Terminologija satnog mehanizma (primer ETA 2824-2)

[Shmizla]

U želji da se termini automatskih satnih mehanizama unificiraju pripremili smo ovaj grafički prikaz. Putem ovog prikaza se mogu videti delovi rasklopljenog ETA 2824-2 mehanizma i nazivi koje se koriste u časovničarstvu u našoj zemlji.

Specifikacija mehanizma ETA 2824-2:
- Automatik
- Dimenzije - 25,6mm / 4,6mm
- Broj rubina - 25
- Frekvencija - 28,800 v/h
- Rezerva snage - 38h
- Funkcionalnosti - sati, minuti, centralna sekundara, datum
- Godina - 1972

LINK: ETA
Zahvaljujemo se časovničaru Nebojiši Bojoviću na pomoći oko pojašnjenja termina mehanizma i realizacije ove ideje.

 

[jagos]

ovo je prava stvar bas korisno

 

[HADzI DALIBOR]

Hvala Mr Bojoviću!

 

[Neša]

Htedoh da pitam da li su nekome poznate alternativni termini za neke od postojećih. Bilo bi zgodno da ih zajedno sakupimo. Na primer, ako se datum ring takođe kaže datumski prsten, to bi se moglo dodati. Odlično je što je sve dato sa slikama, a g. Bojoviću veliko hvala.

 

[Shmizla]

U našoj časovničarskoj branši, da je tako nazovem, se veoma mnogo koriste engleski do nemački termini (kao što je slučaj za računare i ostalo). Stoga su na grafičkom prikazu ispisani termini onakvi kako ih najčešće koriste naši časovničari.

 

[Neša]

Da li je onda ovo rezultat ankete sa više časovničara? Više od pola termina su ono što se zove stručni žargon,a ne stručna terminologija. Otprilike isto kao kod automobila - šoferšajbna je vetrobransko staklo, rikverc svetlo je svetlo za hod unazad. Čudno mi je da pola onih zupčanika nema odgovarajući naziv, a o ciferu da ne govorimo. Jeste da skoro svi koristimo reč cifer, ali to se kaže brojčanik.

 

[Shmizla]

Kao sto sam i napomenula, Casovnicar Bojovic nam je pomogao oko ove terminologije. Svakako je apelovao da se njegove ostale kolege ukljuce i daju svoj komentar.
Ovo su nazivi koji se koriste međju casovnicarima u našoj zemlji. Koliko mi je poznato, casovnicarske skole uveliko u zemlji vise nema, te nam ostaje da se drzimo njih i termina koji oni koriste. Stoga, mozda ovi termini zvuce cudno i pomalo neprikladno, ali dosta stranih reci je prihvaceno u našem jeziku. To nam je svima poznato...
Pozz!

 

[krstin]

Super tema i hvala majstor Bojovicu!

Moram samo sa skrenem paznju da je rezerva snage 38h, a ne 49h. Cisto da neko ko hoce da se informise o ovom mehanizmu ne stekne pogresnu sliku.

 

[Shmizla]

Ja sam podatke preuzela iz Uhren Almanach-a 2013! :w00t: Na ETA sajtu je 38h!
Auh, ala su omašili, pa i ja sa njima. :blushing:
Sorry, biće ispravljeno!
Pozz!

 

[anbeast]

Heh... tek sad dodjoh do ovde, a zalagao sam se za nesto ovakvo

Gotovo svi termini su nemackog porekla, rekao bih. Ocigledno da ce se do standardne terminologije tesko doci jer nema ko da je standardizuje. Mozda bi se mogao napraviti mini recnik u kome bi se paralelno videli engleski, nemacki, mozda francuski i srpski (hrvatski) - ako postoji, termini?

Nesto kao:

Dial - Ciferblat - Brojcanik

Barrell - Federhaus - Kuciste glavne opruge (ako ovde nesto nisam pogresio)

Balance Wheel - Balansvela (ovde je evidentno majstorski zargon, a ne nemacki) Unruh je nemacki termin, cini mi se - Nemirnica

Escapement - Hemmung - Zaprecni sklop (sastoji se od ankera - sidra?! i zaprecnog tockica)......

Neki termini bi se komotno mogli bukvalno prevesti, neki malo teze jednom ili u dve reci, ali od necega se mora krenuti....

Mislim, mozda bih se ja mogao pozabaviti nekom skicom ovoga, pa da onda na tom osnovu probamo da iskristalisemo i sredimo te stvari?

Daj da pustimo u pogon trust satofilskih mozgova i da ovo nekako izguramo. Ima ovdeK ljudi verziranih u lingvistici pa mogu pomoci koliko im obaveze budu dozvolile... Mozda od ovog zametka ispadne i nekakav recnik horoloskih termina zreo za izdavaca

 

[Neša]

Nešto malo se može ispkopati po starim priručnicima, a ono što si naveo spada pod mašinstvo, tj. mašinsku terminologiju. Naravno, u okviru svake terminologije postoje podskupovi, što je nekada teško objasniti naručiocima prevoda (OK, da ne krenem previše u probleme svako prevodioca), jer ako neko pita da li prevodiš tekstove iz oblasti mašinstva, nije isto da li je u pitanju automobilski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, mašinsko upravljanje, energetika i slično. Mi smo dobili samo majstorski žargon, a ne terminologiju u pravom smislu reči. Nemam ništa protiv majstora, cenim njihovo znanje i posao, ali terminologija je jedno, a žargon sasvim drugo. Rečnik je čak i metodološki neprihvatljiv, jer ako se ide na časovničarski žargon, uzorak od jednog časovničara nije reprezentativan, a stari majstori, koji su imali drugačije školovanje, svakako da imaju i drugačiji žargon. Iako je sve ovo što piše korisno, daleko je od zadovoljavajućeg, što se lako može videti čak i površnim listanjem foruma.

 

[anbeast]

Slazem se. Aj, kao covek od struke, reci gde bi trebalo da bude pocetna tacka za putovanje ka: Recniku horoloskih termina?

Koji je pocetni korak? Mislim, jel mogu (za pocetak) prosto da se uzmu recnici masinstva i iskoriste samo termini koji se ticu horologije?

D uznem ja dnevnice od gazde, stavim blokce u zadnji dzep, zasiljim olovku i da zaredjam po casovnicarskim radnjama, ko Vuk Karadzic, pa da sakupljam? :lol: Tako dobijemo Recnik casovnicarskog zargona

 

[Neša]

Evo ukratko kako se pravi rečnik:

Prvo se sakuplja korpus, tj. reči koje bi se našle u njemu. Ne znam da li si mislio na jednojezični, tj. sa našim objašnjenjima, dvojezični ili višejezični, ali ovo je prvi korak. Koji god tip rečnika bio u pitanju, slika satnog mehanizma sa objašnjenjima, odnosno više njih, može da bude polazna osnova, ali pravi korpus se izrađuje i na osnovu većeg broja tekstova. To je ogroman posao, koji iziskuje više meseci rada, jer je tekstove koje imaš pred sobom potrebno pročistiti i izvaditi samo reči koje se odnose na određenu struku, odnosno spadaju u terminologiju, ma koliko da je skup termina mali. Pretpostavljam da bi kod nas to bilo relativno malo i kratko u poređenju sa drugim strukama jer bismo imali nekoliko vrsta mehanizama, delove sata, časovničarske alatke i slično, tako da bi relativno dug posao dao srazmerno mali broj termina. Ako bi se beležio i časovničarski žargon, to bi otprilike bilo kao što si napisao, s tim da bi kod časovničara trebalo otići sa kakvim-takvim skupom termina, jer i pored najbolje volje niko ne bi mogao da sipa sve reči kao iz rukava. Osim toga, uzorak bi morao da obuhvati više časovničara različitih generacija, imajući u vidu da im je i školovanje bilo različito.

Kada se sakupi ceo korpus, onda sledi tumačenje i poređenje izvora. Neki od termina bi morali da se uporede sa onime što već postoji u mašinskoj literaturi, udžbenicima u kojima postoji bar nešto o satnim mehanizmima ili mernim instrumentima koji imaju dodirne tačke sa satovima, enciklopedijama i sličnim materijalima.

Ovo uopšte nije kratak niti naivan posao i ne treba se nositi mišlju da je lak. Radio sam na nekoliko rečnika i mogu reći da je sve to Sizofov posao, da se stalno moraju poboljšavati i da ne postoji idealan rečnik, ma koji jezik bio u pitanju i ma koja struka.

 

[anbeast]

Jasno je da je zadatak slozen i tezak. Ako bas i ne sklopim(o) nesto sto bi moglo da se izda D), bar da probam da slozim nesto za forumsku, takoreci, internu upotrebu

Dakle, objavljujem, Urbi et Orbi, da trojezicni recnik horoloskih termina mogu ocekivati krajem 2167. godine

 

[IvanZ]

Nisam hteo da otvaram novu temu, pa da pitam ovde. Ako neko misli da treba, neka otvori novu temu i premesti post.

Pregledao sam terminologiju sa početka teme i svaka čast za trud :thumbsup:. Gde mogu saznati više o samom načinu funkcionisanja mehanizma - imamo spisak delova, a sad da vidimo šta čemu služi? Za neke delove intuitivno shvatam ili otprilike shvatam šta im je namena, ali to mi nije dovoljno. Kako se sa glavne opruge snaga prenosi do kazaljki, kojim delovima se reguliše tačnost, čime se postiže to da mehanizam radi približno isto bez obzira da li je potpuno navijen ili je rezerva snage pri kraju i još stotinu pitanja. Da li postoji neka animacija sa detaljnijim objašnjenjem na engleskom? Naravno, mislim samo na najvažnije delove mehanizma. Pokušao sam da nađem, ali bez nekog uspeha, a opet nelogično mi je da nema. Možda ja mnogo tražim.

 

[MMario]

Pokusaj ovo pronaci na netu...ima u pdf-u

Josip Ivanković
Urarski priručnik
Zagreb 1947 god.

 

[skydrummer]

IvanZ, ovo bi trebalo pomoći.

Dva verovatno najbolja videa koja na jednostavan i razumljiv način pokazuju kako mehanički sat radi. Inače ovo je već postavljano na forum.

 

[Dukin]

Hvala kolega..poučan video za nas novokomponovane "stručnjake":adore:

 

[IvanZ]

Hvala na odgovoru. Animacije super, naročito ovaj vintage snimak iz Hamiltona. Sada mi je mnogo jasnije koji su to delovi koji trpe najveći "stres" u mehanizmu: balansni točak i opruga, anker i "escape wheel" (ja mislim da je to ankerad sa šeme). Pročitao sam da ETA vrši gradaciju svojih mehanizama zbog razlike u materijalima od kojih napravljene ove komponente. Ja sam mislio da je razlika između standard elabore, top i chronometre samo u tačnosti samo mehanizma.

Pokusaj ovo pronaci na netu...ima u pdf-u

Josip Ivanković
Urarski priručnik
Zagreb 1947 god.

Našao sam i priručnik na netu. Ovo bi bilo dobro proučiti. Hvala