[FONT="]Jedan spašen, idemo dalje...[/FONT]
[FONT="]Da sam se setio da napravim fotografije sata pre sređivanja ovaj tekst bi se našao u rubrici „restauracuja satova“ ovako mesto mu je ovde.[/FONT]
[FONT="]
S obzirom da, između ostalog, volim i cenim Seiko satove i da ih imam nekoliko u kolekciji, posebno modela sa mehanizmom 7006, reših da kupim jedan ( 7006 ) za delove, zlu ne trebalo. Ubrzo se ukazala prilika da kupim jedan takav sat. Fotografije sata koje su mi bile dostupne bile su više nego lošeg kvaliteta. Na osnovu njih sat je bio potpuno nejasne spoljašnjosti. Ono što je meni, u tom trenutku, bilo bitno jeste da je imao pomenuti mehanizam. Sat sam kupio i sačekao dan-dva da stigne. Nisam puno očekivao od sata, ipak mi je trebao za delove. Kada je sat stigao sa njim je stiglo i iznenađenje a sa iznenađenjem i nedoumica. Radi se o tome da je sat imao perfektan brojčanik i kazaljke što je automatski značilo da bi se dao srediti. Međutim, taj mališan od svega 35 mm prečnika, imao je velik broj dubokih risova po kućištu, što je najgore neki od njih su bili i po ivicama kućišta ( noćna mora za onoga ko polira sat a hoće da izvuče ivice ). Pleksiglas na satu ne samo da nije bio orginalan nego je bio previše izdignut ( oko 3,5 mm ) i neoborenih ivica. Veoma ružan prizor. Kožni kaiš na satu bio je star i iznošen- za smeće. Kao što rekoh, javila se nedoumica, sređivati sat ili ne. Trošiti novac na tako nešto ili ne. S obzirom da je kolekcionarstvo samo po sebi sve samo ne racionalno, rešio sam da se tako i ponesem. Rešio sam da satu vratim stari sjaj, koliko god je to moguće. Nisam očekivao čudo jer je sat imao velik broj dubokih ogrebotina po kućištu. Na jednoj od fotografija vidi se u kakvom je stanju poklopac. To nije ispolirano jer bi nestale oznake, samim tim i lična karta sata a ujedno pokazuju nemilost kroz koju je sat prošao. Mogu da shvatim kako nastaju ogrebotine na gornjoj strani sata kao i na bočnim stranama ali kako neko uspe da izudara sat sa donje strane e to mi nije jasno. To se nošenjem ne postiže. Jednom prilikom sam čuo: „Ako praviš kuću kupi Reno 4 .“, nema šta taj auto ne može da ponese i podnese. Očigledno da slično važi i za Seiko jer je ovaj primerak izgledao kao da je proveo mnogo godina na građevini.[/FONT]
[FONT="]Dakle, sat sam odneo na poliranje i veoma sam zadovoljan kako je to sve urađeno. Recimo da je 75% - 80% ogrebotina uklonjeno. Na kućištu recimo kod broja 9 i 11 vidi se ono što nije moglo biti u potpunosti uklonjeno. Staklo je takođe zamenjeno, ko ne zna rekao bi da je fabričko. Takođe stavljen je nov kaiš. Nisam morao da obnavljam osvetljenje ( luminaciju ) na kazaljkama i brojčaniku jer je savršeno očuvana. [/FONT]
[FONT="]Neka slike kažu ostalo.
[/FONT]
[FONT="]I nekoliko fotki sa njegovim mlađim bratom.
[/FONT]
[FONT="]Eto bila je ovo kratka priča o satu od kojeg bi neko okrenuo glavu, neko ko ne zna šta je Seiko. Priča o satu teške i surove mladosti i mirne i spokojne budućnosti. Priča o satu čijim sređivanjem i eventualnom prodajom ne samo da nećete zaraditi stotine evra nego nećete povratiti ni uloženo. Zašto ? Zato što je kupovina Seika sama po sebi profit. Zato što taj sat nije pravljen da mami uzdahe kao njegova skupa konkurencija za kojom ne zaostaje nipočemu. Jedini uzdah koji će on izmamiti jeste onaj kada posle 40 ili 50 godina shvatite da na ruci imate sat koji prkosi vremenu mereći ga u sekundu. Sat koji je sa vama prošao sito i rešeto ne ostavljajući vas na cedilu. E to nema cenu. Rečju, Seiko ![/FONT]
.Izvinjavam se.
