Nakon 3 meseca korišćenja vreme je, čini mi se, da podelim nekoliko utisaka sa vama o satu iz naslova teme.
Prvo nekoliko utisaka o samom satu, a potom i o konceptu sata sa jednom kazaljkom.
Kućište sata je od čelika, prečnika 42 mm, vrlo klasičnog dizajna sa tzv. brušenim finišom. Pošto kućište proizvodi firma Ickler, Inkognito deli kućište sa Archimede Pilot 42 satom. Defakto je, kao i Archimede, ćerka firma Ickler-a. Inače, sat kupujete direktno od vlasnika, gospodina Rafaela Iklera, kojem (još uvek) nije teško da uz sat pošalje i kraće pismo, u mom slučaju sa konstatacijom da je ovo prvi Inkognito koji je otišao u Srbiju. Pošto mi se svideo sivi kaiš, pitao sam ga jel može sat da se isporuči na sivom umesto na crnom kaišu, na šta je odgovor bio potvrdan. Kad mi je stigao sat u kutiji je pored crne narukvice na kojoj je sat stigao bila ubačena i siva. Hvala lepo… Oba kaiša su Made in Germany, od prijatne kože i savršene izrade. Kasnije sam isprobao i crnu nato narukvicu, mislim da nije loše.
Staklo je safirno sa antirefleksnim premazom, nemam ništa posebno tu da dodam. Nije posebno specificirana vrsta stakla na poklopcu sata, pretpostavljam da je mineralno pošto je tako navedeno u slučaju već pomenutog Archimede Pilot sata. Deklarisana vodootpornost je 50 m.
Mehanizam je ETA 2824-2, bez ukrasa ili gravure proizvođača. Pretpostavljam standard varijanta. Ne vidim da je na bilo koji način prilagođen proizvođaču, čak ima i dva položaja ključa, prvi za datum, a drugi za podešavanje vremena, iako datum nema. Ne znam ostavljaju li taj položaj drugi proizvođači ako sat nema datum?
Nežniji nego što izgleda na slikama, Inkognito je vrlo suptilan sat, možda i bespolan, nikako ne mačo sat. Sam dizajn je vrlo sveden, ustvari, ne pada mi na pamet ni jedan sat jednostavnijeg dizajna. Dakle, nemački, Bauhaus. Toliko je jednostavan da čak i pažnju privlači, uglavnom onih koji misle da je stao u položaju u kojem su se kazaljke preklopile.
U odnosu na Defakto Eins, Inkognito nema ni logo proizvođača, što ga definitivno čini jedinstvenim. Brojčanik je bele boje, ceo obojen super luminova c2 bojom. Osvetljenje je svetlo tirkizno, lepo i jasno desetak minuta, nakon toga tokom par sati ostane dovoljnog nivoa da možete da očitate vreme. Pošto je kazaljka skeletna i nema svoj lume, svetlost je „probija“ sa brojčanika. U tom trenutku kazaljka nema senku, pa brojčanik noću izgleda dvodimenzionalno, otprilike kao da je kazaljka odštampana na brojčaniku zajedno sa markerima za sate. To mi se baš sviđa.
Inače, kad sat nema logo, a i brojčanik mu je potpuno simetričan po svim osama, moguće ga je okrenuti naopako (da krunica dođe sa leve strane). Pošto se meni inače sviđaju satovi kojima je krunica sa leve strane, ovo sam bez puno razmišljanja iskoristio. Moguće je i nositi sat na desnoj ruci tako da krunica dođe sa leve strane. Loša strana simetričnog brojčanika je što u potpunom mraku niste potpuno sigurni koji marker označava 12 časova.
Što se tiče iskustva korišćenja sata sa jednom kazaljkom, prvi efekat je neko usporavanje vremena. Pretpostavljam da na forumu ima još ljudi koji bace pogled na sat desetak puta tokom desetak minuta, a da ih pitate koliko je sati – pojam nemaju – e taj sam. Defakto je idealan za takvo praćenje protoka vremena. Ne znate koliko je tačno sati, ali ta informacija vam i ne treba.
Naravno, već sam imao različite faze, od svakodnevnog merenja tačnosti tek pridošlog sata pa sve do radiokontrolisanog sata. Ova trenutna faza, verujte, prija. Sekunde definitivno ne unose nikakav kvalitet u život, ništa pametno, a počinje da mi se čini da je i podela vremena na minute suvišno cepidlačenje. Da skratim, nosim ovaj sat kad god mogu. Nakon desetak dana jednostavno naučite da „vidite“ koliko je sati, ali ja sve manje želje da „znate“ koliko je tačno sati, više se to svodi na „prošlo 10“ ili „još malo pa 8“.
Vreme je moguće očitati sa tačnošću od +-1 minuta ili +-2 minuta. Kako kad. Kazaljka sata se blago „odvaja“ od brojčanika kako se ide od osovine ka oznakama za sate. Ne znam zašto je to tako, po meni je bez problema mogla ići ili paralelno sa brojčanikom ili čak blago se spuštati ka oznakama za sate. Tako bi se olakšalo očitavanje vremena, a ne vidim da bi se nešto izgubilo. Ovako kako je sad, ako želite u minut da znate vreme, sat treba gledati upravno na staklo, ne pod uglom.
Jasno mi je da to može bez problema da se koriguje, verovatno na prvom servisu za par godina.
Da budem jasan, čak i kad idem na sastanak ta tačnost od +-2 minuta je dovoljna. Generalno, meni ovakav koncept sata pokriva sve svakodnevne situacije, daleko od toga da imam potrebu za atomskim časovnikom (a nije da nisam iščekivao da tehnologija napreduje dovoljno da atomski sat može da se upakuje u kućište ručnog sata).
Da rezimiram, sviđa mi se dizajn, sviđa mi se kako sat sa jednom kazaljkom funkcioniše u praksi. Definitivno bih ovaj koncept preporučio onima koji su spremni da probaju drugačiji sat, sad već ima dosta ozbiljnih proizvođača satova sa jednom kazaljkom. Neku posebnu zamerku nemam (osim pomenute minimalne paralakse kod kazaljke). Cena – definitivno nije sitnica. Za te pare definitivno može štošta da se probere… Što se mene tiče, sat je mogao biti i kvarcni, bio bi jeftiniji i zahtevao manje održavanja, a u praksi razlike ne bi bilo, kazaljka bi se i dalje kretala glatko, bez skokova – ako me razumete . Prednost ETA-e je što mogu da vidim da li sat radi ujutro kad ga stavljam na ruku, posebno ako sam ga manje koristio prethodnih dana. Da je kvarcni ne bih imao pojma radi li ili ne radi.
Ako bude nekih pitanja, rado ću odgovoriti…
Pozdrav!
Bookmarks sajtovi