blancpaina, pa čak i A. Lange & Sohne se može naći ogromno angliranih i vrhunsko poliranih površina mašinskim putem, tako da je uvek sa velikom dozom rezerve potrebno uzeti u obzir navedbe ovih aktera o ručnoj obradi njihovih satova, jer je to samo delimično istinito. Jedino njihovi najviši leveli donose potpuni ručni finiš. Osim toga, to je normalno. Danas mašina sa takozvanim Sparkle Wire Erosion načinom izrade (dorađivanje pod mlazovima visokog pritiska) omogućuje izradu komponente mehanizma sa dozvoljenim preciznosnim odstupanjem od 2 mikrona. Za usporedbu, prečnik krvne ćelije iznosi 5 mikrona. Ako ovome dodamo razne smese iz kojih su izrađene nemirnice, spirale, zaskočni mehanizmi, koje imaju potpuno antimagnetna svojstva, izuzetan napredak na području antišok sistema, onda za izradu vrhunskog mehanizma, više nije preko potrebno ručno angliranje, ručno mirror poliranje najvećih majstora ovih veština.
Danas se već u entry razredu High End satova mogu naći vrhunsko finiširani mehanizmi putem mašinske izrade. Daleko najviše na tom polju nudi Rolex, koji sa svojim osnovnim kalibrima 3130 ili 3135 već za 5,4 hiljade EURA nudi sve lepote takvog načina finiširanja.
Ove možemo videti sve - angliranje, black polishing, circular graining, colimaconnage....

mtc8yfy (1).jpg

WOD1H5a.jpg

IfUo1Pz.jpg

StZ1usK.jpg

mKzPYkF.jpg

Čak i Omegin Co-Axial nudi mašinski beveling (angliranje) a on se može naći i na Zenithovom El Primeru, dok je Perlage kao i Rodijum prevlačenje prisutan u entry Swiss razedu, kao što je Hamiltonov H30.

anglage.jpg

Evo i ranije pomenutog linka:
http://www.svetsatova.com/forum/f64/zanimljivi-linkovi-i-novosti-iz-sveta-časovničarstva-453-62.html
Na sledećih nekoliko stranica je nešto opširnije pisano na temu finiširanja u svojem pravom značenju te reči.

Ono što si pitao, spada u trećerazrednu kategoriju važnosti horologije. Tu takoreći nema pogrešnog odgovora. Pojam obrade kućišta je tako širok i u najvišem obimu spada u lični pogled pojedinca. Oni koje satove tretiraju kao i deo nakita, garderobe, njima je način izrade znatno bitnijii nego nekome, kojemu je suština sata ono ispod haube. Dok će prvi satima stajati ispred ogledala, slikati se kako mu stoji sat na ruci i opterećivati se do besvesti sa 1 mm većim ili manjim prečnikom, drugi će preokrenuti sve moguće, da se dočepaju do slika mehanizama, načinu njegovog rada, nastanka, karakteristika, finiša......
Prvi će do velikog broja odgovora doći u magazinima tipa Moderan muškarac, Praktična žena, Bazar i slično, dok će oni drugi izgubiti oči u proučavanju najsitnijeg šarafa određenog mehanizma.
Više puta ćeš na forumima naići na žestoke okršaje u kojima će prvi tvrditi, da je određeni sat bolji od nekog drugog, jer ima lepši sjaj, bolje satirnirane detalje na lugovima, pa sve do toga, da je najveća odlika Grand Seika Zaratsu tehnika obrade kućišta. U životu sam pročitao tone raznog gradiva i još nikada nisam naišao, da je bilo koji horološki stručnjak, upoređivao satove po tome, kakva im je obrada kućišta, kazaljki, linkova na narukvici - a brojčanike ovde ne smemo mešati, jer su posebna kategorija i ne spadaju u dodatnu opremu, nego u osnovnu.
Naravno, sve navedeno se može upotrebiti u opisu pojedinog sata u smislu određene doze zanimljivosti ali ništa više od toga. Kada bi to bilo tako važno, onda bi Emporio Armani odneo polovinu švajcarske i tri četvrtine japanske scene.

Kolega Milan (Petao) je u gornjem postu prilično lepo sažeo neke detalje a ovo za Tag i Tissot je vrlo dobar primer generalisanja. Kolegi predlažem, da ako već nije imao neki sat iz linije Carrera, neka se malo više poduči.

Uglavnom, što se tiče poliranih, brušenih površina na fasadi sata, sjaja, odsjaja i ne znam još čega - ne postoji bolj ili slabiji sat. To je stvar ličnog utiska odnosno ukusa. Sa horološkog aspekta, to je slično, kao kada bi želeo doći do odgovora da li su lepše pahulje snega koje padnu na Kopaonik, Island, Alpe ili Ande. Who cares.
 
U potpunosti se slazem s tobom Haifisch, pokusao sam kolegi da pomognem da shvati od samog pocetka kakve su razlike u finisu sata, ono ocigledno, prvo sto svi gledaju. Mozes da gledas najlepsi sat na svetu, a da je unutra obican kvarc. Ono sto odusevljava kod satova jeste mehanizam. Prosto ne mogu da sakrijem odusevljenje da je neko u toliko malu prostor stavio nekoliko stotina delova, svaki ukrasen, obradjen, da to sve radi u savrsenom skladu. Kad prislonis sat na uvo cujes najlepsu melodiju. Kao kad s gospodjom odes kod doktora i na ultrazvuku cujes otkucaje svog deteta koje treba da se rodi. Ja sebe uhvatim kako gledam satove na internetu i uvek stanem na fotografije mehanizma i odusevljavam se. Najcesce su to fotografije Nomosa. Kuci ujutru pijem kafu, navijem Moonwatch i gledam kako plese.

https://www.youtube.com/watch?v=hKrJOMaFuyA


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Milane,

Nema puno dostupnih podataka na temu stepena ručnog finiša nekadašnjih satova. Razlike su nekako ostale slične današnjem stanju. Patek i Vacheron su bili predvodnici standarda Ženevskog pečata a njihovi standardi su poznati i odlaze u najsitnije detalje. Tu su odmah bili Audmeras i JLC, kasnije im se pridružio Cartier i Roger Dubois.
Ostali (Longines, Rolex, IWC, Blancpain, Omega, Universal) su bili niže i sve se svodilo u zavisnosti od luksuza modela u koji je ugrađivan određeni mehanizam. Ipak, malo se izdavajao Longines sa svojim mesingovanim šatonima u koje su stavljali umetne rubine. Iako taj postupak tada više nije bio potreban, jer su se pojavili materijali prevučeni niklom, Longines je masivno koristio stariji i skuplji način i tako mehanizmima davao dodatan osećaj prestiža i starog sjaja. Postupak se pravio ručnim putem a čak i danas je prisutan kod A. Lange & Sohne.
IWC 89 nije toliko istupao po finišu nego po jedinstvenoj strukturi. Ali naravno, kao i kod svih drugih nije izostalo anglianje, koje je anuliralo i najmanje moguće grube površine na rubovima, time sprečilo koroziju i mogućnost eventualnog lomljenja. Kao i kod drugih, zupčanici celog pogonskog sistema su bili brižljivo polirani ali najvećim delom, mašinskim putem.
Rolex je spadao u istu grupu. Angliranje rubova na mostovima i pločama mašinskim putem, elektroplatiranje za sprečavanje oksidacije, upotreba šarafa sa grejanjem na temparaturi od 310 C, da bi povećali čvrstoću, ali sa druge strane vrlo redak broj njih je bio poliran. Takođe su upotrebljavali puno tehnike Perlage i obaveznu Ženevsku šaru, sve to mašinama vođenim rukama majstora.
Omega na vrlo sličnom nivou. Poznato je njihovo ukrašavanje mehanizama sa Pink zlatom sa strane Lemanie, za koje se na kraju ispostavilo, da nema ni traga od zlata, nego da se radi o leguri mesinga i bakra, u koju je dodano 2,25 % berilijuma sa čime je postignuta maksimalna črvstina.

Nekada je udeo ručnog rada na mehanizmima bio više prisutan nego danas. Na tradicionalnim mašinama se nije mogla postignuti takva preciznost izrade komponenti kao danas, pa je bilo potrebno neuporedivo više finog poliranja. Većina toga se vršila mašinama, koje su bile vođene ljudskom rukom. Ono što predstavlja najbitniju razliku je činjenica, da je cilj finiširanja bila isključivo u svrhi funkcionalnosti mehanizma, dok danas možemo slobodno reći, da je estetika preuzela veću ulogu od funkcionalnosti. Sve je počelo 1991 godine, kada je Gerd Lang Rudiger, osnivač Chronoswissa iz Valjouxa 7750 izbacio plastičnu kočnicu hronografa i zamenio je čeličnom. Kada je nakon toga ETA od ostalih proizvođača počela dobivati molbe jednakog sadržaja, 1997 godine i sami počinju serijsku proizvodnju ovog kalibra sa kočnicom iz istog materijala. U meduvremenu je Chronoswiss prvi počeo serijsku proizvodnju satova sa transparentnim poklopcem, Philippe Dufour, koji je 1992 godine napravio revoluciju, kada je jednu od najtežih komplikacija u časovničarstvu, sonnerie strpao u ručni sat, se odlučuje da krene vlastitim putem i kao jednu od važnijih prednosti vlastite ponude vidi u do tada neviđenoj sposobnosti ručnog angliranja i dekoracije komponenti mehanizama. Od tada se sve promenilo. Danas više od polovina mehaničkih satova dolazi sa vidljivim mehanizmom i dekoracija komponenti postaje sve uočljivija. Iako izuzetan napredak u tehniki i tehnologiji izrade mehanizama sve manje iziskuje potrebu ručne obrade, ona ostaje i prvenstveno preko nezavisnih časovničara iz Haute Horlogerie razreda postaje sve prisutnija. Diferencijacija tržišta je sada veća nego ikada ranije. Nekada se o tome vrlo retko pričalo, jer su mehanizmi ostajali sakriveni ispod klasičnih poklopaca a radilo se i o poslovnim praksama, koje su svi manje-više upotrebljavali.
Danas imamo anahronizam, kada Rolexovi mehanizmi, koji su finiširani mašinskim putem imaju drugi najjači standard preciznosti u horolgiji, odmah iza Richard Mille standarda. Slično je i Omeginim Metasom, kao i IWC standardom, koji su strožiji od većine Haute Horlogerie aktera. Ali tržište je toliko diferencirano, da u Haute Horlogerie razredu preciznost ne predstavlja ultimativni faktor kupovine, nego ceo komplet izrade sata i prvenstveno veštine i trud ljudskog faktora, koje se uložene u njegov nastanak.
 
Last edited:
Zamolio bih za update. Juče sam odgovarao na post kolege Petla (Milana) a sada vidim, da je njegov post brisan. Pošto se radilo o korisnom i dobro napisanom prilogu sa njegove strane, molio bih za razlog. Nadam se, da se ponovo ne radi o banovanju. Ne želim da utičem na politiku foruma, ali uglavnom svi znamo Milana i da ga često odnese preko ivice ali zar je za njegov post zaista bila potrebna takva rigoroznost? Pa i ja sam jedan od njegovih žešćih kritičara i često se negativno ophodim prema njemu ali ako se drži pod kontrolom može se dosta korisnih informacija dobiti od njega.
Možda je u nekoj drugoj temi (sinoć i danas sam bio vrlo kratko na forumu, pa možda nisam u toku) napravio neki ekces ali ne razumem zašto je brisan njegov post ovde.
 
Zato sto smara,vredja i ponizava ljude,namerno pravi frku,pa se pravi lud,voli da spletkari i nece da pomogne ljudima,vec samo hrani svoj bolesni ego.Takodje je banovan sa svih foruma i izbacen iz svih FB i Viber grupa.Eto toliko.

Sent from my SM-G973F using Tapatalk
 
U postu, kojeg pominjem i kojeg nema više u ovoj temi, ne mogu da se setim, da je nekoga vređao. Tekst, koji je napisao sadrži više korisnih podataka, nego što je polovina članova ovog foruma producirala za više godina članstva na njemu. Ako se ovde očekuje od nas, da samo kačimo slike u temi, Koji sat nosite danas i ostanemo mutavi, onda je zaista došlo vreme za pitanje, da li ima smisla? Koliko mi je poznato, imamo više moderatora i da niko za dva i po sata nije sposoban odgovoriti na moje pitanje a izgleda, da su bili puno brži prilikom brisanja posta i koliko vidim banovanja - čudno, to je preblaga reč.
 
Haifisch23 said:
Koliko mi je poznato, imamo više moderatora i da niko za dva i po sata nije sposoban odgovoriti na moje pitanje.
Click to expand...

Pored sposonosti za taj poduhvat (odgovora na tvoje pitanje za zadati rok) su neophodni i vreme i želja ili bar potreba da se to učini.

Hvale vredan je pokušaj da dedukcijom dođeš do razloga banovanja ali si na krivom putu.

Načini komunikacije sa moderatorima su propisani Pravilnikom foruma.

Kao što ti je sigurno poznato ponovna registracija banovanih korisnika pod drugim imenom nije dozvoljena i to je razlog za ukidanje naloga " Petao".

Kolega moderator nas je konsultovao oko odluke i mi smo se složili.
 
Last edited:
Meni samo nije jasno kako mozes sebi dozvoliti da budes banovan na forumu na kom se diskutuje o satovima. Nisam upucen al ispada da na svaki komentar ovde ima ljudi bi zapoceli svadju. Ja volim da cujem dobre informacije i da ispratim dobru raspravu


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
Ljudi, trebaju nam clanovi koji puno znaju i koji to znanje hoce da podele. Nemojte da se ovo pretvori u nove bespotrebne banove i losu atmosferu. Sto se doticnog clana koji je banovan tice, od kako sam citao njegove poruke sa tim novim nick-om, nisam video ni trunku elementarne pismenosti a kamoli “ljubav” prema icemu. Mozda on puno toga zna i siguran sam da kolega Haifisch ne bi bez razloga imao postovanje prema njemu, ali kada neko napise da je “Longines-u i jos nekim brendovima zajednicko to sto ih neko smatra proizvodjacima satova” onda je to za mene kraj ozbiljnog shvatanja. Konstantno je sirio otreznjenje svesti “ne bacajte novac” na to i to, da uopste nisam primetio da li ista sto nije AP,PP,Rolex i sta znam jos, uopste valja za smatrati da postoji. Meni je drago ako on moze da zivi takav zivot, iskreno. Medjutim, nacin na koji je nipodastavao svakog mi je neprimeren. Sa kolegom Haifischom se recimo covek i kada se ne slaze, mora sloziti, jer je prosto nacin komunikacije normalan. Zato mi nije zao sto ne gledam vise poruke koje pocinju malim slovom,bez zareza ili tacke, i jos sa hejtom. Medjutim bice mi zao ako se opet ova tema pretvori u bojno polje gde ce pljustati pasivna i aktivna agresija. Pozdrav za sve i poziv na zdrav razum!
 
Član Petao je banovan i sve poruke člana su automatski obrisane.

Takođe, iz pravilnika,

Ukoliko imate bilo kakvu primedbu na rad moderatora, to možete prijaviti isključivo slanjem privatne poruke administratorima foruma

...pa će tema biti uređena shodno pravilniku


Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
 
Last edited:
Kolega Waldi,

Zaista ne bih želeo, da me naopako shvatiš, jer uvažavanje prema tebi sam izrazio prilikom privatnih poruka, koje smo razmenili pre skoro godinu dana ali ako je ovo što navodiš: “Longines-u i jos nekim brendovima zajednicko to sto ih neko smatra proizvodjacima satova”, jedan od razloga, da je Petao banovan, onda mi uzalud trošimo vreme na forumu.
Ne znam tačno, koje je još brendove imao u vidu prilikom ove rečenicie ali tvrdnja za Longines je tačna. Longines je sastavljač satova, što znači, da mehanizme dobija od ETE a kućišta i ostale delove satova od proizvođača ili dobavljača SWATCH grupacije. Sve što Longines poseduje u sistemu zamisli sata je odelenje dizajna. Sve ostalo je u domenu Swatch grupe. Čak i činjenica, da se mehanizam L888 proizvodi u pogonu u St. Imieru ne poništava njegov status, jer je tu liniju postavila ETA, da bi smanjila troškove nepotrebnog transporta iz Grenchena u Longinesov centar. Longines je na žalost samo Assembler (sastavljač) i nikako proizvođač (Fabricant). Oni su taj status izgubili još davne 1977 godine, kada su u jeku kvarčne krize ogromno novca potrošili na razvoj zadnjeg In House kalibra, L990, koji je do tada sa 2,95 mm bio najtanji automatski kalibar u istoriji. Potrošeni novac za taj vrhunski mehanizam nikako nisu uspeli da povrate u vidu prodaje satova, 1981 godine čak gase proizvodnu liniju a spas pronalaze u grupaciji ASUAG (današnji SWATCH group), u koju ih uključuje Nicolas G. Hyek.

Da se razumemo, ja ne želim da branim bivšeg kolegu, jer svi oni koji prate forum su bili svedoci mnoštvenih munja i gromova, koje sam ispaljivao prema njemu zbog takvih i drugačjih ekcesa ali uvek sam pokušavao da ga razumem. Već sam više puta ispostavljao jedan fenomen ovakvih foruma a to je, da se na njima sreću korisnici i ljubitelji satova. Ovaj primer sa Lonignesom je tipičan primer. Oni koji dugo prate istorijat ovog brenda kao i horologiju uopšte, se neće naći uvređeni, kada se napiše, ono što je napisao Petao, dok će drugi biti ljuti jer znaju, da iz Longinesa dolaze dobri i pouzdani satovi. Problem bivšeg kolege je što nije znao, da se postavi na stanovište ljubitelja satova, koji može dati korisnu informaciju mnogim korisnicima satova. Istina je, da je to više puta radio prepotentno i netaktički ali zar ste ga zaista shvatali tako ozbiljno, da je bilo potrebno banovanje?
Sećam se jedne izjave, da je u satu Seika ispod cifera pronađena dlaka. Šteta, što nije naveo model ali kada bih bio pripadnik ovog brenda, bio bih presrećan za tu informaciju, jer 95 % satova Seika prvi kontakt sa humanoidnim bićem doživi prilikom otvaranja kutije u prodavnici i postavljanja u izlog ili vitrinu. Sada će se možda neko ponovo naći uvređen ali nemam problema sa tim. To sam više puta napisao. Kao ljubitelj satova prezirem način njihove proizvodnje ali kao korisnik ne vidim ništa loše u tome, da se može naći Seiko 5 za manje od 200 €, koji će uvek opravdati uložen novac u njega.
Mislim, da bi trebalo male više tolerancije i međusobnog shvatanja. Ne dolazimo svi sa jednakim odnosom u sebi (ljubitelj - korisnik) i to treba ima u vidu prilikom komunikacije. Milan ovo na žalost, nije znao da izbalansira i često je pravio probleme. Ali je time otvorio nekoliko oštih i mučnih rasprava za koje sam ubeđen, da su donele pregršt korisnih informacija.

Nisam želeo, da se ovo pretvori u ovo što je sada, nego me je samo zanimalo zašto je izbrisan njegov kvalitetan post u ovoj temi. Vidim, da je takođe moj današnji post izbrisan. Mislim, da nije dobro, da se prema članovima pristupa sa pozicije moći i da tako nećemo doprineti ništa ovom forumu. Što se mene tiče slobodno brišite i banujte. Imaćete dosta posla sa brisanjem mojih postova ;)


 
Pre svega hvala svima na doprinosu u temi, mnostvo korisnih informacija.

Sto se tice clana Petao, nisam dovoljno aktivan na forumu da bih dao sebi za pravo da komentarisem da l je moralo banovanje ili ne, ali ali kao autor teme, koliko se secam, Petao je ovde napisao dva korisna posta u sasvim korenktnom tonu. Zbog toga sam pisao adminu (eee) da vrati postove uprkos banu korisnika, ali odgovor je da Petao trajno iskljucen i samim tim se njegovi postovi automatski brisu i ne mogu se selektivno vratiti - steta.

Back to the topic - nakon citanja vasih postova zakljucujem da sam bio u blagoj zabludi verujuci da se termin zavrsna obrada odnosi samo (ili bar pretezno) na spoljne elementa sata, dok sada vidim da se odnosi i na obradu samog mehanizma, sto je jos mnogo bitnije. Problem je samo sto se za bilo kakvu usporedu zavrsne obrade mehanizma mora zaviriti u isti (i znati sta gledati), a to nije uvek jednostavno.
Sto se tice zavrsne obrade spoljnih delova, moje shvatanje je da je u visem cenovnom rangu to sve na vise-manje istom nivou, ali da mogu postojati razlike kao sto je @bancika docarao na svojim fotografija. Te razlike u sitnicama golim oko nekad nisu vidljive, pa ko bas zeli da trazi dlaku u jajetu, neka nosi lupu ili profi aparat :)
 
Novice,

Izrada i obrada kućišta u najvišim razredima je posebna priča. Najviši segment se od ostalih diferencira i po tome, što je njihova ponuda sastavljena od satova kod kojih udeo kućišta iz plemenitih metala (žuto, belo, rose zlato, platina...) predstavlja preko 90 % portofolia, dok je u nižim raredu suprotno - dominira čelik uz znatno nižu ponudu plemenitih metala. Jedino je Rolex po tome pitanju najviše ujednačen. Zbog toga je nemoguće doći do čeličnog Nautilusa ili Royal Oaka, jer su ti modeli barem duplo jeftiniji od onih sa kućištima iz plemenitih metala. Zbog toga ti brendovi namerno koče proizvodnju modela na čeliku i to ne sakrivaju. Thierry Stern, alfa i omega Patek Phillipa je više puta izjavio, da priča o Patek Phililipu nikada neće biti samo priča o Nautilusu i da to nikada neće dozvoliti. Jer, kada bi udovoljio zahtevima tržišta, svi ostali modeli bi postali predmet opskurne pažnje i Patek bi se za nekoliko godina našao u razedu Stainless Steel sektora, što je nezamislivo. Slično je i sa Audemarsom, Vacheronom i A. Lange & Sohne.
Ko dobro poznaje dešavanja u Rolexu u poslednje tri godine, svedok je slične priče. Rolex još uvek proizvodi između 750.000 do 800.000 satova na godišnjem nivou ali su znatno napravili rekonstrukciju proizvodnje. Potražnja za sportskim modelima je probila sve moguće plafone racionalnog, a Rolex je u svojoj suštini još uvek klasičan brend i morao je da reaguje. Drastično je smanjio ponudu sportskih modela i povećao ili bolje reći, vratio se na ponudu klasičnih satova. Sada smo svedoci, da se na Sub No Date čeka dve godine (po zadnjim podacima od retaliera iz Velike Britanije i 4 godine), dok se za Daytonu već dugo uopšte ne upisuju liste čekanja. Istovremeno, stanje u njihovim salonma je sada još gore, jer su potpuno prazni, zbog prodaja klasičnih modela, koja je otišla u nebo. Ko je primetio Rolexove reklame u medijima, video je, da u njima nema sportskih modela, nego samo klasika. Jednostavno, jedan takav klasičan brend ne može sebi dozvoliti, da pređe u segment sportskih modela i to je logično. Horološki analfabeti će i dalje trubiti, da time umetno dižu prodaju ali prazni saloni, pa čak i liste čekanja, koje idu do godine dana i na klasične modele svedoče sasvim suprotno.
Jednostavno, svi gore pomenuti brendovi diktiraju događanja na tržitšu i ne dozvoljavaju suprotno. Pravedno ili ne, nebitno. Ali je sasvim logično i usuđujem se reći, pravilno. I šta će se desiti? Ubeđen sam, da će se i u sledećem periodu znatno podići ponuda i prodaja klasičnih modela u nižim segmentima, sve do modnih satova. Sleduje nam desetogošinji ciklus klasike a onda povratak na sport i tako iz kruga u krug.

Svi gore pomenuti brendovi, osim Langea, sami prave kućišta. Taj izraz sami zaslužuje prevod. Zapravo, kupili su specijalizovane proizvođače kućišta i pripojili ih u svoju organizaciju, dok je njihov primarna koncentracija još uvek na ono što se nalazi sa unutrašnje strane tih kućišta. Ok, uvek ima izuzetaka, koji dokazuju, da je i fasada sata svoja discpilina. Na primer: za izradu safirnog kućišta Richard Millea je potrebno 45 dana a samo troškovi čistog nastanka zbog specifičnosti tehnološkog procesa, premašuju 50.000 €. Ultra laka kućišta tog proizvođača su takva, jer su napravljena iz NTPT karbona. Ali taj materijal je izuzetno tvrd, što znači da se dijamanstka oštrica CNC mašine, koja ga reže mora u potpunosti promeniti nakon izrade samo 20 takvih kućišta, jer je toliko istrošena, da više nije upotrebljiva. Ali 27 grama, koliko iznosi težina sata bez narukvice, opravdava takav postupak.
Sve to je super, ali šta tek reći o unutrašnjosti sata, kog kojeg je Tourbillon težak samo 3,8 grama a težina celog Split Second Chronograph sata sa narukvicom iznosi 40 grama. To je zbog toga, što je skoro ceo mehanizam napravljen iz grafena, materijala za kojeg su pronalazači sa Manchester univerziteta, 2004 godine,postali dobitnici Nobelove nagrade.

Kako god okreneš, priča o kućištima je sporedna priča u horologiji. Odličan mehanizam možeš staviti u neko prosečno ili vrlo slabo kućište i on će raditi, odnosno, to će još uvek biti dobar sat. Malo manje lep, ružan ali još uvek dobar sat. Prosečan ili slab mehanizam, možeš staviti u najbolje kućište i šta ćeš dobiti...sat? Sumnjam. U najboljem slučaju Emporio Armani. To je kao, kada bi stručnjaci nakon nogometnog spektakla polemizirali, koji je tim imao lepše dresove.

Zato je priča o mehanizmima neograničena, najzanimljivija, najlepša i uvek donosi najviše strasti. Čak i u stručnim krugovima i to onim najvišim. Martih Wehrli, veliki stručnjak Audemars Pigueta, autor knjige o Royal Oaku je napisao, da je Perlage tehnika finiširanja mehanizama izuzetno važna, jer zrnate površine na sebe privlače eventualnu prašinu, koja nastaje prlikom kontakta (trenja) između delova. Najveći horolog 20. veka, George Daniels je ovo komentirao vrlo kratko: "Nonsense". Najveći horolog 21 veka, Philippe Dufour je za silicijum, bez kojeg se danas ne može zamisliti dobar mehanizam izjavio (zbog igre reči: engleski - silicon), da je ovaj materijal za horologiju isto kao silikon u plastičnoj hirurgiji. Ipak, to ga nije sprečilo, da se 2018 godine upisao na listu čekanja za Rolexov Pepsi, gde je baš Blue Parachrom jedna od najbitnih uzdanica Superlative chronometre standarda. Ljudi smo.
Meni je na primer famozan podatak, da ETA u entry razredu sve češće koristi Perlage tehniku ukrašavanja mehanizama, koja je vrlo skupa jer je tih mašina vrlo malo prisutnih na tržištu i izuzetno su skupe a i upravljanje sa njima zahteva dodatnu edukaciju.

Drago mi je što si i ti pomenuo kvalitet posta banovanog člana. Šteta, što je na ovom forumu individualna moć pritiska na određeno dugme jača od kvalitete pojedinog doprinosa. Znanje se ne nagrađuje a lošija forma (oblik) može biti kažnjeno. Priznajem, da sam se i sam našao u bespuću i sve je više puteva, koji me odvode sa ovog foruma, nego onih koji me tu zadržavaju.
 
Last edited:
Ti si dragocen za ovaj forum, iako sam odavno član tek od skoro sam ozbiljnije počeo da se interesujem sa satove i iz tvojih komentara sam mnogo toga naučio.
 
Voleo bih kad big znao odakle Haifisch crpi informacije, da se edukujem i budem kvalitetniji sagovornik. Ovako smo na nivou gde Ron Jeremy uci klinca kako se “vodi ljubav”


Sent from my iPhone using Tapatalk
 
You must log in or register to reply here.
Back
Top