Haifisch 23 - Moja kolekcija

[Haifisch23]

Pozdrav Ivke i hvala na pitanju.

Savetujem ti, da zaista dobro razmisliš o takvom potezu. I kada se odlučiš, da još jednom sedneš i ponovo dobro razmisliš.

Sada imaš tri sata o kojima većina ljubitelja sanja i za koje verujem da ti nisu pali s neba, satove za koje si se morao potruditi i verovatno nečemu odreći, pa ne mogu da znam koliko ti sa te emotivne strane znače.

Takođe ne znam, koliko ti zaista znači prelazak u segment finog časovničarstva. Moje mišljenje je, da to mora biti rezultat lične evolucije a ne revolucije. Ovo napominjem zbog toga, jer sam sreo priličan broj ljudi, koji su kupili Patek, Vacheron ili AP i ostali su na neki način razočarani, jer nisu mogli da se pomire sa činjenicom da to malo čudo košta toliko koliko košta, a jedva ga osetiš na ruci, dok je prethodni Tag, Seamaster ili Sub svojom težinom neprestano ukazivao na svoje prisustvo i obično su se na početku kajali zbog svojih odluka. Kao po pravilu, zadovoljtsvo su našli tek kupovinom Royal Oaka Jumba odnosno 41mm, koji je zaista ogroman, VC Overseasa ili Aquanauta. To je neki fenomen časovničarstva, gde se nešto što je teže percepcira kao bolje i donosi neku fiktivnu sigurnost u kvalitet takvog sata a prava istina je u 99% primera sasvim obrnuta.
Ljubitelji plaćaju milione za Dufourov Simplicity sa prečnikom 34mm i koji je takoreći za većinu nenosiv.

Savetujem ti, da se dobro preispitaš, koliko ti zaista znači finiš mehanizma, koliko ti zaista znači da takav sat sadrži puno veću dozu ručnog rada od satova koje trenutno imaš – jer ti satovi se po tome razlikuju od ostalih. Odlično napravljena integrisana narukvica, vrhunsko obrađeno kućište se mogu naći i na znatno jeftinijim satovima. Nemoj se odricati Rolexa ili Omege samo zato jer su Patek, AP ili Vacheron viši stepen. To je potrebno zaista u srži razumeti i osetiti, inače može biti kontradiktorno. Dati 3 takva sata za 1, ako nisi zaista 110 % siguran, može dovesti do jakih negativnih retrogradnih učinaka.

Savetujem ti, da takođe dobro proceniš šta ti više znači iz sveta finog časovničarstva. Određen sat ili brend? Ako je prvo (naveo si AP RO), dobro ga prouči, izvuci iz sebe šta je to, što ti kod njega najviše znači, uporedi sa osećajem kod satova koje imaš i bićeš na dobrom putu da se pravilno odlučiš.
Sigurnija je druga varijanta. Ako si zaista odlično upoznat sa određenim brendom, njegovim načinom rada, filozofijom, zaostavštinom, onda ćeš stotinu puta lakše naći prave i iskrene razloge za kupovinu. Tada to neće biti odluka koja je nastala u određenom trenutku pod određenim okolnostima, nego nešto trajno, potpuno logično i ujedno duboko emocionalno. Tada će ti se mogućnost izbora eventulanog modela znatno više proširiti i srešćeš sa još jednim fenomenom najvišeg segmenta časovničarstva a to je, da je ono što je najpopularnije ujedno daleko do toga da je i najprivlačnije i da tek ovde važi staro časovničarsko pravilo: đavo se skriva u detaljima.

 

[Ivke1]

Očekivao sam od tebe odgovor koji će me navesti na razmišljanje, znao sam da to neće biti da ili ne.
Ali da će biti tacno u centar i u kom smjeru treba da mislim i gdje su moje dileme i strahovi. Svaka čast.
Dva puta sam čitao tekst. Pomogao si mi vise nego da si mi dao direktan odgovor mada je ovo možda direktnije.
Hvala puno. Prvo neke stvari treba da sazriju ali prije toga treba da se rode i onda neće biti dileme. Evolucija a ne revolucija.

 

[Haifisch23]

Po komentarima koje dobivam, vidim da vam Thierry Stern još uvek ne da mira....


Samo onima koji nisu najbolje obavešteni, sledeće se neće učiniti važno, ali moderna časovna delatnost se deli na:

1. Sastavljače satova i Proizvođače satova

2. Masovnu industriju i Fino časovničarstvo

3. Zavisne i Samostojne delatnike - zavisni delatnici su pod vlasništvom grupacija ili finansijskih fondova, dok su samostalni delatnici u vlasničkom i finansijskom smislu potpuno nezavisni

Patek Philippe je u sve ove tri tačke na drugom mestu: proizvođač, fino časovničarstvo i potpuno samostalan.

Da li ste se možda nekad zapitali zašto su jedini predstavnici masovne industrije i industrijske grane finog časovničarstva ti, čija većina satova na sivom tržištu prevazilazi preporučenu maloprodajnu cenu (to su: Rolex, Audemars Piguet i Patek Philippe)?
Zato jer su samostalni i što sve poslovne odluke donose sami ili kao što kaže Thierry Stern: "za realizaciju pojedine odluke direktora nekog brenda u grupaciji je potrebno nekoliko meseci, ako se uopšte ostvari, jer mora da dobije zeleno svetlo od upravnog odbora grupacije. Meni je za takvu odluku potrebno 10 minuta".

Samo nekoliko banalnih primera: koji normalan direktor brenda bi dozovolio da mu se logo od Omege ili Blancpaina nađe na Swatch satu, ili dizajn komplikacije Big Date koji je osmislio JLC, da postane zaštitini znak koji je proslavio A. Lange & Sohne? Nisu odlučivali oni, nego oni na vrhu grupacija.

Naravno, sloboda donosi i toliko veću odgovornost, i dok su mnogi direktori dobro zaštićeni unutar grupacijskog organigrama, Thierry se 24 sata dnevno kreće po minskom polju.

Ono što izdvaja Patek Philippe od pomenutih Rolexa i Audemars Pigueta je činjenica, da su vlasnici firme ujedno i direktori, odnosno neposredne vođe i aktivno su uključeni u poslovanje svog brenda. Odluke donose vertikalno i vodoravno i direktno utiču na sve najbitnije faze poslovanja.

Jedna od tih faza je dizajniranje satova a kod Pateka su samo dva od najpoznatijih modela nastala u glavama drugih, a ne kao rezultat ideje porodice Stern. To su Nautilus (Gerald Genta) i Elipse (Jean-Daniel Rubeli - tadašnji dizajner u Pateku).
Ovde bi svakako trebao dodati još jednog Patekovog dizajnera, Alberta Gilberta, čiji talenat je 1955 godine prepoznao Henry Stern i kao 25-godišnjeg mladića uključio u firmu, gde su nastali legendarni asimetrični modeli džepnih satova Golf, Ricochet i Futurist za koje je Patek 3 zaporedne godine (1958 -1960) odnosio zlatne međunarodne medalje na področju dizajna. Nakon toga je prešao na ručne satove u liniji Asymmetric, sa čime je jako uticao na nastanak Cartierove legende Crash, 8 godina nakon toga.
Ali budimo iskreni, ne mogu se nikako oteti utisku da je na Gilberta prilikom kreiranja Asymmetric linije, veliki uticaj imao Richar Arbib, tvorac Hamiltonove Venture, 3 godina ranije.

Dizajn za Calatravu je osmislio Charles Stern (grafički ga je ostvario engleski dizajner David Penney), takođe i za legendarne večite kalendare 1518 i 2499, Philippe Stern je osmislio dizajn za Aquanaut itd.

Ono što vidite, kada pogledate svih 140 modela na današnjoj Patekovoj zvaničnoj stranici - za 90 % njih je kriv Thierry Stern. Izuzetak su osnovni modeli linija Calatrava, Nautilusa, Aquanaut, Elipse i klasičnih Perpetual calendara, sa time što je Thierry preuzimanje funkcije prvog čoveka firme, 2009 godine, započeo sa potpuno vlastito redizajniranim kućištima hronografskih večitih kalendara linije 5270, za šta je dobio ogromne ovacije stručne javnosti, kao i tržišta.

Zato ne razumem, čemu podsmevanje na njegovu izjavu, da Patek ne koristi usluge vanjskih dizajnera, nego sve rade interno. Pa nije Nautilus toliko bitan za razvoj firme, da bi mu hejteri skoro 50 godina nakon njegovog nastanka to još uvek podmetali pod nos i podsećali na Gentin autorski doprinos. Ali sa druge strane, hejteri Pateka su horološki laici, kod kojih je Patek = Nautilus i suprotno, pa nije ni čudo, da se u svojem ograničenom plitkom svetu neprestano vrte oko tog vlastitog kratkog i na žalost, ličnog krajnjeg dometa.

Thierry Stern je u razgovoru za portal SJX, 2016 godine, naveo da on lično ne radi dizajn u celini, jer za to u firmi postoje ljudi, koji su 1000 puta bolji od njega. Njegova je ideja, koju završava vlastitom skicom i jasno izraženim ciljem koji želi postignuti, a onda se na osnovu toga formira radna grupa sačinjena od dizajnera, časovničara i komercijalnog predstavnika. U Pateku, u svakom trenutku postoje 3 radne grupe, gde svaka radi na ostvarivanju njegovih ideja i sa svakom od njih ima jednom nedeljno sastanak, gde se utvrđuje trenutni stepen realizacije. Ako nije u firmi, sastanci idu sa terena On line putem.

Uvek naglašava, da je najteže kada se sa olovkom nađe pred praznim papirom ali to nije ništa prema, kako ih naziva pravim junacima Pateka, časovničarima, koje ostvaruju njegove ideje. Thierry je više puta potvrdio, da je za nastanak ideje pa sve do fizičke realizacije u vidu kućišta i brojčanika najviše potrebno 2 godine, dok je za razvoj osnovnog Patekovog kalibra potrebno 4 godine, klasičnog hronografa 6 godina, a za mehanizam iz segmenta Grand Complication najmanje 8 godina.

Tako je, na primer, za referencu 5330G, koju je dizajnirao i gde je došao na ideju da se izborom grada destinacije i podešavanjem lokalnog vremena, datum na satu mora sam promeniti na tačnu vrednost. Rezultat: Prvi u istoriji te vrste, sa 70 dodatnih komponenti na komplikaciji GMT i 12 novih patentiranih pronalazaka. Postignuto je mehaničko programiranje sata, koji razume da datum, kada se uputimo na određene destinacije može biti jedan dan pre ili kasnije u odnosu na inicijalni dan. Ostvarivanje ove komplikacije je zahtevalo 6 godina rada na mehanizmu.



Thierry do ideja dolazi na različite načine. Ponekad su rešenja sasvim lucidna i potpuno originalna.
Jedno od takvih je na referenciji 5224, što je opisao sledećim rečima: "Želeo sam da napravim ručni sat sa 24-satnim brojčanikom godinama, ali nikada nisam mogao da pronađem pravi dizajn. Nešto je nedostajalo. Radio sam na tome tri godine. Najteže je bilo pronaći mehanizam, jer sam znao kako to da uradim. Za dizajn smo napravili, ne znam, 20, 25 prototipova. Ništa nije bilo u redu. Konačno smo došli do završne verzija brojčanika i boje. Ali broj 24 je uvek bio na vrhu sata na poziciji 12. Pogledao sam ga i rekao: „Nije logično: ponoć je, ja spavam, zašto da ga imam na toj poziciiji? Pa sam to preokrenuo i sada imam svojih 12 na vrhu i odjednom se čini logičnim - vreme je ručka".



Za liniju Rare Handcrafts, koja predstavlja 0,1 % Patekove produkcije (oko 70 satova na godišnjem nivou) je za model napravljen u seriji od 10 komada prikazao sopstveno iskustvo sa godišnjeg odmora, koje mu nije ostalo baš u najboljem sećanju. Na dizajnerima i stvaraocima brojčanika je vršio pravi masakr, jer da bi uhvatio svaki detalj ove scene, uključujući međusobnu igru svetlosti i senke na surferu i nežno talasanje talasa, majstor intarzije je pedantno sastavio 100 minijaturnih komada furnira i 75 složenih inleja. Ovi elementi, koji obuhvataju 23 različite vrste drveta različitih boja, tekstura i zrna, kombinovani se da bi stvorili živopisan i realističan prikaz.



Modeli Calatrave 5226G i 5326G su nastali ovako: „Bio sam sa prijateljem na izložbi starinskih kamera i fotoaparata i primetio sam od kojeg materijala i kako su napravljeni ti stari predmeti i pomislio sam: 'Vau, ovo zaista lepo izgleda. Tako su nastali i naši brojčanici. Nešto su ležerniji ali još uvek aktivni". Novinar je primetio: "Ali Calatrava nije nikad bila ležerna", na šta je dobio odgovor: "Kao predsednik kompanije Patek Philippe i šef kreacije, moram da rizikujem. Inače sam beskoristan."





Sledeće godine nastale su još nešto ležerniji modeli iz ove linije:




Model Fortisimo:

"Čistio sam jedan od točkova svog automobila, David Brovn Speedback GT, i bilo je komplikovano jer ti točkovi imaju mnogo špica. Trebalo mi je dosta vremena da očistim te proklete gume. Udubio sam se i rekao sam sebi: „Ali znaš šta? Ovo izgleda fantastično. Možda da napravim sat iz ovoga." I tako sam dizajnirao brojčanik Fortisima.



Ideja, zasnova i konačan izgled dizajna za model 6102 iz Celestial linije je započeta od Thierry Sterna, ali da bi postigli najveću moguću preciznost za astronomske displeje, inženjeri Patek Philippe-a istražili su 25 triliona kombinacija odnosa i omera nebeskih tela, naglašavajući ogroman horološki izazov koji sat predstavlja. Pokret je dizajniran da se rotira različitim brzinama, upravljajući višeslojnim diskovima od safirnog kristala koji formiraju brojčanik. Proces nastanka je trajao 8 godina.

Jednim od najvećih uspeha Thierry Sterna u novije vreme se smatra redizajniranje modela 5316, minutnog repetitora sa tourbilonom i retrogradnim večitim kalendarom.
Rekao je "Ovaj sat je već bio u kolekciji, ali izgled je bio pomalo starinski. Primetio sam da potražnja ne raste kao luda, nego je uglavnom bila postojana. Mogao sam to da prihvatim ali sam ipak rekao sebi: Pa, zaista moram to da ponovo aktiviram i da pronađem novi način da retrogradni kalendar stavim u sasvim drugačiji stil, da bude nešto vruće, nešto snažno. Tako smo napravili platinasto kućište sa prelepim safirnim poluprovidnim brojčanikom u kojem možete videti mehanizam ispod. A na vrhu brojčanika videćete da su primenjeni prelepi indeksi. Agresivan je, ali je i dalje Patek Philippe i nešto što će odgovarati kolekcionarima ili novopridošlicama". Cena ovog modela na sivom tržitšu je preko 2 miliona €, odnosno 3 puta skuplja od retaila.



Iako svojim najvećim uspehom smatra liniju Pilot Calatrava Travel Time iz 2014 godine



u stručnim krugovima je nešto više onih, koji ističu genijalno rešenje stavljanje datumskih displeja na večitom kalendaru u istu liniju, ne samo zbog estetike nego zbog izuzetnog formiranja kalibra



ili na sasvim druge pozicije.



U svakom slučaju, ono što je najvažniji doprinos Thierry Sterna na področju dizajna satova je to, da je Patek uveo u sasvim sveže, moderne vode i što mu je uspelo ono najteže: održati ravnotežu između modernog i iskonskog DNK ovog brenda. Možda dva najbolja svedoka:

5178G minutni repetitor





Calatrava 6119G




Thierry možda nema odvažnost snage odlučivanja svoga oca, ali istini na volju, za nečim sličnim, za vreme njegove vladavine nije ni bilo prave potrebe.

Istovremeno, Thierry uspešno nastavlja dve velike ideje i zamisli Philippa Sterna. Prošlogodišnju izložbu Patekovih satova u Tokiju je videlo 300.000 posetioca. Interesovanje je bilo toliko, da je bilo potrebno ograničenje dnevnog broja posmatrača a ulaznice su se morale rezervirati par dana unapred. Za državu u kojoj Patek nije sveopšte poznat brend, ovo su famozni brojevi. Eksibicija je zauzimala 2500 kvadratnih metara, a za potpunu informaciju posetioca je dnevno brinulo oko 230 članova ekipe (30 neposredno iz Pateka i oko 200 Patekovih predstavnika iz azijskih retailera).
Sledeće godine će izložba biti organizovana u Milanu i očekuju se još već brojevi.

Druga zaostavština Philippa sinu je bilo ograničavanje proizvodnje radi održavanja kvaliteta. Kada je 1997 godine doneo odluku o vertikalizaciji brenda, Patek je sa 620 zaposlenih proizvodio 20.000 satova na godišnjem nivou. Danas sa 2000 zaposlenih prozvede 70.000 satova, što znači da je u 23 godine, sa 32 skočio na samo 35 satova na 1 zaposlenog i da se drastično povećanje osoblja odnosi na sam proces vertikalizacije u kojem je Patek kupio i pod svoje okrilje doveo proizvođače kućišta i brojčanika.

Kakva je bila usmerenost Philippa Sterna u savršenstvo izrade, svedoči činjenica da je proizvođača brojčanika Cadrans Fluckiger prisvojio znatno ranije od planiranog roka, jer nije više mogao da gleda kako njegov proizvođač dialova kod drugih naručioca pristaje na znatno niži nivo kvalitete, nego što je to u slučaju Pateka.

Porodica Stern se od preuzimanja Pateka strogo drži pravila, koje su postavili osnivači brenda Antoni Patek i Adrien Philippe: Morate biti u mogućnosti da investirate, bez ikakvog očekivanja povrata te investicije.

To je ono što je Patek Philippe odeljenje za postprodaju uradilo, držeći iscrpne zalihe svih komponenti, čak i najstarijih, koje su sve pomno katalogizovane i arhivirane. Mnogi od njih možda nikada neće biti upotrebljeni, ali ko može reći šta nosi budućnost?

Jedan od takvih primera je naveo penzioner Philippe Stern, 2015 godine:

"Oko 1965. imali smo stotinu kupolastih stolnih satova Dome na zalihama. Niko ih više nije kupovao, ali smo nastavili da ih pravimo. Pre svega, radilo se o očuvanju stručnosti potrebne za njihovu proizvodnju. U to vreme retko ko se bavio emajliranjem. Nastavili smo da dajemo posao našim emajlirarima, kako se njihove „tajne” ne bi izgubile u izmaglici vremena. Danas smo veoma srećni što smo doneli tu odluku. A naši stoni satovi Dome ponovo su u centru pažnje. Ko bi to poverovao pre više od pedeset godina? Biti otporan svakako ne znači odbaciti prošlost. Upravo suprotno. Da bi nasleđe ostalo živo, mora se održavati. A to se dešava kada se tehnike i savoir-faire prenose sa jedne generacije časovničara na drugu, čak i kada se čini da je određena tehnologija zastarela i da više ne služi nikakvoj svrsi. Na kraju krajeva, ko može biti siguran da se to jednog dana neće vratiti?"

Trenutno oživljavanje interesovanja za vintage satove daje rečima Philippea Sterna poseban odjek. Mnogi brendovi i proizvođači satova sada sebi razbivaju zube, jer su bacili dokumente, planove, komponente i alate koje su smatrali zastarelim, ostavljajući na taj način zaboravu znanje koje se sada žarko traži.

Thierry Stern se prilikom dizjaniranja satova, kao i mehanizama Pateka vodi po principu: potpuna usmerenost u rezultat, a tek nakon toga u finansije odnosno troškove, što je suprotno od najveće većine ostalih aktera u delatnosti. Istina je, da Patek to sebi može priuštiti, ali baš ta činjenica je rezultat takve dugo odnosno svevremenske usmerenosti.

Kažete da vam se ne sviđa naduvenost Thierry Sterna, koji sebi uzima za pravo da lično odobrava ili odbija pogodnost za prodaju svakog pojedinog minutnog repetitora nastalog u vlastitoj kući.
Ovaj sistem je uveo njegov otac Philippe, a proces učenja odnosno slušanja je za Thierria predstavljao potpuni košmar, jer je bio uveren da nikada neće biti u stanju pravilno oceniti "ispravnost" zvuka, te daleko najteže časovničarske komplikacije. Trebalo mu je 5 godina, da je stekao potrebnu sigurnost sopstvene procene.
Kada uvidite kompleksnost komplikacije i kompleksnost odnosno odvažnost Philippove odluke u vezi sa ovim top segmentom delatnosti, možda nećete biti više tako kritični.

Ako ste ikada pratili delo Philippa i Thierry Sterna, verovatno ste se više puta susreli sa izrazom trik ili trikovi, kojim su se mnogi akteri često služili kroz istoriju delatnosti: od lažnih gmt komplikacija, preko razdeljivanja minutne trake na 100 jedinica na brojčaniku i promoviranju da se radi o merenju stotih delova sekunde, pa sve do komplikacije tourbilona na modernim ručnim satovima, čija je jedino svrha samo ukras, koji sada gotovo svi koriste, a ne pridonosi nikakvoj boljoj preciznosti ili ima čak suprotan učinak.
Već sam ranije naveo, da Patekovi satovi sa tourbilonom predstavljaju najoštriji industrijski standard za mehaničke satove, koji je znatno rigorozniji od njihove ostale produkcije: - 2 do +1 sec/d vs -2 do +3 sec/d, što znači da tourbillon kot Pateka nije nikakav "trik".

Kod komplikacija minutnog repetitora, grand ili petite sonnerie ne postoji mogućnost trika, jer se sve može proveruti i utvrditi na licu mesta. Slušanjem.
To je jedino područje modernog časovničarstva, gde u top produkciji industrijalizacija nije umešala svoje prste.

Minutni repetitori su bili na repertoaru Pateka već od samog nastanka 1839 godine i zahvaljujući njima Patek je postigao najveći ugled u delatnosti. Bio je prvi, koji je uveo redovnu proizvodnju ručnih satova sa ovom komplikacijom od 1924 godine.
Uz večite kalendare Patekovi minutni repetitori su predstavljali tačku na I prestižu, koji je brend dostigao u narednih 40 godina.

A onda je u početku '60 godina prošlog veka, prestala potražnja za ovom vrstom satova. Pošto je produkcija oduvek bila povezana sa izuzetno visokim troškovima, Patek nije bio u stanju podržavati i održavati dalju proizvodnju i čekati na bolje dane, pa su sa prestankom potražnje, nestali proizvođači čekića i gongova repetitora, koji su predstavljali posebnu granu časovničarske produkcije.

1989 godine Patek Philippe obelažava 150 - godišnjicu postojanja sa do tada najkomplikovanijim satom u istoriji, džepnim kalibrom 89, koji je sadržavao 33 komplikacija.
Ali ako je takva želja nastala nekoliko godina ranije bila sasvim logična, potpunu ludost je predstavljala njegova odluka da Patek isto obeležje proslavi sa povratkom produkcije minutnih repetitora u vreme, kada je tržište već zaboravili na njih. I ne samo to, ovaj put sa potpuno novim, In House kalibrom R27, i to ne klasičnim automatikom, već sa mikrorotorom. (koji je i danas u funkciji).
To je bio samo jedan deo sumanutog poduhvata, jer je sa druge strane bilo nužno ponovo pokrenuti proizvodnju gongova i čekića. Ovaj put na vlastitom dvorištu. Philippe Stern iz duboke penzije izvlači nekdašnjeg Victorin Peguet časovničara Henri-Daniela Pigueta, koji mu predstavlja najbitniji oslonac u ostvarivanju velike želje.
Paralelno, Philippe u proces uključuje Tehnološki institutom iz Lozane, kako bi se postigao najbolji dizajn gonga za akustičan prenos zvuka. Proces snimanja svakog minutnog repetitora je sproveden tokom ovog perioda sa ciljem najboljeg razumevanja mnogih kriterijuma za reprodukciju zvuka kako bi se vremenom sve bolje savladali.
Mnoge tajne o tehnikama proizvodnje (vrsta vode koja se koristi za hlađenje čelika za gong i drugi proizvodni „trikovi“) su zatim istražene i reprodukovane da bi se ponovo stvorio ovaj suštinski element prečnika od 0,48 do 0,60 mm.
Sve to je omogućilo Pateku, da od 1992 godine sa redovitom proizvodnjom satova iz najvišeg kvalitetnog horološkog segmenta. Stvoren je potpun vlastiti i samo Pateku svojstveni zvuk, koji još uvek važi za daleko najkvalitetniji u čitavoj delatnosti. O tome svedoči i činjenica, da Patek i na kućištima od platine postiže odlične rezultate, iako je ovaj materijal za čak 30 % gušči od zlata i otežava kvalitetan prenos zvuka.
Danas Patek ima u ponudi od 10 do 12 modela sa minutnim repetitorom, te grande i petite sonnerie i jedini je, koji ima sposobnost ukupne produkcije nešto više od 50 komada na godišnjem nivou.
Kada se pomene naziv repetitor, prva moguća asocijacija je Patek Philiippe, jednaka onoj kada se pomene Split Second hronograf ili Večiti kalendar.
Uzevši u obzir konačnu cenu satova sa repetitorom, njihovu važnost za ugled Pateka, činjenica da izlaze iz firme samo nakon odobrenja najodgovornijeg čoveka, ne predstavlja naduvavanje nego jedini logičan korak.

Kao što sam ranije napomenuo, Thierry Stern se još nije suočavao sa ovako drastičnim odlukama kao njegov otac, ali početna ideja da Patek napusti standard Ženevskog pečata i ostvari vlastiti PP Seal dolazi od njega. Takođe ukidanje najpopularnijeg modela preduzeća čeličnog Nautilusa 5711 nije nešto rutinsko, kao ni odbijanje prošlogodišnje nemoralne ponude jedne od vodećih gruapacija današnjeg časovničarstva, koja je Thierriu za Patek ponudila 4,5 milijarde CHF.
Thierry nije želeo da izda izvor te ponude ali je objasnio svoju odluku: "Šta bih radio sa tom ogromnom sumom? Na želju supruge bi otišao na dvogodišnje putovanje oko sveta, a kada bi se vratio - vratio bi se onome što najviše volim: stvaranju satova. A to imam i sada, pa ću se radije posvetiti uvođenju oba sina, koji će nastaviti tradiciju porodice Stern u Pateku. A šta bi bilo, da sam prihvatio ponudu? Novi vlasnici bi povratili čelični Nautilus, jer se on ljudima sviđa, njega ljudi vole, njega kupci žele a nakon pet godina Patek bi prestao da postoji".

A to, da li se Thierry Stern preterano hvalisa i da li je to ok - izvinite, nisam prava adresa za to. Mene zanimaju samo rezultati a njegove osobine su stvar šankovskih debata. Ovo je ipak forum ljubitelja satova i želeo bih da ostanem na tom nivou.

Cubitus - uspeh ili fijasko? Mislim, da će biti ovo prvo. Ali, kao što sam već u prošlom postu naveo, ni Philippe Stern se nije baš proslavio sa linijom Neptune, pa je ipak najveća ličnost u istoriji Pateka. Pa i Gerald Genta je sa Credorom na kraju ispao, kao da je nacrtao karikaturu umesto sata...ali da li mu je to nešto uzelo na briljantnosti karijere?

 

[chuck]

:congrats: Doktorska disertacija, kao što smo i navikli!

 

[Haifisch23]

Hvala Chuck.

 

[mladjam]

Svaka čast, ne znam šta drugo da kažem. Uživao sam čitajući i hvala ti na posvećenom vremenu i trudu!


Sent from my iPad using Tapatalk

 

[Haifisch23]

Hvala Mladjo!

 

[Haifisch23]

Ovih dana su se baš odlično poklopila dešavanja na časovničarskoj sceni sa nekolicinom pitanja koje ste mi uputili poslednjih nekoliko meseci, među kojima je bilo i komentara u opravdanost odnosno realnost matrike koju navodim kao odgovor na pitanje zašto su neki satovi više, a neki manje skupi:

1. Znanje 2. Inovativnost 3. Doprinos delatnosti 4. Uticaj na delatnost 5. Tradicija 6. Originalnost

Pošto je pre nekoliko dana Vacheron Constantin u okviru linije Historiques objavio reizdanje modela VC222 na čeliku, ovo je vrlo dobra prilika da većinu vaših pitanja svedem na zajednički sažetak: "Kako je moguće da ovaj komad čelika košta 33.500,00 €?" "Da li su ovi iz VC stvarno normalni?" "Dok ima ovaca, biće i šišanja", "Onima kojima su ovi satovi namenjeni 33.500 € predstavlja ono što nekome 35 €" i slično....

Iako VC 222, prvi put predstavljen 1977 godine za 222 godišnjicu brenda, po čemu je dobio naziv, spada u legendarni opus prvih sportskih satova svetog trojstva (Audemars Piguet Royal Oak 1972 godine, Patek Philippe Nautilus 1976 godine), on je sa 8 godina trajajućom prozivodnjom, gde je ukupno bilo prodano jedva oko 2000 komada, ostao daleko u senki navedenog dvojca.
Vremenom su ga kolekcionari preko vintage tržišta reinkarnirali, prvobitno sa pogrešnom idejom, da je i ovaj model kao Royal Oak i Nautilus dizajnirao čuveni Gerald Genta, što nije tačno, jer je njegov tvorac Jorg Hysek, koji je kreirao i Breguet Marine, kao i Tag Heuer Kirium liniju.
Drugi razlog za sve veću popularnost VC222 leži jednostavno u činjenici, da kada su se kolekcionari domogli Royal Oaka i Nautilusa, pojavila se želja da u kolekciju uključe i prvi sportski model preostalog člana horološkog vrha. Zbog male količine proizvedenih i time toliko teže dostupnih primeraka, čežnja za ovim modelom je u neprestanom porastu.

Tako je tačno 3 godine nakon komercijalno odlično prihvaćenog reizdanja VC222 u zlatu, došao i model u čeliku.



Da li je Vacheron spretno iskoristio rastuću čežnju horoloških entuzijasta i papreno zasolio cenu (da upotrebim sveopšte prihvaćenu mantru "ljubitelja" satova sa našeg geografskog područja) ovog Komada Čelika? Pa....Ne baš.

Kao prvo, sat na gornjoj sliki sadržava nekoliko zlatnih komponenti: kazaljke, markeri i malteški krst na brojčaniku su napravljeni od belog zlata, simbol VC na donjem desnom delu kućišta je takođe zlatan, dok se mehanizam navija pomoću masivnog rotora iz 22 karatnog zlata.
Znam, standardni vokabular gore pomenutih kolega će ovo poslednje opredeliti kao obično nepotrebno preseravanje za naivne, ali taj rotor nije zlatan samo iz estetskih razloga, nego je 22 karatno zlato masivno i efikasnije navija mehanizam i time ga lakše održava u gornjem rangu rezerve snage, sprečavajući izohronizam i time omogućava veću preciznost sata.



Ali, naravno sve ovo nije dovoljno da se konkretno približimo zoni, koja je uzrokovala konačnu prodajnu cenu modela.

Za tako nešto ću morati da vas vratim nekoliko stranica nazad u ovoj temi:

http://www.svetsatova.com/forum/f121/haifisch-23-moja-kolekcija-12632-68.html

ili da izvučem ono najbitnije:









Koliko časovničarskog vremena izraženog u jedinici jednog časa (1h) je potrebno za izradu sata eminentnih proizvođača u segmentu luksuzne masivne industrijske proizvodnje (prva slika) do industrijskog visokog časovničarstva (treća slika)?

Svedočimo činjenici da je razredu kome pripada Vacheron Constantin u proseku potrebno 10 puta više vremena, nego u osnovnom luksuznom razredu, gde možemo naći takve asove, kao štu su Rolex, Omega, IWC, Grand Seiko....Naravno, preko 90 % ove tematike se odnosi na najdelikatniji deo svakog merača vremena - mehanizam, a u segmentu mehanizma na njegov finiš.

Ovde se neću upuštati u rezultat funkcionalnosti i dekoracije tog elementa, jer je to u detaljima opisano na poslednjih 15-tak stranica ove teme Haifisch23-Moja Kolekcija, nego na utrošeno vreme, energiju i stručnost subjekata koji su potrebni za postizanje tog cilja. Prevedeno u jezik ekonomije - u troškove, koje takav način proizvodnje iziskuje.

Nije isto Ženevsku šaru izraditi pomoću CNC mašine, koja je tipična za proizvođače sa slike 1, kao to uraditi specijalnim oruđem vođenim rukom majstora u segmentu sa slike 3.

Nije isto ukošene rubove mostova izraditi CNC mašinom i njome takođe izvršiti osnovno poliranje (segment sa slike 1, iako su i ovde čak i takvi primeri vrlo retki), nego uzeti u ruke oruđe sa nazivom touret i ukošene površine fino polirati, kako bi se maksimalno moguće uklonili tragovi reza cnc mašine i zaokružiti gornje rubove anglaža, kako bi se što kvalitetnije spojili sa Ženevskom šarom (segment sa slike 3).

Nije isto na površinama mostova stvoriti određene kreacije putem lasera (segment sa prve slike) ili ostvariti giljoširanje sa mašinom vođenom rukom majstora (segment proizvođača sa slike 3).

Nije isto samo preskočiti površine pozadine mostova (segment slike 1) ili mašinom vođenom rukom majstora izvršiti njihovo uglađivanje (segment sa slike 3).

Nije isto izvrteti ponore šatona i na njima izvršiti osnovno mašinsko fino poliranje pomoću cnc mašine (segment sa slike 1) ili oblikovati šatone sa posebnim oruđem vođenim rukom majstora i na ponorima izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto štift nemirnice dovršiti osnovnim finim poliranjem (segment slike 1) ili na njemu ručno izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto izvršiti hemijsko poliranje šrafova na mostovima (segment slike 1) ili im touretom ukositi rubove i na njima izvršiti zrcalno poliranje (segment slike 3).

Nije isto točkove kinetičkog sklopa samo prevući hemijskim procesom (segment slike 1) ili ih nakon toga i mašinom vođenom rukom majstora ručno polirati (segment slike 3).

Sve navedeno se odnosi samo na finiširanje mehanizma u segmentu funkcionalnosti, gde se površine obrađuju, kako bi im se izmenila hemijska struktura i time znatno poboljšao performans i dugovečnost trajanja, a kada svemu tome dodamo i dekorativni segment finiširanja mehanizama u kojem se izrađuju fini oštri vanjski ili čak unutrašnji uglovi u segmentu proizvođača sa slike 3, onda nije potrebna posebna logička nadarenost, da bi se razumelo, da svi navedeni procesi zahtevaju više truda, više vremena, znatno višu količinu čovečjeg prisustva, koje zahteva i određeni stepen stručnosti i spretnosti, pa time i više troškove radne snage, što na kraju rezultira u nekoliko puta veće troškove izrade sata u Industrijskom Finom časovničarstvu (segment slike3), nego u industrijskom masovnom lukduznom razredu (segment slike 1).

Da. Svi koji ste napisali, da je nakon cene ovog Vacherona, Rolex zaista jeftin sat...u pravu ste. Rolex je u principu odličan sat i zaslužuje čast i počast, ali ako ste pažljivo ikada pratili razmišljanja vodećih horoloških delatnika ili analitka, divljenje Rolexom se najviše odnosi na činjenicu efikasnosti, da im u sistemu takve masivne vlastite proizvodnje (Rolex na godišnjem nivou proizvede 20 % celokupne količine Swiss mehaničkih satova) uspeva da održi najstroži industrijski kriterijum preciznosti. Niko od onih, koji su dobro upoznati sa načinom proizvodnje satova ne može biti očaran načinom produkcije Rolexa, jer tu nema ničeg uzbudljivog, pošto je sve automatizovano u najvišoj mogućoj meri koju omogućava moderna produkcija mehaničkih satova.

Koliko i zašto su u Vacheronu nenormalni, kada su ovaj komad čelika procenili na 33,5 k €, možemo analizirati na sledećem primeru.
Možete dobiti sat ovog brenda i po više nego duplo nižoj ceni - takođe na čeliku:
Fiftysix 40mm (14.100,00 €). Isto tako sa simbolom, kazaljkama i markerima iz belog zlata, dok mehanizam navija skeletoziran rotor iz 22 karatnog roza zlata.





Gde nastaje razlika? Mehanizam VC1326 nije plod vlastite proizvodnje, nego dolazi iz Richemont grupacije, tačnije iz njihovog proizvođača kalibara ValFleuirer. Reč je o poznatom Cartier 1904 MC.
Vacheron Constantin ga kupuje u ebauche stanju (rasklopljenog), što znači da ga sam sastavlja, ali to nije sve, jer ga ujedno i dovršava na svoj način. Npr. mostovi su prerađeni u zakrivljenijem obliku i time je izgled dobio na eleganciji i svrstava se u takozvani Premium paket pokretača satova. Čak su rubovi Malteškog krsta na rotoru ukošeni i ručno polirani touretom, što još uvek predstavlja jednog od najintenzivnijih i najskupljih procesa u produkciji mehanizama.
Ko želi videti razliku, šta znači kada pod svoje, sasvim solidan kalibar uzme jedan od članova svete trojice, neka uporedi ovaj mehanizam sa istim u Cartier satovima ili sa Piaget Polo S, gde se Cartier 1904MC takođe može naći pod nazivom 1110P. Evidentna je razlika u klasi dorade i zato ne čudi razlika u ceni između satova napomenutih brendova.
Fifty Six se prodaje u cenovnom rangu Girard Perregaux Laureata, iako će pažljivija analiza pokazati, da je u toj uporedbi nešto kvalitetnije finiširan.

Ali čak ni takav, VC1326 se ne može uporediti sa kvalitetom izrade i dorade Vacheronove In House produkcije, pa zato nije nosilac standarda Ženevskog pečata (Geneve Seal).
Zašto? Rubovi na mostovima su ukošeni (anglirani) CNC mašinama i nisu dodatno polirani touretom, izostalo je fino poliranje mosta paletne viljuške, primetna je manja prisutnost zrcalnog poliranja na određenim komponentama, glave šrafova i ponori šatona nisu tako savršeno obrađeni i slično. Pa zato, mnogi poznavaoci namršte progled prilikom susreta sa njim, jer to nije onaj pravi Vacheron, koji pripadnost standardu Ženevskog pečata, dokazuje već 124 neprekidnu godinu.

Ipak, kakva je kompleknost finiša u Top levelu produkcije satova, pokazuje činjenica da Vacheron za osnovni Fiftysix radije kupuje i obrađuje tuđi mehanizam, nego da verziju sa istom komplikacijom nudi iz vlastite produkcije, jer bi mu ona previše podigla izlaznu cenu tog modela.

VC je cenu ovog modela 222 uzdigao za 20 % u odnosu na čelični model iz najprodavanije kolekcije Overseas, što je očekivano, jer isto važi i za međusobni odnos ove dve kolekcije u plementiom metalu. Glavni razlog je u manjoj produkciji kalibra 2455/2 u odnosu na 5100, koji pokreće Overseas kolekciju, jer su troškovi proizvodnje na jedinicu proizvoda veći. Kalibar 2455/2 je uportrebljen zbog retro izgleda, jer neodoljivo vuče na inicijalni 1120, imajući čak indetičku rezervu snage od 40 sati.

Pored toga, iskoristio je kolekcionarski potencijal modela VC222, koji je svakako veći od Overseasa, jer su kupci iz tog ranga spremni dati više.

Ipak, sve ovo je svetlosnim godinama daleko od nebuloza, koje se mogu pročitati na raznim mestima i iz kojih ispada, da VC sat napravi za 350€, a prodaje ga za 35.000 €. Naravno, svako ima pravo na svoje mišljenje ali ovde se uopšte ne radi o vlastitim idejama, nego o činjeničnom stanju o razlikama u načinu produkcije satova, koje su najbitniji faktor izlaska na tržište. Ko to nije u stanju da shvati, razume i prihvati, te pored toga, vlastitim neznanjem zagađuje okolinu, takva komunikacija postaje deo opšte zajednice i svakako joj ne daje odgovarajući doprinos. Takvim pojedincima je potrebno ukazati, da za sobom povuču vodu.

Priča o novim satovima je priča koja dolazi sa strane produkcije i to okruženje je primereno regulisano napisanim i nenapisanim ekonomskim pravilima u kojima veće devijacije izrazito odstupaju i brzo postanu vruća meta, jer su svi subjekti pod kontinuiranom prismotrom, što sa strane konkurencije, što sa strane stručne javnosti. Setite se samo Tag Hauera i priče sa prvim In House hronografskim kalibrom TH1887 i afere, koja je nastala iza toga...ili priče o Panerai "In House" (ETA) kalibara.....Što si više blizu vrhu, više si na udaru, pa zato nebulozama o komadu čelika mogu da veruju samo oni na jednakom stepenu horološkog razvoja.

Urnebes koji potencira osnovne zakone ekonomije ponudu i potražnju nastaje na sasvim drugom segmentu...tržištu vintage satova, gde razum ustupa mestu kolekcionarskoj strasti, a tamo nema granica. To onda više nije priča koja dolazi iz uređene okoline, pa ako upotrebim žargon iz priče o komadu čelika - ako poštanska marka, taj komadić papira košta nekoliko desetina hiljada eura, zašto onda komad čelika ne bi koštao nekoliko stotina hiljada iste valute.
A kavim nebulozima svedočimo svedoči činjenica, da njihovi autori tvrde baš to, da jedna nova, upravo štampana poštanska marka odnosno komadić papira, košta nekoliko desetina hiljada eura....

Na kraju, ne slažem se u potpunosti sa vama, koji mi napominjete da su Patek, VC, AP, Lange eltini proizvođači, koji satove prave za elite i pri tome nazirem taj podrugljivi ton. Elitizam je posledica, a ne uzrok. Sve zavisi od perspektive. I vaša je pogrešna.
Da vas pitam. Zašto je prosečan mehanički sat skuplji od prosečnog kvarčnog sata?
Pa valjda zato, jer je njegova proizvodnja sporija, kinetički sklop još uvek mora biti sastavljen ručno, jedan običan švajcarski mehanički sat je skuplji od običnog japanskog mehaničkog sata, jer je podešen makar u dve pozicije. Sve to zahteva vreme, određeno znanje, spretnost, za razliku od produkcije kvarca koja je u potpunosti automatizovana, pa zato neuporedivo brža i jednostavnija.
Gledajući sa te perspektive i jedan običan mehanički sat je čin elitizma u odnosu na kvarčni sat.
A prica o VC 222 je baš to, priča o razlikama u načinu proizvodnje.
Ponavljam, Elitizam je posledica, a ne uzrok.

 

[boskom]

Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

… nažalost tapatalk baguje pa moram nekoliko puta da editujem post…

Šta reci… da je barem čelični VC222 dostupan za tih tridesetak eura… nažalost za nas “obične elite” neće biti. Već će se “polovni” prodavati za barem duplo skuplje.

Inače što se mene tiče veoma lep sat. Vredi svaki euro.

 

[BucaJr.]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

I meni je sat prelep, cenu ne komentarišem, ali me interesuje jedna 'sitnica' koju ne mogu sam da rešim - je li kod ovog VC222 narukvica 'integralni' deo kućišta? Ne vidim mogućnost i način da se metalna narukvica skine i zameni. Da li je to uobičajeno kod ove klase satova pa ja to nisam do sad primećivao, ili sam u zabludi i samo ne vidim način da se priđe iglici i demontira narukvica...?
Nadam se da pitanje nije smešno, stvarno mi je to zapalo za oko, a i nije sramota pitati ono što ne znaš

 

[don Alberto]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

Dobro si primetio. Ona je namenski urađena,znači ne može ništa drugo da se budži.:nono:

 

[BucaJr.]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

Nije, kasnije sam video na pravim fotografijama i klipovima na net-u da su lugovi bušeni

Ovo je izgleda samo neka marketinška fora da za predstavljanje sata urade foto šop brisanje rupica, valjda da deluje efektnije.
Meni krajnje degutantno ako to stvarno tako rade. :shot:


Mada i jeste namenski napravljen oblik kućišta i prihvat narukvice, u pravu si, ali definitivno može da se demontira narukvica sa kućišta. Valjda i mora, kako bi se inače servisirao sat, kako bi se prišlo poklopcu i mehanizmu.

 

[don Alberto]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

Pa i treba da su probušeni lugovi,ali i dalje ne može nikakva druga da se stavi osim originalna fabrička,zbog oblika end linka.

 

[don Alberto]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

Vidiš kakav je oblik end linka. Ne postoji zamenska narukvica ,nego mora originalna. Često tako neki modeli zaštite svoj proizvod,da kad nešto zatreba,moraš da uzmeš original.

 

[BucaJr.]

Re: Haifisch [emoji39] - Moja kolekcija

Jasno mi je to od početka, model sata i jeste sa 'integrisanom' narukvicom kakav je i original bio.
I ne može i ne treba druga narukvica nego ja samo nisam video uopšte opciju da se demontira. To me je zbunilo...

 

[Haifisch23]

TREĆA - SREĆA

Audemars Piguet Code 11.59 15210ST.OO.A343KB.01

Uveren sam da ne postoji ljubitelj rock muzike, koji od velikana kao što su The Beatles, The Rolling Stones, Led Zeppelin, Black Sabbath, Deep Purple, Pink Floyd, AC/DC, Sex Pistols, The Cure, Metallica…., ne bi u svakom trenutku znao nabrojati makar polovinu članova pojedinog sastava.

Sa druge strane, svedok sam jednog drugog fenomena. Ogroman deo pratioca horološke delatnosti koji sebe deklarišu ljubiteljima satova, nisu u stanju sa usana ili prstiju ruke istisnuti bar jednog bivšeg ili aktivnog predstavnika velikana kao što su Audemars Piguet, Vacheron Constantin, A. Lange & Sohne, Jaeger & LeCoultre, Ulysse Nardin, Girard Perregaux, Omega, Rolex, Patek Philippe…..

Nije problem u tome što u danom trenutku ne mogu iz sebe izvaditi ime i prezime Thierry Sterna, Laurent Pervesa, Wilhem Schimda, Patrick Pruniauxa, Jean-Frederic Dufoura, Jobina Ephrema, Ludwig Oechlsina, Kurta Klausa, Raynalda Aeschlimanna, jer to nisu osobe koje su medijski eksponirane kao Mick Jagger, Keith Richards, Robert Plant, James Hetfield, Robert Smith…, nego izostanak želje za dubljim istraživanjem. Na prstima jedne ruke mogu nabrojati osvrte na bližim ili globalnim forumima ili portalima, gde ljubitelji satova prilikom izlaganja svojih argumenata koriste ime i prezime vođe ili vodećih časovničara nekog od gore pomenutih brendova.

Sve se svodi na naziv brenda.
Ali, kao što bend čine ljudi, tako i brend čine ljudi. Zar ne?

Kada navedem da je Francois-Henry Bennahmias od 2012 godine do 2023 godine podigao prihod brenda sa 630 miliona CHF na više od 2,3 milijardi CHF na godišnjem nivou, vrlo je malo onih koji će znati ko je tema ove tvrdnje. A kada napišem da je Audemars Piguet u tom razdoblju podigao prihode u navedenom iznosu, onda je sve jasno.

Ironija je u tome da će efekat ove informacije postići isti stepen divljenja kod prosečnog ljubitelja satova kao i kod moje supruge, kojoj je horologija toliki prioritet u životu kao meni Vojvođanski vez, Pirotski ćilim ili Idrijska čipka.

Da, taj gospodin Francois-Henry Bennahmias, nekadašnji profesionalni igrač golfa, dete Audemarsa od 1994 (g.) sledeće tri decenije, prvi čovek kompanije od 2012 do 2023 godine, koji je ponovo pronašao Royal Oak dodavši mu modele sa ultrakomplikacijama i više plemenitih metala, čak uspeo malo ublažiti veliku bol nenadmašnog Geralda Gente nastalu prilikom prvog susreta sa premijernim modelom Royal Oak Offshore, 1993 godine (kada je na Baselworldu napravio ogroman skandal, upadanjem u izložbeni prostor sa gromoglasnim urlanjem, ko je ta budala koja mu je iskasapila životno delo), tako što je od njega stvorio hype sat.

F.H Bennahmias je bio toliko odvažan, da je takav institucionalan brend kao što je Audemars Piguet povezao sa najuspešnijim producentom stripova i filmova – Marvelom. 250 komada ograničenog izdanja Royal Oak Black Panther je po regularnoj ceni 165.000 USD rasprodanih za samo nekoliko nedelja, a dovođenje Le Bron Jamesa i Jay Z-a je predstavljalo samo tačku na i za konačan uspeh na američkom tržištu.

Za njegov najveći uspeh se smatra značajno povećanje realizacije putem potpune reorganizacije AP prodajne mreže. Ne, nije se radilo o širenju, nego o drastičnom smanjenju. Za 10 godina, distribucija brenda je smanjena za 75 %, odnosno sa 470 prodajnih mesta na samo 120 u 2021 godini. Do kraja ove 2026 godine, cilj je doći do samo 80 prodajnih mesta širom sveta. Polovina butika će biti u potpunom vlasništvu brenda.

Time je anulirao marže, koje su pripadale trgovcima i koncentrisao krug kupaca, ostvarujući neposredan kontakt u kome se slušaju njihove želje, ideje, primedbe i izgrađuje se dugotrajan odnos.

Stvoren je nov butični format pod nazivom AP House. Radi se o većim trgovinama, koje su locirane iznad nivoa pločnika, pa je zato sakrivena pogledu prolaznika. U salonu stranka nije samo kupac, nego je gost, koji popije piće, a susret sa ostalim oboževateljima ga pretvara u ambasadora brenda.

Ukidanjem tržišno neinteresantnih linija Millenary i Jules Audemars, F.H Bennahmias je povećao obim proizvodnje sa 30.000 komada 2012 godine na 45.000 komada, 2021 godine. Cilj je, da se uz obavezno održavanje razumnog stepena retkosti, 2027 godinu završi sa 65.000 proizvedenih satova.

Portal Watches by SJX je njegovo vođenje brenda odlično remizirao u samo jednoj rečenici:

»Evolucija brenda tokom njegovog jedanaestogodišnjeg mandata, koji se završava 2023. godine, sigurno će biti tema proučavanja poslovnih škola, ilustrujući sposobnost brenda da sve ponovo izmisli, a da pri tome ništa promeni«.

Ali nije sve izgledalo kao scenario iz snova. Dok sa jedne strane imamo segment planiranja, razvijanja, kreiranja, dizajniranja i proizvodnje vrhunskih satova, sa druge strane, posebnu veštinu predstavlja koncept njihovog komercijalnog menadžiranja. F.H Bennahmias je ovde naleteo na stepenice vlastitog spoticanja.

Uprkos neprestanom svakogodišnjem porastu realizacije i posledično profitabilnosti, zahvaljujući širenjima linija Royal Oak I Royal Oak Offshore, kao trn u peti ju ubadala činjenica da je Audemars Piguet u potpunosi zavisan od te dve linije, tačnije, od samo nekoliko modela u njima. Zamislite šta bi se desilo, da Audemars ukine svoj najpopularniji model, klasičan čelični Royal Oak sa tri kazaljke, kao što je Patek uradio sa svojim Nautilusom 5711. Preostalo bi samo motanje kablova i trajno spuštanje zavese.

Zato je 2019 godine, Bennahmias poduzeo najopsežniji i najodvažniji korak, još od uvođenja linije Royal Oak Offshore, davne, 1993 godine.

Strategija je bazirala na akronimu:

• Challenge -Challenge the limits of craftsmanship (Izazvati granice zanatstva)
• Own – Our roots and legacy (Posedovanje: naši koreni i nasleđe)
• Dare – To follow firm convictions (Usuditi se: slediti čvrstim uverenjima)
• Evolve – Never stand still (Razvijati se: nikada ne stajati mirno)
• 11.59 – The last minute before a new day (11.59 - Poslednji minut pre novog dana)

Ne samo da je nova kolekcija odjednom donela 13 novih modela, već i 3 sasvim nova samonavijajuća kalibra, od kojih su najavžniji bili klasičan sa tri kazaljke i datumom AP 4302 i hronografski 4401.

Kolekcija je predstavljena kao temelj novih estetskih kodova kompanije.

Novosti koje je donela su mnogobrojne:

- Osamugaoni centar kućišta, integrisan između zadnje strane kućišta i izuzetno tankog bezela na vrhu,
- Stilizovani lugovi, čiji su gornji delovi zavareni direktno na bezel, dok donji leže u savršenoj simetriji na zadnjoj strani kućišta


Foto: Swisswatches.com

- Dvostruko zakrivljeno safirno staklo pruža jedinstven vizualan učinak


Foto: Swisswatches.com

-Reljefni logotip je plod galvanskog procesa i po navodima proizvođača, postupak je razvijan 18 meseci
- Lakirani brojčanici


Foto: Swisswatches. Com

Ali Francois-Henry Bennahmias je doživeo potpuni šok. Nova kolekcija je naišla na hladan prijem na tržištu. Kritike su bile nemilosrdne i čak je došlo poređenja sa modnim satovima, jer mnogi nisu mogli da svare izgled brojčanika, posebno ulogu indeksa na njima, dok su kazaljke okarektizovane izgledom jeftinog i neuglednog.

Verujem da je glavni nedostatak prvih modela bila preterana formalnost. Nije problem u njihovoj prirodi dress sata, jer ta vrsta u nekoliko poslednjih decenija vrlo dobro kotira na komercijalnoj top listi mnogih proizvođača ali kada se preselimo u habitat ultraluksuznog rareda (visoko časovničarstvo), u potrazi za dress satom najveća većina kupaca će ruke pružiti ka Patek Philippu, Vacheron Constantinu, A. Lange & Sohne, Breguetu, dok se Audemars već više od pola veka percepcira kao ulitmativni primerak sportske elegancije. Zar nije tri godine ranije (zbog premalenog interesa) ukinuta linija Jules Audemars bila dovoljna poduka za dizajnerski tim brenda da savim drugačije pristupi kreiranju brojčanika novih modela, jer taj deo sata predstavlja prvi kontakt sa posmatračem i obično bude presudan okidač za sklapanje braka.

Ovako smo bili svedoci distorzije u vidu revolucionarnog kućišta zarobljenog pod krovom mlahavog, neodređenog, zaostalog i reakcionarnog brojčanika. Kao da je neko usled ubrzanja povukao ručnu kočnicu.


Foto: Audemarspiguet.com

Jedino što je išlo u prilog proizvođaču i što je pomoglo da su se negativne strasti polako umirlie, bio je kvalitet i inventivnost izrade sata, posebno kućišta. Sve to ipak nije pomoglo postizanju postavljenih komercijalnih ciljeva i tri godine kasnije dolaze dodatne novosti u vidu zadimljenih i emajliranih brojčanika, kao i uvođenja keramičkog srednjeg dela kućišta na nekim modelima.


Foto: Monochromewatches.com

 

[Haifisch23]

Uprkos povoljnijem odazivu tržišta, kolekcija nije uspela u potpunosti da se oslobodi negativnih spona sa početka života, zato se Francois-Henry Bennahmias odlučio za još jednu intervenciju u renovaciji linije i pokuša u praksi ostvariti izreku Treća – Sreća.

Ubeđen sam da je svo vreme dobro znao gde leži rešenje i verujem da je to nešto što je od početka izbegavao želeći potpunu diverzifikaciju Code 11.59. Zato je sam sa sobom sklopio primirje i dao nalog dizajnerskom timu da stupi na misiju transformacije formalnosti brojčanika u za Audemars Piguet proverenu zonu sportske galantnosti.

Jedan od glavnih faktora konačnog uspeha linije predstavlja referenca 15210ST.OO.A343KB.01.

Tako je u Code 11.59 prvi put stupio čelik, a sa njim i ja.

Odluka za kupovinu je donela nekoliko nedelja žestoke unutrašnje borbe. Pošto je mehanizam isti, a to kod mene predstavlja 90 % glavnog faktora za odluku, našao sam se na terenu sa puno dilema i ličnih zaseda jer su ulogu presuđivanja preuzeli spoljni elementi sata.

Kompleksnost izrade lakiranog i zadimljenog plavog brojčanika sa gornje slike u kome su se problematični indeksi sada našli u potpunoj simbiozi sa okolinom, ostavlja utisak najbolje prakse vrhunskog proizvođača kakav je Audemars Piguet. Kada se taj sat uzme u ruke, on jednostavno žarči najboljim tonovima.

Kućište iz belog zlata je samo prirodni nastavak ove savršene priče, ali to je faktor koji kod mene nikada ne predstavlja prednost, jer mi sat odvlači u sferu nakita a moja percepcija se ne uklapa u takvu doktrinu. Zato zlato uzimam samo kada ne postoji druga opcija, kao što sam to uradio kod Patekove Calatrave 6119G.

Uostalom sa Calatravom sam dobio savršen dress sat, sa Vacheronom u čeliku sam potpuno ispunio želju za retro šikom, pa sam za ispunjavanje ličnog ultimativnog cilja u vidu posedovanja sata svakog člana od svetog trojstva horologije, pogled upirao u segment nešto ležernijeg karaktera.

Royal Oak Offshore zbog prevelikog udela automatizovane završne obrade nikada nije bio ni najmanja opcija, a i uvek kada vidim neki model iz te linije, u potpunosti saosećam bol Geralda Gente opisan na početku ove teme. Nikola Tesla: »Ne smeta što su ukrali moje ideje, brine me jer nisu imali svoje«.

Godine i godine čekanja na klasičan Royal Oak ili u najbolju ruku dupla cena na sivom tržištu, predstavljaju nepremostivu prepreku, pa je onda kao naručen došao model sa donje slike.

A kada sam proučio postupak nastanka njegovog brojčanika, u trenutku sam prebrodio zadimljeno remek delo iz prošle serije.

Tako se i meni isupnila treća-sreća.



Odmah su primetne glavne razlike. Indeksi su zamenjeni upadljivim ravnim i fasetiranim markerima iz belog zlata, datum je pomeren na klasičnu poziciju 3, novost su i delimično skeletovane i sada luminirane baton kazaljke a dodana je siva minutna (sekundna) skala, koja se savršeno uklapa u koncept modernog sportsko elegantnog sata, što je bio glavni cilj trećeg izlaska na scenu.



Reljefni brojčanik sadržava uzorak koncentričnih krugova, sličnih talasima na površini vode. Za potrebe njegovog nastanka, dizajnerski tim Audemars Pigueta povezao se sa jednim od vodećih švjacarskih majstora tehnike giljoširanja Yannom von Kaenelom, koji je osnovne kalupe za izradu brojčanika pedantno giljoširao tako da je podlaga ukrašena stotinama sitnih rupica od kojih se svetlost magično refleksuje.

Kalupi se koriste kao osnova za štampanje pojedinih brojčanika na koje se pomoću PVD postupka (fizičko nanošenje pare) nanosi određena boja. Ovim načinom postignut je daleko bolji transfer originalnog efekta postignutog giljoširanjem, nego u slučaju inicijalnog relefjnog štancanja, koje je uobičajeno kod drugih proizvođača.


Foto: Audemarspiguet.com

Još jedno približavanje vodećoj liniji brenda se ocrtava u činjenici da je plavi brojčanik potpuno iste nijanse „bleu nuit, nuage 50“ (noćno plava, oblak 50) kao i klasični sat Royal Oak „Jumbo“, ref. 16202.

Odlična vest je da kućište nije redizajnirano, osim jednog izuzetka. Nova krunica je sačinjena iz mekših ivica i plićih brojnijih žlebova za bolji prijem prstiju.

 

[Haifisch23]

Redizajn brojčanika je doprineo da kućište više nije najdominantniji spoljni elemenat sata, iako je podjednako impresivno kao i na početku nove kolekcije.



Radi se o klasičnom sendviču sa tankim gornjim i donjim delom, dok je masivan srednji deo u oktagonskom obliku taj, koji je u nekim modelima zamenjen materialom iz keramike. U ovom slučaju sva tri dela su napravljena iz čelika.

Šrafovi za remen su heksagonskog oblika i zajedno sa srednjim delom kućišta predstavljaju direktnu konekciju sa najslavnijim modelom brenda, pa je priču o početnoj želji za potpunom divezirfikacijom potrebno uzeti sa određenom dozom rezerve. Lično, nemam ništa protiv, čak mi se vrlo sviđa ideja nepretencioznog naglašavanja atributa paradnog konja proizvođača putem drugih linija.

Rešenje postavljanja lugova na tanak bezel na vrhu kao i na donju podlogu kućišta je donelo odlične ergonomične rezultate, pa potez pored atraktivnosti i ekskluzivnosti predstavlja potpuni praktički pogodak.





Završna obrada kućišta u kombinaciji sa brušenim i savršeno visoko poliranim elementima, kao i sa izraženim, kristalno čistim i toplim prelazima preko ivica u potpunosti ispunjava očekivanja od proizvođača iz razreda u koji spada Audemars Piguet.

Kakav je stepen pažnje obrade posvećen ovom elementu pokazuje finiširanje lugova, gde se koristi tehnika takozvane zagrejane trake, koja predstavlja mašinski način, dok se njihove spoljne ivice poliraju u celini ručnim putem koristeći koren drveta (encijan).


Zrcalno crno ručno polirane gornje spoljne ivice lugova

Prečnik kućišta iznosi skoro univerzalnih 41,0 mm, visina skladnih 10,7 mm, dok dužina od luga do luga 50,0 mm jasno ukazuje svrhu ovog sata u vidu ležernije sportske elegantnosti. Da sat u potpunosti ne prevagne na stranu sporta, opominje deklarisana vodootpornost od 30 metara, koja ukazuje da je sat pogodan samo za svakodnevnu normalnu upotrebu i da može da izdrži prskanje ili kišu.

Ovaj deo priče se pomera i na odlično ukomponavan remen, čija je spoljna strana obučena u tekstil, dok je unutrašnja strana iz prirodne kože. Sve zajedno je gumirano sa svrhom zaštite pred vlagom, pa tako dodatno podiže atraktivnost modela i daje mu značajan stepen jedinstvenosti. Ako dodamo specijalitet gde je remen na kućište pričrvšćen šrafovima umesto opružnim pinovima, shvatićemo poruku usmerenosti brenda u budućnost preko ove kolekcije.



Kopča je klasičan čelični pin buckle, savršenih dimenzija za besprekornu manipulaciju. Odlikuje je vrhunski finiš finim brušenjem.

 

[Haifisch23]

S kakvim zanosom je kolekcija Code 11.59 krenula u osvajački pohod, svedoči činjenica da je i osnovni model bio opremljen potpuno novim automatskim mehanizmom proizvođača. Čak je i esencijalni model iz linije Royal Oak ovaj novitet dobio krajem 2019 godine, odnosno 8 meseci kasnije u referenci 15400.

Kalibar AP 4302 je nakon 16 godina zamenio AP 3120 i znatno je napredniji od prethodnika, pre svega u smislu pouzdanosti. Kakav je fokus bio na ovoj osobini možemo zaključiti, da je iako čak za 5,4 mm širi (32,0 mm vs. 26,6 mm), on je ujedno i za 0,54 mm deblji (4,80 mm vs 4,26 mm), što je potpuno suprotno od trendova u modernoj horologiji. Ako pri tome dodamo, da je širi i deblji uprkos činjenici da sadržava manje delova (257 vs 280 komponenti), onda je potpuno očigledno da je unapređenje performansa vodeći motiv njegovog nastanka.

Proizvođać sa novim kalibrom AP 4302 nastavlja kompleksnot vlastitih pokretača satova. Zaista zapanjujuće deluje svojstvo da mehanizam sa samo jednom komplikacijom (datum) u sebi nosi 257 delova. Kada ga uporedimo sa vrhunskim generikom ETA 2892-A2, koga možemo naći i u ultraluksuznom razredu i njegovih 160 delova, biće nam jasnija težnja Audemarsa ka savršenstvu.

AP 4302 je pored izražajnije sofisticiranosti doneo 10 dodatnih sati rezerve snage (70h) sa jednom velikom cevi, za 1Hz višu frekenciju (28.800 b/h) i prestižnu osobinu, da je u celini izrađen In House u Le Brasusu.

Veliki obim nemirnice i ovom slučaju predsatvlja odliku konstruisanja najboljih proizvođača, a regulator sa slobodnom oprugom to samo potvrđuje. Izuzetno atraktivno je rešenje nosača nemirnice u obliku klješta, a za stabilnost ovog srca sata je zadužen široki most umesto standardnog štifta:


Foto: Watches by SJX

Završna obrada mehanizma je kombinacija mašinskih procesa, kao i ručne dorade.

Na osnovnoj ploči ćemo prvenstveno naći tragove automatizovanog pristupa. Istupa Perlage, gde je mašina vođena rukom majstora oblikovala neobično malene, međusobno se prekrivajuće krugove, što je uzevši u obzir natprosečno velik prečnik mehanizma vredno hvale, jer je potrebno znatno više truda, vremena i pažnje izvođaća, nego u slučaju logičnije odluke, u smislu većeg obima kružnih gravura.



Ženevska šara je takođe urađena posebnom mašinom vođenom rukom majstora, što je standard u ultraluksuznom razredu odnosno visokom industrijskom časovničarstvu kome pripada Audemars Piguet. Dokaz za to leži u nijansama različite osenčenosti jedne stranice svakog pojedinog uzorka u odnosu na drugu. Iako je otisak linija dubok i baršunast, ne mogu da se oslobodim utiska da nedostatje tračak topline u njima, koji je tipičan za preostala dva člana horološkog svetog trojstva.

Nastavak puta po mostovima glavne ploče ostavlja isti stepen impresije. Ivice mostova su zakošene pod uglom od 45 stepeni, ali anemično zaobljene gornje ivice, gde dolazi do spajanja sa Ženevskom šarom, ukazuju da se uglavnom radi o mašinskoj završnoj obradi, gde je poliranju pristupljeno toliko (Diamond Cut), da se može opredeliti veoma korektnim ali vrlo teško kao nešto više od toga.

Bolji utisak ostavljaju zrcalno polirane glave šrafova i unutrašnjost čatona, gde se prijatno ističe sjaj umetnih rubina, ali moram biti realan i naglasiti da je ovo ipak za nijansu niži nivo izvrsnosti u poređenju sa Patekom i Vacheronom.



Tu dodatnu nijansu ćemo naći na spratu više, kada se preselimo na rotor iz 22 karatnog ružičastog zlata. Njegovo središte je veoma kvalitetno završeno kombinacijom ravnog i kružnog satenskog brušenja. Rotor se tokom proizvodnje ugrađuje samo jednom, odnosno na kraju montaže mehanizma, a za vreme testiranja se koristi rotor iz volframa. Volfram je znatno jeftiniji od zlata, a specifična masa je istovetna, pa je zato vrlo zahvalan materijal u proizvodnji satova.


Foto: Thenakedwatchmaker.com

Završna obrada rotora je urađena na nivou jednakom kvalitetu nezavisnih časovničara, jer se nalazimo se u oblasti isključivo ručne obrade

Zakošene (anglirane) i vrhunski polirane ivice se završavaju oštrim unutrašnjim uglovima, pri čemu se obe strane blizu centra rotora mogu pohvaliti maksimalnom mogućom dubinom. Ostali ne zaostaju mnogo, a brojanje nas dovodi do fantastičnog broja 10.





Sat dolazi u standardnom i po kvaliteti očekivanom pakovanju za renome proizvođača kakav je Audemars Piguet.



Najbolji opis bi bio: ništa spektakularno, ali kvalitetno.

Spoljna vanjska kutija je napravljena iz tvrdog kartona sa preklapajućim donjim delom. Takav stepen izrade ćemo sresti i kod Longinesa, Tag Heura, Omege, Rolexa….

Glavnu kutiju čini lakirano masivno furnirano drvo sa obloženom unutrašnjošću iz mekanog materijala. Možda bi od Audemarsa očekivali malo više luksuznosti, sličan onome kod Pateka i Vacherona, ali pažljiviji pogled otkriva odličan (takoreći jednak) nivo izrade, posebno na preklopnom zadnjem delu, gde su upotrebljeni vrhunski štiftovi, koji će omogućiti mnoštvo otvaranja i zatvaranja kutije bez ikakvih posledica.

 

[Haifisch23]

Code 11.59 je peta velika kolekcija Audemars Pigueta u poslednjih 50 godina. Iako je lansirana sa ciljem potpunog odvajanja od ostale ponude, doživela je sudbinu svojih prethodnika. Mnogi naglašavaju početni neuspeh ove linije ali pri tome zaboravljaju da je i takvoj horološkoj prekretnici, kao što je Royal Oak, bilo potrebno čak 3 godine za prodaju prvih 2000 komada.



Ni Royal Oak Offshore nije odmah predstavljao priču o uspehu i dugi niz godina je tražio identitet. Čak i danas bi mogli pokrenuti raspravu, koliko je zapravo u tome uspeo, jer ideja spajanja ultra luksuznog i tool sata nije baš nešto što bi masovno ispunilo želje zahtevnijih kupaca. Utisak je da se za njega odlučuju uglavnom kupci kojima je klasičan Royal Oak nedostupan, a pošto na sebi nosi takav magnetičan naziv i u vidu brenda i u vidu modela, rešenje je Tu i Sada.

Kolekcija Millenary i Jules Audemars čak više ni nema u portfoliu Audemarsa, jer su odavno ukinute.



U takvim uslovima je Code 11.59 dobio nešto više manevarskog prostora za uglašavanje sa željama i zahtevima tržišta. Izostanak detonacije početnog uspeha nije prouzrokovao imploziju kolekcije, nego početak kozmetičnih korektura. Ipak, osnova je bila vrhunska. U nesagledivoj gomili negativnih kritika, nijedna se nije odnosila na neadvekatan kvalitet tih satova, jer Audemars Piguet jednostavno ne zna stvoriti proizvod upitnih vrlina.

Već naredni korak (zadimljeni brojačnici) je upalio zeleno svetlo za pravu smer, a treći je dosegnuo cilj sa značajnim ovacijama javnosti.

Ako su Iron Maiden sa 2 Minutes to midnight zatvorili drugo poglavlje svoje priče, Audemars Piguet je sa Code 11.59 našao sebe izgubljen u Somewhere in Time, ali je treći izlazak kolekcije na scenu dokaz da to ipak nisu bile Wasted Years, i da je sada za Code 11.59 zapravo 12.01.

Linija Code 11.59 je 2024 godine predstavljala 15 % ukupne realizacije Audemars Pigueta, dok su preliminarni rezultati za 2025 godinu ovaj udeo podigli na 20 %. Time se brend konačno oslobađa preterane zavisnosti od preostale dve kolekcije.

Naravno, ovo moramo uzeti sa zrnom logike, jer Audemars Piguet kao i neki drugi ultraluksuzni brendovi pristupa proizvodnji sa taktikom pod nazivom Održavanje razumne stope retkosti.

To znači da neke od najtraženijih modela, kakav je na primer Royal Oak Jumbo sa plavim brojčanikom na godišnjem nivou proizvedu manje od 1000 primeraka, odnosno nešto oko 20 % u odnosu na potražnju, dok izrada preostalog dela ponude ide do najviše 1500 primeraka pojedinog modela ili najviše do 80 % ukupnog godišnjeg upita, ali nikada do gornje granice, odnosno 100 % potražnje.

Verujem da mnogi u ovakvom pristupu vide negativne poslovne prakse, manipulativne špekulacije, nepravedan odnos do kupaca i veštačko održavanje interesa za vlastitim proizvodima.

Ne želeći da budem advokat Audemarsa, kao i nekolicine preostalih sličnih proizvođača, mirne duše ću napisati da nije sve tako crno – belo.

Vodeći ljudi većine tih brendova, a u tome daleko prednjači Thierry Stern, vlasnik i CEO Patek Philippa ne prikrivaju takvo »manipulativno ponašanje«. Ovo je njegova izjava za Hodinkee iz 2018 godine:

»Postoje ograničenja i morate razumeti, a i kupci moraju razumeti da danas, na primer, radim za 2029 godinu. To znači, da moram da planiram mnogo stvari, posebno mehanizme. Što se tiče kućišta, potrebno nam je oko dve do tri godine unapred. A sve to zahteva vreme koje nikako ne mogu da povećam. Ljudi koje danas imam su najbolji, i da bih mogao da obučim drugog časovničara da napravi najbolji sat, trebalo bi mi 15 godina. Dakle, čak i ako bismo odlučili da danas povećamo proizvodnju, trebalo bi mi 10 do 15 godina pre nego što budem mogao da imam ove časovničare. I opet, da li je to nešto što sam spreman da uradim? Ne, jer znam da će prekomerna proizvodnja biti opasna, opasna za mene u pogledu kvaliteta i možda opasna za kupca, takođe zato što vrednost sata može da se smanji. A ja nisam spreman da to uradim, a vi niste spremni da to prihvatite kao kupac. Ako kupite Patek Philippe, vrednost mora da ostane tamo gde jeste. I možda čak da se poveća, naravno, u zavisnosti od modela.«

To ne znači da takvi proizvođači u želji da ne naprave sve, ne iskorištavaju do kraja svoje proizvodne kapacitete, nego baš suprotno. Svake godine se približavaju vlastitom maksimumu ali unutar linija vrše međusobne kombinacije prilagođavajući se različitim situacijama na tržištu surovina (na primer, kod njih zlato i platina čine više nego 90 % osnovnih surovina), kao i unapređenju načina produkcije, pre svega u smislu završne obrade mehanizama i konačnih proizvoda.

Većina njih je naučila mnogo iz grešaka u prošlosti, kada su u najboljim vremenima proizvodilo i do 110 % najtraženijih proizvoda, a onda su došle krize (Prva naftna kriza koja je prourzokovala kvarčnu krizu 1974 godine, Azijska finansijska kriza 1997 godine, Svetska finansijska kriza 2008 godine, Evropska finansijska kriza 2015 godine, Globalno ekonomsko usporavanje – Covid, 2020 godine i Kineska ekonomska kriza, 2024 godine). Tada je kod mnogih proizvođača došlo do velikih količina neprodanih proizvoda, koji su svojim ogromnim vrednostima u vidu nesavladivih zaliha predstavljale pravu omču oko vrata, pa je zato danas prva briga proizvodnja takvih količina koje će sigurno biti prodane. To ujedno zahteva manje posrednika (trgovaca), što omogućava vlastite i lakše savladive distribucijske kanale, anuliranje marži i ono najvažnije – direktan kontakt sa svojim kupcima.

Zato kada krene lavina optužbi na adresu takvih brendova, preporučljivo je zamisliti se i upitati se, kako su uopšte došli u poziciju odnosno do povlaštenog položaja koji im omogućuje takvo »manipulativno« ponašanje. Ne postoji delatnik koji se ne bi poslužio istim metodama, kada bi to mogao. Na prstima jedne ruke možemo nabrojati industrijske proizvođače, koji sebi mogu priuštiti ovakav modus operandi.

Šta bi se desilo kada bi IWC namerno smanjio proizvodnju Big Pilota, Ingeniura? Breitling Navitimera? Blancpain Fifty Fathomsa? Breguet Type XXI? Grand Seiko Snowflakea? Girrard Perregaux Laureata? Omega Seamastera ili Planet Oceana? Možemo nastaviti u nedogled….Da li bi neko uopšte primetio? Da li im bi se cena zbog retkosti na tržištu digla u nebo? Ne bi.



U svakom slučaju, Francois-Henry Bennahmias je nakon 11 godina na čelu brenda, krajem 2023 uzdignute glave štafetnu palicu predao naslednici Ilariji Resti i svojom zaostavštionim u Le Brasusu, makar na jednoj steni Valee de Jouxa neizbrisivo uklesao svoje ime.