Kopiracu deo svog posta iz jedne druge teme:
"Sam sebe sam zacudio kada nisam osecao vise tu strast, ne znam ni zasto ni kako. Prvo sam poceo da se pitam sta ce mi toliki satovi, pa kada sam shvatio da je svaki pojedinacno poseban kao da sam upao u neko vrzino kolo. Preispitivao se koji sat taj dan da nosim, pa mi onda bude zao jer sam neki drugi izostavio. E onda sam resio da izaberem najdrazi i sve ostale da prodam. S'obzirom da sam aktivno ronio ostao je samo Mudman kojeg i nema u kolekciji na slikama. A sada i taj prodajem. Jako cudan osecaj...kao da sada znam tacno kakav sat trazim i zelim samo jedan da imam."
Da li ste imali slicno iskustvo sa tim osecajem? Kako se manifestovalo kod vas, da li je bio prelazak sa jednog neobaveznog sata na kolekciju ili obrnuto? Sta mislite da je uzrok?
Ja sam od malena gajio strast prema satovima na mnogo razlicitih nivoa (funkcionalno, estetski, kroz mastu itd), jako me je zacudilo kada je ta strast utihnula, sad' vec pre par godina. Sada zaista zelim samo jedan ali meni vredan sat.
Bookmarks sajtovi