Registracija
Help
28Likes
LinkBack URL
About LinkBacks
Poklopac Milivoje Arsenijevica
Provodim dosta vremena u lovu vintage hronografa, i prošle nedelje sam naleteo na zanimljiv primerak. I ako prica ostaje potpuno nerešena, mislim da je vredi podeliti s vama. Istorija satova a i price ljudi koji su ih nekad nosili pruža kontekst i još više podstiče moje interesovanje i strast prema ovim starim mericima vremena.
Prošle nedelje dok sam osvežavao svoj Instagram “feed”, hronograf iz krajem 1930-ih mi je zapeo za oko i naterao me da zastanem, iz par razloga. Prvi je bio taj što iako je kućište hronografa čelično, izgleda da je poklopac kućišta napravljen od zlata. Pozlaćeni satovi iz tog doba često bi imali pozlaćeno kućište sa čeličnim poklopcem, ali suprotno sugeriše da poklopac verovatno ne pripada originalnom satu. Kako je sat dobio zlatni poklopac će ostati pitanje bez odgovora, jer tokom proteklih 80 godina postoji niz mogućnosti. Sam po sebi, zamenjen poklopac ne bi opravdao dalje ispitivanje, jer je tadasnja vrednost zlata možda navela vlasnika da u nekom trenutku proda većinu originalnog sata. Ali zašto onda sačuvati poklopac?
I to me dovodi do jos jednog pitanja, i prave teme ovog posta: koga i sta oznacuje gravura na poklopcu?
Ako se ne mozete dobro procitati na slici, ovako pise latinicom:
POBEDNIKU
NA “SIM VIA”
1938 G.
G MILIVOJU
ARSENIJEVICU
ROGOZARSKI AD
BEOGRAD
Znamo da je verovatni primalac sata (ili barem poklopca) bio gospodin Milivoje Arsenijević i da mu je sat dodeljen 1938. godine u Beogradu. Isto tako znamo da je gospodin Arsenijević tada nešto osvojio. Ali šta?
Kao sto verovatno vec znate, Beograd je 1938. godine pripadao Kraljevini Jugoslaviji, država koja je postojala od 1918. do 1941. godine. Tada je zemljom vladala srpska dinastija Karađorđevića. Iz ovog perioda bivse Kraljevine Jugoslavije postoji niz zanimljivih satova, od renomiranih brendova kao što su Longines, Rolex, Leonidas, Pavel Bure i drugih. Mnogi su imali brojčanike sa pečatom kraljevskog grba i nosili potpis “Stefanović”. O njima je već dosta pisano. Ovaj sat nije bio jedan od njih.
Ko je bio Milivoje Arsenijevic?
Udruzenje “Aeroklub” Kraljevine Jugoslavije je osnovan 22. oktobra 1921. godine, prvo kao ratna organizacija. I ovde postoji labava veza sa horologijom, jer je njegova početna flota 1920-ih uključivala i avione Breguet XIV i XIX, koje je dizajnirao francuski avijatičar i inženjer Louis Charles Breguet, pra-praunuk čuvenog horologa Abraham-Louis Breguet-a.
Tadija R. Sondermajer je 1927. godine u Beogradu osnovao “Aeroput”. Aeroput je bila aerokompanija Kraljevine Jugoslavije i među prvim aero-transportera u svetu.
Milivoje Arsenijević je bio inženjer, među prvim pilotima civilnog transporta u Jugoslaviji i član Aerokluba u Zemunu. Pre Drugog svetskog rata leteo je za aviokompaniju Aeroput. Prvi piloti Aeroputa su bili Rusi koji su nekoliko godina leteli sve rute. Još jedan pilot je primljen 1931. Nakon nekoliko nesreća u kojima su dva prva pilota izgubila život, Aeroput je primio nekoliko mladih jugoslovenskih pilota među kojima je bio i Milivoje Arsenijević. Leteo je uglavnom avione Potez 29, Spartan i Lockheed Model 10 Electra, i prešao preko 500.000 kilometara u tom pred ratnom periodu.
Rogozarski SIM-VI-a
Prvi međunarodni aeromiting održan je u Beogradu u Kraljevini Jugoslavije, od 28. maja do 13. juna 1938. Iste godine je gospodinu Arsenijeviću uručen sat, ili bar poklopac koji se ovde razmatra.
Natpis “Rogožarski AD” na poklopcu odnosi se na jednog od prvih fabrika aviona u Jugoslaviji. Uz Ikarus sa kojim je spojen posle Drugog svetskog rata 1946. godine, fabrika Rogožarski je bila odgovorna za veći deo vazduhoplovne industrije Kraljevine Jugoslavije između svetskih ratova. Napravila je ukupno 286 aviona.
Sima Milutinović je bio jugoslovenski mašinski inženjer i profesor na Mašinskom fakultetu u Beogradu, do svoje smrti 1981g. Nakon završene gimnazije, studije je započeo 1919. godine na Tehnološkom fakultetu u Beogradu. Krajem studija je presao na Politehničku školu u Berlinu gde je diplomirao opštu mehaniku i vazduhoplovstvo. Neko vreme je proveo radeći u nemačkoj avio industriji, a potom u Francuskoj gde je radio u fabrikama aviona Bleriot, Hanriot, Breguet, Potez, i Salmson. U Jugoslaviju se vratio 1927e godine, gde je onda radio za Ikarus, a kasnije i za Rogožarski.
Rogožarski SIM-VI je avion koji je 1931 g dizajnirao Sima Milutinovic. Rogožarskom je trebalo do 1936. da konstruiše prototip koji je prvi put poleteo 1937e. Nakon završenih prvih letnih ispitivanja, Milutinović je izvršio određena poboljsanja, uključujući nadogradnju motora Valter Mikron II od 60 KS, kao i jačanje strukture i krutosti krila. Tako je nastao SIM-VI-a, objašnjavajući natpis “SIM VIA” na nagrađenom poklopcu gospodina Arsenijevića!
Arsenijević je pilotirao SIM-VI-a na verovatno poslednjem vazdušnom takmičenju država Male Antante 1938. godine. U toku takmičenja avion je preleteo oko 3.274 km i postigao prosečnu brzinu od 151,01 km/h. Nažalost, uprkos svojoj maloj težini i okretnosti, SIM-VI-a nikada nije ušao u serijsku proizvodnju i uništen je tokom bombardovanja aerodroma Lazarevac 7. aprila 1941. godine.
Verovatno je zbog svog nastupa na vazdušnom takmičenju 1938. Milivoje Arsenijević dobio sat sa gravurom na kućištu. Da li je nagrada bila hronograf od čelika Hugex sa mehanizmom Valjoux 22 i ugraviranim zlatnim poklopcem? Ili je to bio neki drugi sat koji je kasnije prodat za otpatke zlata, sa uklonjenim poklopcem? Nažalost, verovatno nikada nećemo saznati.
Bekstvo iz Titove Jugoslavije
Tokom Drugog svetskog rata, Milivoje Arsenijević se pridružio transportnom puku jugoslovenskog vazduhoplovstva gde je bio komandant prve eskadrile. Posle rata, zahvaljujući inženjerskom obrazovanju, dokazanom vojnom iskustvu i poznavanju stranih jezika, postavljen je za prvog sef pilota avio-kompanije Jugoslovenskoh vazdušnog transporta (JAT-a), naslednika Aeroputa u SFRJ.
Dok je Arsenijević uživao priznanje među svojim vršnjacima, 1. aprila 1947. godine preleteo prvu JAT-ovu liniju Beograd-Zagreb, imao čast da leti na značajne članove političkog i vojnog vrha zemlje SFRJ, i da obučava mlade pilote JAT-a, mnogi piloti iz bivše Kraljevine jugoslovije nisu imali te sreće. Najznačajnije je da je u oktobru 1944. partizanska vojska streljala 71 pilota bivše Kraljevine Jugoslavije kod sela Jabuka blizu Panceva.
(Milivoje Arsenijevic je u prvom redu sa desne strane)
Možda je zbog osećaja da je pod stalnom sumnjom Milivoje Arsenijević odlučio da pobegne iz SFRJ 17. oktobra 1951. U ranim jutarnjim satima, njegov DC-3 je poleteo na redovni let iz Zagreba u pravcu Beograda. Tada je glavni pilot Arsenijević skrenuo avion ka jadranskoj obali i odleteo ka Cirihu u Švajcarskoj. Dve godine ranije, JAT je otvorio redovnu rutu prema Cirihu, tako da nije bilo neobično da avioni JAT-a uđu u švajcarski vazdušni prostor. Čim je uspeo da stupi u kontakt sa švajcarskom vazdušnom kontrolom, Arsenijević je zatražio dozvolu za sletanje i politički azil, koji su mu brzo odobreni.
Istog dana iz Ljubljane je poleteo drugi JAT DC-3 na putu za Beograd. Kapetan tog leta je bio Milan Bjelanović, drugi proslavljen probni pilot bivše Kraljevine Jugoslavije koji je sada leteo za JAT u Titovoj Jugoslaviji. Ubrzo nakon poletanja, pilot Bjelanović je poslao svog mehaničara Matu Trajbera da proveri da li je prtljag bezbedno vezan. Na istom letu su bili supruga gospodina Arsenijevića i 19-godišnji sin Dragoljub. Primetivši da je avion promenio pravac, Trajber je potrčao nazad ka kabini koja je sada bila zaključana i pokušao da uđe, ali je bio zaprepašćen kada su tri metka iz revolvera ispaljena u plafon kabine! I ovaj drugi JAT-ov let je sleteo u Cirih i tako ponovo okupio porodicu Arsenijević u Švajcarskoj, gde je, sudbinom, verovatno nastao nagradni predratni sat gospodina Arsenijevića.
Odgovor sa citatom
BucaJr. kaže:
Bookmarks sajtovi