Do sada su u horologiji postojale 4 krize, koje su imali veliki uticaj na prodaju satova.
Prva je bila 1922 godine, kada je preko hiljadu švajcarskih proizvođača radilo isključivo svaki za sebe, sam vršio izvoz na svetska tržišta, što je donelo takav stepen konkurencije, da su cene mehanizma pale na najniži mogući nivo, što su spretno iskoristili prvenstveno američki, nemački i francuski uvoznici, pa su satove sa istim mehanizmima nudili po nižim cenama, kao originalni proizvođači iz Švajcarske. Ovo je dovelo u stvaranje Saveza švajcarskih proizvođača i udružavanje u grupacije (Ebauches s.a, Alpina Horlogere s.a., SSIH i Asuag). To je omogućilo konsolidaciju celokupne industrije i brzu, potpunu prevladu na globalnom tržištu.
Druga kriza je došla 1929 godine sa Prvom svetskom ekonomskom depresijom, koja je sa sveta skinula oko 50 % tadašnje produkcije. Na primer, Patek Philippe je 1932 godine tehnički već bio u bankrotu. Jaeger-LeCoultre je već poslao zvaničnu ponudbu za kupovinu brenda, ali u igru dolaze braća Stern, vlasnici preduzeća Cadrans Stern Freres, tadašnjeg najvećeg svetskog proizvođača satnih brojčanika i ujedno najvećih obožavaoca Patek Phillipa. Braća Stern kupuju sve akcije Pateka, za glavnog direktora postavljaju Jeana Pfistera, koji je bio tehnički vođa Tavannes Freres iz Ženeve i koji u istoj godini kreira model Calatrava. Tako se PP u rekordnom vremenu vraća na stare pozicije. Ova kriza je donela još jednu veliku stvar u horologiji. 1930 godine produkcija ručnih satova prvi put nadmašuje obim proizvodnje džepnih satova i čitava proizvodnja kreče u moderno doba, koje je još i danas prisutno (pojava prvih sportskih satova, divera, sve veća proizvodnja automatskih satova, pilotskih hronografa).
Treća kriza je kvarčna kriza, koja je prozrokovana četvorogodišnjem konstantnim padanjem cene nafte na svetskom tržištu (1970 - 1974 godine) i posledičnom 40 % devalvacijom US dolara u odnosu na švajcarski frank, što je dovelo u 250 % povećanje cene švajcarskih satova. Ovo je kupce odvelo u smeru jeftinih japanskih kvarčnih satova, što je na kraju švajcarsku produkciju smanjilo za 60 % manji broj proizvođača u odnosu na kraj '60-ih godina. Ipak i ova kriza je donelo pozitivnu okolnost u vidu potpunog vraćanja klasičnoj mehaničkoj horologiji, koja je zaživela u najvećem sjaju.
Četvrta, nešto manja, kriza je bila Svetska ekonomska depresija 2008 godine, koja je određeni deo kupaca okrenula u smer modnih satova. High End produkcija nije doživela neki veći udarac ali je proizvođače u affordable razredu naterala, da se još više približe potrebama najvećeg broja kupaca. Donela je još jednu novost. Sa poplavom modnih satova je koncepcija jedan sat za ceo život u velikoj meri izbledela, pa je čak i opšta populacija zahtevnijih ljubiteljia satova podsvesno podlegla novom trendu, što je donelo i povećanje potrošnje skupljih satova, masovnih stvaranja individualnih kolekcija, nastanak mnoštva ineternet foruma, gde su pronašli zajednički jezik i time u nešto manjem globalnom obimu, doprineli većoj kupovini boljih satova.
Uveren sam, da smo upravo svedoci uvoda u petu časovničarsku krizu. Kakvu će štetu Covid 19 doneti časovničarskoj industriji, tek ćemo videti. Ali ubeđen sam, da će biti određene štete. Što duže zaustavljanje javnog života traje, toliko će veći impakt biti u bliskoj i daljoj budućnosti horologije. Sumnjam, da će najmanje trpeti najeftiniji razred satova (evo velike prilike za Seiko) a da će najviše biti pogođen srednji i visoki razred. Ako zatvaranje preduzeća, posebno uslužne delatnosti, potraje više od dva meseca, mislim da će se to odraziti na potrošnju satova bar za sedam do osam puta duži period. Mnoštvo vlasnika takvih firmi će biti primorani u davanje otkaza svojim radnicima, ogromno takvih firmi neće preživeti. Poznato je, da baš ti vlasnici kupuju satove srednjeg i visokog razreda satova. Osim toga, srednji sloj potrošača, koji su takođe kupci ovakvih satova će morati u određenoj meri smanjiti kupovinu, verovatno će puno teže dolaziti do potrošačkih kredita kod banaka i tome slično. Iskreno, plašim se za neke brendove, kao što su Montblanc, Oris, Fortis, Panerai, Blancpain, Ulysse Nardin, Zenth...Da li će se smanjiti lista čekanja na Rolex satove, jer će mnoštvo kupaca, koji sada čekaju za neko vreme promeniti prioritetu potrošnje? Možda. Sa druge strane, oni koji će kupovati satove, želeti još više nego sada, uložiti novac u najsigurniju moguću kupovinu, a to je Rolex. Mislim, da će Rolex kao i uvek do sada iz ovoga izvući sa nekoliko manjih ogrebotina i da ću na žalost još dugo čekati na poziv, od lokalnog AD, da me kod njega čeka, upravo pristigla Daytona.
Svakako će biti zanimljiva zbivanja na Vintage tržištu. Ponuda će se verovatno još povećati a cene će posledično padati. Svakako, u ovom momentu je nemoguće predvideti, šta će se sve desiti ali očigledno je da je industrija satova, kao i sve druge grane privrede i kao i čitavo čovečanstvo zavisna od jedne male ampule sa spasonsnom vakcinom.
Želeo sam, da kažem da je u svih pet slučajeva krize, samo prvu sama sebi skuvala časovničarska industrija. Svaka je na kraju donela nešto novo i pozitivno, pa se nadam, da će i ova. Možda će to biti ta promena u glavi nas zavisnika, pa da nas konučno preokupira misao, šta imamo a ne kao do sada, šta nemamo.
Da li će najviše iz nje izvući smart satovi? Ne verujem. Uprkos velikim sudbonosnim prognozoma, ove naprave, koje su daleko od satova su imale određeni uticaj samo u niže razrednom i srednjem razredu kvarc ponude, koji nema uticajnih kontakta sa segmentom mehanike.
Što se tiče Eco Drive mehanizama i G Shock segmenta. Tu nema neke posebne priče, to su dve grupe, koje se takmiče u okviru vlastite proizvodnje i isto tako imaju grupu vernih potrošača (posebno G Shock), koja je već od početka u blagom usponu. Tu se invocije svode najviše na neke tehničke detalje, koji su vezani na napredak vanjskih tehnologija, koje integrišu u sopstvene redove. Ovo je određenom broju kupaca zanimiljivo i privlačno a tradcionalistima ne predstavlja nikakav izazov i sve više ih odbija od takve vrste ponude. Ipak Eco Drive sa ekološkim pristupom pozitivno smanjuje uticaj baterijske ponude i to mu predstavlja još veći napredak u budućnosti.
Citizen je svoju Eco Drive koncepciju pokušao spojiti sa mehaničkom koncepcijom na automatsko navijanje - takozvani automatic quartz. Tako je model Citizen Promaster Eco Duo Drive, lansiran 1998 godine, sa kojim su pokušali da se domognu nižeg srednjeg razreda, neslavno propao.
To je bio puno zahtevniji pokušaj nego Seiko Kinetic linija, koja je ipak izdržala 32 godine, mada je njena prisutnost u opštem smislu jedva primetna. Zanimljiva je ta opsednutost japnskih proizvođača sa ujedinjavanjem kvarca i mehanike. Jedini takav, komercijalno uspešan pokušaj predstavlja Seiko Spring Drive koncepcija, koja ne čudi, pošto je njen stvaraoc Yoshikazu Akahane došao iz sveta kvarčnih mehanizama (Seiko Epson). Nkda mi neće biti u potpunosti jasno zašto naziv Spring Drive, pošto on u punokrvnom smislu predstavlja ono što je švajcarski Eberhard patentirao još davne 1997 godine. Tamo se radi o potpunoj mehaničkoj koncepciji. Biće zanimljivo posmatrati, koliko dugo će se Seikov Spring Drive održati na globalnom tržištu, jer za ovih 15 godina su rezultati u konstantnom padu. Osim toga nije napravila nikakav veći uticaj na sceni, pošto je niko od vrhunskih proizvođača nije preuzeo. Baš po ovom segmentu se vidi značaj određenih noviteta u horologiji. Razlog ne leži u tome, što to niko drugi nije sposoban, već u činjenci, da nije dovoljno interensatan.
Pitao si za Seiko VD mehanizme. Radi se o klasičnim japanskim kvarc mehanizmima, koji su robusni i vrlo pouzdani. Proizvodi ih Seiko Epson. U potpunoj su komparaciji sa Miyota kalibrima, što znači, da svoju funkciju odlično rade bez ugrađenih rubina. Rado ih koriste modni proizvođači, kao i Casio, Jacques Lemans i slični satni proizvođači.
Da li su japanski kvarc mehanizmi široke potrošnje slabiji od švajcarskih? Ne bih rekao. Ono što ide u prilog švajcarskim proizvođačima, što za samo nešto višu cenu nude bolju ponudu u smislu safirnog stakla, potpisanih krunica i slično. Ali i ovde bi trebalo ići od modela do modela.
Npr. ono što nudi Casio Duro za 65 € je za mene lično najbolji price performance u kvarčnom segmentu.
