Seiku je bilo potrebno 75 godina, da prvi put potpuno zadiše sopstvenim plućima. Neko će reći, da se radi o izuzetno dugom periodu ali od 1895, kada je Kintaro Hattori počeo sa sklapanjem džepnih satova, do izrade prvog ručnog sata Laurel, 1913 godine, Seikosha se može smatrati samo kao »one man band«.
Kada je razvoj firme pošao pravim i strmim smerom, stigao je Prvi svetski vrat, koji je onemogućio redovnu dobavu komponenti mehanizama od zapadnih proizvođača. Nešto mirniji period je trajao samo nekoliko godina, kada je 1.septembra, 1923 Tokio pogodio razoran potres, koji je odneo preko 142.000 ljudskih života i bez ognjišta ostavio preko milion ljudi. 63-godišnji, Kintaro je morao ponovo postaviti preduzeće na novim temeljima. Već sledeće godine izlazi prvi ručni sat pod brandom Seiko.
Pred dolaskom Prve svetske ekonomske krize, Kintaro dizajnira prvi japanski železnički džepni sat pod nazivom Seikosha. Pet godina kasnije, 1.marta, 1934 godine u fizičkom smislu, zauvek odlazi i Kintaro Hattori. Tako je Seiko, koji je jedva preživeo veliku ekonomsku depresiju, bio suočen sa još jednom borbom. Njegovi prijatelji, učenici, horološki naslednici i suradnici (sve ujedno), 1937 osnivaju firmu Daini Seikosha i nastavljaju veliku zaostavštinu. Ali dve godine kasnije, svet ponovo zahvata crni talas rata a Japan je jedan od glavnih vrtloga u njemu. Uprkos sveopštem haosu i tamnim vremenima, 1942 godine u prefekturi Nagano, 150 kilometara od Tokija nastaje novi pogon za izradu satova pod nazivom Daiwa Kogoyo. Nepunu godinu kasnije, Daini Seikosha otvara vlastiti pogon u istom gradu i započinje saradnju sa Daiwom.
Svi znamo, kako poguban i razoran je bio kraj rata za ovu zemlju. Seku je bilo potrebno nekoliko godina, da se ponovo sastavi i nastavi ili bolje rečeno, da po šesti put započne novu priču. U takvim okolnostima, ne čudi osećaj, da si samo posmatrač vlastitog života a ne aktivan učesnik, pa tako u narednih 7-8 godina ova firma plasira satove sa velikim uticajem švajcarske horologije, koji je bio jednako primetan u vanjskom izgledu, kao i u unutrašnjosti, koju su sačinjavali uvoženi kalibri iz ovog dela Evrope. Veoma važan sat za Seiko dolazi krajem 1955 godine. To je bio prvi automarski sat izrađen u Japanu, ali je Seikov kalibar 11A, bazirao na švajcarskom Adolph Schild mehanimu - AS1382.
Naredne godine, kada Japan postaje ravnopravan član Ujedinjenih Naroda, Seiko se potpuno oslobađa od tuđih uticaja i kreće u potpunu samostalnu domaću radinost, što na dizajnerskom, što na arhitekturnom mehaničkom području. Samonavijač Marvel sa 17 rubina je prvi In House Seiko sat.
Cunami raznovsrnih inovacija se uzdiže i u sledećih 14 godina zapljuskuje i menja tektonsku strukutru svetske horologije.
Prvi veliki korak predstavlja udruživanje Daiwa Kogoya i Daini Seikosha podružnice iz Suwe u novu Seikovu jedinicu – 1959 godine, nastaje Suwa Seikosha. Rezultat je prvi model Grand Seiko, koji izlazi 1960 godine.
Druga Seikova ćerka, Diani Seikosha ne zaostaje i 1961 nastaje King Seiko, koji će narednih 39 godina biti obavezan uteg na vagi odluke, dali kupiti Grand ili King model.
Iste godine godine dolazi prvi Seikov sportski sat. Čuveni Alpinist. Dve godine kasnije dolazi prvi japanski narodni sat – Seiko 5. Suwa ne posustaje i za potrebe letnjih Olimpijskih igara u domaćem Tokiju, kreira prvi Seiko mehanički hronograf sa mehanizmom 5719.
Želje domaćeg tržišta za potražnjom švajcarskih konkurenta, Seiko dodatno gasi 1965 godine, kada izdaje prvi ronilački sat. Model 6217, sa 150 metara vodoodpornosti nudi sve, što je potrebno ovoj vrsti sata.
Maja 1969 Seiko ulazi u horološku istoriju kao prvi serijski proizvođač automatskih hronografa sa mehanizmom 6139, kojeg nadgrađuje već sledeće godine sa kalbirom 6138.
Kraj 1969 godine Seiko ponovo otvara knjigu večnosti. Na tržište plasira prvi serijski kvarčni model, Astron 3500.
Tako je Seiko u samo 14 godina, predznak eksotičnog proizvođača, promenio u epitet jednog od najvažnijih horoloških subjekata u celoj istoriji ove delatnosti.
Baselworld 2017 je vratio sećanje na 1965 godinu i Seikov prvi diver, 62MAS. Bio je to prvi profesionalni ronilački sat kompanije, sa vodotesnošću od 150 metara. Poznatiji je pod nazivom automatskog kalibra, koji ga je pokretao – Seiko 6217. Bio je opremljen sa 17 rubina, frekvencija je iznosila 18.000 b/h, rezerva snage je dostizala 32 sata. Sadržavao je dvosmerno rotirajući bezel, ušarafljivu krunicu i luminirane markere. Prečnik masivnog čeličnog kućišta je iznosio 38,0 mm a visina 13,4 mm. Oznaka MAS u nazivu je značila autoMAtic Selfdater. Robustnost i izdržljivost je dokazao u Japanskim istraživačkim eskpedcijama na Antarktiku u periodu od 1966 do 1969 godine. Proizvođač se 50 godina kasnije ovom pioniru poklanja modelima SLA017, SPB051 i SPB053.
SLA017 sa High End mehanizmom 8L35 predstavlja pravo malo remek delo Seika. Radi se o nešto sirovijoj varijanti Grand Seiko kalibra 9S55. Napravljen je u limitiranoj seriji od 2000 komada a tome primerena je i cena od 3200 €. Pošto je ovaj model većini sledbenika nedostižan, Seiko u redovnu prodaju uvrštava modele sa čeličnom i gumenom narukvicom i kalibrom 6R15 - SPB051 i SPB053.
Oba su sa 42,6 prečnikom kućišta za 2,7 mm veća od SLA017, dok je pripadnost Prospex seriji dodatno utvrđena streličastim kazaljkama za razliku od skuplje verzija, koja se držala originalnog Stick dizajna. Cena ovih modela u redovnoj prodaji je određena u razredu, nešto iznad 800 €.
Na sledećem (ovogodišnjem) Baselworldu, Seiko pravi korak u novom smeru. Predstavlja model SPB081J.
Prospex linija, jednakih dimenizja i konstrukcijskih metoda kao SPB051 I SPB053 ali sa dizajnerskim rešenjem Zelenog Sunburst brojčanika i u limitiranoj seriji od 2018 komada.
Kućište je napravljeno od nerđajućeg čelika, koji je izuzetno fino brušen u horizontalnom smeru. Širina, bez krunice iznosi 42,6 mm,visina 14,8 mm i dužina 42,8 mm.
Razdaljina od luga do luga je 49,5 mm, između lugova: 20,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije zašitćena kućištem ali je ušarafljiva. Napravljena je od poliranog čelika, prečnik iznosi 6,9 mm. Prilična dimenzija i gusto nazubljeni prihvatni deo omogućavaju jednostavan pristup. Proces uvijanja teče glatko. Ležaj je prihvata već u samom početku i sve ostalo je stvar algoritma rutine.
Bezel je jednosmerno rotirajući sa 120 klikova. Stranski deo obruča čini gusto i jednakomerno nazupčen visoko polirani čelik. Korona prstena je crne boje, koso se spušta prema rubu kućišta. Širina iznosi 4,9 mm. Sadrži minutnu skalu. Bezel se lepo oseća pod prstima, okretanje je potpuno u kontroli i jednakom ritmu. Kvalitetno je smešten u ležište.
Poklopac kućišta je ušarafljen. Čini ga kombinacija kružno poliranih i brušenih površina. Središnji deo je ukrašen, odlično urađenom gravurom Seiko diver linije, koju simbolizira cunami val. Pored osnovnih podataka i naznake o limitiranoj seriji, naveden je i zaporedni broj sata u seriji od 2018 prmeraka.
Masivno, kompaktno i stisnuto kućište potpuno jasno opredeljuje ronilačku narav ovog modela. Međutim, to ni u najmanjoj meri ne umanjuje njegovu preciznu i finu završnu obradu. Prelazak iz visoko poliranih u fino brušene delove je više nego uočljiv. Podjednako u vizualnom i fizičkom aspektu. Čak i nešto oštriji rubovi nežno dodiruju kožu i sat u tom smislu, diskretno opozorava na sopstvenu prisutnost.
Otvoreno postavljeni lugovi ne dopuštaju, da se proizvod potpuno zatvori u diversku školjku i sat čvrsto drže u sportsko-elegantnim merdijanima.
Staklo je safirno. Postavljeno je 0,5 mm nad površinom bezela i blago se uzdiže prema sredini. Prečnik staklene površine iznosi 31,3 mm. Omogućuje odličan pregled i čitanje podataka sa brojčanika iz različitih uglova.
Brojčanik je sunburst zelene boje, što znači, da je refleksija, a sa njome i igra boja u direktnoj koleraciji sa ambijentom u kojem se sat nalazi. Spektar varijacija je širok i nikada se ne ograničuje na samo jednu konstantu. Ono što je meni zapanjujuće je vizualni efekat čistine i dubine brojčanika, koji je postignut ovom bojom. Mogu slobodno napisati, da predstavlja najbolji izbor za limited edition izdanje, jer baš ona je ta, koja pravi tu »potrebnu razliku« za ovaj kriterijum. Ujedno ostaje žal, što nisam u mogućnosti to dočarati kvalitetnijim slikama.
Prozor za datum se nalazi na poziciji 3. Pozadina je bele boje. Ne predstavlja mi idealno rešenje ali njime Seiko ostaje u trendu, koji je pristuan i kod ostalih dizajnera.
Markeri su u obliki barova. Postavljeni su na podlagu, uovičeni visoko poliranim čelikom i luminirani. Osnovna boja je zlatna ali je naneta na takav način, da se u zavisnosti od položaja sata menja do srebrne nijanse. Odlično rešenje, koje ujedno pridonosi na vizualnoj dinamiki i sat održava u sferi sportske-elegancije, koja je još jače poduprta crnim čeličnim bezelom.
Sve navedeno važi i za streličaste kazaljke, koje brojčaniku, na svoj način, određuju primarnu funkciju.
Brojčanik se efektno zaključuje sekundnom skalom u jednakom koloritu osnovne podloge, koji se strmo uzdiže prema staklu i time znatno doprinosi učinku vanredne dubine sata.
Čelična narukvica već na prvi pogled otkriva finiju završnu obradu od karakterističnog Oyster Prospex standarda. Vanjski linkovi su na vrhu fino brušeni, dok su sa strane visoko polirani. Unutrašnji linkovi se kupaju u visokom sjaju. Uočljiva je izuzetno visoka pokretljivost unutrašnjih linkova, koji se na taj način prijatno pripijaju na ruku i sat drže u zoni prijatnog osećaja i kvalitetnog nošenja.
Širina narukvice iznosi 20,0 mm kod lugova i 18,0 mm kod kopče.
Kopča je napravljena od brušenog nerđajučeg čelika. Sadrži sigurnostan poklopac, zatvara se na klik i potpisana je.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 178 g a deklarisana vodoodpornost 20 ATM, odnosno 200 metara. Kao i svi Prospex modelii SPB081J je podpurt ISO certifikatom 6425, koji i u pravnom smislu oponumoćuje naziv diver.
Sat pokreće automatski mehanizam sa mogućnošću ručnog navijanja, Seiko 6R15. Kalibar ima hacking funkciju, sadrži 23 rubina, frekvencija iznosi 21.600 b/h, a rezerva snage donosi autonomiju od 50 sati rada u stanju potpune navijenosti. Komplikacija mehanizma je datum, dok deklarisano prosečno dnevno odstupanje zahvata granice od +25 do – 15 sekundi.U praksi bez problema dostiže do 6 puta manje vrednosti.
6R15 je predstavljen 2006 godine. Cilj uvođenja je bio unapređenje 7S26 kalibra u smislu hackinga i opcije navijanja, te dostojna zamena za King Seiko High End 4S15, čiju glavnu manu su predstavljali visoki troškovi proizvodnje. Tako je Seiko sa ovim mehanizmom postigao najveći rang univerzalnosti u vlastitom segmentu pokretača satova.
Luminacija sata je u standardnom Seiko maniru. Čista, moćnai dugotrajna.
Nema puno priiika, gde se Seiko ambalaža možeistaknuti, kao dodatan atribut celine proizvoda. Ovo je jedna od takvih.
Vanjska, standardna kutija je napravljena iz prosečno tvrdog kartona i potpuno je jednako dizajnirana, kao kod ostalih modela iz Prospex serije. Jedino njena veličina, koja je veća od ostalih, nagoveštava da se ono što nosi u sebi razlikuje od svih ostalih do sada.
Kada sa strane izvučemo u umetnu penu umotanu crnu kutiju sa zelenim rubom na vrhu, obuzme nas prijatan osećaj posebnosti ovog modela i prvi susret sa njegovim značenjem Limited Edition. Vrlo kvalitetna kutija iz izuzetno tvrdog kartona, gde je potrebno nešto napora, da se shvati, da se ne radi o drvenom materijalu. Na vrhu je ukrašena Seiko logotipom a unutrašnjost nastavlja crno zelenu kombinaciju.
Sat je sigurno smešten na sredini prostrane kutije, koja je u celini obučena u finu umetnu masu.
Odlična, praktična, kvalitetna, izuzetno prijatna i privlačna ambalaža, koja predstavlja neki novi Seiko. Kao što su 1965 godine sa 6217 parirali švajcarskim proizvođačima, ovde prvi put dobijam utisak, da se Seiko na svoj način, ovom ambalažom odlučno iskazuje i danas.
Seiko SPB081J Diver je model, koji u mojim očima u Prospex seriju donosi znatnu dozu svežine i čak nešto smelosti. Pitanje je, koliko je to pored široke palete modela zaista potrebno. Uzevši u obzir, da se radi o ograničenom broju satova, dodatni začin sa okusom eksotike predstavlja mali ali izuzetno moćan i primetan sastojak u celom mozaiku.
Pitati se, da li je cena nekog od Seiko modela preterana, je slično, kao tražiti dugu usred olujne noći. Ovde to pitanje ima sasvim objektivnu podlogu. Naravno, samo u situaciji, kada 1300 € za SPB081J uporedimo sa skoro 40 % posto jeftinijim SPB051 i SPB053. Verovatno jeste.
Ali šta, kada se ovakav sat kupuje srcem a ne razumom.
Meni je vizuelno najlepša PADI varijanta Sbdc055. Verovatno ću o tome razmišljati dogodine, cena će malo pasti pa još ako naletim na LNIB varijantu, eto veselja.
TAG HEUER AQUARACER CALIBRE 16 CHRONOGRAPH CAY211B.BA0927
Priča o Tag Heuer je zapravo priča o sportskim hronografima.Kada je 1958 godine, Jack Hauer, pra-pra unuk osnivača firme, Edouarda Heuera (1860 godine), preuzeo odlično stojeću kompaniju, imao je jasnu viziju kojim putem usmeriti brend, koji je sa dva velika dostignuća već bio upisan iistoriju horologije.
Još davne 1887 godine Edouard patentira rotirajući oscilator, koji je još i danas sastavni deo mehanizama, a 1916 firma izrađuje prvi hronograf (Micrograph), koji ima sposobnost merenja vremena do 1/100 sekunde preciznosti.
1963 godine Heuer obelodanjuje model Carrera. To je bio pravi sportski hrongraf posvećen legendarnoj automobilističkoj utrci Panamericana. U istoj godini, Rolex plasira model Daytona. Zanimljivost predstavlja činjenica, da je brojčanike za oba modela, uz tadašnju Omegu Speedmaster pravio švajcarski proizvođač Singer, tako da su sva tri modela imali jednake satne markere i delove podbrojčanika. Osim toga, Carreru i Daytonu je pokretao Valjoux 92, odnosno 72.
Pet godina kasnije Heuer lansira još jedan odličan sportski hronograf Camaro, a 1969 sa razvijanjem jednog od prvih automatik hronografa, Caliber 11, u saradnji sa Buren-Hamilotnom, Breitlingom i Duboiz Deprazom, seriju sportskih hronografa obogaćaju sa linijama Autavia i Monaco.
Niko u tadašnjem Heuer-u nije mogao pretpostaviti, da će 1974 godina imati vrlo snažnu postavku u istoriji brenda. Te godine je 28-godišnji časovničarski genije, Edmond Capt, završio zadatak, koji je dobio od rukovodstva Valjouxa, da hronografski mehanizam na ručno navijanje Valljoux 7733 pretvori u automatski hronografski mehanizam.
Tako je nastao Valjoux 7750, koji korene vuče još iz legendarnog ručnog navijača Venus 188. Valjoux je proizvođača satnih mehanizama Venus, preuzeo 1966 godine i time stvorio platformu za još jednu snažnu postavku u horološkoj večnosti. Novonastali 7750 je bio prvi mehanizam, koji je nastao uz pomoć kompjuterske tehnologije odnosno njegovo delovanje je bilo simulirano pomoću ove mašinerije, mada u usporedbi sa današnjom tehnologijom, možemo samo zamisliti, kako je sve to izgledalo. Valjoux 7750 je ujedno predstavljao i kraj najjače faze u razvoju satnih automatskih mehanizama. U periodu od 1969 do 1974 su nastali Zenith El Primero, Seiko 6139, gore pomenuti Caliber 11 odnosno vrlo brzo promenjen u Caliber 12, Seiko 6138 (1970), Citizen 8110 (1972), Lemania 5100 (1973) i Valjoux 7750 (1974).
Uspeh 7750 je nadmašio sva očekivanja i u prvoj godini je bio izrađen u seriji od 100.000 primeraka. Uprkos tome, najezda japanskog kvarca je bila neizdrživa i ETA odlučuje u drugoj polovini 1975 godine, da obustavi proizvodnju i podređenima naređuje, da unište svu opremu za njegovu proizvodnju. Ovde švajcarska disciplina dobiva potpuno novu dimenziju i primaoci naredbe ignoriraju dekret i opremu uspešno sakrivaju u mračne uglove tadašnjih pogona. Edmond Capt odbija vrlo primamljivu ponudu od Peseuxa, da preuzme razvoj i vođenje proizvodnje ebauche verzija kvarčnih kalibara, nego ostaje veran mehaniki i preuzima mesto tehničkog direktora u klasičnom brendu Piguet. U bogatoj karijeri je bio tvorac 32 kalibara.
Naravno, da je Heuer bio opčinjen snagom Valjouxa 7750, pa nekoliko hiljada primeraka, već u prvoj seriji proizvedenih kalibara, ugrađuje u modele Kentucky i Pasadena. Kada je udarni val cunamija protutnjao svetskom časovničarskom scenom, počeli su, da se stvaraju uslovi za ponovo obuđivanje klasične mehaničke radinosti.
1983 godine, vođstvo novonastale SWATCH grupacije, čiji je član bila ETA (vlasnik Valjoux) odlučuje, da obnovi proizvodnju mehaničkih kalibara. Tako 1985 prašnjave mašine počinju novi život i nastaje nova modernija verzija 7750, kojoj se ubrzo pridružuju verzije 7751, 7753 i 7754.
Potreba za mehanizmima se polako povećava i 10 godina kasnije proizvodnja iznosi 200.000 komada na godišnjem nivou. U to vreme Tag Heuer nije bio korisnik ovih kalibara, jer je hronografsku proizvodnju još uvek bazirao na kvarcu ali se sve menja 2000 godine, kada kompaniju preuzima LVMH grupacija i odlukom, da brend prvenstveno usmeri u proizvodnju satova sa automatskim mehaničkim pogonom. Tako se ETA 7750 (ETA je promenila naziv mehanizma godinu dana ranije) počeo ugrađivatu u seriju LINK.
2005 godine, Tag Heuer čini ogroman korak napred, kada renovira najpoznatiji model Carrera. Zapravo, brend je model ponovo uveo uponudu 1996 godine ali se radilo o retro-butičnom pristupu prodaje u malim količinama. U tu svrhu, uvode novi naziv za pokretač renoviranog modela – to je bio Calibre 16, koji je predstavljao punokrvnu ETA. odnosno Valjoux 7750.
Obuđivanjem Carrere, izgleda da je 7750 konačno dočekao svoju potpunu reinkarnaciju. Zapravo, teško je reći, ko je koga više proslavio.Carrera ETU 7750 ili obratno. Ovaj mehanizam preuzima primat u masovnoj proizvodnji ali ne samo to, nego i sa perspektive vrhunskog kvaliteta. Sve je više High End brendova, koji počinju sa ugradnjom u određene modele.
Tag Heuer postaje najveći proizvođač automatskih hronografskih modela u švajcarskoj industriji i taj primat drži i danas. Osim u Carreru i Link, Calibre 16 je postavljen i u liniju ronilačkih sportskih modela, koju je lansirao 2003 godine – Aquaracer.
Mada naziv Tag Heuer asocira na miris benzina, škripanje guma i gromovit zvuk motora, ovaj brend ima tesne veze i sa tečnim agregatnim stanjem. Ne smemo zaboraviti, da je Heuer već 1895. prvi u istoriji predstavio vodoodporan džepni sat, te da je 1949 bio predstavljen model Solunar – prvi sat u istoriji sa indikatorom plime i oseke. 1982 u modelima Series 2000, sa vodoodpornošću od 30 ATM i rotirajućim bezelom, se mogu naći vrlo dobri ronilački satovi. Ta priča se nastavlja 2002 godine serijom Aquagraph, čiju izdržljivost od 50 ATM je testirala američka mornarica, a 2003 pokreću seriju Aquaracer.
2015 godine izlazi renoviran model Aquaracer. Promene su se odnosile na keramički bezel umesto čeličnog i određenim promenama u strukturi brojčanika i satnih markera.
Model CAY 2113.BA0927 dolazi iz 2016 godine.
Kućište predstavlja kombinaciju brušenog i poliranog nerđajućeg čelika. Na vrhu je visoko brušeno a sa strane fino polirano.
Prečnik sata bez krunice iznosi 43,4 mm, visina 16,3 mm a dužina 43,0 mm. Razdaljina od luga do luga je 50,3 mm a između lugova 21,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3, jednim delom je zaštićena kućištem. Ušarafljiva je. Napravljena je iz poliranog čelika i potpisana. Prečnik iznosi 7,3 mm. Prihvatni deo je gusto nazupčen, proces uvijanja i odvijanja je potpuno jednakomeran. Hronografski pusheri se nalaze na pozicijama 2 i 4. Napravljeni su takođe iz poliranog čelika i u obliku su barova. Odlično su odazivni, kazaljka hronografa se prilikom resetiranja vraća tačno na početni položaj.
Vanjska stranica bezela je takođe kombinacija brušenog i poliranog čelika. Prihvatni delovi su postavljeni na pozicijama desetminutnihi ntervala i istupaju iz razine kućišta. Fino su polirani, dok je preostali deo prstena visoko brušen. Korona prstena je keramička. Koso se spušta prema rubu, sačinjavaju je oversized minutni indeksi. Širina iznosi 4,0 mm. Bezel je jednosmerno rotirajući sa 120 klikova. Odlično je postavljen u ležište, što znači, da se proces rotiranja odvija potpuno jednakomerno.
Poklopac kućišta je ušarafljen. Napravljen je iz grubo brušenog nerđajučeg čelika, dok je središnji deo matiran. Krasi ga odlično urađena gravura starinskog ronilačkog šlema.
Kućište sata je izuzetno črvsto, masivno i kompaktno. Kratki lugovi se strmo spuštaju i upotpunjavaju ronilačku školjku u čiji oblik je stisnut sat. Završna obrada je na najvišem nivou. Polirane i brušene površine se primetljivo pretapaju jedne u druge, ivice su savršeno zaokružene i uprkos masivnosti ne ostavljaju ni najmanji trag oštrine.
Staklo je safirno. Postavljeno je 0,5 mm nad keramičkom koronom bezela i blago se spušta prema sredini. Na poziciji 3 se nalazi sočivo za lakše očitavanje datuma. Prečnik staklene površine iznosi 33,1 mm.
Brojčanik je morsko plave boje. Karakteriše ga horizontalni rebrasti uzorak ravnih linija, koje asociraju na drvenu brodsku palubu. Vrlo privlačno dizajnersko rešenje, koje pruža visoku dinamiku i ujedno satu daje priličnu dubinu.
Da bar za trenutak zaboravimo, da se radi o diveru, krivdu preuzimaju tipični Valjoux 7750 podbrojčanici na pozicijama 6, 9 i 12 u istoj nijansi boje, kao glavnina podlage. Spušteni su pod njenu razinu i definirani vertigo uzorkom.
Datum se nalazi na poziciji 3 i odlično je uočljiv zahvaljući sočivu, koje se nalazi na staklu iznad njega.
Markeri su u obliku barova, u tri veličine. Postavljeni su na površinu brojčanika, krasi ih izuzetna obrada. Uovičeni su visoko poliranim čeličnim rubovima, koji su postavljeni pod takvim uglom, da jedna polovina visoko sija, dok se druga pretvara u tamnu, skoro crnu, površinu. Unutrašnjost je premazana sredstvom za luminaciju.
Pencil kazaljke su široke i vrlo dobro čitljive. Sadržaj je potpuno jednak sadržaju markera. Uz keramički bezel, kazaljke su najizraženija novost prenovljenog Aquaracera i proizvođaču idu sve pohvale, jer je čitljivost izuzetno dobra a i sam sat zahvaljujući njima, još više utvrđuje osobinu sportskog usmerenja. Ovo se posebno manifestira pokretanjem hronografa i klizenjem narandžastog vrha pripadne kazaljke. Dinamika pomešana sa dubinom brojčanika ulazi u sportsku srž Tag Heuera i u potpunosti opravdava naziv Aquaracer.
Duh sportske tradicije je prenešen i na čeličnu narukvicu. Visoko brušeni linkovi, masivnih dimenzija ali zato izuzetno pokretljivi daju potpuni osećaj sigurnosti. Zbog prilagodljivosti površini ruke, lako su nosivi. Širina narukvice iznosi 21,0 mm i spušta se na 19,0 mm kod kopče.
Kopča je napravljena iz visoko brušenog nerđajućeg čelika. Potpisana je i zatvara se na klik.
Sat pokreće pomenuti TH Calibre 16 odnosno ETA 7750 Valjoux. Radi se o automatskom hronografskom mehanizmu, koji ima mogućnost ručnog navijanja. Sadrži 25 rubina, frekvencija iznosi 4 Hz odnosno 28.800 poluoscilacija u jednom satu a rezerva snage iznosi 42 sata. Ima hacking funkciju a komplikacije su mali sekundnik, datum, hronograf za merenje vremena do 30 minuta. Podešen je na 5 pozicija, ima deklarisano prosečno dnevno odstupanje od +- 4 sekunde i maksimalno +- 15 sekundi.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi impresivnih 224 grama. Proizvod je deklariran na vodoodpornost od 30 ATM odnosno 300 metara.
Luminacija je vrhunska. Moćna, dugotrajna i čista. Krasi je plava i zelena boja.
Sat dolazi u ambalaži, koju čini vanjska i unutrašnja kutija. Vanjska je napravljena iz čvstog kartona a njen donji deo se otvara u celoj prednjoj strani. Na dnu sadržava pretinac za dokumentaciju. Unutrašnja kutija je napravljena iz izuzetno črvrstog materijala, unutrašnjost je presvučena u umetnu kožu. Sat je sigurno smešten na sredinu i ima sve potrebno za siguran transport i dugogodišnju upotrebu.
Tag Heuer Aquaracer Calibre 16 je odličan sat, koji u svemu opravdava cenu od 3250 €. Proizvođač spada u krug najtradicionalnijih švajcarskih brendova, sa bogatom istorijom i svrstava se u širi krug vodećih subjekata horološke delatnosti. Izrada i završna obrada predstavljaju argumentirani dokaz za spomenuto. Calibre 16 sa ETA Valjoux 7750 je već posebno poglavlje u knjigi legendarnih pokretača satnih mehanizama. Ovde je ipak prisutna mala doza gorčine, koja na neki način, nesrećno završava dugogodišnju povezanost ova dva, naizgled neraskidiva subjekta.
Uprkos svoj slavi, koju su jednom drugom doneli, 2014 godine počinje proces razdvajanja Calibra 16 sa ETA Valjoux 7750. Naime, Swatch grupacija je Tag Heueru, kao i svim ostalim proizvođačima, koji nisu članovi konglamerata, krajem 2008 godine nagovestila obustavu dobave ETA mehanizama.
To je bio pravi šok za celokupnu švajcarsku produkciju i na svu sreću, ponovo se, po ko zna koji put, umešala švajcarska država i posebnim dekretom naložila SWATCH-u postepeno smanjivanje obustave i mogući potpuni prestanak sa 31.12.2019.
To je dalo dosta vremena ostalim subjektima za potragom za advekatnim rešenjima. Tako je uloga Sellite, švajcarskog proizvođača satnih mehanizma iz La-Chux-de-Fondsa, izuzetno pridobila na važnosti.
1950 godine ustanovljeno preduzeće, od 1964 godine postaje pogodbeni partner ETA i za njega pravi mehanizme do 2003 godine, kada kreće samostalnim putem. Pošto su imali potpunu recepturu nastavili su sa produkcijom mehanizama pod vlastitim nazivom, pa tako danas imamo SW 200, koji je klon ETA 2824, SW 220 (ETA 2836), SW 300 (ETA2892) i SW 500, koji je ekvivalent ETA Valjoux 7750. Kvaliteta tih mehanizma je nesporna i mnoštvo velikih imena koriste ove mehanizme. Oni najupućeniji tvrde, da mala prednost na strani ETA dolazi iz za nijansu, boljih materiala.
Tako je i Tag Heuer od 2014 počeo sa kombiniranjem ETA i Sellita SW500 u Calibre 16. Ne bih želeo, da budem pogrešno shvaćen ali meni je Calibre 16 potpuni sinonim za Valjoux 7750 i zato mi je proces kupovine Aquaracera krajem 2016 godine, zadavao dosta muka. U svim katalozima, u svim zvaničnim dokumentima sa kojim je raspolagao retalier ovog branda, pod napomenutim kalibrom su bile navedene obe opcije. Mada je na upit sa njihove strane od Tsg Heuer-a stiigao odgovor, da u ovoj seriji kuca 7750, bili su toliko ljubazni, da su na servisu otvorili sat i izdali zvaničnu potvrdu, da se radi o Valjoux 7750.
Plasiranjem linije Master Collection 2005 godine, Longines je na jednom mestu udružio sve najbolje osobine, koje su ovaj šesti najstariji švajcarski brend krasile u dotadašnjoj, 173-godišnjoj tradiciji. Vanvremenski klasicizam je temelj cele linije, a svaki njen model reflektira nivo uspeha i kvalitete, koji je već od samog početka ostao nepromenjen. Brend je sve ove godine u širem krugu vodećih brendova svetske časovničarske delatnosti.
Sant-Imier, malo selo u švajcarskom planinskom masivu Jura, između gradića La Locle I Grenchen, svetu je dala dva velika imena, zapravo dva velika brata. Dve godine stariji Louis Agassiz je jedan od najvećih svetskih biologa i geologa, stvaraoc teorije poligenizma, po kojoj različite ljudske rase dolaze iz različitih izvora a drugi je Auguste Agassiz (1809-1877), koji je sa tek 23 godine, osnovao Longines.
A da bi se došlo do Master Collection, bilo je potrebno puno minulog rada, koji je ostavio večne tragove u istoriji horologije. Longines je prvi brend, koji je svoj logotip registrirao već davne 1889 godine, zvaničan merioc vremena na prvim olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896 godine, što je ponovio još 14 puta. Lični prijatelj tadašnjeg direktora Longinesa, Charles Lindbergh, na bazi iskustva prvog jednopoteznog preletanja Atlantika 1927 godine, sa inžinjerima preduzeća dizajnira čuveni Lindbergh Hour Angle Watch. 1936 godine izlazi jedan od najčuvenijih mehanizama u istoriji horologije Longines 13ZN, prvi hronograf sa flyback funkcijom. Brend već 1959 godine lansira kalibar 360, koji je imao frekvenciju od 36.000 poluoscilacija u jednom satu. 1965 godine je Longines bio među prvima, koji je razvio elektronski kvarc sistem u kalibru 800. U jeku kvarčne krize brand razvija najtanji mehanički mehanizam do tada, 2.95 mm kaliber L990, a dve godine kasnije prvi probijaju magičnu granicu od 2 mm visine sata sa 1,98 mm modelom Feuille d'Or (Zlatni list).
1983 godine Longines postaje član Swatch Grupacije u kojoj dobija mesto ulaznog stepena u visoki razred časovničarske industrije. Teško je pravilno opredeliti ovu poziciju. Sa jedne strane predstavlja određenu dozu degradacije, uzevši u obzir bogatu prošlost i uticajnost ali istovremeno brendu daje povlaštenu funkciju, da uz pristupačne cene osrećuje ljubitelje ove industrijske umetnosti. Utisak je da kompaniji ova uloga potpuno odgovara. Kod potrošača su još uvek visoko kotirani a uticaj u horološkim vodama je više nego primetan.
Model Master Collection Chronograph Moonphase Calendar je pravi primer pozicije današnjeg Longinesa.
Kućište je napravljeno iz visoko poliranog nerđajućeg čelika.
Prečnik sata bez krunice iznosi 42,0 mm, visina 15,3 mm i dužina 41,8 mm. Razdaljina od luga do luga iznosi 49,0 mm a između lugova 21,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Nije ušarafljiva. Prečnik iznosi 6,1 mm. Potpisana je i napravljena od poliranog čelika, kao i hronografski pusheri na pozicijama 2 i 4.
Pusheri se odlično odazivaju na pritisak za početak i kraj rada. Resetiranje je potpuno i hronografska kazaljka se vraća tačno u početni položaj.
Na poziciji 10 se nalazi pusher u razini kućišta, sa kojim se podešava dan u nedelji.
Poklopac kućišta je ušarafljen. Sačinjen je od kombinacije poliranog čelika i transparentnog središnjeg dela u safirnom staklu, kroz koje je vidljiv satni meahnizam sa pokrivačem, ukrašenim ženevskom šarom.
Kućište je napravljeno u maniru dress sata. Kompaktno ali nije izrazito masivno. Lugovi ga lepo otvaraju, uglovi se ravnomerno spuštaju na ruku, nisu previše strmi ali još uvek u takvoj poziciji, koja omogućava savršeno stapanje sa podlogom. Završna obrada je u potpunoj razini kvaliteta, koji se očekuje od ovog renomiranog proizvođača. Svi elementi su visoko polirani, njihov potpuno jednakomeran visoki sjaj dočarava ugođaj svečanosti, koja priliči ovom proizvodu.
Prednje staklo je safirno. 2,0 milimetaski visoko polirani čelični prsten, koji ga okružuje se konveksno spušta na glavno kućište. Prečnik staklene površine iznosi 36,2 mm. Postavljena je 0,5 mm iznad ivice prstena i vrlo blago se uzdiže prema sredini. Omogućava odlično čitanje brojčanika u gotovo svim pozicijama.
Brojčanik je srebrno-bele boje. Podlagu odlikuje vezeni karo uzorak, koji potvrđuje galantnost i ozbijlniji karakter sata. Za razliku od verzije sa crnim brojčanikom, ova podlaga sat otvara prema vani i donekle smanjuje strogu formalnost, pa se bez problema može naći u kombinaciji sportsko-elegantonog outfita.
Podbrojčanici se nalaze na pozicijama 6, 9 i 12, što nagoveštava prisutnost Valjoux mehanizma. Na poziciji 12 se nalazi hronografski podbrojčanik za merenje vremena do 30 minuta. U njemu se nalaze prozori za prikaz dana u nedelji i tekućeg meseca.
Podbrojčanik na poziciji 9, vrši funkciju malog sekundnika a veća kazaljka unutar polja vrši funkciju prikazivanja 24 časovnog vremena.
Podbrojčanik na poziciji 6 služi merenju vremena do 12 sati i prikazu mesečevih mena.
Svi podbrojčanici su spušteni pod nivo podlage i sadržavaju vertigo uzorak. Tekući datum je označen plavom kazaljkom sa polukružnim vrhom, koja zahvata određeni indeks na kružnoj skali, koja zaključuje ravnu površinu podlage.
U zavisnosti od funkcije, brojčanik sačinjava sedam vrsta indeksa i svi su izraženi arapskim brojevima. Natisnuti su na površinu i svi su crne boje. Svakako stilom istupaju oni najveći i najizraženiji – indeksi za sate.
Leaf kazaljke su tamno plave boje, upotpunjuju elegantan karakter sata i posebna pohvala, za odlično odudaranje od podloge. Ovo važi i za ostale kazaljke na satu. Time je žrtvovana luminacija, ali od dress sata to nije nešto, što bi bilo strogo očekivano.
Brojačnik se zaključuje vertikalno uzdignutom sekundnom skalom prilikom upotrebe hronografa.
Ono što bih posebno istakao i što me je oduševilo kod ovog sata je izuzetna lakoća čitanja i prepoznavanja podataka, uprkos činjenici, da je brojčanik potpuno zauzet.
Susret sa prvom brušenom površinom doživećemo na vrhunsko ukomponiranoj čeličnoj narukvici. Oba vanjska reda su sačinjena od visoko poliranih linkova, dok je srednji red kombinacija fino brušenog i poliranog čelika. Time narukvica nastavlja elegantnu priču samog sata i prevazilazi pojam samo čeličnog spoja elemenata. Linkovi su potpuno pokretljivi i savršeno se prilagođavaju ruci. Širina narukvice iznosi 21,0 mm.
Kopča se otvara leptir sistemom. Potpisana je na oba kraja.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 163 g a deklarirana vodoodpornost 3 ATM , odnosno 30 metara, što omogućava noramalno pranje ruku ali ništa više od toga.
Sat pokreće automatski mehanizam sa mogućnosti ručnog navijanja, Longines L678, koji je baziran na kalibru ETA Valjoux 7751. Sadrži 25 rubina, frekvencija iznosi 28.800 poluscilacija u jednom satu, a rezerva snage dopušta 48 sati rada u stanju potpune navijenosti. Funkcije mehanizma su mali sekundnik, dan, datum, mesec u godini, 24 časovini prikaz vremena, indikator mesečevih mena i hronograf za merenje vremena do 30 minuta i 12 časova.
Valjoux 7751 je nastao 1986 godine iz klasičnog Valjoux 7750 mehanizma, kada je došlo do njegove reaktivacije sa strane ETA. Ima hacking funkciju, navijanje se odvija pokretom ruke u desnom smeru. Nema nikakve potrebe trošiti puno reči, da su po ocenama stručnjaka 775X mehanizmi najbolji tipski hronografksi mehanizmi u današnjoj horologiji.
Longines visoki renome održava i kvalitetom ambalaže u koju pakuje svoje proizvode. Sat dolazi u dve kutije. Vanjska je napravljena od vrlo tvrdog kartona, prednja strana se otvara u celini a donji deo sadržava prostor u kojem je smeštena dokumentacija.
Sat je smešten u vrlo prijatnu drvenu, smeđu kutiju, lakiranu u punom sjaju. Unutrašnjost je obučena u mekan materijal, gde je sat vrlo dobro smešten. Kvalitet i debljina kutuje ne ograničuju svakodnevnu upotrebu a njen privlačan izgled navodi na to, da se postavi na vidljivo mesto.
Longines Master Complication Calendar Moonphase je najisplativiji sat u svom razredu. Ako uzmemo u obzir sve funkcije i elemente koje ga sačinjavaju, tradiciju, istoriju i renome proizvođača, vrlo brzo dolazimo do zaključka, da na tržištu ne postojji sat, koji bi se mogao dobiti za ili ispod preporučene cene od 2920 €.
Ovde se vraćam na tvrdnju, da Longines ima povlaštenu ulogu ispunjavanja snova ljubitelja horološke umetnosi za još uvek dostupan novac. Naravno, posmatrano iz perspektive švajcarske produkcije, koja ima tu magičnu moć i predstavlja sinonim za prestižni kvalitet.
Do sada 210 strana čiste poezije o satovima. Molio bih administratore da obrate pažnju da uvaženi kolega Haifisch ne obori slučajno sajt .
Dragi kolega, nakon završetka predstavljanja satova, ozbiljno bi trebao da razmisliš o jednom luksuznom izdanju knjige na engleskom uz malo bolje fotografije. Naziv My way by Haifisch - horology through the time
Ako ste ponosan vlasnik Breitling sata i ako vas kojim slučajem policija oglobi kaznom zbog prebrze vožnje, nemojte biti previše ljuti. Za sve je kriv Leon Breitling, koji je daleke 1905 godine patentirao Vitesse Timer, jednostavan tahimetarski hronograf, koji je pričinjavao veselje tadašnjim vozačima omogućivši im merenje brzine u rangu između 15 i 150 km/h. Sličan osećaj sreće je osetila i švajcarska žandarmerija, pa je ubrzo počela sa procesom izdavanja prekršajnih listića. U to vreme, Leon Breitling je upravo odbrojao 100.000-ti prodani primerak džepnog sata sa hronografom, koji je dostizao preciznost od 2/5 sekunde a rezervu snage je imao 8 dana. Njegova proizvodnja je počela 1896 godine i to je bio sat, koji je mladi brend ustoličio u vrh tadašnje produkcije.
Sudbina je kao i ostale muške članove porodice Breitling, Leona prerano odvela sa ovog sveta, te nakon smrti 54-godišnjeg oca, 1914 godine, vodeće mesto preuzima najstariji sin Gaston. On je nasledio strast prema hronografskim afinitetima i već godinu dana kasnije razvija prvi hronograf u istoriji sa posebnim pusherem za pokretanje i zaustavljanje merenja. 1923 godine patentira prvi sat u istoriji sa dvahronografska pushera. To je bio džepni sat, koji je sadržavao dugmad za start /stop na poziciji 2 i reset na poziciji 4. 1927 godine prerano odlazi i Gaston a njegov 14-godišnji sin Willy je bio premlad, da bi preuzeo glavnu ulogu u komapniji, koja biva vođena od strane šireg menadžerskog tima do 1932 godine, kada kormilo naposletku prelazi u Willijeve ruke. U to vreme je brend u prodajnom portofoliu sadržavao 40 različitih hronografa.
Do 1934 godine su ručni satovi posedovali hronografe sa jednim pusherom, što znači, da je nakon zaustavljanja merenja brzo sledovao reset. Tek 21-godišnji Willy, nasleđenu genijalnost pokazuje patentiranjem prvog ručnog sata u istoriji sa dva pushera.
Brend se ovde ne zaustavlja i puno ulaže u razvoj. Tako 1942 godine izlazi legendaran model – Chronomat, prvi u istoriji sa unutrašnjim rotirajućim bezelom, koji je omogućavao kalkuliranje određenih pilotskih izračuna. Od tuda izvor imena CHRONOgraph + MATemathics.
Deset godina kasnije Willy razvija najpopularniji pilotski sat u časovničarskoj delatnosti. Navitimer. Nastao je na istoj osnovi kao Chronomat ali su dodatno unapređene funkcije omogućavale potpunu zamenu pilotske komandne ploče i moguće je bilo napraviti poptuni plan leta.
25-godišnjicu na čelu kompanije, Willy na iznenađenje mnogih, obeležava uvođenjem brenda u morske dubine. Izlazi jedna od najvećih prekretnica u istorji firme – ronilački sat, sa 20 ATM vodoodpornosti, SuperOcean, a godinu dana kasnije, sledi TransOcean. Oba modela su uspešno pratila popularnost pilotskih hronografa.
24.5.1962 godine Navitimer na ruci austronauta Scotta Carpentera, u okviru misije Aurora 7, kruži orbitom oko zemlje i utvrđuje ugled brenda širom sveta.
Tri godine kasnije, Willy Breitling se lično pridružuje Jack Heueru u okviru tajnog Projekta 99, zajedno sa razvojnim inženjirima tadađnjeg Hamilton-Burena i Dubois Depraza, sa ciljem stvaranja automatskog hronografskogmehanizma. Uspešan rezultaat ove suradnje biva predstavljen 3. marta, 1969 pod nazivom Caliber 11.
Aprila 1979 godine, bolesni i kvarčnom krizom razoreni Willy usled nesigurnosti u budućnost, prodaje brend i svu opremu Ernestu Schneideru, časovničaru, stručnjaku za mikrotehnologiju i nekadašnjem pilotu. Nekoliko nedelja kasnije, Willy Breitling umire u 67. godini.
30.Novembra, 1982 godine, Breitling Montres s.a. nastavlja, na kratko prekinutu priču na novoj lokaciji, od Saint Imiera nedalekom, Grenchenu. Stogodišnjicu obeležavaju redizajniranim Chronomatom, u jednakom stilu, koji je godinu dana ranije (1983) bio upotrebljen za slavni italijanski avijatičarski eskadron Frecce Tricolori. Model je doživeo potpuni komercijalni uspeh i već sledeće godine kompanija reizdaje verziju Navitimera na ručno navijanje a dve godine kasnije izlazi i prenovljena automatik varijanta ovog modela.
Ovim je Breitling potpuno uplovio u vode uspeha i Ernest Schneider je mogao slobodno da na zidu pored portreta Leona, Gastona i Willija, planira mesto za sebe.
1988 godine izlazi model Emergency, prvi ručni sat sa signalom za pomoć. Paleta modela se u narednim godinama širi u tolikoj meri, da danas postoji 5 osnovnih grupa: Navitimer (sa serijama Navitimer iMontbrilliant); Windrider (serija Chronomat i ostali pilotski satovi); Aeromarine (Transocean, Superocean, Avenger, Colt); Professional (Emergeny i Skyracer) i Breitling for Bentley.
Vrhunac pametnog rada predstavljaju za 125 godišnjicu postojanja – potpuni In House mehanizam Breitling 01. Radi se o automatskom hronografskom mehanizmu, koji je nastao isključivo na vlastitom razvoju. Sa frekvencijom od 28.800 b/h, sadrži 47 rubina a rezerva snage iznosi 70 sati.
Liniju Avenger, Breitling plasira 2001 godine a model Seawolf sedam godina kasnije. 2015 godine izlazi prenovljena verzija ovogmodela. A1733110/I519 dolaz iiz 2016 godine i ne znam, da li postoji sat, čiji naziv bolje opisuje njegove osobine, nego što je ovaj.
Kućište je sačinjeno iz nerđajućeg čelika. Sa strane je visoko polirano, na vrhu fino brušeno.
Prečnik sata bez krunice iznosi 44,6 mm, visina 18,7 mm a dužina 43,7 mm. Razdaljina od luga do luga iznosi 54,4 mm a između lugova 22,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Dobro je zaštićena kućištem, ušarafljiva je. Napravljena je iz poliranog čelika i potpisana je. U skladu sa kućištem, prečnik iznosi impozantnih 8,7 mm. Prihvatni deo je gusto i duboko nazubljen, što omogućava lako i osećajno upravljanje. Odvijanje i uvijanje teče potpuno jednakomerno. Uprkos masivnosti, nije potreban jači pritisak, za početak uvijanja.
Na suprotnoj strani kućišta, na poziciji 9 je postavljen hellijumov ventil za odvajanje ovog štetnog plina prilikom dubokih potopa.
Bezel je jednosmerno rotirajući sa 120 klikova. Rotiranje je potpuno jednakomerno, nije primetno ni najmanje nestabilno klimanje. Bezel je napravljen iz brušenog čelika i sadrži urezane indekse minutne skale. Širina iznosi 5,8 mm. Koso se spušta prema osnovnom kućištu a njegov vanjski deo je ukrašen sa osam šrafova. Svaka četvrtina korone sadrži jako izbočen deo, koji služi za prihvatanje prilikom rotiranja a ujedno predstavlja i vrlo prijatan vizualni dodatak.
Poklopac kućišta je sačinjen iz kombinacije fino i grubo brušenog nerđajućeg čelika. Ušarafljen je. Svaki pojedini detalj prikazuje profesionalnost pristupa izradi sata. Natpis naznake kronometra i Breitlingov logotip predstavljaju pravu majstoriju graviranja kućišta.
Kućište ovog divera je nešto najmasovnije, što sam do sada video. Kompaktno i stisnuto u neuništivi čelični oklop. Samo podatak o visini od gotovo 19 mm dovoljno govori kakva masovna strukutra leži na ruci vlasnika. Uprkos tome strmo padajući lugovi omogućavaju vrlo prijatno i udobno nošenje sata. Proizvođač je odličnom završnom obradom, gde bih istakao posebno fino zaokružene rubove, onemogućio prisutnost i najmanje iritantne oštrine.
Robustnost modela je vizualno potvrđena nešto grubljim finišiom bezela, koji je za nijansu izraženiji od završne obrade na vrhu lugova.
Staklo je safirno, antirefeksno. Postavljeno je 0,5 mm iznad osnovnog ruba prstena bezela i vrlo blago se uzdiže prema sredini. Izbočeni delovi bezela ga dodatno štite od direktnih kontakta sa okolnim predmetima. Prečnik staklene površine iznosi 34,5 mm. Omogućuje odličan pregled brojčanika iz različith položaja.
Brojčanik je žute boje, u nijansi osnovne boje Bretilinga. Datum se nalazi na poziciji 3. Duboko je postavljen u prozor. Okvir prozora je uramljen srebrnim poliranim rubovima u jednakoj kombinaciji, kao indeksi, što predstavlja vrlo prijatno vizualno rešenje.
Indeksi su o izraženi arapskim brojevima. Postavljeni su na površinu podlage. Breitling je i ovde pokazao potpunu posvećenost detaljima. Indeksi i markeri su nadprosečno visoki, čime je brojčanik pridobio na dubini. Brojevi su izraženi ukrasnim načinom ili kao što ih englezi nazivaju Stencil Numerals. To znači, da je broj razdvojen na dve polovine i ostavlja dojam, kao da je razrezan na pola u vertikalnom smeru. Ovakav postupak ne prozrokuje samo više posla, nego izuzetno podkrepljuje dinamiku brojčanika. Na pozicijama 6 i 9 su postavljeni luminirani markeri u obliku barova a na poziciji 12 je takođe luminiran marker u obliku diverskog trougla.
Pencil kazaljke su srednje široke i luminirane. Dodatak vrlo prijatnoj kombinaciji boja brojčanika dodaje zaključak sekundare u živo crvenoj boji, koji je u potpunoj skladnosti sa natpisom Automatic na poziciji 6.
Ovaj živahan ples boja lepo zaključuju crni natpis naziva proizvođača, te osnovnih podataka o satu uz kružnu minutnu (sekundnu) skalu na rubu brojčanika, koji se uzdiže strmo prema staklu. Kruna i centar svega na brojčaniku je grb Breitlinga na poziciji 12.
Breitling je uspešno našao odgovor na pitanje, kako nesmetano nositi izuzetno masivno kućište. Čelična narukvica je dovoljno debela, robustna i izdržljiva. Linkovi su vrlo pokretiljivi i nošenje ovog proizvoda nije ni za trenutak naporno ili neugodno. Uz sve to, vrlo je prijatnog izgleda.
Svi linkovi su fino brušeni i postavljeni u kosom smeru u odnosu na kućište. Iznenađujuće deluje izuzetna gibljivost unutrašnjeg reda. Prečnik narukvice je 22,0 mm kod lugova odnosno 20,0 mm kod kopče.
Kopča nastavlja fino brušeni stil završne obrade. Zatvara se na klik i potpisana je sa obe strane.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 236 grama. Proizvod je deklarisan na voodoodpornost od 300 ATM odnosno 3.000 metara.
Sat pokreće automatski mehanizam Breitling 17, sa opcijom ručnog navijanja. Mehanizam je nastao na osnovi ETA 2824-2. Do 2010 godine, proizvođač je od ETA naručivao ebauche verziju, koju bi potom sam dodatno usavršavao, prevukao rodijumom, dekorisao i doveo u stanje hronometara u svojoj fabrici u Grenchenu.
Ograničene dobave za naručioce izvan Swatch grupacije, napravile su Breitlingu puno problema, jer od 2010 godine dobiva mehanizme u kompletnom stanju, koje rasklapa i dodatno obrađuje, do COSC hronometarskog stepana, što znači, da je kalibar podešen na 5 pozicija, prosečno dnevno odstupanje iznosi – 4 do + 6 sekundi a maksimalno +-5 sekundi. Svaki COSC hronometar mehanizam prati zvaničan certifikat i naravno, to znatno povećava cenu konačnog proizvoda.
Mehanizam ima hacking funkciju a komplikacija je datum.
Od 3000 metara vodoodpornog sata, sve osim odlične luminacije, bilo bi ogromno razočaranje.
Sat je pakiran u dve vrlo privlačne i izuzetno kvalitetne kutije. Kućište unutrašnje je napravljeno iz prave kože u smeđoj bojii. Ovalnog je oblika sa velikim logotipom Breitlinga na vrhu. Unutrašnjost je obučena finim filcem, koji odlično štiti proizvod. Sat je sigurno smešten na sredini.
Vanjska kutija je prilično veća i četvrtastog je oblika. Gornji deo je tamno smeđe boje, takođe sa logtipom proizvođača. Sačinjena je od ojačanog tvrdog kartona a kraće stranice su ojačane metalnim zakovicama. Donji deo je drven i sadrži prostor u kojem je moguće čuvanje dokumentacije ili delova narukvice. Vrlo kvalitetna, vrlo privlačana i vrlo praktična ambalaža. Breitling zaslužuje sve pohavle za ovaj prateći elemenat proizvoda.
Cena od 3960 € za ovaj model svakako ulazi u sferu, u kojoj raspravljanje nema kraja, a nema ni većeg smisla. Tržište je potrvdilo, da je cena prihvatljiva. Rad se o high-end proizvođaču i onaj, kome renome, tradicija i bogat deo horološke istorije donose radost na ruku i u srce, prihvatiće ovu sumu, kao logičan zaključak nevedenog.
Sredinom 19. veka, kada je nekoliko hiljada ljudi svakodnevno odlazilo iz Evrope u Severnu Ameriku u potrazi za novim, boljim životom, Florence Ariosto Jones putuje u suprotnom smeru. 26-godišnji inžinjer iz Bostona stiže u Schaffhausen 1867 godine, gradić na švajcarsko-nemačkoj granici na krajnjem severu države, gde je bio zadužen, da u neposrednoj blizini znamenitih vodopada Rhines, izgradi hidrocentralu. Njegova pasija su bili satovi i boravak u zemlji najboljih mehanizama, dodatno je rasplamtao vatru, pa tako već sledeće godine uz pomoć časovničara Johana Heinricha Mosera, osniva International Watch Company. Čak ni činjenica, da je vlasnik zgrade u kojoj se odvijala proizvodnja bio Moser, novom preduzeću nije puno pomogla, jer su uvozne dažbine u SAD, gde je IWC prodavao skoro čitavu proizvodnju, bile vrlo visoke, pa kompanija u sledećih 10 godina doživljava dva bankrota, da bi se 1880 godine našla u rukama lokalnog industrijalaca Johannesa Rauschenbacha, koji se bavio izradom i prodajom poljoprivrednih mašina.
Iako već sledeće godine novi vlasnik umire, porodica Rauschenbach je sa sledeće 4 generacije vodila brend i podigla ga na nivo najboljih časovničarskih kompanija u istoriji horologije. Kada je Johannesov sin Schenk, koji je preuzeo vođenje brenda, prerano preminuo u 50 godini života, 1905 godine, IWC je zapošljavao 220 radnika. Baš u to vreme je 25 % deo firme pripadao slavnom psihoanaltičaru Carlu Gustavu Jungu, zahvaljujući činjenici, da je bio suprug Schenkove sestre, Emme Marie Rauschenbach.
Za razliku od sličnih uticajnih giganta švajcarske časovničarske delatnosti, vlasnici IWC odnosno porodica Rauschenbach, nije direktno učestvovala u tehničko-tehnološkom razvoju ali je imala genetsku zaostavštinu vrhunskog vođenja posla, što znači, da su imali izuzetan osećaj u odabiri pravih ljudi, koji su najzaslužniji, da brend još uvek čvrsto stoji u klasi High End subjekata. Jedan od tih ljudi je bio časovničar Urs Haenggi, koji je postao vođa proizvodnje 1883 godine i mesto tehničkog direktora zauzimao sledeće 52 godine. On je najzaslužniji za nastanak važnih mehanizama 63, 74, 75, 76 i 87. Njegova zaostavština i prenos znanja na celu plejadu firminih časovničara je doprinela, da je IWC plasirao svoj prvi pilotski sat, model Special's Pilot Watch, sa unutrašnjim rotirajućim bezelom i antimagnetskom zaštitom mehanizma. Taj model je bio baza za nastanak prvog Big Pilot Watch, 1940 godine. Godinu dana pre toga, u Schaffhasen dolaze portugalski biznismeni Rodrigues i Teixieira i izražuju želju za izradom vrlo preciznog pomorskog hronometara. Rešenje je bilo moguće samo prenošenjem mehanizma iz džepnog u ručni sat. Taj mehanizam je bio IWC 74, ali je njegova veličina rezultirala, za to vreme, ogromnim ručnim satom sa prečnikom od 43 mm, koji je bio 10 mm veći od uobičajenih vršnjaka. Naziv modela je bio Portuguese. Zbog veličine, ovaj sat nije doživeo veći komercijalni uspeh, pa je zbog visokih troškova proizvodnje bio posle nekoliko godina uklonjen iz programa.
Ostao bi među manje značajnim produktima brenda, da se 1990 godine nije sudbina još jednom, srećno poigrala sa legendarnim IWC časovničarom Kurt Klausom, koji je originalan model ugledao na ruci jednog od klijenata u svom ateljeju, prilikom poslovne posete. U trenutku je u sebi prelomio i 3 godine kasnije, sa 125 godišnjicom brenda, izlazi linija Portuguese sa In-house kalibrima.
Najznačajnija ličnost u tehničkom aspektu IWC je svakako Albert Pellaton. Stručnjak, koji je rođen 30 godina nakon osnivanja brenda, u 46 godini života, odnosno 1944 godine, postaje tehnički direktor kompanije. Nepune dve godine kasnije dovršava pravo remek delo, mehanizam 89, sa centralnom sekundnom kazaljkom i sa izuzetnom preciznošću. Radi se o jednom od najboljih mehanizama tadašnjeg doba, koji je IWC vinuo u sam vrh svetskog časovničarstva. Koliko je mehanizam bio vrhunsko projektiran, govori podatak, da je u punoj proizvodnji bio sledeće 44 godine.
Drugi veliki pronalazak ovog stručnjaka je bio dvosmerni sistem za navijanje mehanizma, po kojem je dobio i naziv i zapisao se u istoriju horologije kao Pellatonov sistem navijanja.
Treće poboljšanje, koje knjiži Albert Pelllaton je omotovanje mehanizma u mekanu zavesu od čeličnih vlakana, čime je u potpunosti zaštićen od učinaka magnetskog polja. Taj sistem je plasirao u prvi model Pilot's Watch Mark XI, 1948 godine.
Gospodin Pellaton je i autor prvog automatskog IWC mehanizma, kalibra 85, kod kojeg je efikasno upotrebio gore pomenuti sistem navijanja. Mehanizam 85 je nastao 1950 godine.
Kao odgovor na vrlo značajan opšti globalni tehnološki razvoj nakon završetka II. svetskog rata, koji je izražen i sve većim porastom magnetskih polja u svakodnevnom životu običnog građanina, IWC 1954 godine plasira liniju Ingenieur.
1967 godine IWC obelodanjuje svoj prvi diver – model Aquatimer, sa 20 ATM vodoodpornošću. Istovremeno brend sudeluje sa Omegom na razvoju prvog švajcarskog kvarc mehanizma – Beta 21, koji je bio predstavljen na Baselworldu 1969 godine.
A onda dolazi 1974 godina. Sa njom je kulminirao takozvani kataklizmatički rast cena zlata. U periodu od 1970 do 1974 je cena zlata za unču iz uobičajenih 4,85 švajcarskih franaka otišla na 18,0 švajcarskih franaka, što je prouzrokovalo devalvaciju američkog dolara za 40 % u odnosu na švajcarsku valutu. I ostale veće svetske valute nisu otale neoštećene ovim procesom. Rezultat ove matematike je bio rast uvoznih cena švajcarskih satova za 250 % na tržište SAD.
Uz činjenicu, da je istovremeno svetsko tržište bilo preplavljeno jefitnim japanskim kvarc satovima, ne čudi, da je u samo nekoliko narednih godina došlo do kraha ove plemenite industrijske umetnosti.
Ovo je vrlo značajan podatak, za koji imam utisak, da je zaboravljen. Zato pratioci horoloških zbivanja imaju običaj permanentog navođenja, da su Seiko, Citizen i Casio kvarc satovi srušili švajcarsku industriju satova u to doba. Ali postoji i ona druga strana ogledala, koja pruža realniju sliku. Navedene japanske firme su se samo našle u pravom trenutku na pravom mestu. Pokrenuti val enormnog porasta cena plemenitog metala je ove firme postavio na sebe i istovremeno potopio tradicionalne evropske proizvođače.
IWC je spasilački pojas potražio sve većom preorijentacijom u izradu džepnih satova. Došlo je do vrlo važne koalicije sa legendarnim dizajnerom, Ferdinandom Porsche-jem, usled čega je nastala nova linija satova.
Kompanija je preživela kvarčnu krizu i već krajem 80-tih vratila delovanje u nornalnu fazu. 1991 godine direktor IWC Gunter Blumlein ustanavlja LMH grupaciju, sa sedištem u Schaffhausenu. Grupacija je postala 100% vlasnik IWC, 60 % vlasnik Jaeger-Le-Coultre, a ponovnim uzdizanjem nemačkog brenda A. Lange & Sohne, postaje njegov 90 % vlasnik. 2000 godine LMH grupacija prelazi u ruke Richemont Group, holdinga iz Južne Afrike za proizvodnju i prodaju luksuzne robe, ali je ugovorom obezbeđeno, da zadrži 100 % vlasništvo i uticaj u LMH.
Vratimo se Ingeineur-u, satu sa izgledom standardnog klasičnog merača vremena ali koji u sebi krije puno toga, što ga od njega istovremeno udaljuje.
Albert Pellaton je kod razvoja ovog modela imao u mislima, kako napraviti sat, koji bi po svim kriterijumima zadovoljio vrlo zahtevan segment kupaca – naučnike, stručnjake, inžinjere, koji dolaze iz tehničke sfere naših života. To je značilo izdržljivost, vodoodpornost, zaštitu od magnetizma i izuzetnu preciznost. Rezultat se pojavljuje 1954 godine pod nazivom IWC Ingenieur sa referencema 666A sa kalibrom 852 i 666AD sa kalibrom 8521. Mehanizam opremljen Pellaton sistemom za navijanje je bio smešten u omot od mekog čelika, koji je zajedno sa kućištem omogućio magnetnu zaštitu od 80.000 ampera na metar, što je značilo 16 puta više od tadašnjeg važećeg švajcarskog standarda za ovu vrstu zaštite. Uz to,sat je omogućavao 10 ATM vodoodpornosti, što je za vreme nastanka bila prava retkost.
U dizajnerskom smislu, sat je bio civilna verzija pilotskog Marka XI, sa elegantnijim izgledom brojčanika i Dauphne kazaljkama. Krasio ga je naziv Ingenieur podvučen sa gornje i donje strane strelicama u obliku munje. Sat je vrlo brzo doživeo odličan prijem i komercijalni uspeh.
Glavnu promenu model dožvljava 1976, kada novi oblik izlaz iiz ruku najvećeg dizajnera u oblasti horologije, Geralda Gente. Čoveka, koji je takoreći Audermars Piguetu sa revolucionarnim pristupom oblikovanju, 6 godina ranije, udahnuo večiti život. Majstora, koji je između ostalog, osmislio Universal Geneve Polerouter, Bulgari – Bulgari, nekoliko modela u liniji Omega Constellation, Patek Philippe Golden Ellipse i Nautilus, te Cartier Pasha.
Gentin Inegenieur je bio dosta sličan Royal Oaku. Imao je guilloche tehniku izrade kućišta, integriranu metalnu narukvicu i sa 40 mm je bio veći od predhodnika, pa je odmah dobio nadimak Jumbo. Pošto je bilo vreme kvarca, izašao je i u ovoj varijanti sa referenčnim brojem 3003. O tome, kakvu pustoš je napravio kvarc cunami svedoči činjenica, da je automatskih modela sa mehanizmom 8541 bilo napravljenih samo 1000 primeraka. Danas ti modeli prelaze cenu od 10.000 €.
Sledeće izdanje dolazi 1983 godine a njegova glavna osobina je bila, da ga nije pokretao In-House mehanizam, nego tada upravo rođena, ETA 2892-2, čiji rotor je zamenjen vlastitim iz 21 karatnog zlata i ukrašen u domaćem maniru. Taj kalibar je poznat, kao IWC 375.
Neuspešnom se može smatrati naredna serija, 500.000 A/m, iz čijeg se naziva može naslutiti, koliko je iznosila anitmagnetska zaštita. Ovaj model nije sadržavao Faradajev kavez kao štit, već su najosetljiviiji delovi mehanizma napravljeni iz niobium-cirkonija 25, koji je potpuno neosetljiv na megnetizam. Može se predpostaviti, da su troškovi razvoja bili ekstremno visoki ali delovi mehanizma iz novog materijala se nisu pokazali izuzetnom preciznošću, pa je proizvodnja posle 3000 napravljenih primeraka, 1991 godine bila zaustavljena.
Iste godine izlazi nova verzija Ingenieura, koja je predstavljala kombinaciju mehanike i quartza. Radilo se o takozvanom Mecha-Quartz kalibru 633, kojeg je izrađivao član sveže ustanovljene LMH grupacije – Jaeger LeColutre.
I onda dolazi 2005 godina i sa njom model IWC Ingenieur 3227-01, koji je najverodostoniji i koji se potpuno približava verziji iz 1976 godine. Doživeo je najveću popularnost u celoj seriji a posebnu draž kolekcionirama predstavlja činjenica, da je u proizvodnji bio do 2009 godine, pa je zato ponovo reč o ograničenoj seriji, pošto je bio napravljen u broju od 7850 komada. Imao sam sreću, da se dokopam jednog iz te serije.
Kućište predstavlja kombinaciju fino brušenih i visoko poliranih površina. Prečnik sata bez krunice iznosi 42,5 mm, visina 15,0 mm a dužina 42,5 mm. Razdaljina od luga do luga iznosi 51,0 mm, između lugova 20,0 mm.
Krunica se nalazi na poziciji 3. Ušarafljena je. Obrađena je finim poliranjem, potpisana a prečnik iznosi 6,6 mm. Uvijanje u kućište je potpuno jednakomerno, ležište prihvata navoj već u prvom stepenu i nije potreban veći pritisak za početak ušarafljivanja.
Bezel je fiksan. Gornji deo je brušen, dok je sa strane visoko poliran. Gerald Genta je sa 5 otvora na prstenu bezela, koje virtualno stvaraju oblik zvezde, ostavio upečatljiv dizajnerski potpis. Širina prstena iznosi 4,3 mm i koso se spušta prema rubu osnovnog kućišta.
Poklopac sata je ušarafljen. Sačinjen je od brušenog nerđajućeg čelika. Osobine sata lepo predstavlja neukrašena površina, osim odlično ugraviranog naziva proizvođača i modela sata.
U skladu sa zamislima Albera Pellatona, sat ispunjuje sva očekivanja. Masivno, kompaktno i stisnuto kućište pruža odličnu zaštitu iznutra i vani. Sat ostavlja utisak neuništivog čeličnog sklopa. Završna obrada je izuzetna. Polirane i brušene površine su potpuno odvojene ali istovremeno se odlično međusobno pretapaju. Lugovi su otvoreni i vrlo široki i zajedno sa integriranom narukvicom sat zatvaraju u retro stilu.
Staklo je safirno i antirefleksno. Uzdgnuto je 0,5 mm iznad ruba prstena bezela i jedva primetno se spušta prema sredini. Omogućuje odlično očitavanje brojčanika. Prečnik staklene površine iznosi 30,5 mm.
Brojčanik je sivo-crne boje. Vrlo teško je opisati 3D uzorak, koji je Gerald Genta oblikovao za podlagu. Radi se o izuzetno gustom i sitnom uzorku, prostim rečima napisano, širokog velikog slova H, kod koga je svaki elemenat guilloche tehnikom,pojedinačno urezan u podlagu. Tako brojčanik čini nekoliko desetina potpuno uočljivih i odvojenih sićušnih uzoraka, koji su raspoređeni u 3D savršenu i vizualno nerazdvojivu celinu. Iz guste nasićenosti se kristalno čisto izdvaja srebrni natpis IWC Schaffhausen na poziciji 12 i naziv modela na pozicji 6, naravno podvučen prepoznatljivim strelicama. Oba natpisa su precizno natisnuta na golu podlagu, što u kombinaciji sa uzorkom dočarava izuzetnu dubinu brojčanika.
Markeri su kombinacija indeksa (12 i 6) i barova. I jedni i drugi imaju udubljenu unutrašnjost, koja je premazana luminiranim sredstvom. Postavljeni su na podlagu a uzdignuti rubovi su visoko polirani, što im omogućava izuetnu refleksiju i time natprosečnu čitljivost. Predstavljaju odličan pokazatelj potpune posvećenosti detaljne izrade.
Pencil kazaljke pravom širinom, dužinom i dvostranskom poliranom, refleksnom strukturom satu daju odmerenu i potrebnu dozu galantnosti. Na taj način masivnu i neuništivu čeličnu strukturu uvode u formalnu, akademsku okolinu.
Datum se nalazi na poziciji 3 i više ostavlja utisak funkcionalnosti nego vizualne prepoznatljivosti, čije zahteve ispunjava jako dubokim prozorom.
Gerlad Genta je sa integriranom čeličnom narukvicom, koja nastavlja liniju kućišta sata i čini ga u nedeljivu celinu, još jednom ostavio pečat vlastite genijalnosti. Linkovi su brušeni, izuzetno mobilni i vrlo dobro prilagdoljivi ruci. Nošenje sata čine vrlo prijatnim, uprkos masivnosti. Širina narukvice iznosi 25,0 mm kod lugova i 20,0 mm kod kopče.
Kopča nastavlja satiniranu obradu narukvice. Potpisana je, otvara sa pritiskom na malu oprugu sa leve strane.
Težina sata sa originalnom narukvicom iznosi 216 g. Deklarisana vodotesnost je 12 ATM odnosno 120 metara. Antimagnetna zaštita iznosi 80,000 Ampera/metar.
Sat pokreće In-house automatski mehanizam sa opcijom ručnog navijanja, IWC 80110. Mehanizam ima hacking funkciju, dok se komplikacija sastoji iz datuma. Kalibar je nastao 2005 godine, sadrži 28 rubina, frekvcencija iznosi 28.800 poluoscilacija na sat a rezerva snage dostiže 44 sati. Važi za jednog od najizdržljivih i najrobustnijih mehanizama proizvođača. Sadrži IWC Pellaton sistem navijanja i IWC patentiran antišok sistem zaštite.
Luminacija sata ispunjava norme očekivanog. Nije blještava ali je dovoljno prepoznavna i dugotrajna, da se sasvim fino uklapa u sistem ovog proizvoda.
Sat dolazi u standardnoj IWC crnoj drvenoj kutiji. Osim privlačnosti, krasi je kvalitet izrade i izdržljivost materijala. Sat je sigurno smešten u sredini unutrašnjeg dela, koji je presvučen filcom i umetnom kožom. Jednostavna, prijatna i vrlo kvalitetna ambalaža, koja omogućuje dugu upotrebu.
Maloprodajna cena modela je iznosila 4.800 €. Nakon 13 godina od plasiranja prve verzije, cene polovnih satova, kojih nema puno u prodaji, u mint stanju, bez ikakvog problema dostižu 4000 €. High End reonimrani proizvođač i Gerald Genta predstavljaju velik magnet, da ovaj antimagnetni model još uvek drži visoki ritam i u ovom segmentu.
Za mene, IWC Ingenieur predstavlja najisplativiji sat za kupovinu u High End razredu.
.
