Otac mog druga se bavio vocarstvom, kada je umro vocnjak se polako zapustio. Rijesili smo ga obnoviti, nas trojica. Povadili smo stare sadnice i posadili druge, nove, tkzv. dvogodisnje. Jabuka je u pitanju. Na nesto vise od hektar zemlje posdili smo oko 3300 stabala. U pitanju su sorte jabuka Zlatni delises, Greni smit, Ajdared, Jonagold. Zlatni delises je zimska sorta jabuke, jedna od najzastupljenijih sorti. Otprilike se bere pocetkom Septembra i kiselasto slatkog je ukusa, zute je boje. Greni smit je jabuka zelene boje. Po mom misljenju je najotprnija od sorti koje imamo. Zna biti bas velika, kiselog je ukusa. Pocetkom Oktobra se pocinje brati mada sve zavisi. Ajdared je jabuka koja mislim da je kod nas i najzastupljenija. Berba iste pocinje u Septembru. Veoma lijepog kiselog ukusa, crvenkaste boje i zna biti bas krupna jabuka kada je rod kako treba. Jonagold je jabuka koja se takodje isto bere u Septembru, zimska sorta jabuke. Kiselasto slatkog ukusa, zeleno zute boje, mada kada dobro sazri moze se primetiti zastupljenost crve boje kako mislim.
U jednom dijelu vocnjaka koristimo sistem kap po kap na 50 cm, u drugom na 30cm. Prvo smo zasadili pola hektara pa kasnije jos drugu polovinu pa tako ni sistem nije isti jer nismo bas znali sve u pocetku. Izmedju stabala su kolcevi veliki koji sluze za stabilnost redova kojih ima 14, 3 reda zice za koju vezemo stabla... razdaljina medju redovima je napravljena da mozemo ulaziti sa Toma Vinkovicem kada kosimo, prskamo... Sada smo krenuli sa rezidbom za koju se nadamo da cemo zavrsiti tj. moramo jer svaki od nas ima drugi posao pored vocnjaka. Rezidba je glavni deo, veoma bitna stavka za rod jabuka. Odstranjuju se grane da bi se pravilno formiralo stablo koje ce ako Bog da biti spremno za rod. Poslije rezidbe idu prskanja. Bez toga se ne moze, raznih bolesti koje uniste jabuku. Rutavu bubu recimo rukama micemo jer ona je uglavnom tu kada je najvece sunce, a tada ne smijemo prskati zbog pcela. Pcele su veoma bitan faktor i ima par kosnica u blizini tako da ne manjka njihovo oprasivanje. Ranije smo prskali rucno, sada namontiramo prskalice na traktor, nastelujemo visinu, daljinu... tako da nam je puno lakse.
Prosle godine mraz je bio krajem Aprila, temperatura je otisla u minusu i to nam je bas dosta unistilo rod, ove godine ako Bog da bice bolje nadam se. Uglavnom to je to sto trenutno mogu reci tj. cega se setiti.
Послато са GT-I9060 уз помоћ Тапатока
