Haifisch23
Well-known member
Hvala Nešoni! Radije ću ostati kod rock'n'rollla i horologije a hororlogiju, odnosno poliitku prepuštam profesionalcima.
Haifisch 23 - Moja kolekcija
- Thread starter Haifisch23
- Start date
Haifisch23
Well-known member
CITIZEN 8110 BULLHEAD AUTOMATIC CHRONOGRAPH A3198
1969 godinu možemo označiti, kao najuzbudljiviju godinu u istoriji horologije. Prosto je neverovatno, šta se desilo te godine. Partnerstvo Heuer-Breitling-Hamilton&Buren-Dubois Depraz predstavlja jedan od prvih automatskih hronografa, kalibar 11. Sa druge strane partnerstvo Zenith-Movado prvi u istoriji najavljuje automatski hronografski mehanizam simboličnog naziva El Primero a sa treće strane Seiko prvi izlazi na tržište sa automatskim hronografskim mehanizmom 6139. Uz sve to Omega Speedmaster je prvi sat, koji se šeta površinom Meseca.
Ali, ni ovde nije bio kraj. Na katolički Božić, 25.12.1969 Seiko predstavlja prvi komercijalni kvarc kalibar 3500 i počinje sa masovnom proizvodnjom pod nazivom Astron. Uskoro im se pridružuje Citizen, koji je već 1967 godine plasirao prvi tranzistroski kvarc sat pod nazivom Crystron. Revolucija počinje i u sledećim godinama, uz pomoć neočekivanog razvoja događaja na globalnom tržištu zlata, švajcarska industrija satova počinje, da se raspada. U fazi rapidnog uspona kvarčne ekspanzije, jedna od njenih najjačih karika, 1972 godine na tržište izbacuje dva automatska hronografska mehanizma, Citizen 8100 i Citizen 8110A. Prilično hrabra odluka, jer je već bio prisutan jak trend padanja potražnje za mehaničkim i automatskim satovima. Razlike između ova dva mehanizma su u njihovoj debljini (prvi meri 5,82 mm a drugi 6,72 mm) i u činjenici, da 8110 ima podbrojčanik za sate.
Tako dobijamo Citizenovu verziju izvanrednih bullhead satova, koji je dobio nadimak Easter Rabbit i doživeo masovnu popularnost širom sveta. Proizvodnja je trajala 8 godina i za to vreme, bilo je plasirano 21 različitih modela, koji su se uglavnom, razlikovali po boji brojčanika.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg čelika a njegovu posebnost čini oktagonski oblik.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 38,2 mm, visina 14,2 mm i dužina 38,0 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 40,2 mm, a između lugova 19,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 12. Potpisana je i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 11 i 1. Sve tri krunice su iz visoko poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 4,5 mm. Hronografski pušeri su vrlo manipulativni. Pokretanje, zaustavljanje i resetiranje štoperice je lako, ne pravi nikakve probleme i kazaljka štopera se lepo vraća u početnu poziciju. Sat ima jedinstven način postavljanja datuma i tekućeg dana. Datum se postavlja izvlačenjem glavne krunice na pozicju 1 i obrtanjem u desno, a tekući dan sa glavnom krunicom izvučenom u položaj 1 i pritiskanjem hronografskog pušera za resetiranje (pozicija 1).
Položaj krunice i hronografskih pushera na opisanim pozicijama daje ovom satu oblik glave bika sa rogovima i od tuda dolazi popularan naziv za ovakve modele. Oni sa nešto više romantike. pobrinuli se za nežniji nadimak: zečić sa istoka.
Bezel je fiksan. Napravljen je od čelika, širina iznosi 2,0 mm. Dvostran je i koso se spušta na osnovno kućište.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Sadržava osnovne podatke o satu iz kojih se može razabrati, da je proizveden marta, 1973 godine.
Završna obrada kućišta je karakteristična za vreme iz kojeg sat dolazi. Rubovi su oštriji nego kod današnjih modela ali su kvalitetno finiširani i ne iritiraju kožu prilikom nošenja. Može se reći, da je reč o izuzetno kompaktnom elementu sata, koji je masivan i stisnut u pre pomenuti oktagonski oblik. Sve to donosi osećaj neuništivosti ovog malog samuraja.
Staklo je mineralno. Uzdignuto je nad rub kućišta, odnosno nalepljeno je na takav način, da se čak i njegova ivica sa strane nalazi nad rubom kućišta. Površina se jedva primetno spušta prema sredini a njen prečnik iznosi 31,3 mm, što i ovako malom satu omogućava odličnu čitljivost i preglednost brojčanika. Uz to, ujedno i povećava vizuelni učinak veličine sata.
Brojčanik je šampanj boje. Ono što ga krajnje definiše su crni podbrojčanici za hronograf, časove i dan & datum, koji satu daju takozvani panda izgled i postavljaju ga u kontekst vanvremenskog. Drugu, veliku zanimljivost predstavljaju okomiti prozori za dan i datum na podbrojčaniku na poziciji 6. Brojčanik je uovičen crnom tahymetrskom skalom sa belim indeksima. Površina podbrojčanika je postavljena ispod površine brojčanika i satu daje privlačnu i zavidljvu dubinu.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Uovičeni su crnim rubovima i premazani sredstvom za luminaciju, koja posle 45 godina, ne pruža nikakve efekte. Početak svakog markera je kružnog oblika, koji je viši od ostale površine markera i ima važnost u današnjem vremenu, jer omogućava razlikovanje originalnong brojčanika od raznih aftermarket verzija, kod kojih je ceo marker u istoj visini.
Kazaljke su takozvane Pencil. Srebrne su, a unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Za odličan sportski i dinamičan izgled sata su najzaslužnije kazaljka hronometra i male kazaljke podbrojčanika, koje su narandžaste boje i odlično se uklapaju u dizajn i sportsku prirodu ovog proizvoda.
Originalna narukvica je napravljena iz nerđajučeg čelika. Sačinjena je iz jednog reda linkova, koji su odlično prilagodljivi ruci. Masivna je i dovoljno elastična, da se lepo uklapa u kvalitetan utisak, kojim ovaj sat odiše.
Širina kod lugova iznosi 20,5 mm i spušta se na 16,5 mm kod kopče.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika i potpisana je. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Citizen 8110A. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 28.800 b/hi ima rezervu snage od 40 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 30 minuta, flyback (resetiranje štoperice sa samo jednim pritiskom, na nultu poziciju i onda odmah nakon toga nastavljanje merenja vremena), dan i datum.
Pošto se radi o vertikalno postavljenom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat. Pošto sat nema klasičnu sekundaru, ovo je zaista dobrodošla činjenica, jer je fascinantno posmatranje klizenja sekundare na obrtajima od 28.800 poluoscilacija na sat.
Radi se o odličnom mehanizmu, koji je naišao na izuzetan prijem kod stručne javnosti, kao i sa strane tržišta. Čak i sa funkcijom flyback, satovi sa ovim mehanizmom nisu cenovno odstupali od konkurencije. Njihova prosečna cena je iznosila oko 150 $ i bili su u istom rangu kao Seiko sportski hronografi tog vremena. Pored atraktivnog izgleda, izuzetno sportskog karaktera, ovo je jedan od važnijh segmenta, koji su uticali na visoku popularnost modela.
U početku 80-tih godina, potražnja za automatskim satovima dostiže najnižu tačku, pa Citizen naglo prestaje sa izradom ovog mehanizma. Još jače se fokusira u kvarc sferu, deceniju kasnije izlaze prvi eco-drive i radio controlled mehanizmi i na tom polju dostiže savršenstvo.
Na žalost, današnja automatika se svodi na seriju 8xxx i 9xxx mehanizama, koji su kvalitetni i jeftini ali za ljubitelje horologije je pomalo uvredljivo, da proizvođač s takvim renomenom u svojoj liniji ne nudi automatske hronografe.
Srećom, proizvodnja ovih satova pre 40 godina je bila masovna i još uvek se mogu dobiti kvaltitetni primerci, uz, naravno odgovarajuću cenu. Danas solidno očuvan Citizen Bullhead, sa originalnim delovima, bez ikakvog problema dostiže cenu od 500 €. Granica se vremenom sve više diže. Nešto bolje očuvani satovi se nalaze u cenovnom razredu, koji počinje sa 800 €. Zato je na mestu, preporuka kolekcionarima, da ne čekaju predugo, jer imati ovakav mehanizam predstavlja jedno od najprijatnijih »obaveznosti« u sakupljačkom smislu te reči.
1969 godinu možemo označiti, kao najuzbudljiviju godinu u istoriji horologije. Prosto je neverovatno, šta se desilo te godine. Partnerstvo Heuer-Breitling-Hamilton&Buren-Dubois Depraz predstavlja jedan od prvih automatskih hronografa, kalibar 11. Sa druge strane partnerstvo Zenith-Movado prvi u istoriji najavljuje automatski hronografski mehanizam simboličnog naziva El Primero a sa treće strane Seiko prvi izlazi na tržište sa automatskim hronografskim mehanizmom 6139. Uz sve to Omega Speedmaster je prvi sat, koji se šeta površinom Meseca.
Ali, ni ovde nije bio kraj. Na katolički Božić, 25.12.1969 Seiko predstavlja prvi komercijalni kvarc kalibar 3500 i počinje sa masovnom proizvodnjom pod nazivom Astron. Uskoro im se pridružuje Citizen, koji je već 1967 godine plasirao prvi tranzistroski kvarc sat pod nazivom Crystron. Revolucija počinje i u sledećim godinama, uz pomoć neočekivanog razvoja događaja na globalnom tržištu zlata, švajcarska industrija satova počinje, da se raspada. U fazi rapidnog uspona kvarčne ekspanzije, jedna od njenih najjačih karika, 1972 godine na tržište izbacuje dva automatska hronografska mehanizma, Citizen 8100 i Citizen 8110A. Prilično hrabra odluka, jer je već bio prisutan jak trend padanja potražnje za mehaničkim i automatskim satovima. Razlike između ova dva mehanizma su u njihovoj debljini (prvi meri 5,82 mm a drugi 6,72 mm) i u činjenici, da 8110 ima podbrojčanik za sate.
Tako dobijamo Citizenovu verziju izvanrednih bullhead satova, koji je dobio nadimak Easter Rabbit i doživeo masovnu popularnost širom sveta. Proizvodnja je trajala 8 godina i za to vreme, bilo je plasirano 21 različitih modela, koji su se uglavnom, razlikovali po boji brojčanika.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg čelika a njegovu posebnost čini oktagonski oblik.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 38,2 mm, visina 14,2 mm i dužina 38,0 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 40,2 mm, a između lugova 19,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 12. Potpisana je i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 11 i 1. Sve tri krunice su iz visoko poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 4,5 mm. Hronografski pušeri su vrlo manipulativni. Pokretanje, zaustavljanje i resetiranje štoperice je lako, ne pravi nikakve probleme i kazaljka štopera se lepo vraća u početnu poziciju. Sat ima jedinstven način postavljanja datuma i tekućeg dana. Datum se postavlja izvlačenjem glavne krunice na pozicju 1 i obrtanjem u desno, a tekući dan sa glavnom krunicom izvučenom u položaj 1 i pritiskanjem hronografskog pušera za resetiranje (pozicija 1).
Položaj krunice i hronografskih pushera na opisanim pozicijama daje ovom satu oblik glave bika sa rogovima i od tuda dolazi popularan naziv za ovakve modele. Oni sa nešto više romantike. pobrinuli se za nežniji nadimak: zečić sa istoka.
Bezel je fiksan. Napravljen je od čelika, širina iznosi 2,0 mm. Dvostran je i koso se spušta na osnovno kućište.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Sadržava osnovne podatke o satu iz kojih se može razabrati, da je proizveden marta, 1973 godine.
Završna obrada kućišta je karakteristična za vreme iz kojeg sat dolazi. Rubovi su oštriji nego kod današnjih modela ali su kvalitetno finiširani i ne iritiraju kožu prilikom nošenja. Može se reći, da je reč o izuzetno kompaktnom elementu sata, koji je masivan i stisnut u pre pomenuti oktagonski oblik. Sve to donosi osećaj neuništivosti ovog malog samuraja.
Staklo je mineralno. Uzdignuto je nad rub kućišta, odnosno nalepljeno je na takav način, da se čak i njegova ivica sa strane nalazi nad rubom kućišta. Površina se jedva primetno spušta prema sredini a njen prečnik iznosi 31,3 mm, što i ovako malom satu omogućava odličnu čitljivost i preglednost brojčanika. Uz to, ujedno i povećava vizuelni učinak veličine sata.
Brojčanik je šampanj boje. Ono što ga krajnje definiše su crni podbrojčanici za hronograf, časove i dan & datum, koji satu daju takozvani panda izgled i postavljaju ga u kontekst vanvremenskog. Drugu, veliku zanimljivost predstavljaju okomiti prozori za dan i datum na podbrojčaniku na poziciji 6. Brojčanik je uovičen crnom tahymetrskom skalom sa belim indeksima. Površina podbrojčanika je postavljena ispod površine brojčanika i satu daje privlačnu i zavidljvu dubinu.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Uovičeni su crnim rubovima i premazani sredstvom za luminaciju, koja posle 45 godina, ne pruža nikakve efekte. Početak svakog markera je kružnog oblika, koji je viši od ostale površine markera i ima važnost u današnjem vremenu, jer omogućava razlikovanje originalnong brojčanika od raznih aftermarket verzija, kod kojih je ceo marker u istoj visini.
Kazaljke su takozvane Pencil. Srebrne su, a unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Za odličan sportski i dinamičan izgled sata su najzaslužnije kazaljka hronometra i male kazaljke podbrojčanika, koje su narandžaste boje i odlično se uklapaju u dizajn i sportsku prirodu ovog proizvoda.
Originalna narukvica je napravljena iz nerđajučeg čelika. Sačinjena je iz jednog reda linkova, koji su odlično prilagodljivi ruci. Masivna je i dovoljno elastična, da se lepo uklapa u kvalitetan utisak, kojim ovaj sat odiše.
Širina kod lugova iznosi 20,5 mm i spušta se na 16,5 mm kod kopče.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika i potpisana je. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Citizen 8110A. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 28.800 b/hi ima rezervu snage od 40 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 30 minuta, flyback (resetiranje štoperice sa samo jednim pritiskom, na nultu poziciju i onda odmah nakon toga nastavljanje merenja vremena), dan i datum.
Pošto se radi o vertikalno postavljenom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat. Pošto sat nema klasičnu sekundaru, ovo je zaista dobrodošla činjenica, jer je fascinantno posmatranje klizenja sekundare na obrtajima od 28.800 poluoscilacija na sat.
Radi se o odličnom mehanizmu, koji je naišao na izuzetan prijem kod stručne javnosti, kao i sa strane tržišta. Čak i sa funkcijom flyback, satovi sa ovim mehanizmom nisu cenovno odstupali od konkurencije. Njihova prosečna cena je iznosila oko 150 $ i bili su u istom rangu kao Seiko sportski hronografi tog vremena. Pored atraktivnog izgleda, izuzetno sportskog karaktera, ovo je jedan od važnijh segmenta, koji su uticali na visoku popularnost modela.
U početku 80-tih godina, potražnja za automatskim satovima dostiže najnižu tačku, pa Citizen naglo prestaje sa izradom ovog mehanizma. Još jače se fokusira u kvarc sferu, deceniju kasnije izlaze prvi eco-drive i radio controlled mehanizmi i na tom polju dostiže savršenstvo.
Na žalost, današnja automatika se svodi na seriju 8xxx i 9xxx mehanizama, koji su kvalitetni i jeftini ali za ljubitelje horologije je pomalo uvredljivo, da proizvođač s takvim renomenom u svojoj liniji ne nudi automatske hronografe.
Srećom, proizvodnja ovih satova pre 40 godina je bila masovna i još uvek se mogu dobiti kvaltitetni primerci, uz, naravno odgovarajuću cenu. Danas solidno očuvan Citizen Bullhead, sa originalnim delovima, bez ikakvog problema dostiže cenu od 500 €. Granica se vremenom sve više diže. Nešto bolje očuvani satovi se nalaze u cenovnom razredu, koji počinje sa 800 €. Zato je na mestu, preporuka kolekcionarima, da ne čekaju predugo, jer imati ovakav mehanizam predstavlja jedno od najprijatnijih »obaveznosti« u sakupljačkom smislu te reči.
srdjosupra
New member
Fantastican... :thumbup:
Haifisch23
Well-known member
SEIKO 6139-6002 POGUE AUTOMATIC CHRONOGRAPH
Hronograf ili u prevodu zapisivač vremena je izraz, koji je smislio francuski časovničar Nicolas Mathieu Rieussec, kada je davne 1821 godine napravio merač vremena, na želju kralja Luoisa XVIII za potrebe konjskih utrka. Dugo vremena je važio za prvi hronograf u istoriji, dok se 2013 godine nije ustanovilo, da je 1815 godine, takođe francuski časovničar, Louis Moinet, za potrebe astronomskih merenja konstruirao hronograf u obliku džepnog sata, koji je merio vreme do 1/60 sekunde preciznosti a frekvencija mehanizma je bila, čak i danas nezamislivih 216.000 polusocilacija na sat ili 30 Hz.
Za prvi hronograf u obliku ručnog sata zaslužan je Longines, plasiravši 1913 godine, takozvani Monopusher sa kalibrom 13.33Z, koji se upravljao preko glavne krunice.
Breitling dve godine kasnije obelodanjuje prvi ručni sat sa hronografom preko nezavisne krunice, 1917 sledi Universal Geneve i tako proizvodnja ovih satova počinje strmo da raste.
1922 godine je časovničar iz engleskog Boltona, John Harwood putovao Švajcarskom tražeći proizvođača, koji će prihvatiti izazov i isprobati njegov pronalazak. Walter Wogt, vlasnik tek 10 godina ranije ustanovljene firme – Fortis, bio je veliki entuzijasta i odmah je prihvatio novu ideju. Tako je britanski pronalazk bio patentiran u Švajcarskoj, dve godine kasnije. Dve godine nakon toga, na međunarodnom sajmu u Baselu, bio je prikazan prvi sat sa automatskim navijanjem. Tako je Fortis postao prvi serijski proizvođač automatskih satova, koji su temeljili na ebauche kalibru A. Schild, sa dodatkom takozvanog automatskog menjača.
Stručnjaci kažu, da je jedno od najvećih dostignuća u horologiji stvaranje hronograskog automatskog mehanizma. Dokaz za to leži u činjenici, da je čak i rapidno brzo rastućoj masovnoj produkciji satova u dvadestom veku bilo potrebno nešto više od 40 godina, da želja postane stvarnost.
Istina je, da je Lemania 1947 godine uspela, da naprav itakav kalibar ali zbog tehnloških poteškoća, koje nije uspela da reši, mehanizam nije prešao u zvaničnu i serijsku proizvodnju i brzo je otišao u zaborav.
I onda dolazi 10. januar 1969 godine, kada Zenith predstavlja prototip svojeg prvog automatskog hronografa sa kalibrom 3019 PHC, te automatski zauzima prvo mesto u istoriji, već njegovim nazivom: El Primero (špansko za prvi). Kakva se bitka vodila u zakulisju, pokazuje se 3.marta iste godine, kada grupa proizvođača Heuer, Breitling, Hamilton-Buren, Dubois Depraz, udružena pod nazivom Chronomat, predstavlja rezultat tajnog Project-a 99, automatski hronografski mehanizam nazvan Caliber 11. Performans je bio popraćen najjačim svetskim medijima a prednost grupacije je bila u tome, što su mesec dana kasnije na Baselworldu raspolagali sa većim brojem primeraka satova sa ovim mehanizmom, koje su novinari mogli isami, da isprobaju. Zenith je na sajam doneo tek nekolicinu svojih modela.
Ubrzo su se proširile glasine, da je Calibar 11 radio samo onoliko, koliko je trajao sajam i da je bilo dosta poteškoća, da se dostigne neophodna pouzdanost. To se postiglo nešto kasnije u istoj godini sa kalibrom 12, kada su dodatno usavršili spoj Buren 1821 i Dubois Depraz modul 8510. To je kalibar, koji je proslavio Heuer Carreru, Autaviu i Monaco.
Daleko na istoku, kompanija relativno nepoznata prosečnom evropskom kupcu, je tri sedmice nakon završetka Baselskog sajma, maja 1969 godine u prodajne kutijice već pakirala prve satove sa automatskim hronografskim mehanizmom, kojeg su nazvali Seiko 6139. To se dešavalo tri meseca pre početka serijske proizvodnje Chronomatica i 6 meseci, pre početka serijske proizvodnje El Primera. I tako je istorija horologije dobila tri pobednika, umesto jednog.
Ali, vratimo se Seiku. Prosto neverovatno zvuči činjenica, da je kompanija ostvarila takav poduhvat u samo 5 godina nakon ulaska u svet hronografskih ručnih satova. Pošto je Seiko bio zvanični merač vremena na letnjim olimpijskim igrama u domaćem Tokiju 1964 godine, uradio je ono što, se od njega očekivalo i tako je nastao prvi japanski mehanički hronograf, Seiko 5719, sa 21 rubinom. Napravljen je isključivo za potrebe takmičenja i zato se radilo o ograničenoj količini od 1200 komada. Samo nepunih 60 meseci kasnije, kompanija postaje prvi brend u istoriji, koji započinje serijsku proizvodnju automatskih hronografa.
Verovatno se nikada neće tačno znati, zašto Seiko nije pristupio jakoj medijskoj kampanji za promociju novog automatskog mehanizma 6139, kao što su to uradili švajcarci. Stručnjaci su uglavnom saglasni, da razlog treba tražiti u činjenici, da je proizvođač krajem te burne 1969, svet suočio sa prvim komercijalnim kvarc mehanizmom Astron 3500 i da su sva sredstva i energija bila usredotočena u tom smeru. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se, da ni ovaj put nisu pogrešili.
Tako se završila 1969 godina, verovatno najburnija godina uistoriji horologije. Automatski hronograf i prvi ručni sat na Mesecu. Seiko jeprepleten aktualno sa prvim a i sa drugim. 6139 je prvi automatski hronograf, koji je napustio zemljinu atmosferu, četiri godine kasnije. Doduše na šverc, ali istorija ponekad nije sklona moralisanju.
Kućište je napravljeno od nerđajućeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 40,8 mm, visina 15,5 mm i dužina 41,8 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 45,0 mm, a između lugova 20,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Zanimljiv je njen položaj, koji iz ruba kućišta istupa samo 1 mm. Zbog toga se upravlja sa donje stranje, gde je razdaljina od ruba kućišta veća. Krunicom se upravlja unutrašnji bezel, njenim duplim pritiskanjem prema kućištu se namešta dan u nedelji, a do željenog datuma dolazimo sa jednim pritiskom prema kućištu. Vreme se namešta izvlačenjem na poziciju 1.
Krunica kod Pogue-a zahteva nešto više posvećenosti i strpljivosti. Kao i hronografski pusheri, napravljena je od poliranog čelika a njen prečnik iznosi 5,3 mm.
Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Upravljanje je neproblematično i jednostavno. Potreban je mali pritisak, da bi se štoperica pokrenula, zaustavila i resetirala. Kazaljka hronometra se lepo vraća na početnu poziciiju.
Vanjski bezel je fiksan. Korona je napravljena iz aluminijuma, pepsi dizajn dolazi pod uticajem Rolexa. Širina iznosi 3,4 mm i sadržava tachymetarsku skalu.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden 1972 godine.
Kućište je masivno i kompaktno. Sa kratkim lugovima i završnim linkovima narukvice se stapa u potpuno homogenu strukturu, koja lepo leži na ruci i na svoju prisutnost upozarava više izgledom, nego osećajem težine ili iritantnog pritiska na kožu.
Staklo je mineralno – Seiko hardlex. Karakteristika ovog elementa je, da je visoko dignut odnosno ispupčen nad razinom ruba vanjskog bezela. Bez obzira na to, omogućava odličan pregled i čitljivost brojčanika. Površina staklene površine iznosi 31,0 mm.
Brojčanik je žuto-zlatne boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Njihova pozadina je crne boje. Hronografsko polje se nalazi na poziciji 6 i prikazuje merenje vremena do 30 minuta. Spušteno je ispod razine podlage glavnog brojčanika i sadržava vertigo uzorak.
Najuzbudljiviji element brojčanika je svakako unutrašnji rotirajući bezel, koji je bele boje i sadrži minutnu skalu. Obruč je smešten na rub brojčanika odmah pored vanjskog pepsi bezela i jednake je širine, št označi 3,4 mm.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Početni deo je srebrne boje a preostali, veći deo, je premazan sredstvom za luminaciju.
Kazaljke su takozvane Stick hands – u obliku štapića. Srebrne su, unutrašnjost je luminirana. Hronometarska kazaljka je crvene boje. Jednako važi za malu kazaljku hronografskog podbrojčanika. Ovakva kombinacija se odlično uklapa sa zlatno-žutim brojčanikom i pepsi bezelom.
Narukvica nije originalna 6139-002. Reč je o aftermarket elementu. Ne može se reći, da se radi o slabijoj kvaliteti od originalne, jer je napravljena takođe od mekog brušenog čelika ali svakako nije izvorni deo. Širina lkod lugova iznosi 20 mm i spušta se na 16 mm, kod kopče.
Kopča je napravljena iz poliranog čelika, potpisana je i zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam Seiko 6139B. Sadrži 21 rubin, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 45 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 30 minuta, dan i datum. Mehanizam nema opicju ručnog navijanja. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integrisanom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139A. Prva verzija se proizvodila od marta 1969 do sredine 1971 i imala je 17 rubina, a 6139B se proizvodio od sredine 1971 sve do kraja serije 6139, odnosno do novembra, 1978 godine.
Sat dolazi u jednostavnoj plastičnoj kutijici, koja je bila tipična ambalaža za Seiko satove u to vreme. Na unutrašnjoj strani se nalazi fiksiran nosač sata, a njegova okolina je obložena tekstilom. Solidna kutija, koja daje prednost praktičnoj upotrebi pred posebnim dizajnom.
Ono što posebno boji istoriju i značaj ovog modela je podatak, da se radi o prvom automatskom hronografu, koji je bio nošen u svemiru. Američki astrounaut William Pogue je sat na ličnu i tajnu odluku poneo sa sobom na Nasinu Skylab, četvrtu svemirsku misiju, 16. novembra, 1973 godine. Po vlastitom svedočenju, razlog je bio u tome, da su Omege Speedmaster dobivali na ruku neposredno pred lansiranjem, a on je svoj Seiko 6139-6002 nosio prilikom celog procesa treninga i priprema na misiju – od juna iste godine. Upotrebljavao ga je za merenje brzine izgorevanja motora i pri tome je puno koristio unutrašnji bezel. Kada je došlo vreme, za lansiranje, Omegu je stavio na desnu ruku, a Seiko u džep austronautskog odela. Nakon lansiranja premestio ga je na levu ruku. Pogue je izjavio, da sat nije nošen prilikom rada na površini Meseca. Kada su se 8. februara 1974 godine, vratili na zemlju, žuto-zlatni Seiko je još uvek besprekorno radio.
6139-6002 spada u sam vrh želja današnjih Seiko kolekcionara. Sreća, da je bio masivno proizvođen tih skoro 10 godina i da se još uvek mogu naći vrlo dobro očuvani primerci. Treba dodati, da su traženiji prvi (do 1972 godine), koji sadrže podatak na brojčaniku Water Resistant ili Water Proof. Takvi modeli u mint stanju danas prelaze granicu od 1000 €. Ostali modeli u mint stanju se kreću u rangu od 500 do 1000 € ali i ovde treba napomenuti, da ih je sve manje i da im cena raste. Prvenstveno onima, koji u potpunosti sadržavaju originalne delove ili bolje reći delove iz stvarnog vremena nastanka sata a ne aftermarket brojčanike, bezele, kazaljke i narukvice.
Ovo je još jedan u nizu Seikovih modela, koji je odličan merač i zapisivač vremena ali odbija, da prizna uticaj prolaznosti. Model je stvarno vanvremenski i omogućava nošenje u smislu dizjana i nakon 50 godina od nastanka. Sa ovim satom na ruci, nećete izgledati mlađi, nećete sprečiti proces staranja ali ćete kao i on, vreme podrediti u vlastitu korist.
Hronograf ili u prevodu zapisivač vremena je izraz, koji je smislio francuski časovničar Nicolas Mathieu Rieussec, kada je davne 1821 godine napravio merač vremena, na želju kralja Luoisa XVIII za potrebe konjskih utrka. Dugo vremena je važio za prvi hronograf u istoriji, dok se 2013 godine nije ustanovilo, da je 1815 godine, takođe francuski časovničar, Louis Moinet, za potrebe astronomskih merenja konstruirao hronograf u obliku džepnog sata, koji je merio vreme do 1/60 sekunde preciznosti a frekvencija mehanizma je bila, čak i danas nezamislivih 216.000 polusocilacija na sat ili 30 Hz.
Za prvi hronograf u obliku ručnog sata zaslužan je Longines, plasiravši 1913 godine, takozvani Monopusher sa kalibrom 13.33Z, koji se upravljao preko glavne krunice.
Breitling dve godine kasnije obelodanjuje prvi ručni sat sa hronografom preko nezavisne krunice, 1917 sledi Universal Geneve i tako proizvodnja ovih satova počinje strmo da raste.
1922 godine je časovničar iz engleskog Boltona, John Harwood putovao Švajcarskom tražeći proizvođača, koji će prihvatiti izazov i isprobati njegov pronalazak. Walter Wogt, vlasnik tek 10 godina ranije ustanovljene firme – Fortis, bio je veliki entuzijasta i odmah je prihvatio novu ideju. Tako je britanski pronalazk bio patentiran u Švajcarskoj, dve godine kasnije. Dve godine nakon toga, na međunarodnom sajmu u Baselu, bio je prikazan prvi sat sa automatskim navijanjem. Tako je Fortis postao prvi serijski proizvođač automatskih satova, koji su temeljili na ebauche kalibru A. Schild, sa dodatkom takozvanog automatskog menjača.
Stručnjaci kažu, da je jedno od najvećih dostignuća u horologiji stvaranje hronograskog automatskog mehanizma. Dokaz za to leži u činjenici, da je čak i rapidno brzo rastućoj masovnoj produkciji satova u dvadestom veku bilo potrebno nešto više od 40 godina, da želja postane stvarnost.
Istina je, da je Lemania 1947 godine uspela, da naprav itakav kalibar ali zbog tehnloških poteškoća, koje nije uspela da reši, mehanizam nije prešao u zvaničnu i serijsku proizvodnju i brzo je otišao u zaborav.
I onda dolazi 10. januar 1969 godine, kada Zenith predstavlja prototip svojeg prvog automatskog hronografa sa kalibrom 3019 PHC, te automatski zauzima prvo mesto u istoriji, već njegovim nazivom: El Primero (špansko za prvi). Kakva se bitka vodila u zakulisju, pokazuje se 3.marta iste godine, kada grupa proizvođača Heuer, Breitling, Hamilton-Buren, Dubois Depraz, udružena pod nazivom Chronomat, predstavlja rezultat tajnog Project-a 99, automatski hronografski mehanizam nazvan Caliber 11. Performans je bio popraćen najjačim svetskim medijima a prednost grupacije je bila u tome, što su mesec dana kasnije na Baselworldu raspolagali sa većim brojem primeraka satova sa ovim mehanizmom, koje su novinari mogli isami, da isprobaju. Zenith je na sajam doneo tek nekolicinu svojih modela.
Ubrzo su se proširile glasine, da je Calibar 11 radio samo onoliko, koliko je trajao sajam i da je bilo dosta poteškoća, da se dostigne neophodna pouzdanost. To se postiglo nešto kasnije u istoj godini sa kalibrom 12, kada su dodatno usavršili spoj Buren 1821 i Dubois Depraz modul 8510. To je kalibar, koji je proslavio Heuer Carreru, Autaviu i Monaco.
Daleko na istoku, kompanija relativno nepoznata prosečnom evropskom kupcu, je tri sedmice nakon završetka Baselskog sajma, maja 1969 godine u prodajne kutijice već pakirala prve satove sa automatskim hronografskim mehanizmom, kojeg su nazvali Seiko 6139. To se dešavalo tri meseca pre početka serijske proizvodnje Chronomatica i 6 meseci, pre početka serijske proizvodnje El Primera. I tako je istorija horologije dobila tri pobednika, umesto jednog.
Ali, vratimo se Seiku. Prosto neverovatno zvuči činjenica, da je kompanija ostvarila takav poduhvat u samo 5 godina nakon ulaska u svet hronografskih ručnih satova. Pošto je Seiko bio zvanični merač vremena na letnjim olimpijskim igrama u domaćem Tokiju 1964 godine, uradio je ono što, se od njega očekivalo i tako je nastao prvi japanski mehanički hronograf, Seiko 5719, sa 21 rubinom. Napravljen je isključivo za potrebe takmičenja i zato se radilo o ograničenoj količini od 1200 komada. Samo nepunih 60 meseci kasnije, kompanija postaje prvi brend u istoriji, koji započinje serijsku proizvodnju automatskih hronografa.
Verovatno se nikada neće tačno znati, zašto Seiko nije pristupio jakoj medijskoj kampanji za promociju novog automatskog mehanizma 6139, kao što su to uradili švajcarci. Stručnjaci su uglavnom saglasni, da razlog treba tražiti u činjenici, da je proizvođač krajem te burne 1969, svet suočio sa prvim komercijalnim kvarc mehanizmom Astron 3500 i da su sva sredstva i energija bila usredotočena u tom smeru. Nekoliko godina kasnije, ispostavilo se, da ni ovaj put nisu pogrešili.
Tako se završila 1969 godina, verovatno najburnija godina uistoriji horologije. Automatski hronograf i prvi ručni sat na Mesecu. Seiko jeprepleten aktualno sa prvim a i sa drugim. 6139 je prvi automatski hronograf, koji je napustio zemljinu atmosferu, četiri godine kasnije. Doduše na šverc, ali istorija ponekad nije sklona moralisanju.
Kućište je napravljeno od nerđajućeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 40,8 mm, visina 15,5 mm i dužina 41,8 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 45,0 mm, a između lugova 20,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Zanimljiv je njen položaj, koji iz ruba kućišta istupa samo 1 mm. Zbog toga se upravlja sa donje stranje, gde je razdaljina od ruba kućišta veća. Krunicom se upravlja unutrašnji bezel, njenim duplim pritiskanjem prema kućištu se namešta dan u nedelji, a do željenog datuma dolazimo sa jednim pritiskom prema kućištu. Vreme se namešta izvlačenjem na poziciju 1.
Krunica kod Pogue-a zahteva nešto više posvećenosti i strpljivosti. Kao i hronografski pusheri, napravljena je od poliranog čelika a njen prečnik iznosi 5,3 mm.
Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Upravljanje je neproblematično i jednostavno. Potreban je mali pritisak, da bi se štoperica pokrenula, zaustavila i resetirala. Kazaljka hronometra se lepo vraća na početnu poziciiju.
Vanjski bezel je fiksan. Korona je napravljena iz aluminijuma, pepsi dizajn dolazi pod uticajem Rolexa. Širina iznosi 3,4 mm i sadržava tachymetarsku skalu.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden 1972 godine.
Kućište je masivno i kompaktno. Sa kratkim lugovima i završnim linkovima narukvice se stapa u potpuno homogenu strukturu, koja lepo leži na ruci i na svoju prisutnost upozarava više izgledom, nego osećajem težine ili iritantnog pritiska na kožu.
Staklo je mineralno – Seiko hardlex. Karakteristika ovog elementa je, da je visoko dignut odnosno ispupčen nad razinom ruba vanjskog bezela. Bez obzira na to, omogućava odličan pregled i čitljivost brojčanika. Površina staklene površine iznosi 31,0 mm.
Brojčanik je žuto-zlatne boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Njihova pozadina je crne boje. Hronografsko polje se nalazi na poziciji 6 i prikazuje merenje vremena do 30 minuta. Spušteno je ispod razine podlage glavnog brojčanika i sadržava vertigo uzorak.
Najuzbudljiviji element brojčanika je svakako unutrašnji rotirajući bezel, koji je bele boje i sadrži minutnu skalu. Obruč je smešten na rub brojčanika odmah pored vanjskog pepsi bezela i jednake je širine, št označi 3,4 mm.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Početni deo je srebrne boje a preostali, veći deo, je premazan sredstvom za luminaciju.
Kazaljke su takozvane Stick hands – u obliku štapića. Srebrne su, unutrašnjost je luminirana. Hronometarska kazaljka je crvene boje. Jednako važi za malu kazaljku hronografskog podbrojčanika. Ovakva kombinacija se odlično uklapa sa zlatno-žutim brojčanikom i pepsi bezelom.
Narukvica nije originalna 6139-002. Reč je o aftermarket elementu. Ne može se reći, da se radi o slabijoj kvaliteti od originalne, jer je napravljena takođe od mekog brušenog čelika ali svakako nije izvorni deo. Širina lkod lugova iznosi 20 mm i spušta se na 16 mm, kod kopče.
Kopča je napravljena iz poliranog čelika, potpisana je i zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam Seiko 6139B. Sadrži 21 rubin, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 45 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 30 minuta, dan i datum. Mehanizam nema opicju ručnog navijanja. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integrisanom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139A. Prva verzija se proizvodila od marta 1969 do sredine 1971 i imala je 17 rubina, a 6139B se proizvodio od sredine 1971 sve do kraja serije 6139, odnosno do novembra, 1978 godine.
Sat dolazi u jednostavnoj plastičnoj kutijici, koja je bila tipična ambalaža za Seiko satove u to vreme. Na unutrašnjoj strani se nalazi fiksiran nosač sata, a njegova okolina je obložena tekstilom. Solidna kutija, koja daje prednost praktičnoj upotrebi pred posebnim dizajnom.
Ono što posebno boji istoriju i značaj ovog modela je podatak, da se radi o prvom automatskom hronografu, koji je bio nošen u svemiru. Američki astrounaut William Pogue je sat na ličnu i tajnu odluku poneo sa sobom na Nasinu Skylab, četvrtu svemirsku misiju, 16. novembra, 1973 godine. Po vlastitom svedočenju, razlog je bio u tome, da su Omege Speedmaster dobivali na ruku neposredno pred lansiranjem, a on je svoj Seiko 6139-6002 nosio prilikom celog procesa treninga i priprema na misiju – od juna iste godine. Upotrebljavao ga je za merenje brzine izgorevanja motora i pri tome je puno koristio unutrašnji bezel. Kada je došlo vreme, za lansiranje, Omegu je stavio na desnu ruku, a Seiko u džep austronautskog odela. Nakon lansiranja premestio ga je na levu ruku. Pogue je izjavio, da sat nije nošen prilikom rada na površini Meseca. Kada su se 8. februara 1974 godine, vratili na zemlju, žuto-zlatni Seiko je još uvek besprekorno radio.
6139-6002 spada u sam vrh želja današnjih Seiko kolekcionara. Sreća, da je bio masivno proizvođen tih skoro 10 godina i da se još uvek mogu naći vrlo dobro očuvani primerci. Treba dodati, da su traženiji prvi (do 1972 godine), koji sadrže podatak na brojčaniku Water Resistant ili Water Proof. Takvi modeli u mint stanju danas prelaze granicu od 1000 €. Ostali modeli u mint stanju se kreću u rangu od 500 do 1000 € ali i ovde treba napomenuti, da ih je sve manje i da im cena raste. Prvenstveno onima, koji u potpunosti sadržavaju originalne delove ili bolje reći delove iz stvarnog vremena nastanka sata a ne aftermarket brojčanike, bezele, kazaljke i narukvice.
Ovo je još jedan u nizu Seikovih modela, koji je odličan merač i zapisivač vremena ali odbija, da prizna uticaj prolaznosti. Model je stvarno vanvremenski i omogućava nošenje u smislu dizjana i nakon 50 godina od nastanka. Sa ovim satom na ruci, nećete izgledati mlađi, nećete sprečiti proces staranja ali ćete kao i on, vreme podrediti u vlastitu korist.
Can'tStand'Ya
New member
auh, kakav sat, kakav tekst ... ova tema postaje obavezna - trajno ... jedino jos da izroni Tuna iz neke price, pa da padnem(o) pod sto
Sent from my SM-A320F using Tapatalk
Sent from my SM-A320F using Tapatalk
treba napomenuti da je samo žuti Pogue, ostali su 6139-6002...iako pojedini i druge boje vode pod Pogue...Haifisch23
Well-known member
Hvala na feedbacku kolege! Zaista mi je drago, da još neko deli samnom mišljenja o ovim satovima.
Haifisch23
Well-known member
SEIKO 6138-0011 UFO AUTOMATIC CHRONOGRAPH
Samo godinu dana nakon plasiranja automatskog hronografskog mehanizma 6139, Seiko izlazi na tržište sa novim kalibrom jednakog tipa, 6138. Možemo slobodno konstatovati, da se radilo o određenom unapređenju u odnosu na 6139. Novi mehanizam je imao dodatnu funkciju ručnog navijanja i dodatni podbrojčanik za merenje, do 12 časova.
Baš u ovom detalju je primetna moć Seika. Dok se švajcarska grupacija, takozvani Chronomat (Breitling, Heuer, Hamilton-Buren, Dubois-Depraz), još uvek mučila sa pouzdanošću svoga Calibra 11 (tek sa sledećim, kalibrom 12 su uspeli premostiti sve tehničke poteškoće) i samo tri meseca nakon početka proizvodnje Zenithovog El Primera, ovaj japanski proizvođač je predstavio već prvu verziju novog automatskog hronografa. Ta verzija je mehanizam 6138A, koji je sadržavao 21 rubin a krajem iste godine bila je predstavljena i verzija 6138B, sa 23 rubina.
Ako uz to dodamo činjenicu, da se radi o integrisanom mehanizmu vertikalne strukture, srešćemo se sa za to vreme potpuno revolucionarnim potezom. Pošto je ovakvu konfiguraciju prihvatio Rolex prilikom razvijanja vlastitog automatskog hronografskog mehanizma 4130, za Daytonu, tek 30 godina kasnije, onda možemo predpostaviti, kakva je zapravo neekonomska vrednost Seikovih hronografa u periodu od 1970 do 1979 godine.
U vezi sa napisanim, želeo bih dodati jednu zanimljivost vezanu za ova dva kalibra. Ubrzo nakon pojavljivanja 6138 na tržištu, u javnost su procurila nagađanja, da je Seiko zapravo sve vreme razvijao ovaj drugi mehanizam sa dva podbrojčanika i da je zbog tehničkih problema požurio, pa je maja 1969 plasirao sigurniju varijantu, mehanizam 6139 sa jednim brojčanikom, a kada su problemi sa pouzdanošću bili konačno rešeni, 8 meseci kasnije izlazi i verzija 6138A. Seiko ovo nije nikada zvanično potvrdio ili demantovao, ali ostaje činjenica, da ima logike u sistemu označivanja mehanizama. Za to doba je neobično, da stariji mehanizam ima veći broj od novijeg (6139 vs 6138).
Uostalom, sklonost pedantnosti ovog naroda nikada nije bila pod znakom pitanja. Šta drugo očekivati od nekoga, gde zbog zakašnjenja voza od 28 sekundi na relaciji dugoj 650 km, sledi javno izvinjenje japanskih železnica.
Jedan od prvih modela, u kojem se našao novi mehanizam je bio 6138-0011, u to vreme nazvan i promviran kao Yachtman ali je vrlo brzo sa strane ljubitelja preimenovan u UFO. Dok za prvi nadimak nije potpuno jasno odakle dolazi ideja, kod drugog, pogled na sat pruža logičan odgovor. Oblik kućišta, kod kojeg su lugovi sakriveni u njemu, zaista asocira na pomenutu skraćenicu.
Kućište je napravljeno od nerđajućeg čelika. Obruč bezela je visoko poliran, dok je osnovno kućište napravljeno iz brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 43,7 mm, visina 15,3 mm i dužina 47,0 mm
Razdaljina od luga do luga iznosi 47,0 mm, a između lugova 18,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 6,2 mm. Hronografski pušeri se odlično odazivaju. Potreban je mali pritisak, da bi se štoperica pokrenula, zaustavila i resetirala. Kazaljka hronometra se lepo vraća na početnu poziciiju.
Bezel nije rotirajući. Korona je napravljena iz aluminija. Odlično dizajnersko rešenje predstavlja crveni unutrašnji obruč oko stakla. Sadrži tahimetersku skalu. Širina bezela je 3,0 mm.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden 1971 godine.
I posle skoro pola veka, uočljiva je kvalitetna obrada kućišta. Sve ivice su lepo finiširane, nema oštrih rubova, sat se lepo prilagođava ruci.
Kućište je vrlo masivno, kompaktno a njegova jedinstvenost je, da nema vidljivih lugova, kada se sat posmatra ispred ili sa strane. Dočarava sliku zatovrene školjke ili svemirske letelice.
Staklo je Seiko hardlex. Nalazi se 2 mm nad razinom ruba kućišta i jedva primetno se spušta prema sredini. Omogućava odličan pregled i čitljivost brojčanika. Površina staklene površine iznosi 33,0 mm.
Brojčanik je crne boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Pohvalio bih odluku dizajenera, da je pozadina prozora u jednakoj boji, kao brojčanik. Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12 a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Njihova različita veličina definiše ovaj sat. Gornji podbrojčanik je manji od donjeg. Oba podbrojčanika su srebrne boje a sportski utisak konačno definiše narandžasta boja markera i pojedinih indeksa u njima. Oba subdiala su postavljena malo ispod razine podlage brojčanika.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Srebrne su boje, nisu uovičeni a unutrašnjost je prvobitno bila premazana sredstvom za luminaciju.
Srebrne kazaljke su takozvane Pencil. Unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Hronometarska kazaljka je svetlo žute boje i uzevši u obzir preporuku proizvođača, da je ova funkcija neprestano u funkciji, njeno klizenje predstavlja dodatan prijatan vizualni učinak.
Narukvica nije originalna 6138-011, iako je Seikova. Vanjski linkovi su iz brušenog a unutrašnji iz poliranog čelika. Širina je ravnomerna i iznosi 18,0 mm.
Kopča je napravljena iz poliranog čelika, zatvara se na klik i sadrži sigurnosni poklopac.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138A. Sadrži 21 rubin, frekvencija iznosi 21.600 b/h iima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integriranom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139. Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik, odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Fascinantno je, da ovaj sat i danas omogućava nošenje u smislu prihvatljivosti izgleda. Istupaće i danas, kao što je istupao pre 47 godina, biće jednako jedinstven. Mada izgledom razbija romantiku nekadašnjih vremena, nostalgiju pretvara u nešto, što je na dohvat ruke i povezuje vreme, kao most među decenijama.
Model UFO je visoko kotiran među sledbenicima Seiko sportskih hronografa i odmah je iza Pande i Bullheada. Njihova cena se uposlednjih 5-6 godina najmanje udvostručila. Dok se još pre 6-7 godina odlično očuvan model mogao naći i za 350 €, danas ga je skoro nemoguće dobiti ispod 1.000 €. Čak i prosečno očuvani modeli dostižu cenu od 500 € i više.
Samo godinu dana nakon plasiranja automatskog hronografskog mehanizma 6139, Seiko izlazi na tržište sa novim kalibrom jednakog tipa, 6138. Možemo slobodno konstatovati, da se radilo o određenom unapređenju u odnosu na 6139. Novi mehanizam je imao dodatnu funkciju ručnog navijanja i dodatni podbrojčanik za merenje, do 12 časova.
Baš u ovom detalju je primetna moć Seika. Dok se švajcarska grupacija, takozvani Chronomat (Breitling, Heuer, Hamilton-Buren, Dubois-Depraz), još uvek mučila sa pouzdanošću svoga Calibra 11 (tek sa sledećim, kalibrom 12 su uspeli premostiti sve tehničke poteškoće) i samo tri meseca nakon početka proizvodnje Zenithovog El Primera, ovaj japanski proizvođač je predstavio već prvu verziju novog automatskog hronografa. Ta verzija je mehanizam 6138A, koji je sadržavao 21 rubin a krajem iste godine bila je predstavljena i verzija 6138B, sa 23 rubina.
Ako uz to dodamo činjenicu, da se radi o integrisanom mehanizmu vertikalne strukture, srešćemo se sa za to vreme potpuno revolucionarnim potezom. Pošto je ovakvu konfiguraciju prihvatio Rolex prilikom razvijanja vlastitog automatskog hronografskog mehanizma 4130, za Daytonu, tek 30 godina kasnije, onda možemo predpostaviti, kakva je zapravo neekonomska vrednost Seikovih hronografa u periodu od 1970 do 1979 godine.
U vezi sa napisanim, želeo bih dodati jednu zanimljivost vezanu za ova dva kalibra. Ubrzo nakon pojavljivanja 6138 na tržištu, u javnost su procurila nagađanja, da je Seiko zapravo sve vreme razvijao ovaj drugi mehanizam sa dva podbrojčanika i da je zbog tehničkih problema požurio, pa je maja 1969 plasirao sigurniju varijantu, mehanizam 6139 sa jednim brojčanikom, a kada su problemi sa pouzdanošću bili konačno rešeni, 8 meseci kasnije izlazi i verzija 6138A. Seiko ovo nije nikada zvanično potvrdio ili demantovao, ali ostaje činjenica, da ima logike u sistemu označivanja mehanizama. Za to doba je neobično, da stariji mehanizam ima veći broj od novijeg (6139 vs 6138).
Uostalom, sklonost pedantnosti ovog naroda nikada nije bila pod znakom pitanja. Šta drugo očekivati od nekoga, gde zbog zakašnjenja voza od 28 sekundi na relaciji dugoj 650 km, sledi javno izvinjenje japanskih železnica.
Jedan od prvih modela, u kojem se našao novi mehanizam je bio 6138-0011, u to vreme nazvan i promviran kao Yachtman ali je vrlo brzo sa strane ljubitelja preimenovan u UFO. Dok za prvi nadimak nije potpuno jasno odakle dolazi ideja, kod drugog, pogled na sat pruža logičan odgovor. Oblik kućišta, kod kojeg su lugovi sakriveni u njemu, zaista asocira na pomenutu skraćenicu.
Kućište je napravljeno od nerđajućeg čelika. Obruč bezela je visoko poliran, dok je osnovno kućište napravljeno iz brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 43,7 mm, visina 15,3 mm i dužina 47,0 mm
Razdaljina od luga do luga iznosi 47,0 mm, a između lugova 18,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 6,2 mm. Hronografski pušeri se odlično odazivaju. Potreban je mali pritisak, da bi se štoperica pokrenula, zaustavila i resetirala. Kazaljka hronometra se lepo vraća na početnu poziciiju.
Bezel nije rotirajući. Korona je napravljena iz aluminija. Odlično dizajnersko rešenje predstavlja crveni unutrašnji obruč oko stakla. Sadrži tahimetersku skalu. Širina bezela je 3,0 mm.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden 1971 godine.
I posle skoro pola veka, uočljiva je kvalitetna obrada kućišta. Sve ivice su lepo finiširane, nema oštrih rubova, sat se lepo prilagođava ruci.
Kućište je vrlo masivno, kompaktno a njegova jedinstvenost je, da nema vidljivih lugova, kada se sat posmatra ispred ili sa strane. Dočarava sliku zatovrene školjke ili svemirske letelice.
Staklo je Seiko hardlex. Nalazi se 2 mm nad razinom ruba kućišta i jedva primetno se spušta prema sredini. Omogućava odličan pregled i čitljivost brojčanika. Površina staklene površine iznosi 33,0 mm.
Brojčanik je crne boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Pohvalio bih odluku dizajenera, da je pozadina prozora u jednakoj boji, kao brojčanik. Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12 a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Njihova različita veličina definiše ovaj sat. Gornji podbrojčanik je manji od donjeg. Oba podbrojčanika su srebrne boje a sportski utisak konačno definiše narandžasta boja markera i pojedinih indeksa u njima. Oba subdiala su postavljena malo ispod razine podlage brojčanika.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na podlagu brojčanika. Srebrne su boje, nisu uovičeni a unutrašnjost je prvobitno bila premazana sredstvom za luminaciju.
Srebrne kazaljke su takozvane Pencil. Unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Hronometarska kazaljka je svetlo žute boje i uzevši u obzir preporuku proizvođača, da je ova funkcija neprestano u funkciji, njeno klizenje predstavlja dodatan prijatan vizualni učinak.
Narukvica nije originalna 6138-011, iako je Seikova. Vanjski linkovi su iz brušenog a unutrašnji iz poliranog čelika. Širina je ravnomerna i iznosi 18,0 mm.
Kopča je napravljena iz poliranog čelika, zatvara se na klik i sadrži sigurnosni poklopac.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138A. Sadrži 21 rubin, frekvencija iznosi 21.600 b/h iima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integriranom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139. Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik, odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Fascinantno je, da ovaj sat i danas omogućava nošenje u smislu prihvatljivosti izgleda. Istupaće i danas, kao što je istupao pre 47 godina, biće jednako jedinstven. Mada izgledom razbija romantiku nekadašnjih vremena, nostalgiju pretvara u nešto, što je na dohvat ruke i povezuje vreme, kao most među decenijama.
Model UFO je visoko kotiran među sledbenicima Seiko sportskih hronografa i odmah je iza Pande i Bullheada. Njihova cena se uposlednjih 5-6 godina najmanje udvostručila. Dok se još pre 6-7 godina odlično očuvan model mogao naći i za 350 €, danas ga je skoro nemoguće dobiti ispod 1.000 €. Čak i prosečno očuvani modeli dostižu cenu od 500 € i više.
Attachments
Last edited:
milan zmaj
New member
Druze svaka ti cast,imas od svega pomalo. Vidi se koliko volis ovu nasu bolest. Mogu samo jedan duboki naklon za sve sto imas!
Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока
Послато са SM-G955F уз помоћ Тапатока
Haifisch23
Well-known member
Hvala kolege! Tek smo na pola puta sa predstavljanjem
Izneo bih jedno samo upozorenje vezano sa Seiko vintage hronografima. Juče me je Skydrummer upozorio na neke detalje, kod Pogue-a, koji bi mogil navoditi na to, da nije samo narukvica aftermarket nego i neki drugi delovi.
Ja sam sat kupio od prodavača, koji se time zvanično bavi. Samo sam jedan hronograf kupio od privatne osobe, a to je Kakume, gde ima određenih nepravilnosti (ne aftermarket na brojčaniku, nego je prošlo vlasnik, koga poznajem i od koga sam kupio sat) On je na svoju ruku hteo naneti novu luminaciju, ali mu to nije najoblje pošlo za rukom, pa je ispalo zaista slabo. Uz to je posle još prefarbao kazaljke, da bi nekako izjednačio kontrast markera i brojčanika). Ali moj časovničar je rekao, da to nije veliki problem i kad bude došao red na servis sata, da će to restaurirati. Tu sam žrtvovao slabiji izgled zbog autentičnosti, jer je sat od početka kod prvog vlasnika.
Kao što sam napisao, ne mogu, da stavim ruku u vatru, da svaki pojedini deo na hronografima nije aftermarket, mada su mi to potvrdili prodavači.
Kada sam juče zvao prodavača za Pogue-a, rekao je, da se radi o Non Notched Case-u, koje je korišteno oko sredine 1971 i da je to slučaj sa mojim modelom i da je u to vreme Seiko ne nekim modelima koristio jednake pushere na 6139 i 6138. Postoje vodiči za Seiko hronografe na forumima ali i oni su uopšteni, nisu zvanično potvrđeni od proizvođača a i ne pokrivaju u potpunosti celokupnu emisiju. Poštujem Sky-jevo mišljenje ali ne mogu, da odbacim ni mišljenje antikvara, za kojega znam, da pošteno radi svoj posao i da je kroz njegove ruke prošlo more satova, pa ću probati, da proverim i videti, šta je sa tim. Baš on je bio taj, koji mi je preporučio, da rađe Citizen Bullhead kupcim u Nemačkoj, nego ovde kod nas, jer koliko je video, većina ima jednaku visinu markera, koji su 100 % aftermarket.
Ovo pišem, kao upozorenje, da se radi o 40 i nešto godina starim satovima i da na žalost ne mogu, da zasiguram, da je sve 100% iz doba, kada su nastali.
Sa druge strane mogu, da potvrdim, da su svi mehanizmi potpuno izvorni i 100 % fit. To je moj časovničar potvrdio, kada ih je pregledao.
Izneo bih jedno samo upozorenje vezano sa Seiko vintage hronografima. Juče me je Skydrummer upozorio na neke detalje, kod Pogue-a, koji bi mogil navoditi na to, da nije samo narukvica aftermarket nego i neki drugi delovi.
Ja sam sat kupio od prodavača, koji se time zvanično bavi. Samo sam jedan hronograf kupio od privatne osobe, a to je Kakume, gde ima određenih nepravilnosti (ne aftermarket na brojčaniku, nego je prošlo vlasnik, koga poznajem i od koga sam kupio sat) On je na svoju ruku hteo naneti novu luminaciju, ali mu to nije najoblje pošlo za rukom, pa je ispalo zaista slabo. Uz to je posle još prefarbao kazaljke, da bi nekako izjednačio kontrast markera i brojčanika). Ali moj časovničar je rekao, da to nije veliki problem i kad bude došao red na servis sata, da će to restaurirati. Tu sam žrtvovao slabiji izgled zbog autentičnosti, jer je sat od početka kod prvog vlasnika.
Kao što sam napisao, ne mogu, da stavim ruku u vatru, da svaki pojedini deo na hronografima nije aftermarket, mada su mi to potvrdili prodavači.
Kada sam juče zvao prodavača za Pogue-a, rekao je, da se radi o Non Notched Case-u, koje je korišteno oko sredine 1971 i da je to slučaj sa mojim modelom i da je u to vreme Seiko ne nekim modelima koristio jednake pushere na 6139 i 6138. Postoje vodiči za Seiko hronografe na forumima ali i oni su uopšteni, nisu zvanično potvrđeni od proizvođača a i ne pokrivaju u potpunosti celokupnu emisiju. Poštujem Sky-jevo mišljenje ali ne mogu, da odbacim ni mišljenje antikvara, za kojega znam, da pošteno radi svoj posao i da je kroz njegove ruke prošlo more satova, pa ću probati, da proverim i videti, šta je sa tim. Baš on je bio taj, koji mi je preporučio, da rađe Citizen Bullhead kupcim u Nemačkoj, nego ovde kod nas, jer koliko je video, većina ima jednaku visinu markera, koji su 100 % aftermarket.
Ovo pišem, kao upozorenje, da se radi o 40 i nešto godina starim satovima i da na žalost ne mogu, da zasiguram, da je sve 100% iz doba, kada su nastali.
Sa druge strane mogu, da potvrdim, da su svi mehanizmi potpuno izvorni i 100 % fit. To je moj časovničar potvrdio, kada ih je pregledao.
Last edited:
Haifisch23
Well-known member
SEIKO 6138-3002 JUMBO AUTOMATIC CHRONOGRAPH
U periodu od 1970 do 1979 Seiko je plasirao 10 modela automatskih hronografa 6138. Krasila ih je sportska narav, odstupanje od konkurencije po veličini i nadprosečna robustnost pojedinih primeraka.
Karakteristično za celu seriju je bilo, da je većina modela, tačnije sedam, izlazila u dve različite boje a jedan (6138-803), čak u tri.
Svaki od njih je vrlo brzo dobio nadimak, koji je i danas u upotrebi. Zahvaljujući njemu, odmah prepoznajemo i razlikujemo međusobne varijante iz cele serije. Zapravo samo model 6138-801 nije uspeo doći do globalnog nadimka, mada neki upotrebljavaju jednostavan naziv: Blue. Ali zato Panda, Bullhead, Yachtmen, UFO, Jumbo, Kakume, Baby Panda, Calculator i Tokai Zara nikad moćnije ne odzvanjaju u srcima Seiko sledbenika. Dokaz za ovu tvrdnju, se može naći u cenama, koje skoro iz meseca u mesec doslovno rastu i zato je sve teže doći, do čak i prosečno sačuvanog modela bez izdatka, koji se meri u stotinama eura.
Model 6138-3002 sa 42 mm prečnika bez krunice, nije najveći po obimu ali je zbog izuzetno tankog ruba kućišta (bezela) i stakla, koje se izdiže 2mm iznad razine kućišta, sasvim opravdano dobio nadimak Jumbo. Ako bi celu seriju kategorizirali po popularnosti, ovaj model bi svakako ušao u gornju polovinu,
Na tržištu se pojavio 1973 godine i proizvodio se u dve boje: crnoj i tamno sivoj.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 42,0 mm, visina 15,4 mm i dužina 41,0 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 47,4 mm, a između lugova 20,0mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelika, prečnik glavne krunice iznosi 5,3 mm. Hronografski pušeri se još uvek dobro odazivaju. Upravljanje ide bez poteškoća i hronografska kazaljka se vraća tačno na nultu poziciju.
Gornji deo, odnosno kućište oko stakla je napravljen od poliranog čelika. Širina iznosi 2,8 mm. Dvostran je i vertikalno se spušta na osnovno kućište.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden u junu, 1977 godine.
Još uvek je primetna odlična završna obrada kućišta. Ivice su odlično brušene i nema ni traga oštrinama, koje bi opozorovale na sebe prilikom nošenja sata ili čak prilikom klizenja prstiju preko njih. Istakao bih izuzetno kompaktno, masivno i stisnuto kućište, koje bi više priličilo nekom diveru,nego ovom sportsko-elegantnom hronografu. Uzevši u obzir, da je sat prilikom izlazka na tržište, koštao nešto oko 140 $, slobodno se može tvrditi, da ostavlja utisak mnogo višeg cenovnog razreda.
Staklo je ojačani mineral, odnosno Seiko hardlex. Nalepljeno je na takav način, da se čak i njegova ivica sa strane nalazi 2 mm nad rubom kućišta. Površina se jedva primetno spušta prema sredini. Prečnik iznosi 36,3 mm. Staklo omogućava vrlo dobar pregled i čitljivost brojčanika.
Brojčanik je tamno sive boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Pohvalio bih odluku dizajnera, da je pozadina prozora u jednakoj boji, kao brojčanik.
Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12, a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Oba podbrojčanika su u istoj nijansi boje, kao i brojčanik a njihova polja su blago spuštena pod površinu podloge. Glavna podloga je opet spuštena ispod prstena, na kojem su natisnuti markeri. Sve to izgledu daje dubinu, koja je primetna, iako su sva tri dela podlage iste, tamno-sive boje.
Markeri su u obliku barova i natisnuti su na kružnu podlagu brojčanika. Nad tom kružnicom se okomito uzdiže rubna kružnica, koja sadržava markere na poziciji časova. Ti markeri su u obliku kvadrata sa luminiranom tačkom u unutrašnjosti i nisu natisnuti, nego postavljeni na podlagu.
Unutrašnjost Pencil kazaljki je takođe bila luminirana. Za vizualnu dinamiku sata su zadužene kazaljka hronometra i obe kazaljke podbrojčanika, koje su žute boje i uzevši u obzir, da ovaj mehanizam preporučuje konstantnu upotrebu hronografa, onda dinamika ovde osmišljava potpuno značenje te reči.
Seiko čelična narukvica dolazi iz vremena nastanka sata. Linkovi su obrađeni načinom visokog stepena brušenja. Karakteristično za te narukvice je bila mekoća čelika, koji je inače dobro prilagodljiv podlazi na kojoj stoji, ali ne pruža onaj potreban osećaj robustnosti, pa je zbog toga u određenom antagonizmu sa masivnim kućištem.
Širina kod lugova iznosi 21,0 mm i spušta se na 16,0 mm kod kopče.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika i potpisana je. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138B. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139.Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Prednost modela Seiko Jumbo je prvenstveno u činjenici, da se mogao nosiiti u različitim prilikama. Od sportskih do nešto formalnijih. Uprkos neobičnoj veličini za vreme iz kojeg dolazi, izgledom je privlačio i one, koji su od sata zahtevali ne samo izdržljivost, nego i dodir galantnosti. Čak i četiri decenije kasnije, to je sat, koji se slobodno može naći u svakodnevnoj upotrebi, a njegov dijapazon upotrebe je podjednako širok, kao i u vreme nastanka. Navedeno ne važi samo, za vizualni učinak, nego i za kvalitet ovog mladića, koji još uvek kuca sa tačnošću, na koju bi mu pozavideli i novodobni premijer ligaši.
Ovo je sat, koji se proizvodio u velikim količinima i od svih modela je najdostupniji. Zato je njegova cena najumerenija. Čak i potpuno očuvani primercii retko prelaze granicu od 900 €.
Sa druge strane, činjenica je, da će ih vremenom biti sve manje i da sa kupovinom ne treba previše odlagati. Za ljubitelje, koji ne žele samo, da poseduju jedan od legendarnih Seiko modela, nego da ga i često upotrebljavaju, Jumbo predstavlja odličan izbor.
U periodu od 1970 do 1979 Seiko je plasirao 10 modela automatskih hronografa 6138. Krasila ih je sportska narav, odstupanje od konkurencije po veličini i nadprosečna robustnost pojedinih primeraka.
Karakteristično za celu seriju je bilo, da je većina modela, tačnije sedam, izlazila u dve različite boje a jedan (6138-803), čak u tri.
Svaki od njih je vrlo brzo dobio nadimak, koji je i danas u upotrebi. Zahvaljujući njemu, odmah prepoznajemo i razlikujemo međusobne varijante iz cele serije. Zapravo samo model 6138-801 nije uspeo doći do globalnog nadimka, mada neki upotrebljavaju jednostavan naziv: Blue. Ali zato Panda, Bullhead, Yachtmen, UFO, Jumbo, Kakume, Baby Panda, Calculator i Tokai Zara nikad moćnije ne odzvanjaju u srcima Seiko sledbenika. Dokaz za ovu tvrdnju, se može naći u cenama, koje skoro iz meseca u mesec doslovno rastu i zato je sve teže doći, do čak i prosečno sačuvanog modela bez izdatka, koji se meri u stotinama eura.
Model 6138-3002 sa 42 mm prečnika bez krunice, nije najveći po obimu ali je zbog izuzetno tankog ruba kućišta (bezela) i stakla, koje se izdiže 2mm iznad razine kućišta, sasvim opravdano dobio nadimak Jumbo. Ako bi celu seriju kategorizirali po popularnosti, ovaj model bi svakako ušao u gornju polovinu,
Na tržištu se pojavio 1973 godine i proizvodio se u dve boje: crnoj i tamno sivoj.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 42,0 mm, visina 15,4 mm i dužina 41,0 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 47,4 mm, a između lugova 20,0mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelika, prečnik glavne krunice iznosi 5,3 mm. Hronografski pušeri se još uvek dobro odazivaju. Upravljanje ide bez poteškoća i hronografska kazaljka se vraća tačno na nultu poziciju.
Gornji deo, odnosno kućište oko stakla je napravljen od poliranog čelika. Širina iznosi 2,8 mm. Dvostran je i vertikalno se spušta na osnovno kućište.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden u junu, 1977 godine.
Još uvek je primetna odlična završna obrada kućišta. Ivice su odlično brušene i nema ni traga oštrinama, koje bi opozorovale na sebe prilikom nošenja sata ili čak prilikom klizenja prstiju preko njih. Istakao bih izuzetno kompaktno, masivno i stisnuto kućište, koje bi više priličilo nekom diveru,nego ovom sportsko-elegantnom hronografu. Uzevši u obzir, da je sat prilikom izlazka na tržište, koštao nešto oko 140 $, slobodno se može tvrditi, da ostavlja utisak mnogo višeg cenovnog razreda.
Staklo je ojačani mineral, odnosno Seiko hardlex. Nalepljeno je na takav način, da se čak i njegova ivica sa strane nalazi 2 mm nad rubom kućišta. Površina se jedva primetno spušta prema sredini. Prečnik iznosi 36,3 mm. Staklo omogućava vrlo dobar pregled i čitljivost brojčanika.
Brojčanik je tamno sive boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Pohvalio bih odluku dizajnera, da je pozadina prozora u jednakoj boji, kao brojčanik.
Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12, a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Oba podbrojčanika su u istoj nijansi boje, kao i brojčanik a njihova polja su blago spuštena pod površinu podloge. Glavna podloga je opet spuštena ispod prstena, na kojem su natisnuti markeri. Sve to izgledu daje dubinu, koja je primetna, iako su sva tri dela podlage iste, tamno-sive boje.
Markeri su u obliku barova i natisnuti su na kružnu podlagu brojčanika. Nad tom kružnicom se okomito uzdiže rubna kružnica, koja sadržava markere na poziciji časova. Ti markeri su u obliku kvadrata sa luminiranom tačkom u unutrašnjosti i nisu natisnuti, nego postavljeni na podlagu.
Unutrašnjost Pencil kazaljki je takođe bila luminirana. Za vizualnu dinamiku sata su zadužene kazaljka hronometra i obe kazaljke podbrojčanika, koje su žute boje i uzevši u obzir, da ovaj mehanizam preporučuje konstantnu upotrebu hronografa, onda dinamika ovde osmišljava potpuno značenje te reči.
Seiko čelična narukvica dolazi iz vremena nastanka sata. Linkovi su obrađeni načinom visokog stepena brušenja. Karakteristično za te narukvice je bila mekoća čelika, koji je inače dobro prilagodljiv podlazi na kojoj stoji, ali ne pruža onaj potreban osećaj robustnosti, pa je zbog toga u određenom antagonizmu sa masivnim kućištem.
Širina kod lugova iznosi 21,0 mm i spušta se na 16,0 mm kod kopče.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika i potpisana je. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138B. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139.Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Prednost modela Seiko Jumbo je prvenstveno u činjenici, da se mogao nosiiti u različitim prilikama. Od sportskih do nešto formalnijih. Uprkos neobičnoj veličini za vreme iz kojeg dolazi, izgledom je privlačio i one, koji su od sata zahtevali ne samo izdržljivost, nego i dodir galantnosti. Čak i četiri decenije kasnije, to je sat, koji se slobodno može naći u svakodnevnoj upotrebi, a njegov dijapazon upotrebe je podjednako širok, kao i u vreme nastanka. Navedeno ne važi samo, za vizualni učinak, nego i za kvalitet ovog mladića, koji još uvek kuca sa tačnošću, na koju bi mu pozavideli i novodobni premijer ligaši.
Ovo je sat, koji se proizvodio u velikim količinima i od svih modela je najdostupniji. Zato je njegova cena najumerenija. Čak i potpuno očuvani primercii retko prelaze granicu od 900 €.
Sa druge strane, činjenica je, da će ih vremenom biti sve manje i da sa kupovinom ne treba previše odlagati. Za ljubitelje, koji ne žele samo, da poseduju jedan od legendarnih Seiko modela, nego da ga i često upotrebljavaju, Jumbo predstavlja odličan izbor.
Last edited:
Haifisch23
Well-known member
Hvala Lazo!
Haifisch23
Well-known member
SEIKO 6138-0030 KAKUME AUTOMATIC CHRONOGRAPH
Kada je bilo sveopšte prihvaćeno, da je 6138 Bullhead, model sa najsportskijim izgledom u seriji Seiko automatskih hronografa iz '70 godina, krajem 1973 dolazi 6138-0030 i podiže granicu popularnosti za stepen više. Ova navedba važi samo za vreme proizvodnje modela i deceniju nakon njenog prestanka, jer su početkom novog veka Bullhead i Panda preuzeli trajno vođstvo u aspektu želja sa strane kolekcionara.
Seiko 6138-0030 se tržištu zaista prilepio na oči i odmah je dobio nadimak Kakume, što u prevodu znači: kvadratne oči. Pogled na sat nudi logično objašnjenje prethodno navedenog. Oba podbrojčanika su kvadratnog oblika i zaista, satu daju izuzetno privlačan izgled i potpuno sportsko usmerenje. Proizvodio se u dve boje: plavoj i šampanjskoj. Kao i kod ostalih modela, naznaka na brojčaniku Seiko 5 Speedtimer je označavala proizvodnju za domaće, japansko tržište, a naznaka Seiko Chronograph Automatic za ostatak sveta.
Sve ostalo je bilo zajedničko sa ostalim modelima iz 6138 serije. Nadprosečne dimenzije za tadašnje vreme, robustno kućište, hardlex staklo, mehanizam i izuzetna privlačnost. Ono što je u tehničkom smislu najviše istupalo kod ovog modela, je razdaljina od luga do luga, koja je iznosila 18 mm i što je značilo, da na kućištu od skoro 43 mm, svaki druga, osim metalne narukvice, izgleda neobično i teško prihvatljivo. Verovatno je u vreme nastanka sata, ovakva presuda smetala samo okorelim protivnicima metalne narukvice ili onima, koji su bile alergični na taj material ali danas kolekcionarima stvara puno problema, jer nije lako naći sat u kompletu sa tim izvornim elementom.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 42,3 mm, visina 15,7 mm i dužina 41,5 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 45,3 mm, a između lugova 18,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 5,3 mm.
Upravljanje hronografom teče bez problema. Oba pushera su dobro odazivna, start, zaključak i reset štopovanja je gladak i hronografska kazaljke se tačno vraćaju na početnu poziciju.
Bezel je fiksan. Korona je napravljena od aluminija, plave je boje i sadržava tachymetarsku skalu. Na osnovno kućište se spušta pod pravim uglom. Širina iznosi 2,3 mm.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden u aprllu, 1974 godine.
I u slučaju Kakumea, mogu samo ponoviti ono, što sam napisaoi za celu 6138 seriju. Kućište je vrhunsko obrađeno. Sat je duboko zagazio u petu deceniju postojanja i još uvek je primetna, čista granica između brušene i visoko polirane površine ovog elementa. Sve ivice su kvalitetno obrađene i čak vrlo osetljiv prelaz prstima preko njih ne daje osećaj iritantne oštrine.
Sat je masivan i kompaktan. Lepo se oseća na ruci i može se slobodno reći, da izuzetno stisnuto kućište nadmašuje očekivanja od sportskog usmerenja ovog proizvoda.
Staklo je Seiko hardlex. Na kućište je nalepljeno na takav način, da se nalazi 1 mm iznad ruba korone bezela. Jedva primetno se spušta prema sredini. Prečnik staklene površine iznosi 33,4 mm.
Brojčanik je metalno plave boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Njihova pozadina je crna. Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12 a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Unutrašnjost je srebrne boje i oba polja su spuštena pod površinu podlage, da bi se dobio efekat vizualne dubine sata.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na brojčanik. Dvodelni su i visoko polirani. Kružne tačkice, koje se nalaze na početku svakog markera su luminirane, a sredstvo je ponovo nanešeno na njih. Na žalost, ne baš vešto, pa je na većini taj elemenat neravnomerno prekriven bojom i time je čak ponegde izgubljen njihov prvobitni oblik. Ipak, poznavajući krivca za to, draže mi je ovakvo stanje originalnog brojčanika nego potpuno novi aftermarket dial.
Indeksi na podbrojčanicima su crni, a dodatnu atrakciju predstavljaju žuti na hronografskom podbrojčaniku za sate.
Srebrne kazaljke su takozvane Pencil hands. Unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Sada to više nije, jer je gore spomenuti, koji je mislio, da je veći od samog života, istim sredstvom premazao cele kazaljke, a kada je počelo, posle samo nekoliko dana da otpada, onda je belim lakom premazao celu površinu i tako uništio njihov primarni oblik. Srećom, kada bude došlo vreme za servis, ovo će se moći restaurirati (nanos stručno odstraniti) i biće vraćeno u pravi oblik.
I na ovom modelu, potpunu vizualnu efikasnost postižu velika crvena kazaljka za odbrojavanje sekundi, te obe male u hronografskim poljima.
I samo kao opomena onima, koji razmišljaju, da sami čačkaju po satu i da su možda precenili svoje sposobnosti.
Čelična narukvica nije originalna. Sačinjena je od linkova iz brušenog čelika. Vrlo je solidnog kvaliteta, prijatnog izgleda i jednake širine preko cele površine, koja iznosi 20 mm.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138B. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integrisanom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139. Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Seiko 6138-0030 Kakume je jedan od najcenjenijih modela iz čitave serije automatskih hronografa. Uprkos činjenici, da se proizvodio u velikim količinama, veoma je teško doći do odlično očuvanog mint stanja. To posebno važi za model sa plavim brojčanikom. Razlog je očigledan. Zbog izuzetno privlačnog izgleda, vlasnici su sat nosili češče od većine drugih modela.
Zato i danas srednje očuvani modeli, bez ikakvog problema dostižu cenu od 600 – 700 €. Mint stanje dostiže i prelazi 1.000 €. Trend cena je i dalje u porastu, jer je ponuda sve manja.
Kada je bilo sveopšte prihvaćeno, da je 6138 Bullhead, model sa najsportskijim izgledom u seriji Seiko automatskih hronografa iz '70 godina, krajem 1973 dolazi 6138-0030 i podiže granicu popularnosti za stepen više. Ova navedba važi samo za vreme proizvodnje modela i deceniju nakon njenog prestanka, jer su početkom novog veka Bullhead i Panda preuzeli trajno vođstvo u aspektu želja sa strane kolekcionara.
Seiko 6138-0030 se tržištu zaista prilepio na oči i odmah je dobio nadimak Kakume, što u prevodu znači: kvadratne oči. Pogled na sat nudi logično objašnjenje prethodno navedenog. Oba podbrojčanika su kvadratnog oblika i zaista, satu daju izuzetno privlačan izgled i potpuno sportsko usmerenje. Proizvodio se u dve boje: plavoj i šampanjskoj. Kao i kod ostalih modela, naznaka na brojčaniku Seiko 5 Speedtimer je označavala proizvodnju za domaće, japansko tržište, a naznaka Seiko Chronograph Automatic za ostatak sveta.
Sve ostalo je bilo zajedničko sa ostalim modelima iz 6138 serije. Nadprosečne dimenzije za tadašnje vreme, robustno kućište, hardlex staklo, mehanizam i izuzetna privlačnost. Ono što je u tehničkom smislu najviše istupalo kod ovog modela, je razdaljina od luga do luga, koja je iznosila 18 mm i što je značilo, da na kućištu od skoro 43 mm, svaki druga, osim metalne narukvice, izgleda neobično i teško prihvatljivo. Verovatno je u vreme nastanka sata, ovakva presuda smetala samo okorelim protivnicima metalne narukvice ili onima, koji su bile alergični na taj material ali danas kolekcionarima stvara puno problema, jer nije lako naći sat u kompletu sa tim izvornim elementom.
Kućište je napravljeno od nerđajučeg brušenog čelika.
Dimenzije sata bez krunice su: širina 42,3 mm, visina 15,7 mm i dužina 41,5 mm.
Razdaljina od luga do luga iznosi 45,3 mm, a između lugova 18,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije potpisana i nije ušarafljiva. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Sve tri krunice su iz poliranog čelka, prečnik glavne iznosi 5,3 mm.
Upravljanje hronografom teče bez problema. Oba pushera su dobro odazivna, start, zaključak i reset štopovanja je gladak i hronografska kazaljke se tačno vraćaju na početnu poziciju.
Bezel je fiksan. Korona je napravljena od aluminija, plave je boje i sadržava tachymetarsku skalu. Na osnovno kućište se spušta pod pravim uglom. Širina iznosi 2,3 mm.
Poklopac kućišta je napravljen iz kombinacije brušenog i poliranog nerđajućeg čelika i ušarafljen je. Serijski broj sata otkriva, da je proizveden u aprllu, 1974 godine.
I u slučaju Kakumea, mogu samo ponoviti ono, što sam napisaoi za celu 6138 seriju. Kućište je vrhunsko obrađeno. Sat je duboko zagazio u petu deceniju postojanja i još uvek je primetna, čista granica između brušene i visoko polirane površine ovog elementa. Sve ivice su kvalitetno obrađene i čak vrlo osetljiv prelaz prstima preko njih ne daje osećaj iritantne oštrine.
Sat je masivan i kompaktan. Lepo se oseća na ruci i može se slobodno reći, da izuzetno stisnuto kućište nadmašuje očekivanja od sportskog usmerenja ovog proizvoda.
Staklo je Seiko hardlex. Na kućište je nalepljeno na takav način, da se nalazi 1 mm iznad ruba korone bezela. Jedva primetno se spušta prema sredini. Prečnik staklene površine iznosi 33,4 mm.
Brojčanik je metalno plave boje. Prozori za dan i datum se nalaze na pozciji 3 i međusobno su odvojeni. Njihova pozadina je crna. Podbrojčanik za merenje časova se nalazi na pozciji 12 a podbrojčanik za merenje do 60 minuta, se nalazi na poziciji 6. Unutrašnjost je srebrne boje i oba polja su spuštena pod površinu podlage, da bi se dobio efekat vizualne dubine sata.
Markeri su u obliku barova i postavljeni su na brojčanik. Dvodelni su i visoko polirani. Kružne tačkice, koje se nalaze na početku svakog markera su luminirane, a sredstvo je ponovo nanešeno na njih. Na žalost, ne baš vešto, pa je na većini taj elemenat neravnomerno prekriven bojom i time je čak ponegde izgubljen njihov prvobitni oblik. Ipak, poznavajući krivca za to, draže mi je ovakvo stanje originalnog brojčanika nego potpuno novi aftermarket dial.
Indeksi na podbrojčanicima su crni, a dodatnu atrakciju predstavljaju žuti na hronografskom podbrojčaniku za sate.
Srebrne kazaljke su takozvane Pencil hands. Unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju. Sada to više nije, jer je gore spomenuti, koji je mislio, da je veći od samog života, istim sredstvom premazao cele kazaljke, a kada je počelo, posle samo nekoliko dana da otpada, onda je belim lakom premazao celu površinu i tako uništio njihov primarni oblik. Srećom, kada bude došlo vreme za servis, ovo će se moći restaurirati (nanos stručno odstraniti) i biće vraćeno u pravi oblik.
I na ovom modelu, potpunu vizualnu efikasnost postižu velika crvena kazaljka za odbrojavanje sekundi, te obe male u hronografskim poljima.
I samo kao opomena onima, koji razmišljaju, da sami čačkaju po satu i da su možda precenili svoje sposobnosti.
Čelična narukvica nije originalna. Sačinjena je od linkova iz brušenog čelika. Vrlo je solidnog kvaliteta, prijatnog izgleda i jednake širine preko cele površine, koja iznosi 20 mm.
Kopča je takođe napravljena iz brušenog čelika. Zatvara se na klik.
Sat pokreće automaski hronografski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja Seiko 6138B. Sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h i ima rezervu snage od 44 sati. Komplikacije mehanizma su hronograf sa merenjem vremena do 60 minuta, dan i datum. Pošto se radi o vertikalno postavljenom integrisanom mehanizmu, preporučljivo je, da štoperica radi sve vreme, kao i sat.
Radi se o izuzetno kvalitetnom i robustnom mehanizmu, koji je odličan naslednik prvog vertikalnog integriranog automatskog kalibra Seko 6139. Proizvodio se istovremeno, kao i navedeni prethodnik odnosno u razdoblju od 1970 do 1979 godine.
Seiko 6138-0030 Kakume je jedan od najcenjenijih modela iz čitave serije automatskih hronografa. Uprkos činjenici, da se proizvodio u velikim količinama, veoma je teško doći do odlično očuvanog mint stanja. To posebno važi za model sa plavim brojčanikom. Razlog je očigledan. Zbog izuzetno privlačnog izgleda, vlasnici su sat nosili češče od većine drugih modela.
Zato i danas srednje očuvani modeli, bez ikakvog problema dostižu cenu od 600 – 700 €. Mint stanje dostiže i prelazi 1.000 €. Trend cena je i dalje u porastu, jer je ponuda sve manja.
skydrummer
New member
Hvala na lepim tekstovima i doprinosu forumu.:thumbup:
Haifisch23
Well-known member
Hvala Sky i Hvala Nešoni!
Da, još ću daviti.
Malo se ponavljam, kod ovih Seikovih hronograf modela. Kada sam pripremao predstavljanje, nisam znao, da li da otvorim kao predstavljanje svoje kolekcije ili u temi Kompletni testovi satova. Možda bih mogao udružiti po dva zajedno ali su kroz sve ovo vreme postali potpuno samostojni i odvojeni jedan od drugoga, tako da mi ni to nije bila prihvatljiva opcija. I ako neko bude gledao podatke samo za određeni model, bolje da ima što više informacija. Ovde mislim pre svega na podatke o mehanizmu 6138, koji se ponavljaju jedan za drugim..ali još sutra i prekosutra, pa se vračamo u moderna vremena i u veću raznolikost.
Da, još ću daviti
. Malo se ponavljam, kod ovih Seikovih hronograf modela. Kada sam pripremao predstavljanje, nisam znao, da li da otvorim kao predstavljanje svoje kolekcije ili u temi Kompletni testovi satova. Možda bih mogao udružiti po dva zajedno ali su kroz sve ovo vreme postali potpuno samostojni i odvojeni jedan od drugoga, tako da mi ni to nije bila prihvatljiva opcija. I ako neko bude gledao podatke samo za određeni model, bolje da ima što više informacija. Ovde mislim pre svega na podatke o mehanizmu 6138, koji se ponavljaju jedan za drugim..ali još sutra i prekosutra, pa se vračamo u moderna vremena i u veću raznolikost.
