babaideda
New member
Драги другари, када сам био сасвим мало дете, у мојој дечјој соби куцало је поред мог срца и једно совјетско срце:
Године 1943. г. у сред битке код Курска је предложено да се за потребе индустријске производње мина употреби зграда некадашње цркве Казанске Божје Матере у граду Сердобску недалеко од Пензе. Међутим, када је завод изграђен, Курска битка је окончана величанственом победом црвене армије. Пошто је било јасно да ће Црвена армија у рату искључиво победоносно наступати на свим фронтовима ка Берлину, потреба производње мина је опала. НАРКОМ је одлучио да се фабрика прилагоди за потребе производње у мирнодобско време. Тако је несуђена фабрика граната постала Сердобски часовничарски завод и снабдевена потребним машинама и материјалом од стране Чистопољског и Првог и Другог московског часовничарског завода.
А одмах по окончању Другог светског рата генералисимус СССР је издао наређење мајсторима у Сердобску: "Сваки совјетски дом од Каљињинграда до Чукотке у најкраћем року мора бити снабдевен справом за мерење Времена!"
Сердобски завод је одмах засновао своју производњу на зидним часовницима. Његови упоравитељи и инжењери били су ветерани Великог отаџбинског рата. Већ до 1950. године могли су се похвалити другу Стаљину да су произвоели 1.200.000 зидних часова популарно у народу прозваног „Ходик“ и 300.000 часовника типа „екстра“. Радници су се борили у послу с истим жаром као на фронту, а од почетка до 1950. године је пословни морал међу радницима веома мотивисан наградом „Најбољи професионалац“ (Лучший по профессии). До 1953. године су произвели 2.033.000 „ходика“, 2.214.000 „екстра“, и огроман број механичких играчака за децу.
По свој прилици, пластични зидни сат са кукавицом Илије Чворовића, био је израђен у Седобском заводу.
Историја:
Сердобский часовой завод, СЧЗ, история СЧЗ, часы ходики, часы с кукушкой
Маце, меде, ловци, совјетски јунаци, комбајни и трактори победоносног доба на сердобским "Ходикима"
Године 1943. г. у сред битке код Курска је предложено да се за потребе индустријске производње мина употреби зграда некадашње цркве Казанске Божје Матере у граду Сердобску недалеко од Пензе. Међутим, када је завод изграђен, Курска битка је окончана величанственом победом црвене армије. Пошто је било јасно да ће Црвена армија у рату искључиво победоносно наступати на свим фронтовима ка Берлину, потреба производње мина је опала. НАРКОМ је одлучио да се фабрика прилагоди за потребе производње у мирнодобско време. Тако је несуђена фабрика граната постала Сердобски часовничарски завод и снабдевена потребним машинама и материјалом од стране Чистопољског и Првог и Другог московског часовничарског завода.
А одмах по окончању Другог светског рата генералисимус СССР је издао наређење мајсторима у Сердобску: "Сваки совјетски дом од Каљињинграда до Чукотке у најкраћем року мора бити снабдевен справом за мерење Времена!"
Сердобски завод је одмах засновао своју производњу на зидним часовницима. Његови упоравитељи и инжењери били су ветерани Великог отаџбинског рата. Већ до 1950. године могли су се похвалити другу Стаљину да су произвоели 1.200.000 зидних часова популарно у народу прозваног „Ходик“ и 300.000 часовника типа „екстра“. Радници су се борили у послу с истим жаром као на фронту, а од почетка до 1950. године је пословни морал међу радницима веома мотивисан наградом „Најбољи професионалац“ (Лучший по профессии). До 1953. године су произвели 2.033.000 „ходика“, 2.214.000 „екстра“, и огроман број механичких играчака за децу.
По свој прилици, пластични зидни сат са кукавицом Илије Чворовића, био је израђен у Седобском заводу.
Историја:
Сердобский часовой завод, СЧЗ, история СЧЗ, часы ходики, часы с кукушкой
Маце, меде, ловци, совјетски јунаци, комбајни и трактори победоносног доба на сердобским "Ходикима"
Last edited:
