Dvoumio sam se gde da postavim opis svog novog sata, ali pošto nisam napravio tradicionalne makro fotografije detalja sata, niti imam nameru, jer takvih je već prepun internet, na koncu mi se učinilo da post manje zaslužuje mesto u segmentu kompletni testovi satova, pa evo ga ovde...
Primetio sam neobičnu okolnost da je Christopher Ward naširoko voljen i cenjen, ali ovde na forumu minimalno (da ne kažem nimalo) zastupljen, te sam stoga rešio da podelim reč-dve o svojoj prinovi.
O samom imenu brenda ne vredi trošiti puno reči a ispasti pametan i reći ono što ne znaju već svi. Ja ih doživljavam kao začetnike savremenog mikrobrend koncepta, iako im proizvodnja već uveliko možda prerasta takve okvire. I najveća imena horologije morala su da počnu od malog, da ne kažem mikro, ali ono što je u poslednjoj deceniji pokrenulo lavinu prizvođača najrazličitijeg kvaliteta, porekla, posvećenosti i profilisanosti, kao da je počelo sa Christopher Wardom. Možda zvuči previše pretenciozno, ali ipak je ovaj proizvođač bio pionir direktne prodaje svojih satova krajnjem kupcu, bez učešća ovlašćenih distributera, a vrlo brzo se sa pravom pozicionirao i kao jedan od najboljih primera odlično balansirane, večito nedostižne ravnoteže: kvalitet-cena. Nakon prisvajanja jednog njihovog primerka, mogu da kažem da je zaista kvalitet koji se dobija za pare izvrstan. Ali krenimo redom…
Pre dolaska na ovaj forum voleo sam satove, ali malo šta znao o njima, posedovao uvek po nekoliko primeraka koje bih rotirao u skladu sa prilikom, a u mojoj ljubavi prema satovima postojale su samo dve konstante: smatrao sam da je svaki trošak veći od par stotina deviza na sat potpuna ludost (ili bahatost) i da jedini tip sata koji me nimalo niti privlači, niti mi je potreban, niti mi odgovara je dajver.
Mogu slobodno „okriviti“ pojedine članove ovog foruma i njihove tekstove što su se moji principi okrenuli naglavačke. Na stranu što sam počeo da opravdavam pojedine visoke cene (iako je trocifren broj i dalje u mom umu granica promišljanja o kupovini), ali još fascinantnije je što sam sa upoznavanjem nepreglednog sveta satova ne samo pronašao kompletnu jednu nišu dajvera koji mi se sviđaju, već detaljno počeo da planiram svoju sledeću kupovinu u tom smeru. Dakle rešio sam da najviše para što sam ikada potrošio na jedan sat bude upravo na dajver!
Nakon ovako opširnog uvoda čovek bi pomislio da sam detaljnom analizom zaključio da je dotični CW najbolji izbor i planski promislio kada bi trebalo sat kupiti, međutim kao jako nepromišljen čovek, uradio sam upravo suprotno. Sramota bi bilo tvrditi da nisam imao na umu i dotičan model, ali mi je od CW-a najviše zapao za oko bronzani C65 Ombre chronometer. Pored njega na poširokom spisku našao se skoro svaki mogući retro-skin-diver od Certine PH200, preko Orisa 65 i Yema Supermena, do Longines Legend Divera i Rado Captain Cook-a. Bilo je tu i nekih skromnijih mikrobrendova, ali koliko god mi se neki mikrobrend svideo, uvek mu je važan detalj kvario kompletnu sliku: bilo da je u pitanju neoriginalni dizajn, loš mehanizam, ili nešto peto.
Christopher Ward C65 Trident je po svim tačkama superioriniji od sličnih mu satova u cenovnom rangu a po mnogo čemu i od nekih skupljih „rasnih“ primeraka:
Sa svojih 41mm kućišta spada u prosečnu veličinu (možda naginje ka manjim satovima kada su dajveri u pitanju, ali to nikako nije slučaj i doćićemo do toga), ali debljina od 11.55mm ga svrstava medju najtanje satove iz ove kategorije.
Uz skulptorski oblikovano kućište sa nekoliko ispresecanih ravni na kojima se smenjuju različite vrste obrade čelika, profil ovog sata pobeđuje na svim takmičenjima lepote među dajverima, a dobrano konkuriše i najotmenijim dress satovima. Interesantno je da je i verzija sa automatskim mehanizmom spakovana u isto kućište, iste debljine.
Prelepo zakrivljen profil pedantno brušenih i poliranih površina dopunjen je tankim bezelom značajno oborenim ka spoljašnjim ivicama i izrazito ispupčenim safirnim staklom, oštrih ivica, što bi se reklo box crystal. Mršav bezel od aluminijuma i ispupčeno safirno staklo ne samo što pojačavaju skladnu igru oblika kućišta već i ostavljaju retro utisak na satu čiji osnovni karakter na prvu loptu koketira sa starim vremenima, iako ima dosta elemenata modernog dizajna.
Celim obimom obeležen markerima, plavi bezel okružuje cifer druge nijanse plave boje, koje su skladno komplementirajuće. Mat plavi cifer mi je na fotografijama delovao bezlično i veliki sam ljubitelj bilo kakve druge vrste obrade (sunburst, tekstura, visoki sjaj…) i stoga sam mislio da je crna verzija estetski tačnija, međutim fascinantno je koliko nijansi plave ovaj sat ume da pokaže pod različitim svetlom.
Mnogo ljudi zamera ispis imena brenda kod markera za 9 sati, meni se istinski ova pozicija sviđa, zato što je drugačija, neobična, i dovoljno skladna iako je u pitanju dosta štampanih karaktera. Ruku na srce utisnuti logo ispod 12h je u tom slučaju zaista suvišan, ali je ipak toliko diskretan da mi ni to ponavljanje brendiranja ne smeta. Sekundna skala je detaljno obeležena po ivici cifera u istoj beloj boji kao i ime brenda, dok su markeri, blago uzvišeni na podlozi, u nijansi narandžaste koja imitira radijumske markere starih vremena. Arapski brojevi 6 i 12 su možda jedino nesrećno rešenje na ovom ciferu i ne razumem zašto nisu kao i ostali markeri blago izdignuti, već su jeftino naštampani na cifer.
Font brojeva korespondira sa kazaljkama za sate i minute, koje govore modernim dizajnerskim jezikom. Oborenih ivica, u obliku kriket palice (poprilično sam siguran da ova kategorija oblika kazaljki ne postoji, ali mene nesumnjivo podsećaju baš na to) ujedno su kapitalne veličine, ali i elegantne i prefinjene, baš kao i kućište sata. Drago mi je da u ovom slučaju dizajneri nisu olako preuzeli oblike velikih strela i time utemeljili retro stil, već ponudili nešto novo, sveže i drugačije. Sekundara je naravno u karakterističnom obliku trozupca i kod nje nema nikakve greške. Čak je vrh iluminiran, što samo pojačava igru oblika jedne skoro dvodimenzionalne kazaljke.
Kada smo kod iluminacije ovo je objektivno najveća mana sata. Iluminacija je blago rečeno-JADNA. Na bezelu je samo jedna majušna tačkica, gorespomenuti vrh sekundare uopšte ne postoji u mraku, a markeri nakon uticaja direktnog svetla su u stanju da sijaju nekih 30ak sekundi, dok kazaljke ne uspevaju više od 15s. Kada bih na jednoj ruci nosio ovaj sat, a na drugoj svoj SNK385 i ušao iz osunčanog prostora u mračan hodnik garantujem da bi Seiko više i jače svetleo, što je za jedan dajver, ma koliko on bio dressy veliki poraz.
Sa druge strane kućišta je masivno reljefni poklopac peskirane površine sa koje se izdiže polirani trozubac i polirani ispisi o osnovnim informacijama. Jedna od njih je i 15atm vodootpornosti, što će mnogima zvučati premalo za diver, ali imajući u vidu da ovaj model dosta koketira i sa sportskom elegancijom i sa retro dizajnom, po oba merila je 150m sasvim očekivano. Ja ne umem da ronim, tako da skromna vodootpornost kojoj ne ide u prilog nezašrafljiva krunica sasvim zadovoljava potrebe letnjeg sata. Sudeći po trenutnim okolnostima u svetu, ovog (i ko zna još koliko leta) jedina voda koju će ovaj sat videti je prilikom besomučnog pranja ruku nakon pipanja bilo kojih javnih površina. Krunica je kao i pozadina kućišta potpisana u istom stilu: ispupčenog poliranog logotipa koji se izdiže iznad peskirane površine.
Kako nisam preveliki ljubitelj metalnih narukvica, sasvim logično je bilo da svoj dajver naručim sa upravo takvom narukvicom! Moram priznati da je ovo prvi put da držeći uživo sat shvatam značenje „kvalitetne izrade“ narukvice. Prefinjeno, skoro satensko brušenje, veličina linkova, njihov oblik, težina narukvice, sve je savršeno. Dopunjeno odlično osmišljenom kopčom sa mehanizmom za fina podešavanja na klik-vrhunska stvar!
Ispod prelepog cifera, i iza vešto dizajniranog poklopca krije se švajcarski mehanizam Sellita SW210-1. Ručno navijanje je nešto što je ozbiljno počelo da nedostaje mojoj skromnoj kolekciji tako da je ovo bio jedan od ključnih faktora odluke za baš ovaj model. Šteta što poklopac nije proziran da može da se uživa u pogledu mehanizma, koji uprkos svojoj skromnoj završnoj obradi sigurno deluje fascinantno, kao što svaki mehanizam na ručno navijanje deluje lepše od svog automatskog pandana. CW nigde ne iznosi koji je grade mehanizma u pitanju, tako da bih najpre pomislio da je standard. S druge strane uputstvo navodi da su maksimalna odstupanja +-15s, što korespondira sa Top razredom. Bilo kako bilo, u stvarnom životu ovaj primerak odstupa skromnih +1s dnevno.
Sve u svemu moj prvi švajcarac (koji to i nije, ali pssst), moj prvi sat na navijanje, moj prvi dajver i definitvno primerak koji štiklira sve moguće dizajnerske elemente koje bih mogao da poželim. Ipak, za ovaj sat su vezane 2 nesrećne okolnosti i vrlo je moguće da ga neću zadržati u svom vlasništvu.
Prva tužna priča tiče se mog buđelara i kupovine ovog sata. Naime, kako sam napomenuo na početku posta, nisam planirao uopšte ovaj model, razmatrao sam kada bih i kako mogao doći u posed nekog drugog sata, ali onda sam saznao za rasprodaju koja se odvijala u CW, međutim nažalost kasno. U trenutku razočaranja posve neplanski i nepromišljeno odlučujem se da pazarim „second best“ model, jer očigledno nisam sposoban da čekam i pratim povoljne ponude, da bih par dana nakon poručivanja sata po punoj ceni saznao da se rasprodaja nije završila i da se povremeno obnavljaju nove zalihe za razduživanje. Mislim da sam jedini čovek koji je od Christopher Warda kupio sat po punoj ceni u proteklih mesec dana!
Ipak ne bi mi bilo žao što sam ispao magarac, jer mislim da sat vredi i pune cene ali imam jedan ozbiljan „problem“ na koji pokušavam da se naviknem, ali ako ne uspem moraću da ga ili vraćam ili preprodajem. Na početku opisa sam pomenuo njegove prilično prosečne dimenzije, i iako nisam ljubitelj velikih satova mislio sam da do 41mm mogu ići, posebno imajući u vidu tanak profil sata. Međutim upravo taj tanki i zaobljeni profil koji grli ručni zglob, stvara utisak više nekakve narukvice nego sata, a 22mm široka narukvica i uski bezel nimalo ne pomažu u ostvarivanju utiska da je sat manji nego što jeste. Tako da dok ga gledam iz ruke deluje fascinantno i prefinjeno, ali čim ga stavim NA ruku imam utisak da sam uzeo tuđi sat, verovatno nekog džina i ne mogu da se naviknem na njegovu veličinu.
Primetio sam neobičnu okolnost da je Christopher Ward naširoko voljen i cenjen, ali ovde na forumu minimalno (da ne kažem nimalo) zastupljen, te sam stoga rešio da podelim reč-dve o svojoj prinovi.
O samom imenu brenda ne vredi trošiti puno reči a ispasti pametan i reći ono što ne znaju već svi. Ja ih doživljavam kao začetnike savremenog mikrobrend koncepta, iako im proizvodnja već uveliko možda prerasta takve okvire. I najveća imena horologije morala su da počnu od malog, da ne kažem mikro, ali ono što je u poslednjoj deceniji pokrenulo lavinu prizvođača najrazličitijeg kvaliteta, porekla, posvećenosti i profilisanosti, kao da je počelo sa Christopher Wardom. Možda zvuči previše pretenciozno, ali ipak je ovaj proizvođač bio pionir direktne prodaje svojih satova krajnjem kupcu, bez učešća ovlašćenih distributera, a vrlo brzo se sa pravom pozicionirao i kao jedan od najboljih primera odlično balansirane, večito nedostižne ravnoteže: kvalitet-cena. Nakon prisvajanja jednog njihovog primerka, mogu da kažem da je zaista kvalitet koji se dobija za pare izvrstan. Ali krenimo redom…
Pre dolaska na ovaj forum voleo sam satove, ali malo šta znao o njima, posedovao uvek po nekoliko primeraka koje bih rotirao u skladu sa prilikom, a u mojoj ljubavi prema satovima postojale su samo dve konstante: smatrao sam da je svaki trošak veći od par stotina deviza na sat potpuna ludost (ili bahatost) i da jedini tip sata koji me nimalo niti privlači, niti mi je potreban, niti mi odgovara je dajver.
Mogu slobodno „okriviti“ pojedine članove ovog foruma i njihove tekstove što su se moji principi okrenuli naglavačke. Na stranu što sam počeo da opravdavam pojedine visoke cene (iako je trocifren broj i dalje u mom umu granica promišljanja o kupovini), ali još fascinantnije je što sam sa upoznavanjem nepreglednog sveta satova ne samo pronašao kompletnu jednu nišu dajvera koji mi se sviđaju, već detaljno počeo da planiram svoju sledeću kupovinu u tom smeru. Dakle rešio sam da najviše para što sam ikada potrošio na jedan sat bude upravo na dajver!
Christopher Ward C65 Trident je po svim tačkama superioriniji od sličnih mu satova u cenovnom rangu a po mnogo čemu i od nekih skupljih „rasnih“ primeraka:
Sa svojih 41mm kućišta spada u prosečnu veličinu (možda naginje ka manjim satovima kada su dajveri u pitanju, ali to nikako nije slučaj i doćićemo do toga), ali debljina od 11.55mm ga svrstava medju najtanje satove iz ove kategorije.
Uz skulptorski oblikovano kućište sa nekoliko ispresecanih ravni na kojima se smenjuju različite vrste obrade čelika, profil ovog sata pobeđuje na svim takmičenjima lepote među dajverima, a dobrano konkuriše i najotmenijim dress satovima. Interesantno je da je i verzija sa automatskim mehanizmom spakovana u isto kućište, iste debljine.
Celim obimom obeležen markerima, plavi bezel okružuje cifer druge nijanse plave boje, koje su skladno komplementirajuće. Mat plavi cifer mi je na fotografijama delovao bezlično i veliki sam ljubitelj bilo kakve druge vrste obrade (sunburst, tekstura, visoki sjaj…) i stoga sam mislio da je crna verzija estetski tačnija, međutim fascinantno je koliko nijansi plave ovaj sat ume da pokaže pod različitim svetlom.
Mnogo ljudi zamera ispis imena brenda kod markera za 9 sati, meni se istinski ova pozicija sviđa, zato što je drugačija, neobična, i dovoljno skladna iako je u pitanju dosta štampanih karaktera. Ruku na srce utisnuti logo ispod 12h je u tom slučaju zaista suvišan, ali je ipak toliko diskretan da mi ni to ponavljanje brendiranja ne smeta. Sekundna skala je detaljno obeležena po ivici cifera u istoj beloj boji kao i ime brenda, dok su markeri, blago uzvišeni na podlozi, u nijansi narandžaste koja imitira radijumske markere starih vremena. Arapski brojevi 6 i 12 su možda jedino nesrećno rešenje na ovom ciferu i ne razumem zašto nisu kao i ostali markeri blago izdignuti, već su jeftino naštampani na cifer.
Font brojeva korespondira sa kazaljkama za sate i minute, koje govore modernim dizajnerskim jezikom. Oborenih ivica, u obliku kriket palice (poprilično sam siguran da ova kategorija oblika kazaljki ne postoji, ali mene nesumnjivo podsećaju baš na to) ujedno su kapitalne veličine, ali i elegantne i prefinjene, baš kao i kućište sata. Drago mi je da u ovom slučaju dizajneri nisu olako preuzeli oblike velikih strela i time utemeljili retro stil, već ponudili nešto novo, sveže i drugačije. Sekundara je naravno u karakterističnom obliku trozupca i kod nje nema nikakve greške. Čak je vrh iluminiran, što samo pojačava igru oblika jedne skoro dvodimenzionalne kazaljke.
Kada smo kod iluminacije ovo je objektivno najveća mana sata. Iluminacija je blago rečeno-JADNA. Na bezelu je samo jedna majušna tačkica, gorespomenuti vrh sekundare uopšte ne postoji u mraku, a markeri nakon uticaja direktnog svetla su u stanju da sijaju nekih 30ak sekundi, dok kazaljke ne uspevaju više od 15s. Kada bih na jednoj ruci nosio ovaj sat, a na drugoj svoj SNK385 i ušao iz osunčanog prostora u mračan hodnik garantujem da bi Seiko više i jače svetleo, što je za jedan dajver, ma koliko on bio dressy veliki poraz.
Kako nisam preveliki ljubitelj metalnih narukvica, sasvim logično je bilo da svoj dajver naručim sa upravo takvom narukvicom! Moram priznati da je ovo prvi put da držeći uživo sat shvatam značenje „kvalitetne izrade“ narukvice. Prefinjeno, skoro satensko brušenje, veličina linkova, njihov oblik, težina narukvice, sve je savršeno. Dopunjeno odlično osmišljenom kopčom sa mehanizmom za fina podešavanja na klik-vrhunska stvar!
Prva tužna priča tiče se mog buđelara i kupovine ovog sata. Naime, kako sam napomenuo na početku posta, nisam planirao uopšte ovaj model, razmatrao sam kada bih i kako mogao doći u posed nekog drugog sata, ali onda sam saznao za rasprodaju koja se odvijala u CW, međutim nažalost kasno. U trenutku razočaranja posve neplanski i nepromišljeno odlučujem se da pazarim „second best“ model, jer očigledno nisam sposoban da čekam i pratim povoljne ponude, da bih par dana nakon poručivanja sata po punoj ceni saznao da se rasprodaja nije završila i da se povremeno obnavljaju nove zalihe za razduživanje. Mislim da sam jedini čovek koji je od Christopher Warda kupio sat po punoj ceni u proteklih mesec dana!
Ipak ne bi mi bilo žao što sam ispao magarac, jer mislim da sat vredi i pune cene ali imam jedan ozbiljan „problem“ na koji pokušavam da se naviknem, ali ako ne uspem moraću da ga ili vraćam ili preprodajem. Na početku opisa sam pomenuo njegove prilično prosečne dimenzije, i iako nisam ljubitelj velikih satova mislio sam da do 41mm mogu ići, posebno imajući u vidu tanak profil sata. Međutim upravo taj tanki i zaobljeni profil koji grli ručni zglob, stvara utisak više nekakve narukvice nego sata, a 22mm široka narukvica i uski bezel nimalo ne pomažu u ostvarivanju utiska da je sat manji nego što jeste. Tako da dok ga gledam iz ruke deluje fascinantno i prefinjeno, ali čim ga stavim NA ruku imam utisak da sam uzeo tuđi sat, verovatno nekog džina i ne mogu da se naviknem na njegovu veličinu.
. Nadam se da ćeš se navići na sat.
...oni valjda cesto valjaju i onaj 20% kupon. Drug je uzeo Trident 600 na rasprodaji pa na njemu iskoristio 20% i ispao ga prilicno jeftino za to sto predstavlja.
