U Stokholmu sam proveo mesec dana, poslom sam se morao vratiti u Beograd, inače je trebalo jos dve nedelje da ostanem.
Stokholm se počeo razvijati tek pre nekih 100 godina, a ubrzano tek posle drugog svetskog rata. Po površini je znatno veći od Beograda, ali je veoma razuđen, nalazi se na velikom broju manjih ostrva.
Ovo sam fotografisao na njihovom glavnom aerodromu, Arlandi, inace jednom od tri aerodroma koje Stokholm ima, specijalno za forum
Šveđani su veoma kulturan i diskretan narod, šveđanke su jako lepe, uredno se svi bave sportom, bez obzira na godište. Pritom sam se ipak malo razočarao jer šveđanke izgledaju zaista prirodno, sem što većina nosi neku tetovažu na sebi, gotovo da nisam video šveđanku koja je bar našminkana, o nekom daljem ulepšavanju da ni ne govorim. Šveđanke i moda su reči suprotnog značenja. Prave su amazonke, voze brze vozove, autobuse, na jednom gradilištu sam zatekao devojke kako mešaju malter, voze kamione i kipuju pesak .
Sunce zalazi malo posle 23h, rano se svanjava, posle 22h se šapuće u stanu, preko dana samo malo glasnije se govori, ako živite u zgradi sa šveđanima. U školi psiholozi ispituju decu kako im se roditelji slažu, da li ima kućnog nasilja, pomalo okolo, diskretno, ali deca se uvek istrtljaju i kažu mnogo više jer ne umeju da sakriju. Pa dobro, ne znaju oni za ''ropski moral'' poput nas, koji možemo i moramo sve da istrpimo, nisu nikome, nikada robovali.
Začudilo me je koliko u Švedskoj ima korova, čak i ispred kuća ili u dvorištima. Potom sam saznao da su šveđani pomalo lenji i da vole kad im je sve prirodno. Ima opušaka po ulicama, ima čak i papirića, omota od čokolada ili čega već, gotovo svugde, naravno ne previše. Ostatak Šveske, gde ima manje imigranata i turista je zaista čist. Čak do 40% populacije Stokholma čine imigranti, delovi grada gde imigranti žive izgledaju čak i ružnije od Bajlonove pijace i ima kriminala u tim delovima grada. Sećam se da je Stokholm pre deset godina bio dosta čistiji grad. Toaleti su im takođe veoma neuredni, ubeđen sam da su toaleti u našim šoping molovima čistiji nego toaleti u njihovim molovima, nisam desničar, naprotiv, ali mi se čini da su za takvo stanje najzaslužniji imigranti, više puta sam se zgranuo njihovim habitusom.
Jedna istinita priča, šveđani uglavnom nemaju veš mašine u stanu, već koriste zajedničku mašinu za pranje i sušenje u zgradi. U Rinkebiju, jednom od najgorih delova grada, jedna porodica iz Somalije je ubacila u veš mašinu na 90 stepeni glavu od teleta ili ovce jer im nije radio električni šporet. Šveđanka koja živi u toj zgradi je mislila da je ljudska glava i odmah je pozvala policiju.
Kupovna moć je veoma visoka, čini mi se da kad se šveđanima ukaže potreba za novim automobilom, istog trenutka ga i kupuju, kod nas u Srbiji se pola godine planira kupovina noutbuka ili tableta. Mislim da se uopšte ne radi puno, naprotiv, radi se osam sati, efektivno daleko manje, plate su uglavnom oko 2.000 evra i ne nasedajte na priče nekih naših ljudi na ''privremenom'' radu u Švedskoj, a verujem da i u nekim drugim državama je slično stanje, da je tamo veoma teško, da im plata pokriva jedino račune i ništa više, da se radi jako puno i da nema posla. Istina je da zaostajemo za infrastrukturom, da se Švedska ubrzano gradi, ali mi se čini da tu ne zaostajemo toliko koliko zaostajemo u kvalitetu života, tu je razlika između njih i nas frapantna jer bilo šveđani, bilo imigranti, niko ne zna za štednju i odricanje.
Zašto je to tako, moje je mišljenje da naše društvo izjeda korupcija, korupcija je najstrašnija bolest svakog društva. To što oni nisu, skoro pa nikada ratovali, ne pije više vodu, posle svakog rata sledi obnova kao i posle zemljotresa ili poplave, onda gradimo još više i bolje nego pre.
Ovo iznad je stari deo grada, Gamla Stan, zgrade su stare i do 300 godina, ulice su uske, kao da je vreme stalo, ulice pomalo podsećaju na Italiju.
Ovo je fotografija Stokholmskog metroa, inače ovo je jedan od najboljih metroa u svetu. Svuda po gradu, čak i u centru možete naići na ogromne komade stena koje izviru iz zemlje. Metro je prokopan u kamenu, tuneli nisu dalje obrađivani pa zato izgleda ovako, svaka stanica ima svoju temu poput ove, a ima ih 100.
Na fotografiji ispod nalazi se autobuska stanica, a ispod nje se nalazi železnička. Zgrada je prelepo uređena i ogromna je.
Stokholm ima možda i najbolji sistem železnica u Evropi, pored metroa, tramvaja, postoji još četiri sistema železnica, neki se odvojeno plaćaju, nekim se možete voziti običnom kartom za gradski koju sam platio okruglo 100 evra. Vozovi su brzi, idu do 200km/h, ne kasne, solidno su čisti, stakla su im često izgrebana ključevima, kao i kod nas, deca se potpisuju po staklima, švercovanja nema. Ako neko nema novca ima socijalne pomoći. U autobuse se ulazi isključivo na prednja vrata i niko se ne buni.
Ovako izgledaju zgrade koje se nalaze u ''krugu dvojke'' i neposredno van, stanovi su ekstremno skupi, teško se nalaze i stanovi za iznajmljivanje.
Potrebno je stajati u redu desetak, dvadeset godina, plaćati 30 evra godišnje i ako imate sreće, država ili koji već organ vam nađe stan u koji će te živeti i plaćati kiriju, neverovatno. Kad se kupuju stanovi, licitira se cena, svuda se ubrzano gradi, stanovi se masovno kupuju. Interesantno je da su naši ljudi dok je Tito bio živ, a i dosta kasnije, slali sav svoj novac u SFRJ, gradili kuće po kojekakvim selendrama, danas su i oni rezignirani stanjem, ogorčeni i redom kupuju stanove u Stokholmu, kajući se što pre to nisu uradili.
Ovo je najviša zgrada u Stokholmu, Victoria Tower, nema drugih visokih zgrada. Ovo je hotel, nazvan po čini mi se, ćerki švedske kraljice
Ovo je gradska kuća
Švedski jezik je veoma siromašan i veoma je sličan nemačkom jeziku, ali je mnogo lakši za učenje, nemaju padeže, nemaju rodove.
Još par fotografija starih stambenih zgrada i teatra
Ja se ne osećam nimalo inferiornim pred šveđanima, istina je da je njihova omladina daleko uspešnija od naše, oni su materijalno situiraniji, ali što kaže Voren Bafet, ja sam imao sreću da se rodim u društvu koje precenjuje moje intelektualne sposobnosti, da sam se rodio u Bangladešu, najverovatnije bih bio veoma siromašan građanin. Švedska je država koja je i okorelim kriminalcima pružila drugu, treću, četvrtu šansu. Pritom, nije neki uspeh, biti uspešan u Švedskoj.
Bookmarks sajtovi