Off topic chat zez soba!
- Thread starter dragon
- Start date
Милан Милановић
Banned
хвала на одг, заиста наш народ гаји погрешне навике, а не ради се сваки пут о недостатку новца јер неке навике много коштају, а здрава исхрана је увек најјефтинија и најисплативија
ево видим ове на последњем линку сл таково кексиће, толико сам срећан што их не конзумирам, производи су им ужасни, сви до једног откад их је наш бизмисмен купио
лоби кондиторске индустрије је толико јак, маркетинг делује подсвесно и толико је агресиван, да је просто илузорно говорити о потреби да се развија свест људи, поготово деце, са таквим предиспозицијама је буквално немогуће
ево видим ове на последњем линку сл таково кексиће, толико сам срећан што их не конзумирам, производи су им ужасни, сви до једног откад их је наш бизмисмен купио
лоби кондиторске индустрије је толико јак, маркетинг делује подсвесно и толико је агресиван, да је просто илузорно говорити о потреби да се развија свест људи, поготово деце, са таквим предиспозицијама је буквално немогуће
Last edited:
skydrummer
New member
Milane nema na čemu.
Stana slažem se, entuzijazam na prvom mestu, možda ima još faktora ali bez entuzijazma ne može se imati onakav pčelinjak.
Nego kad pomenu entuzijazam pade mi na pamet sledeće.
Par fotki:
U principu ako se ne zna šta fotke prikazuju sve izgleda u redu. Ako se zna pozadina (ili uzrok) scena izgleda apokaliptično. Naime, na prvoj fotografiji vidimo kineskog voćara. Ono što drži u jednoj ruci je štap sa paperjem na vrhu a u drugoj ruci drži čašicu sa polenom koji nanosi na paperje. Zašto to radi? Zato što radi ručno oprašivanje voća. Zašto? Zato što u Kini postoje delovi gde pčela više nema (čim nema pčela sigurno su i drugi insekti koji oprašuju nestali). Razlog za nestanak pčela je enormno zagađenje (upotreba hemije preko svake mere, aero-zagađenje itd).
Na drugoj i trećoj fotografiji može se videti kako ručno oprašivanje izgleda u praksi. E to je kombinacija entuzijazma i nemanja izbora.
Link sa fotkama: Hand Pollination in China - Images | The Bee Photographer
Jedan od članaka na tu temu: https://www.chinadialogue.net/artic...es-China-s-apple-farmers-to-pollinate-by-hand
Stana slažem se, entuzijazam na prvom mestu, možda ima još faktora ali bez entuzijazma ne može se imati onakav pčelinjak.
Nego kad pomenu entuzijazam pade mi na pamet sledeće.
Par fotki:
U principu ako se ne zna šta fotke prikazuju sve izgleda u redu. Ako se zna pozadina (ili uzrok) scena izgleda apokaliptično. Naime, na prvoj fotografiji vidimo kineskog voćara. Ono što drži u jednoj ruci je štap sa paperjem na vrhu a u drugoj ruci drži čašicu sa polenom koji nanosi na paperje. Zašto to radi? Zato što radi ručno oprašivanje voća. Zašto? Zato što u Kini postoje delovi gde pčela više nema (čim nema pčela sigurno su i drugi insekti koji oprašuju nestali). Razlog za nestanak pčela je enormno zagađenje (upotreba hemije preko svake mere, aero-zagađenje itd).
Na drugoj i trećoj fotografiji može se videti kako ručno oprašivanje izgleda u praksi. E to je kombinacija entuzijazma i nemanja izbora.
Link sa fotkama: Hand Pollination in China - Images | The Bee Photographer
Jedan od članaka na tu temu: https://www.chinadialogue.net/artic...es-China-s-apple-farmers-to-pollinate-by-hand
HADzI DALIBOR
New member
Ti već počeo!?
Ajd nek je na sreću i zdravlje!
Ajd nek je na sreću i zdravlje!
U ,bre.
Užas jedna.
Inače, ne vidim ja tu entuzijazam...Ovo je tragično nemanje izbora.
skydrummer
New member
Situacija jeste apokaliptična. Kada sam pomenuo entuzijazam mislio sam na želju ljudi da rade posao, koji možda rade i generacijama, u uslovima i na način koji se graniči sa nemogućim. Koliko je to održivo i kakav je kvalitet dobijenih proizvoda to je veliko pitanje. Ne verujem da bi neko voleo da jede hranu koja potiče iz sredine gde krivicom ljudi ni pčele nisu opstale, a koje su tu inače živele milionima godina.
Inače izumiranje pčela je globalni problem, iako se zna ili bar naslućuje suština problema (zagađenost, upotreba pesticida, insekticida, fungicida, antibiotika itd) i dalje se smišljaju razni eufemizmi za tu pojavu npr "colony collapse disorder" verovatno sa željom da se od javnosti sakrije suština i prikriju krivci. Kod nas je letos u Banatu na suncokretu bio pomor pčela, nekoliko hiljada pčelinjih društava je uništeno. Do danas niko nije odgovarao, nikakva vest o pronalaženju krivaca nije objavljena. Verovatno da bi to sanitarni inspektor ili veterinarski inspektor pripravnik mogao rešiti ali i gazda ima gazdu a lobiji su čudo.
https://en.wikipedia.org/wiki/Colony_collapse_disorder
Inače izumiranje pčela je globalni problem, iako se zna ili bar naslućuje suština problema (zagađenost, upotreba pesticida, insekticida, fungicida, antibiotika itd) i dalje se smišljaju razni eufemizmi za tu pojavu npr "colony collapse disorder" verovatno sa željom da se od javnosti sakrije suština i prikriju krivci. Kod nas je letos u Banatu na suncokretu bio pomor pčela, nekoliko hiljada pčelinjih društava je uništeno. Do danas niko nije odgovarao, nikakva vest o pronalaženju krivaca nije objavljena. Verovatno da bi to sanitarni inspektor ili veterinarski inspektor pripravnik mogao rešiti ali i gazda ima gazdu a lobiji su čudo.
https://en.wikipedia.org/wiki/Colony_collapse_disorder
skydrummer
New member
Miyota 82S7 verovatno najbolji deo sata.
Citirao si moje reči kojim sam prokomentarisao sat.
Nesrećnik je celo jutro tužan živeći u uverenju da mu je žena kupila sat sa kineskim mehanizmom.Mišljenje bazira na ceni i ''prozorčetu'' na ciferu
Nemo'š ubediti čoveka
Sada ću mu proslediti tvoj post.
Hvala Sky
skydrummer
New member
Neka smo pomogli prijatelju... a i gospođi. 
Tek je počela nova godina a već smo učinili jedno dobro delo.
Tek je počela nova godina a već smo učinili jedno dobro delo.
HADzI DALIBOR
New member
Samo da ga kućište posluži i sve ok.
Милан Милановић
Banned
зашто се догодио помор пчела иако нема званичног узрока, претпостављам да су се отровале од пестицида којима су прскане њиве или сунцокрет
занимљива је тема за дискусију, ја имам исто воћњак и наше воћке некада су могле без прскања да дају плод, а данас су толик огенетски модификоване да их морамо прскати стално јер их нападају свакакве бубе, летос сам нашао, заправо у пролеће неку бубамару коју никад раније нисам видео, то је била бубамара црне боје са црвеним туфнама, напала је воћке и морали смо их прскати само због те штеточине
занимљива је тема за дискусију, ја имам исто воћњак и наше воћке некада су могле без прскања да дају плод, а данас су толик огенетски модификоване да их морамо прскати стално јер их нападају свакакве бубе, летос сам нашао, заправо у пролеће неку бубамару коју никад раније нисам видео, то је била бубамара црне боје са црвеним туфнама, напала је воћке и морали смо их прскати само због те штеточине
skydrummer
New member
Što se pomora pčela tiče sve je tu više manje poznato. Pitanje je samo kada će se nadležni setiti da rade svoj posao, s obzirom da se do sada nisu mešali u svoj posao. Kada bi neko rekao: "Zna se ko truje, čime se truje, na koji način se truje, pitanje je samo koliko košta ćutanje" ja ne bih znao da iznesem neki kontra argument. Lobiji su čudo.
[video]http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/pomor-pcela-stradalo-tri-hiljade-kosnica_623909.html[/video]
Par interesantnih linkova:
Is Bayer killing bees?
Millions of bees dead - Bayer's Gaucho blamed - Health Supreme
Što se voća tiče, ima tu i do upotrebe razne hemije od strane voćara a ima i do masovnog zaprašivanja sa neba (ono što stranci zovu chemtrails). Neki ismevaju tu teoriju govoreći da je to teorija zavere. Nije teorija jer se dešava u praksi a nije ni zavera jer je poprilično dokazivo. Ko živi u gradu, može i da ne primeti posledice, ko živi na selu ili u nekom prigradskom naselju ne može da ne primeti posledice. Voće se suši, naročito kajsije, višnje i trešnje slabo rađaju jer su izrazito podložne bolestima. Imam prijatelja koji svake godine poseče oko 10-15 kasija (od ukupno 80-tak koliko ima) u voćnjaku koji je star 12 godina. Takve stvari se nikada nisu dešavale, ne može se to pripisati nekom uobičajenom aero zagađenju jer industrija nam ne radi, sve velike fabrike (99%) ,svi industrijski kombinati su uništeni (to kvazi stručnjaci zovu tranzicija, drugi to zovu kolonizacija). Tačno je, saobraćaj zagađuje, toplane zagađuju, domaćinstva loženjem zagađuju, sve je to tačno ali bilo je toga i pre 20 ili 30 ili 50 godina i još je bilo industrije pa opet nije bilo sušenja voćaka ni blizu koliko je to danas slučaj. O raznim oblicima kancera da i ne govorim.
Malo stariji se sećaju da se nekada bašta i vinograd prskao plavim kamenom i to je to, voće se nije ni prskalo, jedino ga je mraz moga zeznuti. Sada bez hemije ništa neće da rodi, pa na televiziji u emisiji (da je ne imenujem) voćar lepo kaže da u sezoni prska hemijskim sredstvima jabuke od 10-15 puta u zavisnosti od toga kakve su vremenske prilike.
Par snimaka koji govore o zaprašivanju sa neba:
Ovde na tu temu govore piloti, naučnici, doktori, dakle ljudi koji razumeju problematiku i koje ne mogu biti svrstani u kategoriju zaluđenika:
Ovde na tu temu govori žena koje je, neznajući, bila direktno uključena u proces zaprašivanja:
Ima toga još ali lako je pronaći na YT.
[video]http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/kikinda/pomor-pcela-stradalo-tri-hiljade-kosnica_623909.html[/video]
Par interesantnih linkova:
Is Bayer killing bees?
Millions of bees dead - Bayer's Gaucho blamed - Health Supreme
Što se voća tiče, ima tu i do upotrebe razne hemije od strane voćara a ima i do masovnog zaprašivanja sa neba (ono što stranci zovu chemtrails). Neki ismevaju tu teoriju govoreći da je to teorija zavere. Nije teorija jer se dešava u praksi a nije ni zavera jer je poprilično dokazivo. Ko živi u gradu, može i da ne primeti posledice, ko živi na selu ili u nekom prigradskom naselju ne može da ne primeti posledice. Voće se suši, naročito kajsije, višnje i trešnje slabo rađaju jer su izrazito podložne bolestima. Imam prijatelja koji svake godine poseče oko 10-15 kasija (od ukupno 80-tak koliko ima) u voćnjaku koji je star 12 godina. Takve stvari se nikada nisu dešavale, ne može se to pripisati nekom uobičajenom aero zagađenju jer industrija nam ne radi, sve velike fabrike (99%) ,svi industrijski kombinati su uništeni (to kvazi stručnjaci zovu tranzicija, drugi to zovu kolonizacija). Tačno je, saobraćaj zagađuje, toplane zagađuju, domaćinstva loženjem zagađuju, sve je to tačno ali bilo je toga i pre 20 ili 30 ili 50 godina i još je bilo industrije pa opet nije bilo sušenja voćaka ni blizu koliko je to danas slučaj. O raznim oblicima kancera da i ne govorim.
Malo stariji se sećaju da se nekada bašta i vinograd prskao plavim kamenom i to je to, voće se nije ni prskalo, jedino ga je mraz moga zeznuti. Sada bez hemije ništa neće da rodi, pa na televiziji u emisiji (da je ne imenujem) voćar lepo kaže da u sezoni prska hemijskim sredstvima jabuke od 10-15 puta u zavisnosti od toga kakve su vremenske prilike.
Par snimaka koji govore o zaprašivanju sa neba:
Ovde na tu temu govore piloti, naučnici, doktori, dakle ljudi koji razumeju problematiku i koje ne mogu biti svrstani u kategoriju zaluđenika:
Ovde na tu temu govori žena koje je, neznajući, bila direktno uključena u proces zaprašivanja:
Ima toga još ali lako je pronaći na YT.
Last edited:
skydrummer
New member
Danas je preminuo Duško Korać, legendarni i neponovljivi sportski komentator.
Neka mu je večna slava.
Neki prenosi su gledani zbog samog sporta a neki zbog Duška Koraća.
Neka mu je večna slava.
Neki prenosi su gledani zbog samog sporta a neki zbog Duška Koraća.
Last edited:
Милан Милановић
Banned
јадне животиње, не могу да верујем
да ја сам сведок да кемтрејллси нису завера, пре једно месец дана виђам на небу трагове за авионима који одмах нестају и трагове који стоје сатима, да би после неког времена кренула по кућама да нам пада пауччина, по њивама, воћкама и уличним жицама, још је летос то било актуелно у београду баш зато што је у београду али на страни се то много често дешавало али нико није хтео да пише
покушавам да рационализујем ствари, надам се да та мрежа није толико отровна и штетна и да је нуспродукт сагоревања горива
да ја сам сведок да кемтрејллси нису завера, пре једно месец дана виђам на небу трагове за авионима који одмах нестају и трагове који стоје сатима, да би после неког времена кренула по кућама да нам пада пауччина, по њивама, воћкама и уличним жицама, још је летос то било актуелно у београду баш зато што је у београду али на страни се то много често дешавало али нико није хтео да пише
покушавам да рационализујем ствари, надам се да та мрежа није толико отровна и штетна и да је нуспродукт сагоревања горива
taunus
Well-known member
Re: Božić
Na današnji dan pre 100 godina...
На овај дан пре 100 година почела је Мојковачка битка. Ових 10 ствари треба знати о њој:
1. Најневероватнији пример жртвовања себе за другог у нашој новијој историји представља ова битка, која се у свом својем сјају, али и ужасу, одржала на православни Бадњи дан и Божић 1916. године
2. У Мојковачкој битки учествовали су са једне стране црногорска војска, њена 1. санџачка дивизија бригадира Петра Мартиновића, а понајвише колашинска бригада од око 4.000 људи коју је водио командант Милош Меденица, а са друге стране аустроугарске снаге, које су на главном правцу удара имале нешто преко 14.000 војника
3. Ако замислите Термопиле и чувених „300 Леонидиних Спартанаца“ који су више хиљада Персијанаца задржавали надчовечанским напорима, јунаштво оних који су 1916. спречавали продор непријатеља кроз Мојковачка врата надмашује га вишеструко, и по условима, и по значају борби
4. Србија је тада била на коленима. Нападнута од две силе истовремено, Аустроугарске и Немачке, добила је и нож у леђа који дан касније, када се у Први светски рат укључила Бугарска. Славна али и војска измучена што губицима у борбама, што тифусом који је харао 1915. године, била је присиљена да се повлачи. Жељу да се повлачење ка савезницима који су се прикупљали код Солуна изведе вардарском долином спречили су својим нападима Бугари, па се одлучило за пролазак ка мору преко Косова, а потом ка Црној Гори или албанским планинским беспућима.
5. Зашто су Црногорци помагали Србима? Неко ће одговор на то пронаћи у државном уџбенику, Земљопису (географији) Књажевине Црне Горе за ученике 3. разреда основне школе из 1899. године, у коме пише да „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности”. Пише у уџбенику и ово: „Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата“.
6. Добро, али зашто су помогли када је било извесно да је слом неминован? Можда зато што се црногорска краљевска влада 11./24. јула 1914. пред почетак Великог рата обавестила уцењену српску владу следеће: ”Тешко је ријешити какав одговор да се дадне Аустрији. Наше би мишљење било да се послушају савјети Русије. У сваком случају кажите господину Пашићу, да нам је зло и добро заједно са Србијом. Њена судбина је и наша судбина... Србија може рачунати на братску и неограничену помоћ Црне Горе, како у овом судбоносном часу, тако и у сваком другом...”. Или, што рече краљ Никола у својој објави рата, "Црногорци! Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад – ко је јунак, на оружје, ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој су страни Бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима. Живјели моји мили Црногорци! Живјело наше мило Српство!"
7. И, шта је онда сад тај Мојковац и што је важна Мојковачка битка? Па, када су Срби, војска и народ, кренули да се повлаче пред три силе које су нагрнуле, а све у нади да ће их на Јадрану одмах дочекати савезничке снаге и пребацити у неко место опоравка (што се не само да није одмах десило, него се после ужаса по албанским планинама пешачило и додатних двестотинак километара по мочварим приобалним пределима), у једном тренутку Срби су умало били опкољени. Одозго „стис'о Шваба“, с леђа ударио Бугарин (тај део фронта према Бугарима држао је Гвоздени пук и о његовим јунаштвима више има и биће у мом роману који нараста и доступан је овде - https://goo.gl/6kOYfV). Ипак, највећу претњу представљале су оне аустроугарске јединице којима је остало само да се пробију кроз Мојковачка врата и, правцем према Колашину и Подгорици, престигну Србе и пресеку одступницу српској војсци. Црногорска војска је то спречавала од 22. октобра 1915, што се и сматра почетком Мојковачке операције. Прве језиве борбе водиле су се од тог дана до 2. новембра око Вишеграда, друге од 8. до 16. на Јавору, али су та јунаштва малобројнијих - добила кулминацију на Бадњи дан и Божић 1916.
8. Тада су 62. пешадијска дивизија и бригада „Шварц“ из 53. дивизије добиле наређење да се крене у пробој. Ипак, ударну снагу чинило је, по неким проценама, око 20.000 војника под командом генерала Вилхелма фон Рајнара, који су уз немолисрдно коришћење далеко веће муниције, а и бројчану надмоћ, у уводној фази дводневних мојковачких окршаја заузели неке од кључних тачака одбране, попут Бојине њиве. Не и Развршје, најважнији положај на том правцу. Снег је био до колена, јуришало се, борило прса у прса, а малобројније црногорске снаге потпуно су спречиле први план непријатеља – да се силовитим налетом све брзо реши. И, док су храбре, пожртвоване жене по снегу доносиле храну војницима који и по неколико дана нису ништа друго јели до парче хлеба, а те исте жене са бојишта односиле рањенике јер није имао ко други, сердар Јанко Вукотић, који је био надлежан за тај део бранилаца, дошао је током ноћи на положаје, схвативши да ће се сутрадан, на Божић решавати битка.
9. А онда, док су се Срби повлачили јединим преосталим стазама, сердар Јанко Вукотић изненађује све своје старешине и наређује да се у зору, на Божић, против јачег, спремнијег и одморнијег непријатеља, положаји не бране. Наређује и да се војска не повлачи. Наређује – јуриш.
10. Нема песме која би веродостојно описала полазак тих храбрих јунака у смрт. Нема тих стихова који би описали те призоре, мада гуслари чувају сећање, уз речи „Ми гинемо Христос да се роди... Црногорци на Голготу пошли“. Гинули су један по један, десетина по десетина. А ишали напред. „Снег се вас искрварио“, што рече један од ретких преживелих. Али, јуриши нису престајали. Бранећи браћу од смрти, давали су своје животе један за другим. И заузели шта им је дан раније отето. Одбранили част за сва времена. И оставили нама у аманет да то никада не заборавимо.
Уместо "хвала", које никада неће бити довољно, борба против заборава биће највећи дар на олтару мојковачких јунака, који су страшни, најузвишенији завет испунили. Што рече владика Николај, „да не беше смрти на Мојковцу, не би било васкрса на Кајмакчалану“. Нека је слава и хвала свима који су по буковим шумама, снегом прекривеним косама Бојине њиве и Развршја, свима њима који су баш ту где се магла спуштала са врхова Бјеласице - својом крвљу оставили потврду оних речи из оног Земљописа „Тешко брату без брата“. Јер, најтежа је мука не када се мре, већ када се у маглама испразности животари а на братство заборави. Е, па, не заборављамо. Ево, овог часа смо се договорили.
tekst je preuzet od prijatelja sa jednog foruma.Jako mi se svideo,pa sampozeleo da ga ovde podelim.
Na današnji dan pre 100 godina...
На овај дан пре 100 година почела је Мојковачка битка. Ових 10 ствари треба знати о њој:
1. Најневероватнији пример жртвовања себе за другог у нашој новијој историји представља ова битка, која се у свом својем сјају, али и ужасу, одржала на православни Бадњи дан и Божић 1916. године
2. У Мојковачкој битки учествовали су са једне стране црногорска војска, њена 1. санџачка дивизија бригадира Петра Мартиновића, а понајвише колашинска бригада од око 4.000 људи коју је водио командант Милош Меденица, а са друге стране аустроугарске снаге, које су на главном правцу удара имале нешто преко 14.000 војника
3. Ако замислите Термопиле и чувених „300 Леонидиних Спартанаца“ који су више хиљада Персијанаца задржавали надчовечанским напорима, јунаштво оних који су 1916. спречавали продор непријатеља кроз Мојковачка врата надмашује га вишеструко, и по условима, и по значају борби
4. Србија је тада била на коленима. Нападнута од две силе истовремено, Аустроугарске и Немачке, добила је и нож у леђа који дан касније, када се у Први светски рат укључила Бугарска. Славна али и војска измучена што губицима у борбама, што тифусом који је харао 1915. године, била је присиљена да се повлачи. Жељу да се повлачење ка савезницима који су се прикупљали код Солуна изведе вардарском долином спречили су својим нападима Бугари, па се одлучило за пролазак ка мору преко Косова, а потом ка Црној Гори или албанским планинским беспућима.
5. Зашто су Црногорци помагали Србима? Неко ће одговор на то пронаћи у државном уџбенику, Земљопису (географији) Књажевине Црне Горе за ученике 3. разреда основне школе из 1899. године, у коме пише да „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300.000 становника. Већином су православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере, али треба знати да смо сви српскога поријекла и српске народности”. Пише у уџбенику и ово: „Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су, као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином. Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину - све српске земље, у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби. Ниједан Србин и Српкиња, ма које вјере били, не смију пожалити ни живот за општу српску слободу, добро и благостање. Треба да је брат мио, које вјере био, јер тешко брату без брата“.
6. Добро, али зашто су помогли када је било извесно да је слом неминован? Можда зато што се црногорска краљевска влада 11./24. јула 1914. пред почетак Великог рата обавестила уцењену српску владу следеће: ”Тешко је ријешити какав одговор да се дадне Аустрији. Наше би мишљење било да се послушају савјети Русије. У сваком случају кажите господину Пашићу, да нам је зло и добро заједно са Србијом. Њена судбина је и наша судбина... Србија може рачунати на братску и неограничену помоћ Црне Горе, како у овом судбоносном часу, тако и у сваком другом...”. Или, што рече краљ Никола у својој објави рата, "Црногорци! Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад – ко је јунак, на оружје, ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну. На нашој су страни Бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима. Живјели моји мили Црногорци! Живјело наше мило Српство!"
7. И, шта је онда сад тај Мојковац и што је важна Мојковачка битка? Па, када су Срби, војска и народ, кренули да се повлаче пред три силе које су нагрнуле, а све у нади да ће их на Јадрану одмах дочекати савезничке снаге и пребацити у неко место опоравка (што се не само да није одмах десило, него се после ужаса по албанским планинама пешачило и додатних двестотинак километара по мочварим приобалним пределима), у једном тренутку Срби су умало били опкољени. Одозго „стис'о Шваба“, с леђа ударио Бугарин (тај део фронта према Бугарима држао је Гвоздени пук и о његовим јунаштвима више има и биће у мом роману који нараста и доступан је овде - https://goo.gl/6kOYfV). Ипак, највећу претњу представљале су оне аустроугарске јединице којима је остало само да се пробију кроз Мојковачка врата и, правцем према Колашину и Подгорици, престигну Србе и пресеку одступницу српској војсци. Црногорска војска је то спречавала од 22. октобра 1915, што се и сматра почетком Мојковачке операције. Прве језиве борбе водиле су се од тог дана до 2. новембра око Вишеграда, друге од 8. до 16. на Јавору, али су та јунаштва малобројнијих - добила кулминацију на Бадњи дан и Божић 1916.
8. Тада су 62. пешадијска дивизија и бригада „Шварц“ из 53. дивизије добиле наређење да се крене у пробој. Ипак, ударну снагу чинило је, по неким проценама, око 20.000 војника под командом генерала Вилхелма фон Рајнара, који су уз немолисрдно коришћење далеко веће муниције, а и бројчану надмоћ, у уводној фази дводневних мојковачких окршаја заузели неке од кључних тачака одбране, попут Бојине њиве. Не и Развршје, најважнији положај на том правцу. Снег је био до колена, јуришало се, борило прса у прса, а малобројније црногорске снаге потпуно су спречиле први план непријатеља – да се силовитим налетом све брзо реши. И, док су храбре, пожртвоване жене по снегу доносиле храну војницима који и по неколико дана нису ништа друго јели до парче хлеба, а те исте жене са бојишта односиле рањенике јер није имао ко други, сердар Јанко Вукотић, који је био надлежан за тај део бранилаца, дошао је током ноћи на положаје, схвативши да ће се сутрадан, на Божић решавати битка.
9. А онда, док су се Срби повлачили јединим преосталим стазама, сердар Јанко Вукотић изненађује све своје старешине и наређује да се у зору, на Божић, против јачег, спремнијег и одморнијег непријатеља, положаји не бране. Наређује и да се војска не повлачи. Наређује – јуриш.
10. Нема песме која би веродостојно описала полазак тих храбрих јунака у смрт. Нема тих стихова који би описали те призоре, мада гуслари чувају сећање, уз речи „Ми гинемо Христос да се роди... Црногорци на Голготу пошли“. Гинули су један по један, десетина по десетина. А ишали напред. „Снег се вас искрварио“, што рече један од ретких преживелих. Али, јуриши нису престајали. Бранећи браћу од смрти, давали су своје животе један за другим. И заузели шта им је дан раније отето. Одбранили част за сва времена. И оставили нама у аманет да то никада не заборавимо.
Уместо "хвала", које никада неће бити довољно, борба против заборава биће највећи дар на олтару мојковачких јунака, који су страшни, најузвишенији завет испунили. Што рече владика Николај, „да не беше смрти на Мојковцу, не би било васкрса на Кајмакчалану“. Нека је слава и хвала свима који су по буковим шумама, снегом прекривеним косама Бојине њиве и Развршја, свима њима који су баш ту где се магла спуштала са врхова Бјеласице - својом крвљу оставили потврду оних речи из оног Земљописа „Тешко брату без брата“. Јер, најтежа је мука не када се мре, већ када се у маглама испразности животари а на братство заборави. Е, па, не заборављамо. Ево, овог часа смо се договорили.
tekst je preuzet od prijatelja sa jednog foruma.Jako mi se svideo,pa sampozeleo da ga ovde podelim.
Similar threads
