Zanimljiva tema.
Estetika je zaista subjektivan pogled na određeno stanje stvari ali nije na odmet napomenuti, zašto se neki satovi pojavljaju sa belom pozadinom prozora ili zašto nije sve u ravnoteži.
Ne radi se o nikakvoj nesposobnosti, nespretnosti ili nesmotrenosti dizajnera, jer harmoničnost predstavlja jednu od početnih tema u osnovnoj školi dizajniranja, nego o običnom namernom ispostavljanju određenog elementa sata.
Kada je Rolex 1945 godine prvi u istoriji izašao sa automatskim datumskim displejom, radilo se o velikom unapređenju u industriji i njegovi dizajneri su to ispostavili sa belom pozadinom prozora. Da ne napominjem, kako su tek taj elemenat ispostavili 1966 godine, kada je izašao model sa referencom 1680 - prvi Submariner sa komplikacijom datuma. Ne samo, da se našao sa belom pozadinom prozora, nego su sve zajedno ispostavili sa ciklopom. 55 godina kasnije, to još uvek više nego funkcioniše.
Zbog toga i danas imamo ogromno satova sa crnim, plavim, zelenim, srebrnim, sivim, smeđim brojčanicama i neskladnim običnim belim prozorom iz jednostavnog razloga, jer dizajner želi ispostaviti taj elemenat na satu. I meni je puno draži Hamilton Intramatic sa crnim pozadinom datuma. Ali ako je neko mogao, da se domogne do opisa utisaka tog sata iz 1969 godine, kada se prvi put pojavio (tada nisu postajali reviewi kao danas) moći će da pročita, da je trkačkim entuzijastima, kojima je taj sat bio namenjen, smetala ista boja hronografskih podbrojčanika i datuma, jer im je to odvlačilo pažnju prilikom čitanja podataka pri velikoj brzini. Čak je išlo tako daleko, da se postavljalo pitanje svrhe komplikacije datuma na sportskom hronografu. Da li najuticajniji sportki hronografi u istoriji (Omega Speedmaster, Rolex Daytona, Heuer Autavia ili Universal Geneve Nina Rindt) uopšte sadržavaju komplikaciju datuma? Ne.
Danas je funkcija Intramatatica sasvim drugačija nego pre 52 godine. Više nema crnu pozadinu prozora jer su ga želeli staviti u formalnije vode i time mu proširiti spektar upotrebe iz sportskog u svakodnevni sat.
Fora Longines Hydroconquesta je baš u oversized indeksima 12, 6 i 9. To je model, koji se prvi put pojavio 2006 godine. To je bilo vreme potpune ekspanzije ETA Valjouxa 7750 i podbrojčanika na istim pozicijama. Hydroconquest nije hronograf i nema podbrojčanike ali je zbog toga na iste pozicije stavio te velike brojeve i time direktno udario u podsvest ogromnog broja opčinjenih kupaca. Kada su 2012 godine izašli sa samo dva oversized indeksa (6 i 12), nije se ponovio uspeh osnovnog modela. A taj sat je bio daleko usklađeniji od inicijalnog Hydroconquesta. Nakon dve nepune godine su ga sklonili iz proizvodnje a osnovna varijanta se još uvek proizvodi. Prodane količine su najbolji dokaz, da različitost donosi uspeh. Ko bi danas znao za Picassa, da je ostao u svojoj prvoj fazi, gde su ljudi na platnima izgledali potpuno isti kao na fotografijama.
Obratite pažnju na portofolio A. Lange & Sohne, kod koga je datum daleko najznačijniji elemenat dizajna. On nije ispostavljen samo Big Date komplikacijom, od koje je svaki broj u svojem prozoru, nego ćete videti i da drap, sivu, srebrnu, crnu, plavu boju brojčanika ubija baš bela pozadina u tim ogromnim prozorima.
Pogledajate Patek Philippe Annual kalendare. Videćete hrpu modela gde potpunu harmoniju kolorita potpuno demolira bela pozadina datumskih prozora. To su proizvođači, gde je svaki potez hiljadu puta povučen, pre nego što je ustoličen. Harmonija je jako lepa i prijatna ali može da bude i dosadna. Milion puta dokazano u milion različith oblasti.
) da to definitivno ne može biti slučaj sa satovima koji koštaju par hiljada € (IWC, Tudor) ili par desetina ili više hiljada € (Patek Philippe).
