Pozdrav svima i nadam se da lepo provodite veče. Kako samu poslednje vreme gledao neke od vintage modela Certine, zaintrigiralo me je koje je bilo Certinino mesto u koordinatnom sistemu švajcarskih satova pre kvarcne krize konkretno. Mogu da kažem da su me, kao jednog laika, zadivili vintage modeli Certidate, Blue Ribbon, Waterking i drugi, kao i in house kalibri poput Certine 25- 36 i 25-66.Takođe,veliki broj modela iz 60- ih je sa čeličnim kućištem, što nije bio slučaj sa mnogim proizvođačima. Interesuje me konkretno da li je Certina pre uključivanja u Swatch grupaciju imala bolju reputaciju nego današnja Certina ( odmah da se razumemo, nemam ništa protiv iste) i da li su ti stariji satovi predstavljali neki viši rang u odnosu na ovo što se pravi danas? Hvala svima na čitanju i odgovorima. P. S. Bilo bi mi drago da čujem i lična iskustva članova foruma koji poseduju neki od vintage modela ovog proizvođača.
Certina vintage satovi
- Thread starter Milos G.
- Start date
Vladimir Pejakovic
New member
Posto niko nema da se javi, evo ja cu, mada nisam najmerodavniji za neki iscrpan, verodostojan odgovor. Po meni, Certina je 70-ih bila jako ozbiljan brand, kao sto je bio i Tissot. Primerci Certina DS 2 PH divera se krecu oko 2 - 3.5 hiljada eura na svetskim berzama. Istu vrednost dostizu i hronografi iz Chronolympic linije Certine. Barem meni, mada je to subjektivan osecaj, satovi iz tog perioda su kvalitetniji od ovog sto Certina radi danas.
Hvala na odgovoru Vladimire. Složio bih se s tobom, naročito što se tiče hronografa budući da sam imao prilike da vidim par njih. Kažem opet, ne kritikujem ono što Certina danas radi budući da nje danas možda i ne bi bilo, da nije Swatch grupacije. Jedino što mi je žao što u Himalaya modele ugrađuju Powermatic 80 kalibre.
bezbi
New member
Ceka se @djolemag
Ja sam cuo da je Certina bila sila od brenda, full istorija, mehajizmi, kucista. Da se izvukla iz kvarcne krize verovatno bi danas bila mnogo bolji, ali i skuplji brend. NIje samo povermatic trend zakacio Certinu, meni se ne svidja sto je Certini zapala ona varijnta od 23j, onaj od 25j je ozbiljan sofisticirani i relativno jeftin mehanizam.
Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
Ja sam cuo da je Certina bila sila od brenda, full istorija, mehajizmi, kucista. Da se izvukla iz kvarcne krize verovatno bi danas bila mnogo bolji, ali i skuplji brend. NIje samo povermatic trend zakacio Certinu, meni se ne svidja sto je Certini zapala ona varijnta od 23j, onaj od 25j je ozbiljan sofisticirani i relativno jeftin mehanizam.
Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
Last edited:
I u mom vrednosnom sistemu se stara Certina jako visoko kotira. Iznenadjen sam koliko je zapostavljen znacaj DS koncepta. Jesu se svi trudili i utrkivali da osmisle sto bolju antisok zastitu, ali 200m vodootpornosti (500m kod nekih dajvera), rezistentnost na pad sa 6m visine, i to 50ih godina, po postulatima koji decenijama nadalje traju i koriste se-mislim da nije mala stvar.
To sto su tih godina snabdevali Hamilton automatik mehanizmima, ili Biostar model iz 60ih, osvajanje himalajskog vrha, stotine zaposlenih...
O mehanizmima je na forumu vec bilo reci: posebno su isticani KF, ali i 25-65x i 25-66x... Eto, ne bi bilo lose da nas neko poduci po cemu su toliko ti mehanizmi prefinjeni (ili je verovatno neki drugi izraz adekvatniji posto mislim da Certina nikad nije igrala na kartu prefinjenosti, koliko robusnosti, izdrzljivosti). Ono sto sam negde procitao da su 25-6xx bili neretko COSC sertifikovani (hiljade primeraka)
Koliko znam po hronografima nisu specijalno poznati, ako uzmemo u obzir da su pored nekoliko desetina svojih mehanizama od hronografa koristili "samo" modifikovane Venus i Valjoux mehanizme...
@Bezbi, po pitanju Powermatica, jel' su verzije sa 23j razlicite samo u plasticnom ankeru, ili jos nesto? Na stranu varijante sa silicijumskom oprugom...
To sto su tih godina snabdevali Hamilton automatik mehanizmima, ili Biostar model iz 60ih, osvajanje himalajskog vrha, stotine zaposlenih...
O mehanizmima je na forumu vec bilo reci: posebno su isticani KF, ali i 25-65x i 25-66x... Eto, ne bi bilo lose da nas neko poduci po cemu su toliko ti mehanizmi prefinjeni (ili je verovatno neki drugi izraz adekvatniji posto mislim da Certina nikad nije igrala na kartu prefinjenosti, koliko robusnosti, izdrzljivosti). Ono sto sam negde procitao da su 25-6xx bili neretko COSC sertifikovani (hiljade primeraka)
Koliko znam po hronografima nisu specijalno poznati, ako uzmemo u obzir da su pored nekoliko desetina svojih mehanizama od hronografa koristili "samo" modifikovane Venus i Valjoux mehanizme...
@Bezbi, po pitanju Powermatica, jel' su verzije sa 23j razlicite samo u plasticnom ankeru, ili jos nesto? Na stranu varijante sa silicijumskom oprugom...
bezbi
New member
Koliko je meni poznato, samo anker i escape zupcanik, posto je kod verzije 23j i on plastican. Imaju i oni nekoliko verzija tj generacija tih mehanizama, moguce da ima jos nesto. Ono sto je zanimljivo, postoje Certine sa Cosc-om , a nose verziju sa 23j!
Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока
Last edited:
Haifisch23
Well-known member
Da ne ispadne na kraju, da je Swatch Grupacija pogrebno društvo, a Nicolas G Hyek loš momak, koji je super strašno dobrim brendovima uskratio pravo, da se izražavaju, kako bi oni hteli i da su zbog njega zaostali u razvoju, pa su sada osueđeni, da robijaju u slabašnom društvu, koje se hrani splačinama u vidiku ETA mehanizama.
Današanja Swatch grupa je bilo jedino zatočište za Certinu a njen vođa, čovek koji je spasio Omegu i veliku većinu brendova, koji su dlanas njeni članovi (osim Union Glashutte, Glashutte Original i Breguet).
Nicolas nije ništa okrenuo naglavačke, pretumbao ili uskratio bilo koji brend u grupaciiji. Samo je presilikao sliku iz kompletnih '70 u kasne '80,'90 , pa sve do danas. Entry razred je i pre bio entry razred, kao što je to danas, isto važi i za srednj i luksuzni razred grupacije.
Današnji entry razred Swatch grupacije čine: Certina, Tissot, Mido i Hamilton.
Certina i Tissot su dostupni najširimi masama, posebno onima, koje su sportski orjentisane - oba brenda su to samostalno radila i najveći deo svoje ranije istorije.
Tissot je oduvek bio garaža Omege. On je u Swatch grupu došao iz SSIH grupacije, gde je već od početka bio treća violina. Iza Omege, koja je bila tako jaka, da je Lemaniu pretvorila u ličnog dobavljača mehanizama. Ko mi ne verruje, nega pogleda iste kalibre Lemanie, koje su su ugrađivali u Tissot ili Omegu. Tissot su obični metalni, dok su Omegini prevučeni zlatom. Tissot je uvek bio ozbiljan brend. Tu nema dileme. Ali u svom razredu. Od entry do srednjeg segmenta.
Mido je brend, koji skuplja pretežno klasične kupce entry razreda - kao što je to bio i pretežni deo istorije.
Hamilton je strateški brend grupacije, zbog domaćeg tretmana na američkom tržištu, sakuplja široki krug military časovničarskog stila - kao što je to bilo veći deo njegove istorije.
Certina je u ovom društvu u Swatch grupaciji najviše izgubila. Ali samo u kreativnom smislu. Oni su jedini, veći deo vlastite proizvodnje bazirali na In house mehanizmima. Postizali su određene uspehe na tom području i na vrhuncu poslovanja dostgli godišnji obim proizvodnje od 600.000 satova, 1972 godine. To je nekih 15 % više od Mida, ali 25 % manje od Tissota i više od 30 % manje od Hamiltona. Ovo navodim zato, jer im ta kreativnost 1982 godine nije pomogla, kada su se našli pred krahom, podjednako kao i gore navedeni brendovi.
Ili, da se malo pomerimo izvan sadašnje Swatch grupacije, pa da Certinu uporedimo sa sličnim subjektom na sceni - Roamerom, koji je takođe bazirao na In House proizvodnji bez hronografa. Roamer je bio za približno 15 % jači od Certine u komercijalnoj realizaciji a i njegovi mehanizmi su malčice više kotirali u globalu od Certininih.
Ono što hoću, da kažem, da je Certina uvek bila više cenjena kod poznavalaca satova, nego što je bila zaista realno jaka na samom tržištu.
Sve je potpuno istina, što je kolega gore napisao. Certina je bila jako napredna. 1959 je došla sa kućištem od 20 ATM, ali Zodiac je to imao još 1953 godine, Blancpain, Roleks, Omega nekoliko godina pre, Breitling, Tudor i Ollech & Wajs 1958 godine itd. Tačno je. Certina je te iste godine izašla sa Double Security DS konceptom, ali Wyler je 21.12.1956 godine u Parizu sa vrha Ajfelove kule bacao svoje satove, koji su 300 metara dug pad preživeli zahvaljujući Incaflex antišok sistemu. U prloeče, te 1956 godine su momci iz Citizena svoje satove iz balona sa iste visine takođe bacali na pod i dokazali snagu Parashock sistema.
Najveći marketinški uspeh Certine je model DS Diamaster, prvi sat sa kućištem iz turgsten karbida, koji se mogao videti na ruci Mohammada Allija, 1976 godine u jeku slave. Upravo taj agresivan pristup je trebao Nicolasu Huyeku, kada je odlučio, da Certinu 1983 godine uključi u svoj tim.
Nama je sada lako sa kauča kritikovati, kako je Certina nisko pala, od proizvođača vlastitih mehanizama do entry razreda, koji je popio čak i plastični anker. Ali uvek se moramo vratiti nazad i razumeti, da je najavažnije, da je Certina još uvek među nama. NIje lako biti u koži Nicolasa Hyeka. Trebalo je opravdati 500 miliona franaka, koje su švajcarske banke uložile u novu grupaciju. Uložile, a ne poklonile. To u Švajcarskoj znači, da se mora vratiti. I to sa kamatom. Oni ne poznaju termin promašena investicija. Trebalo je imati nešto među nogama i organizovati sve te brendove oko Ete, Omegi vratiti nekdašnji sjaj, dovesti Nivarox u grupaciju, kada se ceo svet borio za njega i 1999 godine staviti šlag na tortu, uključivanjem Bregueta.
Možemo zamisliti,kakav je to rizik bio, da čak i jedan Nicolas, 1982 godine nije imao hrabrosti i kupiti skoro zabadava, posustale heroje Breitling i Heuer. On je želeo ali pokretanje proizvodnje hronografa za oba brenda, koji su sinonim ovog segmenta bi prsudno zaustavilo te prve, nesigurne korake grupacije.
Zato je bolja i ovakva Certina nego nikakva. Ko se ne slaže, neka uzme za primer današnji Roamer. Certina je još uvek domaći igrač, a Roamer, koji se vodi sa istoka - u dvadeset godina nije na tržište izbacio više od 10 mehaničkih modela.
Današanja Swatch grupa je bilo jedino zatočište za Certinu a njen vođa, čovek koji je spasio Omegu i veliku većinu brendova, koji su dlanas njeni članovi (osim Union Glashutte, Glashutte Original i Breguet).
Nicolas nije ništa okrenuo naglavačke, pretumbao ili uskratio bilo koji brend u grupaciiji. Samo je presilikao sliku iz kompletnih '70 u kasne '80,'90 , pa sve do danas. Entry razred je i pre bio entry razred, kao što je to danas, isto važi i za srednj i luksuzni razred grupacije.
Današnji entry razred Swatch grupacije čine: Certina, Tissot, Mido i Hamilton.
Certina i Tissot su dostupni najširimi masama, posebno onima, koje su sportski orjentisane - oba brenda su to samostalno radila i najveći deo svoje ranije istorije.
Tissot je oduvek bio garaža Omege. On je u Swatch grupu došao iz SSIH grupacije, gde je već od početka bio treća violina. Iza Omege, koja je bila tako jaka, da je Lemaniu pretvorila u ličnog dobavljača mehanizama. Ko mi ne verruje, nega pogleda iste kalibre Lemanie, koje su su ugrađivali u Tissot ili Omegu. Tissot su obični metalni, dok su Omegini prevučeni zlatom. Tissot je uvek bio ozbiljan brend. Tu nema dileme. Ali u svom razredu. Od entry do srednjeg segmenta.
Mido je brend, koji skuplja pretežno klasične kupce entry razreda - kao što je to bio i pretežni deo istorije.
Hamilton je strateški brend grupacije, zbog domaćeg tretmana na američkom tržištu, sakuplja široki krug military časovničarskog stila - kao što je to bilo veći deo njegove istorije.
Certina je u ovom društvu u Swatch grupaciji najviše izgubila. Ali samo u kreativnom smislu. Oni su jedini, veći deo vlastite proizvodnje bazirali na In house mehanizmima. Postizali su određene uspehe na tom području i na vrhuncu poslovanja dostgli godišnji obim proizvodnje od 600.000 satova, 1972 godine. To je nekih 15 % više od Mida, ali 25 % manje od Tissota i više od 30 % manje od Hamiltona. Ovo navodim zato, jer im ta kreativnost 1982 godine nije pomogla, kada su se našli pred krahom, podjednako kao i gore navedeni brendovi.
Ili, da se malo pomerimo izvan sadašnje Swatch grupacije, pa da Certinu uporedimo sa sličnim subjektom na sceni - Roamerom, koji je takođe bazirao na In House proizvodnji bez hronografa. Roamer je bio za približno 15 % jači od Certine u komercijalnoj realizaciji a i njegovi mehanizmi su malčice više kotirali u globalu od Certininih.
Ono što hoću, da kažem, da je Certina uvek bila više cenjena kod poznavalaca satova, nego što je bila zaista realno jaka na samom tržištu.
Sve je potpuno istina, što je kolega gore napisao. Certina je bila jako napredna. 1959 je došla sa kućištem od 20 ATM, ali Zodiac je to imao još 1953 godine, Blancpain, Roleks, Omega nekoliko godina pre, Breitling, Tudor i Ollech & Wajs 1958 godine itd. Tačno je. Certina je te iste godine izašla sa Double Security DS konceptom, ali Wyler je 21.12.1956 godine u Parizu sa vrha Ajfelove kule bacao svoje satove, koji su 300 metara dug pad preživeli zahvaljujući Incaflex antišok sistemu. U prloeče, te 1956 godine su momci iz Citizena svoje satove iz balona sa iste visine takođe bacali na pod i dokazali snagu Parashock sistema.
Najveći marketinški uspeh Certine je model DS Diamaster, prvi sat sa kućištem iz turgsten karbida, koji se mogao videti na ruci Mohammada Allija, 1976 godine u jeku slave. Upravo taj agresivan pristup je trebao Nicolasu Huyeku, kada je odlučio, da Certinu 1983 godine uključi u svoj tim.
Nama je sada lako sa kauča kritikovati, kako je Certina nisko pala, od proizvođača vlastitih mehanizama do entry razreda, koji je popio čak i plastični anker. Ali uvek se moramo vratiti nazad i razumeti, da je najavažnije, da je Certina još uvek među nama. NIje lako biti u koži Nicolasa Hyeka. Trebalo je opravdati 500 miliona franaka, koje su švajcarske banke uložile u novu grupaciju. Uložile, a ne poklonile. To u Švajcarskoj znači, da se mora vratiti. I to sa kamatom. Oni ne poznaju termin promašena investicija. Trebalo je imati nešto među nogama i organizovati sve te brendove oko Ete, Omegi vratiti nekdašnji sjaj, dovesti Nivarox u grupaciju, kada se ceo svet borio za njega i 1999 godine staviti šlag na tortu, uključivanjem Bregueta.
Možemo zamisliti,kakav je to rizik bio, da čak i jedan Nicolas, 1982 godine nije imao hrabrosti i kupiti skoro zabadava, posustale heroje Breitling i Heuer. On je želeo ali pokretanje proizvodnje hronografa za oba brenda, koji su sinonim ovog segmenta bi prsudno zaustavilo te prve, nesigurne korake grupacije.
Zato je bolja i ovakva Certina nego nikakva. Ko se ne slaže, neka uzme za primer današnji Roamer. Certina je još uvek domaći igrač, a Roamer, koji se vodi sa istoka - u dvadeset godina nije na tržište izbacio više od 10 mehaničkih modela.
Last edited:
Poštovane kolege,
Od danas sam član foruma a od skoro vlasnik sata Certina Automatik DS Action Diver Chronograph (crna boja).
Zamolio bih vas za komentare i mišljenje o ovm satu.
Obzirom da do sada nijesam nosio automatik satove takođe me interesuje koliko se puta sedmično ovaj sat fizički navija jer u različitim servisima dobijam i različite informacije...
Unaprijed hvala.
[COLOR=#81949C !important][/COLOR]
Od danas sam član foruma a od skoro vlasnik sata Certina Automatik DS Action Diver Chronograph (crna boja).
Zamolio bih vas za komentare i mišljenje o ovm satu.
Obzirom da do sada nijesam nosio automatik satove takođe me interesuje koliko se puta sedmično ovaj sat fizički navija jer u različitim servisima dobijam i različite informacije...
Unaprijed hvala.
[COLOR=#81949C !important][/COLOR]
Sve tačno, ništa za dodati
Mozda kratak komentar...
Tissot je oduvek bio garaza Omege, kao što reče kolega... Lepo receno. Recimo:
Kalibar Tissot 2481 = Omega 1481, T 2140 = Om 620, T 2141, 2142 = Om 625, T 2700 = Om 1100, T2930 = Om 1012, T 2940 = Om 1022, T 2950 = Om 1010, T 2960 = Om 1020, quartz T 2039 = Omega 1330 itd...
OMEGA je u periodu druge polovine XX veka, karakteristicna po "rose gold" boji svojih mehanizama, sto je ustvari samo sloj bakra, presvucen finom elektrolizom. Tissot je skoro uvek u nikl finišu... Vrlo često je tissot dobar izvor delova za omegu, kao na listi gore...
Certina, ako ne gledam tržišnu poziciju, koja je lepo objasnjena u prethodnom postu, oduvek odavala utisak prefinjene konstrukcije. Pričam sa pozicije nekog kome Certina pričinjava zadovoljstvo kad se nadje na stolu. Sve je to jako lepo uklopljeno, sto bi rekli "upasovano", završna obrada delova je izuztena, sve klobne lepo legnu, srafovi su savrseno obradjeni, polirani... Onako, jako solidan utisak i u rasklopljenom i sklopljenom stanju...
Problem je dobavljivost delova, kao i njihova cena..
Kod nas cete najcesce pronaci kalibre 25-66, 25-661, 25-651, 25-652... Iskustvo do sada govori da 25-652 cesto ima problem sa mehanizmom za dane jer je "day date" ( 25-651 je "date"), cena delova je vrtoglava... Ako kupujete, proverite tu funkcionalnost obavezno...
DS koncept nije novost, koristila ga je i omega u nekim Seamaster verzijama. Naime, prsten koji drzi mehanizam, oslanja se na kućište putem 4 mala gumena dela ( liče na misji izmet, jos kad cujete cenu kod dobavljaca, tipa 10 GBP/ pc
) . Mislim da je ref br kucista 166.065...
ROAMER, in house mehanizmi su jako zahvalni, medjutim vrlo problematican pristup delovima...
Hamilton, s druge strane ima tradiciju i reputaciju, prefinjenost zavrsne obrade... Pocev od sad vec cuvenih kalibara 917, 921, 923, 995, zatim sveti gral kalibar 4992b (dzepni sat sa centralnom sekundarom, ima ih i u RAF ww2 izdanju)... Pogled na mehanizme je pravi odmor za oči... Sevis takodje...
U novije vreme, hamilton se oslanja na proverenu priču, ETA 2824, 2836, 2892, 7750...
Dodao bih Fortis, koji je bar 2-3 x cenovno "jači" od Hamiltona, a koristi isti koncept...
Obzirom da je tema Certina, ukratko bih rekao da je to sat sa veoma posebnim šmekom...
Sent from my ELE-L29 using Tapatalk
Mozda kratak komentar...
Tissot je oduvek bio garaza Omege, kao što reče kolega... Lepo receno. Recimo:
Kalibar Tissot 2481 = Omega 1481, T 2140 = Om 620, T 2141, 2142 = Om 625, T 2700 = Om 1100, T2930 = Om 1012, T 2940 = Om 1022, T 2950 = Om 1010, T 2960 = Om 1020, quartz T 2039 = Omega 1330 itd...
OMEGA je u periodu druge polovine XX veka, karakteristicna po "rose gold" boji svojih mehanizama, sto je ustvari samo sloj bakra, presvucen finom elektrolizom. Tissot je skoro uvek u nikl finišu... Vrlo često je tissot dobar izvor delova za omegu, kao na listi gore...
Certina, ako ne gledam tržišnu poziciju, koja je lepo objasnjena u prethodnom postu, oduvek odavala utisak prefinjene konstrukcije. Pričam sa pozicije nekog kome Certina pričinjava zadovoljstvo kad se nadje na stolu. Sve je to jako lepo uklopljeno, sto bi rekli "upasovano", završna obrada delova je izuztena, sve klobne lepo legnu, srafovi su savrseno obradjeni, polirani... Onako, jako solidan utisak i u rasklopljenom i sklopljenom stanju...
Problem je dobavljivost delova, kao i njihova cena..
Kod nas cete najcesce pronaci kalibre 25-66, 25-661, 25-651, 25-652... Iskustvo do sada govori da 25-652 cesto ima problem sa mehanizmom za dane jer je "day date" ( 25-651 je "date"), cena delova je vrtoglava... Ako kupujete, proverite tu funkcionalnost obavezno...
DS koncept nije novost, koristila ga je i omega u nekim Seamaster verzijama. Naime, prsten koji drzi mehanizam, oslanja se na kućište putem 4 mala gumena dela ( liče na misji izmet, jos kad cujete cenu kod dobavljaca, tipa 10 GBP/ pc
) . Mislim da je ref br kucista 166.065...ROAMER, in house mehanizmi su jako zahvalni, medjutim vrlo problematican pristup delovima...
Hamilton, s druge strane ima tradiciju i reputaciju, prefinjenost zavrsne obrade... Pocev od sad vec cuvenih kalibara 917, 921, 923, 995, zatim sveti gral kalibar 4992b (dzepni sat sa centralnom sekundarom, ima ih i u RAF ww2 izdanju)... Pogled na mehanizme je pravi odmor za oči... Sevis takodje...
U novije vreme, hamilton se oslanja na proverenu priču, ETA 2824, 2836, 2892, 7750...
Dodao bih Fortis, koji je bar 2-3 x cenovno "jači" od Hamiltona, a koristi isti koncept...
Obzirom da je tema Certina, ukratko bih rekao da je to sat sa veoma posebnim šmekom...
Sent from my ELE-L29 using Tapatalk
