Registracija
Help
32Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Istorija i razvoj turbijona (Toubrillon)
Može se reći da turbijon predstavlja sam vrhunac visokog časovničarstva. Mali broj proizvođača može se pohvaliti sa ovim složenim remek delom. Prvenstvena namena turbijona bila je povećanje preciznosti, međutim veći efekti su izostali. Ipak turbijon se ustalio kao demonstracija vrhunskog časovničarskog umeća, tako da ga pojedini ekskluzivni proizvođači i danas implementiraju u svoje modele.
Priču započinjemo sa pismom upućenim tadašnjem francuskom ministru unutrašnjih poslova, od strane Abraham-Louis Breguet-a. Datum je 14. april 1801. godine. U samom pismu Breguet govori francuskom ministru o svom novom izumu, nazvanom „Regulateur a Tourbillon“. Od ministra je zatražio pravo patenta na turbijon od deset godina. Zanimljivo je to što je zahtev za patent upućen baš francuskom ministru unutrašnjih poslova. U periodu francuske revolucije Breguet se nalazio u izgnanstvu iz Švajcarske. Živeo je na obalama Sene, u Parizu.
Breguet je proučavao efekte gravitacije na preciznost sata. Ustanovio je da do odstupanja u radu mehanizma ne dolazi samo zbog menjanja stepena otpora između komponenti, već i zbog toga što se centar gravitacije spirale u različitim položajima pomera. Shvatio je da ovaj problem ne može biti uklonjen, pa je rešio da ga neutrališe.
Abraham Louis Breguet
Njegovo rešenje bilo je nesvakidašnje. Zaprečni sklop smestio je u fini čelični kavez, koji se rotirao oko svoje ose jednom u minutu. To je teoretski značilo da se svaki delić sekunde izgubljen u prvoj polovini minuta, nadoknadi u drugoj polovini.
Pogodićete – njegov zahtev za patent je prihvaćen. Turbijon je postao najsloženija komplikacija koja se može naći u jednom mehanizmu (iako se tehnički ne radi o komplikaciji). Za pravljenje ovog delikatnog metalnog kaveza potrebna su velika umeća. I samo najboljim časovničarima to polazi za rukom, a ručni rad je nezamenljiv. Tako je bilo nekada, a nije se puno promenilo ni danas.
Ipak, turbijon nije ispunio svoju praktičnu svrhu, pogotovo kada govorimo o ručnim satovima. Kompenzacija i povećanje preciznosti su zanemarljivi, imajući u vidu da se položaj sata na ruci stalno menja.
I pored toga, turbijon ima svoju primenu i u ručnim satovima. Kao sam početak može se posmatrati 1945. godina i rad Andre Bornard-a na ručnom turbijonu, inače časovničara u Patek Philippe-u. 1948. godine Marcel Vuilleumier predstavlja određene izmene u ručnim turbijonima. Smatrao je da je vreme rotacije od jednog minuta odgovarajuće za džepni sat koji se manje pomera, ali da je odgovarajuće vreme rotacije turbijona u ručnom satu sedam ipo minuta. Na ovoj osnovi Jean-Pierre Matthey-Claudet napravio je deset eksperimentalnih ručnih satova za Omegu. Sledio ih je i francuski Lip, koji je razvio svoj mehanizam sa turbijonom. Uneo je i jednu novost. Jednominutni turbijon bio je vidljiv kroz delimično otvoreni brojčanik. Njegovom vidljivom rotacijom eliminisana je potreba za sekundnom kazaljkom.
Tu je nastupila velika pauza. Sve do 1986. godine ništa se nije događalo. Tada je Audemars Piguet započeo prvu serijsku proizvodnju ručnog sata sa turbijonom. Predstavljeni sat nije bio samo najmanji i najtanji ručni sat sa turbijonom, već je bio prvi sat sa automatskim navijanjem i turbijonom. Trik je bio u tome što je poklopac kućišta iskorišten kao osnovna ploča mehanizma, što je rezultovalo visinom od samo 4,8 mm. Kavez turbijona napravljen je od izuzetno lakog, ali i čvrstog titanijuma. Oscilirajući teg i sistem automatskog navijanja napravljeni su od platine i iridijuma.
Lip Tourbillon
Audemars Piguet 1986.
Od tada turbijon postaje izuzetno popularan među najluksuznijim proizvođačima. Njegova popularnost drastično raste i među kolekcionarima. U proces izrade turbijona sve više se uvode moderne tehnologije, a troškovi opadaju. Mnogi proizvođači nastoje da povećaju svoj ugled nabavljanjem mehanizama van kompanije i ugradnjom turbijona, te proklamovanjem tih mehanizama kao sopstvenih remek dela.
Iz tog razloga potrebno je učiniti nešto više kako bi se privukla pažnja. To je pošlo za rukom A. Lange & Sohne, koji je 1994. godine predstavio svoj turbijon, sa „fusee and chain“ sistemom prenosa. Treba pomenuti i dela Gashutte Original-a, kao i Cristophe Claret, kojem je pošlo za rukom da kreira transparentni turbijon sa bazom i mostovima izrađenim od safirnog stakla. Ne sme se zaboraviti ni Girard-Perregaux sa automatskim turbijon mehanizmom i skrivenim mini rotorom. Sa početkom 21. veka inovacijama nema kraja. Pojavljuju se mehanizmi sa duplim turbijonima, sferičnim turbijonom, pomerajućim turbijonom...
Za kraj treba spomenuti i približavanje turbijona širokim masama. Tako se takozvani „People’s tuorbillon“, proizveden u Kini, može nabaviti po sve povoljnijim cenama.
Za kraj pogledajte jedan odličan video koji prikazuje funkcionisanje turbijona.
Odgovor sa citatom
skydrummer kaže:
Bookmarks sajtovi