Da li govorimo anglosrpski?

[Serb]

Jodo ti znas da ja prvi sam protiv uvodjenja stranih reci u nas jezik (bas ti primeri stejdz i slicno...) ali ipak se ovde radi o satovima koji sa sobom nose puno strucih naziva koji nisu prevedni na nas jezik i onda ne ostaje nista drugo nego koristiti te izraze ili pak neke hrvatske reci ili samostalno prevoditi nesto. Ovo za in-house mehanizam si upravu ali ako se samo par puta navodi u tekstu ili u nekoj recenici , meni je glupo a i teze da pisem podnaslov " Panerai sopstveni mehaniza pam.9000" i tako 10 podnaslova za sve mehanizme.... Mislim ja se trudim da uvek stavljam srpske reci , bar koliko mogu , ali ipak zbog svih okolnosti to uopste nije lako... Ovu rec nas 10 je drugacije prevodilo i ko je sad upravu "mainspring barrel", ima nebrojano ovakvih primer. Ti lugove prevodis kao usice, ja kao lugovi , mislim da nema tu neke razlike i nece ovaj narod zbog takvih stvari mnogo biti ostecen Ipak je ovo usko specijalizovan forum , tako da se strucne reci i podrazumevaju , bar sto se mene tice

A za reci stejdz, performans, best buy i slicno ste skroz upravu

Dragod : To ne znam , samo znam da sam u nekim hrvatskim knjigama nasao njihove reci za odredjene delove mehanizama, a kod nas nisam nasao ni jednu literaturu o satovima, a kamoli o recima vezanih za mehanizam i satove

 

[Neša]

Ne postoji jezik koji ne može izraziti potrebne pojmove, a vokabular je stvar konvencije. Kod nas nestaje tradicija upotrebe domaćih reči (u mogućim slučajevima), iako je problem relativno lako rešiv. Neke preuzete reči se mogu jednostavno prevesti kao npr. printer -> štampač ili mouse -> miš (uređaj), ali se ponekad i preuzimaju, kao npr. monitor ili modem. U mnogim zemljama koje drže do svog jezika stručna javnost konsultuje lingviste i uvažava njihovo mišljenje. U nastavku prenosim dijalog istaknutog lingviste Vlade Đukanovića i nekolicine volova. Izvinjavam se volovima na poređenju, jer to su plemenite životinje.

...Ali sa onim što se na engleskom zvalo laptop computers i palmtop computers pojavili su se problemi - da li to na srpskom treba zvati "laptop" ili "leptop", "pamtop" ili "palmtop", da li treba pisati "lap-top" ili "lep-top" itd. A zašto im ne bismo dali srpske nazive? Tako ja nisam bio lenj pa sam u trenutku inspiracije smislio čak tri reči, nastolnik, nakrilnik i nadlanik , koje se sasvim lako dovode u vezu sa odgovarajućim engleskim rečima. Ovaj svoj leksički eksperiment izložio sam pred omanjim skupom informatičara, a u kontekstu razgovora o problemima prevođenja kompjuterske terminologije. Zanimaju li vas reakcije prisutnih informatičara, koji su prethodno listom bili za to da sve treba prevesti na srpski jezik? Bez izuzetka su glasile ovako: "Ma, daj, to je hrvatski!" Ili: "Pa to je novogovor!" Čekajte da raspravimo. Šta ovde nije srpski? Jesu li reči sto, dlan i krilo srpske? Jesu. Je li sufiks -ik, odnosno -nik srpski - spomenik, zakonik, vlasnik, čajnik, uvodnik, zvučnik itd. Jeste. Jesu li sve tri reči napravljene po tvorbenim pravilima srpskog jezika? Jesu. Sve je, dakle, srpsko, samo izgleda opći dojam nije srpski. Ukratko, eto dokaza da je alhemija ozbiljna nauka: od tri srpska jezička sastojka smućkate reč koja zvuči - hrvatski!?...

Ne računajući maloumne argumente, kao recimo da nešto zvuči hrvatski (a zar laptop ne zvuči engleski, pa šta?), mislim da ovaj odlomak govori mnogo više nego što se vidi na prvi pogled.

 

[Dragojlovic Darko]

Ja se tudim da uvijek pisem i govorim sto vise nasih rijeci, ali recimo vazda napisem In-house mehanizam i SS kuciste, ali kazem NATO kais ili metalna narukvica. Bezel moze biti korona ali ne znam da li je to nasa rijec. Ja recimo imam problema da neke djelove broda, jer to ucim, nazovem na Srpskom jeziku jer jednostavno kad me neko pita sta je to ne znam adekvatnu rijec za to. Tek moj otac kad prica neke izraze sa broda koje su enegleski ili italijanski, nema sanse da to moze da nasem da se kaze.
Stvarno izbjegavam da prica rijeci tipa cool, fensi, BFF i te neke izraze koje srecem po FB i pola toga ne znam sta zanci pa mi mladja sestra prevodi. Ja imam 21 god, ali zaista i ljudi sa kojima izlazim ne koriste te savremene izraze engleske, pokusavam da govorim sto vise Bokeskih izraza, jer taj jezik izumire, danas djeca rodjena u Kotoru ne znaju sta je krtola i pamidora ili zelje.

 

[marko14]

OTarko ja sada moram do frizidera,kud pomenu hranu,ja se recimo srecem sa drugim problemom kada kazem neku narodnu izreku gledaju me kao da sam pao sa Marsa,uopste je modernizacija ubila jezik,pogotovo skracenice,prilikom pisanja tekstualnih (sms) poruka:banghead:

 

[skydrummer]

In house sam naveo kao primer i meni je to savršeno prevodiva reč koja kada se prevede zvuči sasvim razumljivo. Više mi je vremena trebalo da shvatim šta znači in house nego reč sopstveni, mada verovatno postoji još neka mogućnost za prevod.
Ja sam govorio generalno o zagađivanju jezika , dakle na a posebno van foruma.
Što se tiče delova mehanizama šteta je što , bar koliko vidim možda grešim, nema prevoda na srpski. Nije to baš tolika nemoguća misija više je , čini mi se, nedostatak volje.

 

[Mr D]

Nešo, interesantan odlomak.

Inače, ja sam uvek za korišćenje odgovarajuće domaće umesto adekvatne strane.

Obično mi ne smeta korišćenje stranih reči za koje ne postoji prava domaća zamena, ali mi zaista bode uvo upotreba stranih reči radi naglašavanja "stručnosti" govornika. Pogotovo su mi rogobatni glagoli "hendlovati", "menadžovati", "šiftovati" koji su kod ljudi tehničke struke popularni u poslednje vreme.

Ipak, neki drugi kao "kopirati" su se već toliko ustalili da verujem da nikome ne smetaju.

Srpski jezik je zaista bogat i omogućava neke konstrukcije koje nisu moguće u mnogim drugim, pogotovu u Engleskom. Nažalost, ovo bogatstvo i šarolikost se sve manje upotrebljava i o tome treba da mislimo svi mi koji ga koristimo, kao i oni koji se bave obrazovanjem dece.

 

[jagos]

zanimljiva mi je tema nego nisam bas strucan da nesto kazem.meni licno strane reci predstavljaju problem i nikad nisam siguran da li ih pravilno koristim.trudim se da sto vise kazem na srpskom.

 

[Serb]

In house sam naveo kao primer i meni je to savršeno prevodiva reč koja kada se prevede zvuči sasvim razumljivo. Više mi je vremena trebalo da shvatim šta znači in house nego reč sopstveni, mada verovatno postoji još neka mogućnost za prevod.
Ja sam govorio generalno o zagađivanju jezika , dakle na a posebno van foruma.
Što se tiče delova mehanizama šteta je što , bar koliko vidim možda grešim, nema prevoda na srpski. Nije to baš tolika nemoguća misija više je , čini mi se, nedostatak volje.

Dobro ja vise pisem o forumu i prevodima , o svakodnevnici se slazemo Za ozbiljan prevod mislim da nije samo nedostatak volje, ipak onaj ko zna savrseno engleski mora da zna i koji je to deo mehanizam, koja je razlika izmedju delova mehanizama koji imaju slicne ili pak iste nazive (a na nasem jeziku ili nemackom mogu da se koriste dva razlicita izraza) itd...Mislim da bi o tome vise Nesa mogao da nam napise Ja licno mislim da bi to morao da bude zajednicki rad izmedju casvnicara i profesora , da bi taj prevod bio kako treba

 

[Neša]

Serb, u pravu si, premda mislim da je za ovo potreban i neko ko je kvalifikovan za srpski. Za mnoge delove mehanizma nemamo ustaljene termine, a nije mi poznata naša niti hrvatska literatura koja ima nešto više prevoda. Zapravo, najveći problem je nedostatak literature, jer kada se neki termin pojavi u tekstu koji se koristi kao nrp. udžbenik ili slično, onda postoji mogućnost da će se ustaliti. Na primer, danas me je RUS zamolio da mu pomognem oko prevoda sledećeg izraza: a double axis tourbillon with sapphire bridges in a tantalum case. Ja sam predložio da to bude 'turbijon sa dve ose koji ima safirne mostove i smešten je u kućište od tantala'. Ne znam da li postoji neki drugi izraz, jer sam o ovome čitao samo na engleskom. Da sam imao nešto na srpskom, verujem da bi i rešenje bilo drugačije. Zbog toga je sasvim razumljivo da deset ljudi nazivaju istu stvar na deset načina. Konačno, mislim da bi u razrešenju cele priče pomoglo da pitamo i nekog inženjera mašinstva.

 

[Serb]

Da veliki je to posao, vise zanimanja bi trebalo da se spoji da bi se napravili nesto da stvarno valja i vredi Ja imam odredjene izraze za odredjene delove satova , ali to je nesto skupljao od razlicitih ljudi , nesto od casovnicara ...a ipak drugi clanovi iste delove prevode potpuno drugacije , tako da bi ja bas voleo da se uradi neka kodifikacija (oprostite na izrazu profesinalna deformacija ) tih rec i da se napravi svojevrstan recnik bar za nas sa forumu Ja bi pomogao, ali posto nisam casovnicar, za srpski nisam ekspert, a za engleski jos manje , mozete da imati moju moralnu podrsku i neke moje izraze koje bi mogli da procenjujete

 

[Neša]

Daleko bilo da bude kodifikacija, jer to bi značilo da se za pogrešan izraz ide u 'aps

Treba nam standardizacija

 

[Djordje Sugaris]

Tema je veoma zanimljiva, i vredi je pokrenuti na jednom širem polju, ali se to neće skoro desiti jer kultura i obrazovanje ne rade svoje već ko zna koliko dugo. Lično, zaista se trudim da u što manjoj meri koristim strane reči, pa makar one bile i neke uobičajenije, pa uvek, ako to ne zvuči rogobatno biram reči slovenskog korena, a od novokomponovanih, poput hepening, bekstejdž, ivent isl. se tek ježim.
Kako se u slobodno vreme bavim nekim blogom (jedna od reči koje bi potpuno izgubile smisao ako bi se prevele kao internet-dnevnik), trudim se da se na njemu nalazi što manje nepotrebnih pozajmljenica, posebno anglosrpskih koje su usiljene i nisu neophodne. Ali granica mora da se zna, jer je na primer u redu reći društvena, a ne socijalna mreža, ali nema smisla prevoditi reči poput blog i tvit.

 

[Zenith]

Za mnoge termine ne postoji adekvatna rec u srpskom jeziku.
A engleski jezik je univerzalni,svetski jezik br 1,tako da je to sasvim normalno.Nista lose.Naprotiv.

 

[Mr D]

Za mnoge termine ne postoji adekvatna rec u srpskom jeziku.
A engleski jezik je univerzalni,svetski jezik br 1,tako da je to sasvim normalno.Nista lose.Naprotiv.

Zenith,
Ipak, za mnoge reči postoji dobra domaća.

Npr. ono što si ti napisao je sasvim u redu, ali bih ja verovatno češće napisao:
termin = izraz
adekvatan = odgovarajući
univerzalni = opšteprihvaćen
iako koristim i sve izraze koje si i ti upotrebio.

Nadam se da se ne ljutiš što sam tvoju poruku iskoristio kao primer. Nisam mislio ništa loše.

Kao što sam negde gore već napisao, svi mi treba da se pomalo brinemo o lepoti i čistoći jezika...

 

[SHIBUMI]

"A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom"-Secanja

Idem veceras u "Delta grad", samo jos da odlucim da li sa "zubom testere" ili mozda "tunom konzerve", a mozda ipak sa"crnim vitezom". Svidja mi se sjaj nerdjajuceg celika na ovim proverenim Seiko roniocima..........Hmmm....a mozda "beli vitez"! dobar je to sat...rekoh li ja to sat?

"sat"Obe reči, i čas i sat, potpuno legitimno žive u srpskom jezičkom standardu, pri čemu je značenjsko polje reči čas mnogo šire, isključivo vremensko, sa značenjima koja obično nisu precizno određena. Naprotiv, ona su neodređena i razuđena, ali u apstraktnom, (isključivo) vremenskom smeru.

Reč sat stara je pozajmljenica (turcizam), potpuno uklopljena u srpski jezički sistem, i standardni i supstandardni, dok reč čas pripada sveslovenskom leksičkom korpusu, ali je njeno značenjsko polje suviše rasuto, te stoga ona nije podesna za potpuno razgovetno, (gotovo) jednoznačno terminološko određenje. Reč sat sasvim je podesna za dva terminološka značenja: a. sprava za merenje vremena, često s atributima ručni/džepni/zidni (u množini satovi), gde joj je manje podesan konkurent časovnik, inače knjiška tvorevina, i b. najvažnija svakodnevna vremenska jedinica, potpuno određenog značenja, jedinica koja traje 60 minuta i završava se u trenutku kada istekne 60. minut (u množini sati).

[Projekat Rastko] Odbor za standardizaciju srpskog jezika


"Jezik je ziv i stalno se menja". Svaki normalan, neostrasceni filolog zna za ovo, a cini mi se cak i mi, i zato svakim danom u svakom pogledu...

Da li je to anglosrpski, francosrpski, turkosrpski, svapskosrpski......ovo onako po slobodnoj volji, mada bi trebalo:

Pozajmljenice su reci koje su preuzete iz drugih jezika, ali su oblicki (glasovno i gramaticki) prilagodjeni srpskom jeziku.

U leksikckom fondu naseg jezika nalaze se:

Romanizmi- reci iz romanskih jezika, latinskog, italijanskog, francuskog, spanskog.
Samo neki od primera: formula, akcija,literatura, nacija, doktor; tenor, opera,balkon; mašina, kompot, avenija, plafon, luster, parket, bulevar, antre, lodja; kanibal...

Grcizmi: hiljada, drum, gips, ikona, manastir (maonastirion), hor, hlor, filolog, obelisk, andjeo (angeos-glasnik)....

Turcizmi -reci iz turskog jezika (ili one koje su preko turskog dosle iz arapskog i persijskog), pa kaze: boja,
camac, top, caj, buregdzija, komsija, kavgadzija, jok, taman, kaldrma, megdan, kusur, dzezva, kundak, oluk, kalup, citluk, ergela......

Germanizmi-pre svega iz nemackog: uh, i tu smo bogati: vaga, pegla, ceh, buter, madrac, sraf, radapciger, kuglager, srafstuk, cvikcangle, lajtmotiv, lozinka, moler, majstor, farba, tisler, salter (za prijavljivanje), sine
(vozne-tramvajske), sminka (za lice), lajtmotiv, moler, majstor, farba, kibicfenster, sveca...
Tacno je da su neke (ali samo neke) reci davno zamenjene, i nisu vise u upotrebi kod mladjih generacija. Pa tako i Vi koji i ako citate, niste nikada ni culi za njih, a i zasto bi, ima novih...

Bohemizmi- reci iz ceskog jezika jezika: casopis, povod, spis, uloga...

Rusizmi- reci iz ruskog jezika: zapeta, usled, bojevi (metak), kružok...

Hungarizmi- reci iz madjarskog jezika: soba, ašov, lopov, varoš, cipele, subota, gulaš, salaš...

Anglicizmi-nesto vise o tome mozete procitati dole, malo juznije.

Crkvenoslovenizmi- reci iz crkvenoslovenskog jezika.Gramatika ove reci odredjuje kao:
a) crkvenoslovenizme srpskoslovenskog karaktera: mošti, sveštenik, Vaskrs, vaskrsnuti...
b) crkvenoslovenizme ruskoslovenskog karaktera: dveri, cest (= cast), ljubovnik, ljubovnica, pravednik.....
c) reci koje mogu biti i jednog i drugog karaktera: bdenije, Bogojavljenje, prikazanije, Preobrazenje...

Da li mozemo reci, da je veci deo gore navedenog "uklesano" u nas jezik, moze da bidne al' ne mora da znaci. Staro odlazi, novo dolazi..Za kojih desetinu i malo vise godina, bice to jos bogatiji jezik, jezik neke nove i sasvim druge generacije.

Mozda ovo do sada govori o bogatstvu naseg jezika, sto da ne, mi smo to usvojili i idemo dalje....Jezik je deo kulture, kultura je deo identiteta jednog naroda....

I ovaj forum se zato ne razlikuje od bilo kog drugog, na bilo kom mestu i jeziku sveta.
Zbog toga postoji recnik za odredjene izraze, vezane za terminologiju satova, koji je i zato tu da onima koji pocinju pomogne, samo ako ih interesuje.

Ups, napisah i ja forum, sta je to forum, ima li zamena za to na nasem jeziku? Forum je usluga na Internetu koja omogucava razmenu misljenja medju korisnicima istog.
Ili je to mozda: posebna web aplikacija ili skripta koja korisnicima (surferima) omogućava raspravu o određenim temama.
Cekaj malo sta je to web aplikacija? A koje skripta, sta to bese.....A sta je to internet?

Dakle nema kraja ako bi zeleli da budemo cistunci, branitelji-zastitnici svog jezika.

Govorimo onako kako smo prinudjeni kako vreme i okruzenje u kome zivimo diktira....i na kraju kako zelimo i kako nam odgovara i svi se jako dobro razumemo. Bili to oni sa samo malom maturom, skolom ucenika u privredi, ili oni sa velikih casnih sveucilista, ups! fakulteta, ustvari sa univerziteta, ili ti sa ostalih skola visokog obrazovanja.

A ono: "A ondak je letijo jeroplan nad Beogradom"-Secanja

-Aleksandar Deroko

Tako glasi naslov Knjge, čiji je lepršavi naslov preuzet sa potpisa jednog njegovog zvonko kolorisanog akvarela, zbirka je ingenioznih i svevremenih sećanja i autobiografskih pribeleški, memoara i antimemoara kroz koju je Aleksandar Deroko ispisao apoteozu i nezaboravne stranice o Beogradu XIX i XX veka, o njegovim herojima, izletištima, javnim kupatilima; o zabavi na vodi, uličnim prodavcima, neobičnoj modi...
Ime Aleksandar Deroko podrazumeva višedecenijsku osvedočenu originalnost. Ovaj višestruko zanimljiv i radoznao pisac i besednik, slikar i neumorni hodočasnik, avijatičar i arheolog, fotograf i restaurator, jedan iz stroja onih čuvenih 1.300 kaplara i hilandarac; naposletku, akademik i družbenik pesnika i sportista bio je dragocena kopča koja je kroz svoje delo obuhvatila i povezala dva živopisna i turbulentna veka.

I na kraju, poslednji oblik “rušenja jezika” je uvođenje stranih reči u izvornom obliku na engleskom jeziku-Anglicizmi. To su primeri poput: sport, tenk, tramvaj, traktor, vikend, film, klub, pres-centar, kopi-pejst, lajkovati komentar, inboks, “LOL” i you name it.....

Zagovornici ove teorije zavere tvrde da će neprevođenje ovih reči izazvati kolaps našeg jezika i da se Vuk Karadžić i Dositej Obradović prevrnu u grobu svaku put kada neki Srbin izjavi da je “lajkovao” nečiji status. Ovde bih se zato vratio na rečenicu sa početka teksta: Jezik je živ i stalno se menja.

Da ne duljimo ili da ne duzimo svejedno, potrebno je da svi budemo potpuno svesni da se ovo dešava i da je to normalno.
Strane engleske reči ulaze u naš jezik kao što su oduvek ulazile i turske, francuske, grčke itd. Nekad su ulazile zato što su Turci bili na vlasti u Srbiji, a danas ulaze zato što je neki tamo Amerikanac po imenu Bil Gejts napravio neki Windows koji ceo svet koristi. Te iste reči ulaze i u sve druge svetske jezike, i ne vidim zaista kako to šteti Srbiji kao naciji.

Išta smo mi kao nacija izgubili time što su te reči ušle u naš jezik? Da, baš (pazi ovo baš-turska rec) no vratimo se na jastuk, to je jos jedna turska rec, koja je ko zna pre koliko godina usla u nas jezik.
DakleM danas bismo bili svetska velesila da smo nekada davno izmislili-sačuvali svoju reč za jastuk?!

Nadam se da se niko nije osetio posebno prozvanim, i da nema ljutis.

Pozz

 

[HADzI DALIBOR]

Damn!

 

[Zenith]

Zenith,
Ipak, za mnoge reči postoji dobra domaća.

Npr. ono što si ti napisao je sasvim u redu, ali bih ja verovatno češće napisao:
termin = izraz
adekvatan = odgovarajući
univerzalni = opšteprihvaćen
iako koristim i sve izraze koje si i ti upotrebio.
Nadam se da se ne ljutiš što sam tvoju poruku iskoristio kao primer. Nisam mislio ništa loše.
Kao što sam negde gore već napisao, svi mi treba da se pomalo brinemo o lepoti i čistoći jezika...

Ma taman posla da se ljutim. Ali ja sam zavrsio pravni pa i to ima uticaja kako se izrazavam.Skoro uvek koristim rec ''termin'' umesto ''izraz'' zbog toga i ''adekvatan'' umesto ''odgovarajuci.''
Realno,mi smo odavno izgubili pojam sta je to nacija,jezik...518 god pod Turcima je brutalno okrutno uticalo na nas.Kako na nas mentalitet tako i na nas jezik (turcizam).
A licno smatram da je sramota da mlad covek danas ne zna bar osnovno engleski jezik.

 

[skydrummer]

U suštini svoje mišljenje sam ukratko obrazložio u prethodnoj poruci te ću reći samo još ovo. Uvođenje tuđica u situaciji kada u srpskom nema odgovarajućih reči ili bi njihov prevod bio suviše dugačak, rogobatan je sasvim u redu. To su reči kao raketa, radio, traktor itd. Treba reći da mi nismo jedini koji su usvojili reči poput navedenih tako da nismo ni pametniji ni gluplji od većine mada takođe postoje reči koje su više nego uspešno prevedene iako do tada nikada nisu postojale. Dakle strana reč ne mora po definiciji biti neprevodiva samo zato što je nova i recimo označava neki do tada nepostojeći proizvod i sl.
Ono što jeste problem , posebno u poslednjih 10-tak i više godina, jeste bespotrebno ubacivanje stranih reči kao nekakva zamena za već postojeće, prihvaćene,potpuno razumljive, decenijama ili vekovima korištene reči iz srpskog jezika. Neke od njih su: performans, stejdž, mrdžovanje, šerovanje, printovanje, best baj, targetiranje itd ili da kažem etc i koje nemaju nikakve veze sa razvijanjem i širenjem jezika.