Longines L688.4 vs L688.5

**CADE** · 22.3.2022., 13:39

Podstaknut predstavljanjem satova kolege Haifisch23 i nekim svojim trenutnim interesovanjem zanima me razlika Longines hronograf mehanizama L688.4 i L688.5, a posebno me zanimaju delovi:

- Antishock sistem
- Nemirnica (Balance Wheel)
- Glavna opruga (Mainspring)
- Spirala (Hairspring)
- Regulator

Pokušao sam pretragom po netu, ali su podaci vrlo šturi (ili ne znam gde da tražim

). Čak se i vreme autonomije razlikuje na različitim sajtovima, a za ostalo nisam pronašao ništa!

**Haifisch23** · 22.3.2022., 18:03

Od 2017 godine je važilo, da je L688.5 verzija osnovnog A08.L01 bez komplikacije datuma i bez COSC certifikata, dok je L688.4 verzija ista tako osnovnog A08.L01 sa komplikacijom datuma i zvaničnim COSC certifikatom. Za razliku od osnovnog kalibra, obe verzije su imale za 12 sati veću rezervu snage: 66. To je ujedno značilo, da L688.4 sadržava spiralu iz silicijuma za razliku od Nivarox 2 u L688.5. Ali 2020 godine, na tržištu se pojavljuje i L688.5 u COSC hronometar verziji, što znači da oba imaju silicijumovu spiralu i sada je razlika između obe verzije samo komplikacija datuma. L688.5 je nema, dok L688.4 sadržava datum, mada to Longines često menja i ono što važi danas ne mora da će značiti i sutra. Čak i na svojim stranicama, ako me sećanje ne vara, Longines ne navodi verziju kalibra L688.5 nego samo L688.4. Sećam se, da su i na Watch Base pogrešno navedni Longines Modeli sa kalibrom L688.5, koji sadržavaju datum.
Nemirnice su Glucydur, nickel gold-plated
Antišok sistem je Nivachoc. Radi se o Etinoj verziji Incabloc apsorbera, koju su prvi put uveli baš u osnovnom A08.L01, kada su iz njega napravili Omega 330 kalibar.
Glavna opruga je Nivaflex NM, dok je regulator Etachron sa bipartite fine index regulacijskim sistemom.

**CADE** · 23.3.2022., 9:17

Hvala na brzom odgovoru!

Povod je moja zainteresovanost za ove modele Longines-a:

https://www.longines.com/en-us/watch...-l3-820-4-93-6
https://www.longines.com/en-us/watch...-l2-859-4-92-6

Prvi je sa L688.4 COSC sertifikatom i 66h rezerve snage. Na sajtu i piše ta oznaka.

Drugi je sa L688.5 (vidi se oznaka na slikama mehanizma) bez COSC sertifikata i takođe 66h rezerve snage. Na sajtu piše samo L688, a interesantno je da ovaj model ima datum!

Longines nas zbunjuje

**CADE** · 23.3.2022., 10:40

Ako sam dobro shvatio oba modela dele sličan DNK i razlika je samo u spirali. Silicijum spirala (L688.4) vs Nivarox 2 (L688.5).

PS Nisam ispratio na koji način su oba mehanizma povećala rezervu snage za 12h u odnosu na osnovni kalibar A08.L01?

**Haifisch23** · 23.3.2022., 12:08

Da. Vidim, da Longines u specifikacijama posebno ne naglašava L688.5, nego ga navodi samo kao L688. Pošto se radi o sasvim novim verzijama, ne bi me čudilo, da je sada spirala u L688.5 Anachron, koja je još nešto naprednija od Nivarox 2, ali to ne mogu sa sigurnošču tvrditi, nego samo pretpostaviti.
Glavna razlika između obe varijante mehanizama je u toj spirali i po tome što je L688.4 zvanični vlasnik COSC certifikata. Ako se uzmu u obzir kriterijumi standarda ISO 3159, koji su potrebni za dobivanje ovog statusa, to i nije zanemariva razlika i predstavlja nešto sasvim drugo od onoga, kada se na forumima pojavi neki Seiko lover sav presrećan sa tvrdnjom, da njegov 4R35 radi u COSC kriterijumima a da pri tome nema pojma šta znače kriterijumi gore pomenutog standarda i da se na radi o radu sata samo u kancelarisjkim uslovima.
Rezerva rada je povećana za 12 sati, time da su osnovnom A08.L01 promenili glavnu oprugu, koja je sada nešto duža i elastičnija, stanjili su glavnu osovinu berella, što je dovelo u manju izmenu na kinetičkom sistemu zupčanika. Sve to sa svrhom, da ostanu na istoj frekvenciji. Inače, ništa novo za ETU. To su već 2012 godine radili na Valjouxu 7750 i 7753, kada su dobili H21 i H31 Hamiltonove verzije ovih kalibara.

Inače, kod oba sata, koje si linkovao odličan (usuđujem se napisati daleko najbolji) odnos dano / dobijeno na današnjoj hronografskoj sceni. Oba integrisana, Column Wheel hronografa, od čega je jedan COSC hronometar, za 3000 € uz 5-godišnju garanciju...to može samo Swatch grupacije, jer je vlasnik Ete i Nivaroxa.
Ali može biti težak izbor. Ja bi uvek išao na hronometar ali verujem, da nekom 16,5 mm visine i odluka za dodatnim pusherom na poziciji 10 za brzo podešavanje datuma može predstavljati problem. Da, možda su se malo previše opirali na istoriju svojih avio modela, jer njihovo objašnjenje, da je pusher na navoju postavljen zato, da bi se sprečila neplanirana promena datuma prilikom slučajnog pritiska, dok istovremeno imaju glavnu krunicu na navoj, kod koje mehanizam ima opciju podešavanja datumske funkcije, deluje prilično naivno. Ali sa druge strane, taj dodatan pusher mu daje neki vizualan balans i neki retro-moderan izgled, koji se dobro uklapa u 42,0 širinu kućišta
Master je u tom pogledu nešto umereniji ali 44,0 mm sa 14,4 mm visine takođe nije mačji kašalj. Ne razumem zašto nisu išli na 42,0 mm. Nije to pilot, koji bi po prirodi trebao biti većih dimenzija.
U svakom slučaju, slatke muke.

**CADE** · 23.3.2022., 14:38

Postoji i verzija 42mm , kao i 40mm, ali sa mehanizmom L889 (dva umesto tri brojčanika).

https://www.longines.com/en-us/watch...-l2-759-4-92-6

Sada je dosta toga jasnije, mada je i dalje pod velom tajne spirala na L688.5. Ako saznaš nešto slobodno javi

Ako nije poslovna tajna, gde pronalaziš sve ove podatke?

E, da. Kada si već spomenuo Hamiltona i kalibre H21 i H31, može li kratak osvrt i upoređenje sa L688 pogotovo ovih pet ključnih podsistema (da ih ne nabrajam ponovo

)

**Haifisch23** · 23.3.2022., 21:26

Nije nikakava tajna a još manje poslovna, pošto mi je horologija hobi.

Iskreno, ne znam ni sam, kako sam došao do raznih podataka, jer su plod istraživanja već duži niz godina i kada naiđem na nešto zanimljivo, to zabeležim na više načina. Uglavnom, potrebno je puno čitanja i pretraživanja. Istoriju brendova sam proučavao preko knjiga, starih intervjua u mnogim magazinima i uvek sam tražio relevantne izvore - ljude sa scene. Najbitnije je što bolje upoznati scenu odnosno njene aktere. Kada se jednom shvati filozofija velikih brendova, onda je prilično lako doći do određenih zaključaka. I naravno, nikada se ne sme uzeti sve zdravo za gotovo i preporuka je što više čitanja između redova. Da, navedem samo dva primera iz mora sličnih: kada je Rado reizdao "legendarni" model Captain Cook, bio je predstavljen kao jedan od njihovih ključnih satova, koji je od 1962 godine harao tržištem. Istina je, da je u 6 godina proizvodnje našao samo 8000 kupaca i da je prošao potpuno nezapažen. Ili Rolexova Daytona - nije to model, koji je zapalio scenu u trenutku kao Submariner, Explorer ili Pepsi. Trebalo mu je vremena i u prvih nekoliko godina se prodavao sa znatnim sniženjima i načinom ponude, koji je danas vrlo sličan outletu. Tek 3 decenije nakon lansiranja, počela je pomama.
Pošto su danas mnogi veliki brendovi članovi grupacija, potrebno je shvatiti njihovo mesto u tim sistemima. Naprimer, Omega je svoju zadnju samostalnu odluku o svojoj politici donela davne 1932 godine, a od tada su je banke strpale u SSIH, a danas je u Swatchu i vodi se sa samog vrha a njen generalni direktor ima samo izvršnu i PR funkciju.
Najviše korisnih podataka se može naći preko intervjua sa vodećim ljudima brendova a posebno sa vodećim šefovima tehničkih timova. Potrebno je pratiti događaje, kada vodeći brendovi pozovu novinare u posetu svojim pogonima, gde se na licu mesta može videti i čuti svašta. Potrebno je pratiiti određene blogove kao što je Naked Watchmaker, SJX, čitati Walta Odetsa i učiti se iz njegovih grešaka, čitati sve što je dostupno od Georga Danielsa, Philippa Dufoura, Dominica Renauda, Gulia Papija, Vincenta Calabresea, Ludwiga Oechlsina, Christiana Laurenta i mnogih drugih - posebno nezavisnih časovničara, kakav je danas Kari Vouitiliainen...prvenstveno, da bi se shvatila razlika između industrijskog i individualnog načina proizvodnje satova. Kakva je razlika dizajniranja kalibara, koji će se proizvoditi u nekoliko destina hiljada, stotinu hiljada ili miliona ili kada imaš svu horološku slobodu ovog sveta i sam odlučuješ šta, koliko i kome. I jedni i drugi su umetnici na svome polju ali je problem, što kupci to ne razlikuju u razumnim merama, pa smo tako vrlo često svedoci grotesknih scena na formima tipa Rolex vs Seiko ili u prošlom postu pomenuta humoreskna povezanost bilo koje Seiko familije kalibra u kontekstu COSC standarda.
Najbolji magazin, bar za mene sa najdubljim pristupom je Europa Star, koji je već 96 godina pomni pratioc scene i njegovi novinari se ne ustručuju, da postavljaju direktna pitanja.
Potrebno je biti radoznao i znati, da svako traženje jednog odgovora donosi deset novih pitanja i da te to mora radovati a ne mrzeti. A pre svega, ljubitelj satova ne sme sebi nikada dozvoliti, da na sat gleda samo kao na komad čelika ili nekog drugog materijala, čiji je zadatak samo merenje i prikazivanje vremena. Takav pristup sužava umesto da otvara percepciju i on je u domeni korisnika (upotrebljivača) satova. To je isto kao, da bi muziku shvatali samo kao komad vinila, knjigu kao svežanj papira ili sliku kao komad platna. Sve je u različitm nivoima i horologija ih je prepuna. Na kraju dana, tačno se zna, zašto su neki satovi skupi a neki manje.

Što se tiče usporedbe Longines L688 sa Hamiltonovim H21 ili H31, mogu reći nešto, što je tipično za horologiju. Đavo se skriva u detaljima.
Da budem najkraći, koliko je moguće, hronografski mehanizmi se međusobno razlikuju po dva osnovna kriterijuma:
1. da li je hronograf ugrađen u osnovni mehanizam ili je nezavisan od njega - po tome imamo integrisane (originalaniji i komplikovaniji način konstruisanja mehanizma) i modularne (na osnovni kalibar je pričrvršćen hronografski modul, što vodi u niže troškove proizvodnje i veću profitabilnost). Kod integrisanog, hronograf radi preko svojih posebnih točkova, kazaljke koje pokazuju vreme su vezane na točkove direktno iz mehanizma, što mu donosi potpunu stabilnost. Kod modularnog, Ceo sat (kazaljke koje mere i prikazuju vreme, kao i funkcija merenja i prikazivanja izmerenog vremena hronografa) prolazi kroz zupčanik kazaljke za sekunde, koji je pričrvršćen preko dodatnih točkova u modulu. Zbog toga, kada se kod modularne verzije pokrene hronograf, kazaljka za sekunde na satu će zadrhtati. Takođe je važno, da kod modula zapisivač minuta na hronografu nema svoju oprugu za kratkospojnik, pa kazaljka za minute na hronografu radi neprekidno (klizi), dok kod integrisanog hronografa sekundni točak nakon svakih 60 sekundi uključi točak za brojanje minuta i time pogura kazaljku za prikazivanje minuta za jedan korak napred. L688, H21 i H31 su primeri integrisanog kolibra, dok su na primer ETA 2894 ili Seiko NH48 (NE88) primeri modularnog hronografa.

2. Prema tome kako pokreću, zaustavljaju i prenose energiju sa glavne opruge na hronografski mehanizam: Column Wheel / Cam.
Ovo je preširoka tema za pisanje, pa ću samo napisati zaključke: Column Wheel je bolji, prestižniji, jer zahteva maksimalnu toleranciju komponenti, manje industrijskog pristupa prilikom izrade, pusheri su odazivniji i mekši za upotrebu i kod njega ne postoji skok kazaljke u prazno prilikom pokretanja štopera, koji vodi do minimalnog gubitka izmerenog vremena. Suprotno od njega Cam sistem prebacivanja se može mašinski natisnuti u neograničenim količinama, što mu znatno smanjuje troškove proizvodnje, pa ga već od početka prati atribut jeftinoće (pitajte samo razočarane ljubitelja Moonwatcha, kada je Column Wheel kalibar 321 transfomiran u cam Omegu 861, krajem '60 godina prošlog veka). Iako je Lemania tvrdila suprotno, postojala je razlika u habanju materijala prilikom rada hronografa, kao i nestabilnije merenje vremena kod Cama, iako ono nije direktno povezano sa Cam strukturom, nego sa horizontalnim kvačilom, koje prati najveći broj Cam hronografa, dok je kod Column Wheela kvačilo vertikalno i time potpuno anuliran skok kazaljke u prazno.
Tu se L688 (ETA A08.L01) i H21 (ETA 7750) ili H31 (ETA 7753) razlikuju. Prvi je Column Wheel, a naredna dva su CAM. Ipak, genijalnost Edomnda Capta prilikom konstruisanja Valjouxa je došla da izražaja. Ovde je mladi časovničar na kraju zakrenute metalne poluge postavio oscilirajući zupčanik, koji se pokreće u mrežnom kružnom načinu sa točkom hronografa i time mogućnost habanja svodi na isti nivo kao kod Column Wheela. Tako je na najjednostavniji i najpraktičniji način povezao četvrti točak, koji leži na osnovnoj ploči, na hronograf sa sekundama iznad. Zbog svoje male veličine, uspeo je da eliminiše iskorak sekundarne kazaljke i minimizira gubitak amplitude kada je hronograf uključen. Time je znatno smanjio "neprestižnost" Valjouxa uprkos njegovoj masivnoj proizvodnji.
Što se tiče razlika u komponentama, reč o klasičnim razlikama imeđu Standard & Elabore vs Top & Chronometer stepena kalibara. H21 i H31 se prave u osnovnim stepenima i tu su svakako u značajnom deficitu u odnosu na L688. Glavna opruga kod Hamiltona je Nivaflex NO, spirala je Nivarox 2, Incabloc shock sistem, dok je regulator takođe Etachron. Uostalom, razlike su vidljive i po cenama između Longinesa i Hamiltona. Nisu u istom razredu i nije im svrha da se jedan drugom približavaju.