Sat Marie-Antoinette i Breguet

**dragon** · 10.2.2009., 2:02

Ovo remek delo je bilo naručeno za kraljicu Francuske. Sat je bio naručen 1783. godine a njegova izrada je bila završena 1827 godine, dakle, nakon 44 godine. Sam sat je imao sve moguće komplikacije poznate za to vreme,kao što su indikator rezerve snage, večiti kalendar, 'padobran' anti-šok mehanizam, itd.

A work of art

It took a full forty-four years to complete the watch, proof indeed that it is a work of art. This stunning piece features the greatest watchmaking complications known at that time. One of Breguet’s perpétuelles, the Marie-Antoinette watch includes a minute-repeater, a full perpetual calendar, an equation of time (that is, the difference each day between solar time and mean time indicated by clocks and watches), a power-reserve indicator, a bimetallic thermometer, a large independent seconds hand and a small centre seconds hand, a lever escapement, a gold balance spring and a parachute anti-shock device. This profusion of technological wonders were housed inside a gold case with a rock crystal dial through which the movement could be admired.

ostatak teksta

**watchmag01** · 10.2.2009., 19:24

A prošle godime je predstavljen replika toga sata pošto je orginal ukraden

http://link.brightcove.com/services/...ctid1498586884

ovo bi trebal biti pravi link

E baš me ne ide

http://link.brightcove.com/services/...ctid1498586884

**milanbalog71** · 10.2.2009., 22:36

Lepa prezentacija...nema sta.Najjaci utisak na mene je ipak ostavio deda Nikolas kome ruka nimalo nije zadrhtala dok je drzao sat u ruci.
Meni bi iskliznuo. Deda uvek nosi po nekoliko sata na obe ruke pa naviko...

Respekt...

Milan

**Vladan Stevanovic** · 11.2.2009., 0:20

Da ovaj sat zaista predstavlja vrhunsko remek delo, a i istorija vezana za njega je veoma interesantna.

milanbalog71 wrote:

Najjaci utisak na mene je ipak ostavio deda Nikolas kome ruka nimalo nije zadrhtala dok je drzao sat u ruci.
Meni bi iskliznuo.

Hehe, isto ovo sam ja pomislio dok sam gledao snimak, ali matori je definitivno iskusan B)

Inače i dalje moj favorit među kompleksnim satovima, je upravo najkompleksniji sat ikada, za koji verujem da će teško biti nadmašen, Patek Philippe Calibre 89:

Više info:
http://marina.fortunecity.com/westindia/59/ppc89.htm

Pozdrav,
V.S.

**milanbalog71** · 11.2.2009., 1:04

Patek Philippe Calibre 89

EEEH ZIVOTEEE LUTALICOOO!!!!
Sad znam sta cu nocas sanjati...

Laku noc,

Milan

**Shmizla** · 12.2.2009., 21:08

Ovaj post nema veze sa satovima, ali pošto je pomenuta u jednom od predhodnih postova, evo kratke životne priče o čuvenoj Marija Antoaneta-i.

Marija Antoaneta (rođena 2. novembra 1755. godine u Beču, a pogubljena na giljotini 16. oktobra 1793. u Parizu) je bila ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI. Marija Antoaneta rođena je u Beču u palati Hofburg, kao petnaesto dete i jedanaesta ćerka Franca I Stefana i carice Marije Terezije.

Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 15-godišnjeg Luja XVI, unuka francuskog kralja je sklopljen 16. maja 1770. godine. To je bilo spajanje dve najveće evropske porodice Habzburga i Burbona. Po dolasku u Pariz 1773. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države.

Marija Antoaneta je otputovala sa četrnaest kočija i pratnjom u Francusku. Na granici Francuske i Nemačke 7. maja 1770. od nje je zatraženo da u simboličnom gestu odricanja austrijske nacionalnosti, ostavi svu svoju odeću, sve što poseduje, sluge i prijatelje. Posle dugih pregovora dopušteno joj je da zadrži psa. Obukli su je u francusku odeću i odvezli u Strazbur, gde se održavala velika svečanost u njenu čast. Nekoliko dana kasnije krenuli su prema Versaju. Mariju je u Versaju dočekao francuski kralj Luj XV i ostali članovi kraljevske porodice.

Njen budući suprug, prestolonaslednik francuskog prestola (dofen Luj Avgust)i budući kralj Francuske Luj XVI, bio je mlad, stidljiv momak, godinu dana stariji od nje. Venčanje je održano nekoliko dana nakon dolaska Marije Antoanete, 16. maja 1770. Pred venčanje Marija Antoaneta je dobila veliku kolekciju dijamanata koji su tradicionalno pripadali francuskoj kruni i koja je bila procenjena na oko 2 miliona livri. Svečanom prijemu prisustvovalo je oko 1.000 zvanica.

Dnevni život Marije Antoanete nije bio mnogo zanimljiv. Bila je melanholična i osećala je veliku nostalgiju za kućom - austrijskim dvorom. Na francuskom dvoru jedina prijateljica joj je bila princeza Tereza de Lambal. Politika je nije zanimala, što se odrazilo velikim nezadovoljstvom na austrijskom dvoru, jer se od nje očekivalo da na francuskom dvoru ojača austrijski uticaj, a ona nije ništa činila po tom pitanju. Marija Antoaneta je bežala od dosade, a razgovor u njenom krugu morao je biti daleko od svetskih ili intelektualnih tema. Razgovor o ozbiljnim temama nije bio poželjan u tome krugu, a ostali dvorani su se osećali isključenima iz toga ekskluzivnoga kruga oko kraljice. Ubrzo je počela prerušena posećivati pariske operne balove. Pričalo se da ona tako posećuje tajne ljubavnike. Počela je da troši mnogo više novca jer nije imala predstavu o njegovoj pravoj vrednosti. Uglavnom je trošila na odeću, dijamante i kockanje.

Krunisanje je obavljeno 1774. u Remsu za vreme velike nestašice hleba u Parizu. Bili su dočekani sa velikim izlivom narodnog oduševljenja, a mlada kraljica je bila specijalno ukrašena. Nakon krunisanja pokazalo se da nema politički uticaj na supruga.

Marija Antoaneta nije začela sve do sedme godine braka. Rodila je četvoro dece: Prvo dete, ćerka Marija Tereza Šarlota rođena 1778; Luj Žozef, prestolonaslednik , rođen 1781; Luj Šarl, vojvoda od Normandije (Luj XVII) rođen 1785; Sofi Beatriz, rođena 1786. Ekstravagancija Marije Antoanete nestajala je sa godinama. Posvetila se deci i uključila se u dobrotvorni rad. Kada je napunila trideset godina, počela je da se prikladnije i odmerenije oblači i prestala je da kupuje drago kamenje. Postala je skromnija i odmerenija osoba.

Republikanci su 13. avgusta 1792. uhapsili kralja, a 21. septembra 1792. Nacionalni konvent je ukinuo monarhiju. Kraljevska porodica je onda preseljena u dobro branjenu tvrđavu, da bi sprečili eventualno kraljevo oslobađanje. Posle toga Pariz je utonuo u nasilje. Kralju Luj XVI je suđeno za izdaju 11. decembra 1792. i 17. januara 1793. osuđen je na smrt. Pogubljen je na giljotini 21. septembra 1793.

Marija Antoaneta se nije nikad povratila od kraljeve smrti. Proterani monarhisti su proglasili maloletnog Luja XVII za kralja Francuske, koji je imao tada osam godina, a republikanska vlast je odlučila da ga zatvori u samicu, u noći 3. jula 1793. godine. Luj XVII je umro u zatočeništvu 1795.

Mariju Antoanetu je 2. avgusta 1793. probudila garda u 2 sata posle ponoći i zahtevali su da se obuče. Odvojili su je od ćerke i prebacili u zatvor Konsjeržeri. Marija Antoaneta je zbog izdaje osuđena na smrt 15. oktobra 1793. Sledećeg dana, 16. oktobra, bila je pogubljena na giljotini. Ujutro 16. oktobra 1793. straža je došla u ćeliju, odsekla joj kosu i vezala joj ruke na leđa. Sprovodili su je čitav sat ulicama Pariza sve do Trga Revolucije, gde se nalazila giljotina.

Istoričari su tradicionalno prikazivali Mariju Antoanetu kao površnu, slabu i odanu hedonizmu. U savremenoj istoriografiji ovo mišeljenje je uglavnom promenjeno.

Izvor: http://www.wikipedia.org/