Dobar novinski članak koji sam pročitao/la

Kad već tekst govori o bazenima i kupanju, evo nekih sitnica koje mogu biti zanimljive:

- Pored auto-puta kod Studentskog grada, u ravni sa zgradom Genexa, nekada je bio bazen na otvorenom. Koliko mi je poznato, zatrpan je krajem šezdesetih ili početkom sedamdesetih, a tu se sada nalaze stambene zgrade i relativno mala livada.
- Nekada je jedno od najpoznatijih beogradskih kupalušta bilo na Ušću, otprilike od picerije Asterix ka Brankovom mostu, ali je zatvoreno iz bezbednosnih razloga i zbog zagađenja. Danas se duž kupališta nalazi kej sa splavovima. Plaža se nekada zvala Nica, a evo jedne njene slike sa interneta:
37837109_2048415025422193_1927803114555965440_n.jpg


- Deo gde se danas nalaze opština Novi Beograd, Savezno izvršno veće, Novi merkator i blok 30 nekada je bio močvara i tu se moglo pecati i kupati, a evo i jedne fotografije iz perioda kada je građena zgrada SIV-a:
SIV-nekada.jpg
- Žitelji onoga što je danas Novi Beograd nekada su se kupali i u kanalu Galovica, koji i danas postoji. Fotografija je napravljena telefonom pre više godina pa zato nije kvalitetna:
IMG_0243.jpg
- Stanovnici današnje Bežanijske kose možda nisu mogli da se kupaju baš u reci, ali su mogli da se kupaju u vinu. Savremeno naselje koje se proteže otprilike između Studetnskog grada, Sportskog centra 11. april, auto-puta i Tempa bilo je pod njivama i vinogradima. Vinogradi su se prostirali do Zemuna, otprilike do fabrike Navip, koja je pre 2. svetskog rata bila vinarija. Deo prema blokovima se zvao Donje polje ili Bežanijske širine, a tu je bilo bara za kupanje i ribolov. Danas se tu nalaze novobeogradski blokovi.
- I Sava i Dunav su donekle izmenili tok, a mnogi koji šetaju duž Zemunskog keja pogrešno misle da šetaju uz Dunav. Oni zapravo šetaju uz Duanvac, rukavac Dunava, koji teče između Velikog ratnog ostrva i banatskog dela Beograda.
 
Last edited:
Nemam ništa lepo da kažem u vezi članka, i kako se čini surove realnosti, pa ću se suzdržati. Ceo članak govori gde se stiglo sa čuvenom reformom obrazovanja. U ovom slučaju sa reformom srpskog jezika.
Zadnjih skoro 20 godina slušam o toj čuvenoj reformi. Kako ko dođe na vlast reformiše obrazovanje, sve veliki reformatori. Za 20 godina reformisali bi svemirski program. Na kraju jedan od rezultata "reforme" obrazovanja je taj da deca na času srpskog jezika uče upotrebu emotikona da ne kažem smajlija.
Citat iz članka:
- Komunikacija ne može biti štetna. To što neko ne radi po pravilima na koje smo mi navikli, ne znači da nije u pravu - kaže Svetlana Medar. - Jezik je živa materija koja teži ekonomiji i takvu prirodu jezika ne treba zanemariti. Ideja je da se deca opismene i da koriste emotikone, to jest da znaju da ih koriste na pravi način. Kultura, kao i način života su se promenili poslednjih decenija, a jezik mora to da prati.

Komunikacija je verovatno i urlanje, mogli su i to uvesti.
"Ideja je da se deca opismene i da koriste emotikone..." - opismeniti decu tako što će smanjiti broj lektira a uvesti upotrebu smajlija. Da nije žalosno bilo bi smešno.

Verovatno nije dosta onih koji ne znaju da slože prosto proširenu rečenicu, pišu dali i neznam (spojeno), kažu eno su, i sa sve, pa hajde sada i smajlije da izučavamo. To je nauka.

Nisam učio smajlije, čitao sam lektire, deo Gorskog vijenca i danas znam napamet, nisu me reformisali. Izgleda da su me nastavnici i profesori školovali po nekom zastarelom, nazadnom sistemu koji je po svemu sudeći toliko nazadan da ni posle 20 godina na uspevaju da ga reformišu.

Jesam li napisao da ću se suzdržati komentara? E pa nisam.
Za kraj da ubacim jedan smajli, nisam ih izučavao u školi ali ovaj je više nego odgovarajući.krsti.gif

A evo ga i članak:
Đaci uče smajlije, dok je lektire sve manje | Društvo | Novosti.rs
 
Last edited:
skydrummer said:
...
Click to expand...

Joj, gde nađe ovo? O celoj priči bih mogao da napišem deset strana, ali nažalost, situacija je mnogo kompleksnija. Ukoliko počnemo od samih emotikona, paradoks je da se u nastavu uvodi nešto što učenici znaju bolje od nastavnika. Nesrećni nastavnik će objasniti za šta se koriste emotikoni kao što su :lol:, :congrats:ili:nono:, ali verujem da će neko predavati da npr. :beer: promoviše alkoholizam. I lično koristim ovaj emotikon na ovom forumu, ali što se tiče moje konzumacije tečnosti, ukoliko izuzmemo vodu, u poslednjih desetak dana se svodi na čajeve, jednu ili dve tople čokolade i šejk sa šumskim voćem (ima na poslu, hvala vlasniku kafića). O mnogim drugim emotikonoma ne bih ni trošio reči.

With all due respect (tradicionalni izraz koji se koristi u Šumadiji), uneo bih ispravku za konstataciju da se reforme dešavaju kako ko dobije vlast,jer reforme zapravo ne radi ministar član stranke XY, već jedna te ista ekipa raznoraznih savetnika. Svakom ministru je ta ekipa dobra jer se može pohvalti da je nešto izmenio, oni sami opravdavaju svoje bitisanje, i svima dobro. Pomenuta ekipa naprosto pročita na internetu šta je cool, turbo, mega i slično, napiše da se ovako ili onako radi „u Šveckoj”, u EU (teška laž, jer i u mnogim državama iste te EU postoje varijacije u pristupima obrazovanju, školama i sl.), pa od nečega što su videli na studijskom boravku fokusiranom na šoping ili pročitali na internetu uspevaju da naprave cirkus koji uništava ionako srozano obrazovanje. Bilo da govorimo u univerzitetskom obrazovanju, koje mi je poznato iz prve ruke, bilo o prethodnom, situacija se svodi na sledeće: prepiše se neka generalno dobra ideja, ali se u praksi katastrofalno primeni. Nadam se da nije problem da napravim paralelu sa univerzitetskim obrazovanjem, ali evo na šta se svodi: jedan formalno isti program za školovanje postoji i kod nas i u Gracu, gde sam imao prilike da boravim. U Gracu se na isti program može upisati bukvalno svako i godišnje upišu npr. 120 studenata, a program završi petoro, pa se diplomci bukvalno mogu se nabrojati na prste jedne ruke. Ako bi kod nas isti broj ljudi završio isti program nastao bi zemljotres, jer onda bi ili profesori bili proglašeni za ljudoždere, ili bi program bio proglašen neadekvatnim. S druge strane, nisam čuo da se iko buni što npr. pilotsku školu neće završiti onaj koji ne ispunjava uslove jer je poznato da je nesposobnjaković za komandama nečega što leti brzinom od 800-900 km/h na 10.000 metara recept za katastrofu. Naravno, kod nas postoji problem malih bogova za katedrom, ali i to se može iskoreniti ako ima volje.

Da se vratim na temu - iako je sasvim tačno da se obim lektire smanjuje, problem je što se ni na koji način ne razvija pismenost. Kada kažem pismenost, ne mislim samo na to da su neznam, ne ću ili rećiću neispravni, već da mnogi naprosto ne umeju da sroče ni najjednostavniju informaciju koju treba staviti na papir/internet. Razumem da je većina pisanih sadržaja sa kojima smo u dodiru nepismeno sročena, tj. ono što se može pročitati na društvenim mrežama, ali nikome nije zabranjeno ni da čita pismeno sročene tekstove.

Ako se vratimo na književnost, ni svi sagovornici u članku ne shvataju suštinu. Osnovni problem kod razvijanja književnog tumačenja jeste na tome što se insistira na unapred datom mišljenju, a ne na argumentaciji, ili na kvazi-književnim temama koje završavaju praznorečjem ili lupetanjem. Evo i primera: verujem da je 99% članova foruma imalo teme kao što su npr. „Beskrajni plavi krug i u njemu zvezda”, „Proleće u mom mestu” i slično. S druge strane, ne verujem da je iko ko se ovde školovao imao temu kao npr. „Pušenje bi trebalo potpuno zabraniti” ili „Odelo ne čini čoveka - za i protiv”. Teme koje sam naveo su primer onoga što se na engleskom naziva argumentative essay, a svodi se na to da učenik treba da napiše sastav u kome daje argumente u korist neke tvrdnje, opovrgava je ili naprosto upoređuje argumente za i protiv. Ovo je veoma bitno za svakodnevne odluke, kao npr. da li kupiti proizvod X ili Y (ne bih o nama kao ljubiteljima satova, jer satitis je boles' :D), da li postupiti ovako ili onako i slično.

Drugi problem koji nisu ni dotakli jeste tumačenje književnog dela prema datim smernicama, što je sumanuto sa stanovišta nauke o književnosti. U tumačenju književnih dela postoji mnoštvo pravaca, ali poenta je u sledećem - svako književno delo se može gledati sa više aspekata. Evo nekih tema koje su uobičajene u anglosaksonskom svetu: „Da li je Šekspir plagijator?”, „Može li se reći da je Šekspir bio fašista kada je gradio Šajlokov lik?” (glavni lik 'Mletačkog trgovca') ili „Rasizam u romanu 'Tom Sojer'” (upotreba reči nigger kada se govori o crncima, koja je danas uvredljiva otprilike kao kada bismo rekli 'prljava ciganštura'). Baš bih voleo da vidim teme tipa „Mitomanija i nekrofilija u pesmama kosovskog ciklusa” ili „Naivnost srpskog romantizma", mada mi se čini da se to neće baš uskoro desiti.

Sledeći problem kod nastave književnosti jeste i nepoznavanje savremene književnosti, koja se u glavama autora programa završava pre nekoliko decenija, kao i nedovoljan broj izbornih dela i alternative u čitanju lektire. Ovo poslednje znači da bi u slučaju mnogih pisaca trebalo učeniku prućiti izbor da li da pročita delo A ili B. Npr. ako se rade Šekspirove komedije, učenik bi mogao da bira između Bogojavljenske noći ili Veselih žena vindzorskih i slično.

Konačno, obrada književnosti se često svodi na prepričavanje i oduzima vreme nastavi jezika. Ukoliko ste pročitali neku knjigu prepričanu na internetu možete dobiti peticu bez problema, ali nećete moći da uradite temu koja se bavi pitanjem kao npr. da li je junak X postupio pravilno ili da li je karakterizacija likova u delu Y crno-bela, tj. da li su likovi čisti pozitivci ili negativci.

Simpromatično je da neko ko predaje srpski i danas je pred penzijom i nije morao da pročita baš mnogo dela i da se sa tada naučenim gradivom bez po muke može dočekati penzija bez neke dokvalifikacije iako su od tada napisana brda knjiga. Čak i ova „koleginica” koja na kraju članka lupeta o komunikaciji očigledno samo ponavlja reformatorske parole. Sasvim je tačno da jezik teži ekonomičnosti (ona je rekla 'ekonomiji', ali da ne ulazim i u to), ali to se rešava malo drugačije i na drugom nivou. Neka se zapita zbog čega mnogi naši tekstovi sadrže gomilu bespotrebnih fraza koje ništa ne znače. Ako neko hoće svakodnevni primer iz medija, evo ga: Pripadnici/Službenici Ministarstva unutrašnjih poslova lišili su slobode XY. U prevodu - policija je uhapsila XY. Možda prva verzija rečenice može da stoji u nekom njihovom izveštaju, ali običan novinski članak bi svakako mogao da bude jednostavniji.
 
Last edited:
Nešo, u potpunosti se slažem sa tvojim razmišljanjem. Ali dodao bih da problem sa obrazovanjem nije samo naš, već je slična situacija i u drugim zemljama, čak i onim mnogo razvijenijim i bogatijim od naše. Srozavanje nivoa obrazovanja traje već dosta dugo, decenijama. Upravo spremam jedan tekst na sličnu temu pod radnim naslovom: "Gde je iščezlo naše znanje ili kako smo postali glupi?", koji je nije namenjen našem forumu i mislim da je tema veoma kompleksna.
Evo i jedne prikladne sličice, za koju smatram da nije daleko od istine

IMG-62f187466416529c2afbba9f0baefa54-V.jpg
 
O ovome bi se stvarno imalo mnogo šta reći na mnogo nivoa.
A mene ,eto, mrzi ;)

Evo samo jedan primer iz života -

Moja supruga predaje engleski jezik osnovcima i srednjoškolcima.
Njen najveći profesionalni izazov se sastoji u sledećem-Kako naučiti strani jezik nekoga ko ne poznaje ni maternji?

Ogroman broj dece između 4. i 8. razreda (uz veliki broj srednjoškolaca) ne ume smisleno da prepriča (na srpskom) najprostije stvari. Recimo-kako je proveo dan.

Poznavanje naše gramatike da ne pominjem.

Shvatanje pročitanog novinskog članka je nepojmljiv uspeh.
Izvlačenje vlastitog zaključka iz više datih informacija- to im izaziva bol.To ne umeju. Niko ih nije ni učio tome.

Reformu školstv sprovodi država i školstvo je UVEK i svuda onakvo kakvo to država želi.
Nije u pitanju da oni koji reformišu školstvo ne znaju kako bi to trebalo.Znaju.
Ali im ne odgovara.
Svaka država na svetu sistematski uzgaja jedan veći broj nepismenih debila jer su oni najpodložniji uticaju lokalne propagande.
Bez obzira da li im se sugeriše da prebace petogodišnji plan , da idu u rat, da mrze komšije ili da im je nikada bolje.
Oni će sve da poslušaju i u sve će da poveruju.

Kažem svaka država to radi-u određenoj meri.
Ovde preteraše.

Neka svako vaspitava i spasava svoju decu kako zna i ume.
Država uvek gleda svoje interese.
Interesi države nisu nužno i interesi naše dece.
 
Last edited:
Piksi, potpuno si u pravu, a tekst bih voleo da pročitam kada bude objavljen. Ako mogu da zamolim, pošalji link ili izdanje kada bude gotov (može na PP, naravno), a i sam sam radio neko slično istraživanje, mada je bilo ograničeno na nastavu engleskog. Taj rad sam predao i čekam da se objavi zbornik.

Ako mogu da dodam, čuo sam od kolega iz Skandinavije da na mnogim fakultetima već imaju kurseve koji su zamišljeni da popune rupe u znanju iz srednje škole, a od onih iz Holandije da planiraju (ili su već uveli) da se školska godina deli na neka tromesečja, što će tek da napravi cirkus. Pravo da kažem, ne znam zašto evropskim obrazovanjem upravljaju kreteni, a bojim se da će se celom kontinentu to kroz koju deceniju obiti o glavu. Nemački univerziteti su generalno ozbiljniji, a valjalo bi da postanu uzor za mnoge druge zemlje.

Da se ja pitam, preuzeo bih mnoga rešenja iz Japana ili Koreje. I jedni i drugi su do juče živeli od šake pirinča i nisu imali ništa, Japanci maltene sede jedan drugom na glavi, ali imaju tehnologiju koju će i veliki deo Evrope videti za deset godina. Kao i mnoge firme iz Koreje, Hyundai do juče nije znao da napravi ni bicikl, a danas beleži rast prodaje automobila, dok ko zna koliko ljudi koristi Samsungove uređeje.

Eto, neki valjano obrazovani imaju Toyotu, Mitubishi, Samsung, Hondu, Suzuki, Hyundai, Nissan i slično, a nekima se privreda svodi na pekare i kladionice, mada je to već druga priča...

VLADAN P said:
...
Click to expand...

Samo da dodam komentar na ono što je koleginica već primetila - najteža pitanja koje postavljam na testovima glase ovako: objasnite svojim rečima šta znači X, navedite šta ne valja u definiciji Y (definiciju često i stavim), navedite primere za pojavu Z, ali ne one iz udžbeinka ili sa predavanja. Kada dam takva pitanja, ne moram ni da gledam da li će neko prepisivati i bukvalno mogu da izađem i pijem kafu.
 
Last edited:
You must log in or register to reply here.
Back
Top