Ponovo pokrećem ovu temu uz dozvolu moderacije i administracije (vladas i Vladan Stevanović – hvala), a u daljem tekstu ću opisati servis u koji najčešće idem, premda ću u ostalim porukama izneti i svoja iskustva o ostalim časovničarima kod kojih sam nosio satove.
Satove najčešće odnosim u servis Ranke Rodin, koji se nalazi u Akademskoj ulici u Zemunu, paralelno sa Glavnom ulicom, a odmah iza zgrade vazduhoplovstva. Lako ga je prepoznati po starom natpisu Darwil, kakav se, nažalost, sve ređe sreće.
U servisu uvek zatičem ljubaznu vlasnicu, koja uglavnom menja baterije, bavi se kaiševima i narukvicama i dočekuje mušterije. Enterijer odaje utisak koji se može videti u starinskim časovničarskim radnjama – nekoliko starih natpisa, slike, a naravno, tu su i neizbežni satovi, među kojima bih izdvojio zidne. U vazduhu se oseća prepoznatljiv miris, karakterističan za radnje ovakvog tipa. U susednoj prostoriji, tj. radionici, sedi neumorni majstor Milovan. Njega ćete videti čim mušterija ostavi sat. Majstor Milovan izlazi, otvara sat, dijagnostikuje kvar i odmah saopštava cenu popravke, ili je, ukoliko je potrebno izvršiti još neke provere, uredno javlja telefonom pre intervencije. Ukoliko je popravka neisplativa, majstor to odmah i saopštava mušteriji, što je za svaku pohvalu. Njegova seda brada i to što se školovao za ovaj zanat pre oko četrdeset godina ulivaju odmah još više poverenja.
Iako u ovaj servis najčešće nosim satove na čišćenje, majstor Milovan se odlično pokazao i pri ostalim intervencijama, pri čemu najpre mislim na one mehaničke prirode. Malo je kvarova koje on ne može da otkloni, izuzimajući nemogućnost nabavke dela ili izrade zamenskog. Prihvatio je mnoge satove od kojih su drugi časovničari digli ruke, ili ih naprosto ne servisiraju, a osim ručnih, popravlja i džepne i zidne satove.
Pri preuzimanju sata, majstor Milovan će opisati šta je radio, a ukoliko mušteriju zanima i nešto više, vrlo rado će detaljno opisati vrstu kvara, način popravke ili objasniti nešto u vezi sa satnim mehanizmom. Kada mušterija preuzima sat, majstor obično kaže: „Nadam se da ćete biti zadovoljni“, premda mu je prvi deo rečenice u mom slučaju do sada bio sasvim nepotreban. Iz njegove radnje uvek sam izašao zadavoljan, a svaki sat koji je prošao kroz njegove ruke i dalje ponosno kucka.
), ili negde drugde? Da ne bude da na jednom mestu kosta 1000, a na drugom 200 dinara. Otkud znam, pitam 
