Hajde da na početku odgovorim na sopstveno pitanje – vrlo rado. Ukoliko me pitate zbog čega, evo i odgovora: iako se ovog perioda i lično sećam, svet je bio dovoljno civilizovan i razvijen da obezbedi udobnosti svakodnevnog života, ali istovremeno i dovoljno pitom i neiskvaren. Osim satova, zbog kojih smo ovde, gotovo sve što smo kupovali je pravljeno da traje, mnogi proizvodi su imali dušu, filmovi i muzika imali su pečat individualnosti, što potvrđuje i činjenica da su mnoga dela iz tog perioda i danas rado gledana i slušana. Ovde ne mislim samo na ex-YU, već na svet u celini.
Evo u čemu bih uživao kada bih imao vremeplov. Slike su pozajmljene sa interneta.
Televizija bi se gledala na kvalitetnom uređaju evropske ili japanske proizvodnje, a omiljeni filmovi bi se beležili na isto takvom kvalitetnom VHS video-rikorderu. Naravno, podrazumevao bi se odlazak do video-kluba, ali i do bioskopa.
Muzika? Nema dobre muzike bez dobrog sistema, koji danas, iako mator, košta mnogo manje od štancovanih igračaka, a sasvim izvesno će ih nadživeti i pružiti nekoliko puta bolji muzički ugođaj. Doduše, posao je mogao da odradi i matori kasetofon.
Ako hoćemo da budemo tehnički napredni, tu je i kompjuter. Čuveni ZX Spectrum ili Commodore 64:
Hoćemo li da se provozamo? Bilo da je u pitanju strani auto, bilo domaći pravljen po italijanskoj licenci, bez kvara će nas odvesti hiljadama kilometara, a ako se pokvari neka sitnica, šrafciger i ključ će rešiti problem. Kao ilustraciju kvaliteta naveo bih tri primera: moj ujak je putovao zastavom 101 od Beograda do Amana (Jordan); čovek koga poznajem je krajem sedamdesetih putovao čuvenom dijanom (Citroen Dyane) od Beograda do rta Nordkap, koji je najsevernija tačka Evrope; konačno, poznanik koji je radio u diplomatiji je na svoje prvo radno mesto u Nju Delhiju putovao ni manje ni više nego – fićom. S druge strane, prijatelj taksista se žali da je morao da stavi menjač u novi mercedes koji je prešao tek nešto preko 20.000 km.
A satovi? Evo šta bih poneo vremeplovom. Darwil je uslikao naš drugar Sima Hrabri, a sve ostalo je sa interneta.
A sada, da čujem i vidim vas
Evo u čemu bih uživao kada bih imao vremeplov. Slike su pozajmljene sa interneta.
Televizija bi se gledala na kvalitetnom uređaju evropske ili japanske proizvodnje, a omiljeni filmovi bi se beležili na isto takvom kvalitetnom VHS video-rikorderu. Naravno, podrazumevao bi se odlazak do video-kluba, ali i do bioskopa.
Muzika? Nema dobre muzike bez dobrog sistema, koji danas, iako mator, košta mnogo manje od štancovanih igračaka, a sasvim izvesno će ih nadživeti i pružiti nekoliko puta bolji muzički ugođaj. Doduše, posao je mogao da odradi i matori kasetofon.
Ako hoćemo da budemo tehnički napredni, tu je i kompjuter. Čuveni ZX Spectrum ili Commodore 64:
Hoćemo li da se provozamo? Bilo da je u pitanju strani auto, bilo domaći pravljen po italijanskoj licenci, bez kvara će nas odvesti hiljadama kilometara, a ako se pokvari neka sitnica, šrafciger i ključ će rešiti problem. Kao ilustraciju kvaliteta naveo bih tri primera: moj ujak je putovao zastavom 101 od Beograda do Amana (Jordan); čovek koga poznajem je krajem sedamdesetih putovao čuvenom dijanom (Citroen Dyane) od Beograda do rta Nordkap, koji je najsevernija tačka Evrope; konačno, poznanik koji je radio u diplomatiji je na svoje prvo radno mesto u Nju Delhiju putovao ni manje ni više nego – fićom. S druge strane, prijatelj taksista se žali da je morao da stavi menjač u novi mercedes koji je prešao tek nešto preko 20.000 km.
A satovi? Evo šta bih poneo vremeplovom. Darwil je uslikao naš drugar Sima Hrabri, a sve ostalo je sa interneta.
A sada, da čujem i vidim vas
Sto rece jagod i ja sam dete 21 veka
