Pomoć oko kupovine
- Thread starter drjugovic
- Start date
Liči na ovaj 
https://uhrforum.de/threads/strela-chronograph-co38cybs-38mm.477164/
jedino nije nov....ako je to uslov onda izvinite
https://uhrforum.de/threads/strela-chronograph-co38cybs-38mm.477164/
jedino nije nov....ako je to uslov onda izvinite
Negde je bila informacija da te nove Strele prave sa Seagull ST19 mehanizmom, jer se 3133 vise ni ne pravi. Pa su onda krenuli sa "ubedjivanjem" kako je ustvari ST19 originalniji izbor nego 3133, jer se originalna sovjetska Strela nije nikad ni pravila sa 3133, nego sa 3017 mehanizmom, koji je kopija Venus 150 column wheel hronografa, pa mu je ST19 kao kopija Venusa 175 koji je isto column wheel hronograf blizi nego 3133 koji je kopija Valjoux 7734 cam operated hronografa.
Mislim da piše na sajtu koju su Strele sa Seagull a koje sa 3133.
@Petao da li lično znaš neka loša iskustva sa Kampanovim Strelama?
Slažem se da nije najasnija pozadina ko pravi, sklapa i kontroliše te Strele, ali ne bih ih tek tako osudio da su većinom loše.
Uostalom, mehanički hronograf za 300-500e, mislim da ni nema mnogo izbora.
Sent from my PAR-AL00 using Tapatalk
@Petao da li lično znaš neka loša iskustva sa Kampanovim Strelama?
Slažem se da nije najasnija pozadina ko pravi, sklapa i kontroliše te Strele, ali ne bih ih tek tako osudio da su većinom loše.
Uostalom, mehanički hronograf za 300-500e, mislim da ni nema mnogo izbora.
Sent from my PAR-AL00 using Tapatalk
mihajlons
New member
Treba traziti starije modele. Nemci su preuzeli proizvodnju i prodaju i rade tri dimenzije. U 38mm i 40mm ide Sea Gull ST19 a u 42mm ide p3133.
Isto tako istorijski gledano trebalo bi da je Leonov nosio sat belim dialom i pozlacenim kazaljkama a ne crni. Mada su oba odlicni i lepi primerci.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Isto tako istorijski gledano trebalo bi da je Leonov nosio sat belim dialom i pozlacenim kazaljkama a ne crni. Mada su oba odlicni i lepi primerci.
Sent from my iPhone using Tapatalk
Haifisch23
Well-known member
Strela satovi, kao i ostali hronografi sa oznakom na brojačniku Zdelano v Rusiji ili Made in SSSR su napravljeni u Rusiji sa strane Volmaxa a u sebi nose mehanizme, koje je pravio Maktime.
Maktime je firma iz Moskve, koja je 2005 godine, od Poljota odkupila prava i opremu za proizvodnju svih hronografskih mehanizama tačnije : Poljot 3133 (dva subdiala, bez hackinga), 31659 (3133 sa hackingom); 31679 (2 subdiala + indikator Moonphase); 31681 (2 subdiala + inidkator za 24 sata) i 31682 (2 subdiala + indikator dan/noć).
Proizvodnja je trajala do 2011 godine, kada je preduzeće završilo u bankrotu. To je bila zadnja godina proizvodnje novih Poljot mehanizama. U tih 6 godina su mehanizme kupovali: Volmax, Alexander Shorkohoff, Vostok Europe, Moscow Classic, Poljot International i Junkers.
Volmax je firma, koju su 2009 godine ustanovili nekadašnji časovničari i službenici Poljota, kada su od Sergeja Pugacheva odkupili prava na upotrebu opreme, mašina i prostorija u Prvoj Moskvoskoj fabrici satova. Pugachev je odkupio ostatke Poljota 2006 godine.
Zato je najbolja reizdanja pravio Volmax, jer su satove radili isti ljudi, koji su ih radili u Poljotu. Poljot je 2002 godine lansirao sopstvena reizdanja ovih hronografa. Uz to, Volmax je jedini imao prava za komercijalnu prodaju Poljot hronografa.
Krajem 2012 godine i Volmax završava u bankrotu. Time je prodaja već napravljenih modela bila prepuštena distributerima a najveći je bio Jurij Levenberg. Od njega je najviše kupovao Poljot 24de (Julian Kampmann) i tako su se povremeno mogli dobiti neki NOS modeli.
Jurij Levenberg je u Rusiji rođen kolekcionar i poznavaoc sovjetske horologije. Još 1999 u Minhenu registruje svoju firmu i postaje glavni uvoznik Poljotovih hronografa za tržište Nemačke (Okean, Sturmanskie, Blue Angels i Aviator), koje je Moskvovska firma reizdala 2001 godine.
Kada su 2013 godine sa strane Evropske unije uvedene sankcije na uvoz proizvoda iz Rusije, firma Jurija Levenberga, Strela watches Company, počinje sa uvozom mehanizama iz Rusije, koje su zbog restrikcija označavali sa Ruskiji mehanizam. Radilo se već o napravljenim mehanizmima, koje je pre bankrota napravio Maktime. Ti satovi su onda sastavljani u Nemačkoj, tačnije u Minhenu, gde je Jurij organizovao proizvodnju. Radi se o vrlo malim količinama, po serijama od nekoliko stotina komada i taj posao je radilo nekoliko lokalnih časovničara a kućišta su uvozili iz Kine. Čak i takva, ta kućišta su bolja od originalnih, jer su napravljena iz punog čelika.
Kada je na tržištu nestalo 3133 mehanizama, tada Jurij u igru uvodi Seagul ST19 a Strela hronografe obično označava sa Ruskaja Legenda. Sve delove uvozi iz Kine i još uvek se sastavljaju u Minhenu. Bar je tako bilo do 2019 a verovatno je i sada.
Svaka Strela sa Poljot 3133 kalibrom nosi u sebi mehanizam, koji je zaista napravljen u Rusiji i zbog toga takav sat uprkos svemu ima određenu horološku vrednost, jer ga je stovrio legalni naslednik Poljota na istim mašinama i sa uglavnom istim ljudima.
Uzgred, ST19 nije nikakva kopija Venusa 150 nego je zvanično kupljen mehanizam Venus 175, kojeg je Fabrika satova Tianjin kupila od Venusa, 1962 godine, dok je Poljot 3017 iz 1959 godine zaista bila kopija Venusa 150.
Mihajlo, potražnja za satovima Junkers se neće povećati zato, što je vlasnik, firma Point Tec, morala da promeni ime (naime, porodica Junkers je odlučila, da će i sama započeti proizvodnju satova pod tim brendom), odnosno preuzmu naziv firme po jednoj od svojih linija - Iron Annie, nego zato, što se kalibar 3133 više ne proizvodi, pa će to u neku ruku (verovatno a i to će biti neznatno) podići cenu njihovih modela. Inače, staklo na poklopcu nije safirno nego mineralno, dok je prednje zaista safirno.
Maktime je firma iz Moskve, koja je 2005 godine, od Poljota odkupila prava i opremu za proizvodnju svih hronografskih mehanizama tačnije : Poljot 3133 (dva subdiala, bez hackinga), 31659 (3133 sa hackingom); 31679 (2 subdiala + indikator Moonphase); 31681 (2 subdiala + inidkator za 24 sata) i 31682 (2 subdiala + indikator dan/noć).
Proizvodnja je trajala do 2011 godine, kada je preduzeće završilo u bankrotu. To je bila zadnja godina proizvodnje novih Poljot mehanizama. U tih 6 godina su mehanizme kupovali: Volmax, Alexander Shorkohoff, Vostok Europe, Moscow Classic, Poljot International i Junkers.
Volmax je firma, koju su 2009 godine ustanovili nekadašnji časovničari i službenici Poljota, kada su od Sergeja Pugacheva odkupili prava na upotrebu opreme, mašina i prostorija u Prvoj Moskvoskoj fabrici satova. Pugachev je odkupio ostatke Poljota 2006 godine.
Zato je najbolja reizdanja pravio Volmax, jer su satove radili isti ljudi, koji su ih radili u Poljotu. Poljot je 2002 godine lansirao sopstvena reizdanja ovih hronografa. Uz to, Volmax je jedini imao prava za komercijalnu prodaju Poljot hronografa.
Krajem 2012 godine i Volmax završava u bankrotu. Time je prodaja već napravljenih modela bila prepuštena distributerima a najveći je bio Jurij Levenberg. Od njega je najviše kupovao Poljot 24de (Julian Kampmann) i tako su se povremeno mogli dobiti neki NOS modeli.
Jurij Levenberg je u Rusiji rođen kolekcionar i poznavaoc sovjetske horologije. Još 1999 u Minhenu registruje svoju firmu i postaje glavni uvoznik Poljotovih hronografa za tržište Nemačke (Okean, Sturmanskie, Blue Angels i Aviator), koje je Moskvovska firma reizdala 2001 godine.
Kada su 2013 godine sa strane Evropske unije uvedene sankcije na uvoz proizvoda iz Rusije, firma Jurija Levenberga, Strela watches Company, počinje sa uvozom mehanizama iz Rusije, koje su zbog restrikcija označavali sa Ruskiji mehanizam. Radilo se već o napravljenim mehanizmima, koje je pre bankrota napravio Maktime. Ti satovi su onda sastavljani u Nemačkoj, tačnije u Minhenu, gde je Jurij organizovao proizvodnju. Radi se o vrlo malim količinama, po serijama od nekoliko stotina komada i taj posao je radilo nekoliko lokalnih časovničara a kućišta su uvozili iz Kine. Čak i takva, ta kućišta su bolja od originalnih, jer su napravljena iz punog čelika.
Kada je na tržištu nestalo 3133 mehanizama, tada Jurij u igru uvodi Seagul ST19 a Strela hronografe obično označava sa Ruskaja Legenda. Sve delove uvozi iz Kine i još uvek se sastavljaju u Minhenu. Bar je tako bilo do 2019 a verovatno je i sada.
Svaka Strela sa Poljot 3133 kalibrom nosi u sebi mehanizam, koji je zaista napravljen u Rusiji i zbog toga takav sat uprkos svemu ima određenu horološku vrednost, jer ga je stovrio legalni naslednik Poljota na istim mašinama i sa uglavnom istim ljudima.
Uzgred, ST19 nije nikakva kopija Venusa 150 nego je zvanično kupljen mehanizam Venus 175, kojeg je Fabrika satova Tianjin kupila od Venusa, 1962 godine, dok je Poljot 3017 iz 1959 godine zaista bila kopija Venusa 150.
Mihajlo, potražnja za satovima Junkers se neće povećati zato, što je vlasnik, firma Point Tec, morala da promeni ime (naime, porodica Junkers je odlučila, da će i sama započeti proizvodnju satova pod tim brendom), odnosno preuzmu naziv firme po jednoj od svojih linija - Iron Annie, nego zato, što se kalibar 3133 više ne proizvodi, pa će to u neku ruku (verovatno a i to će biti neznatno) podići cenu njihovih modela. Inače, staklo na poklopcu nije safirno nego mineralno, dok je prednje zaista safirno.
Last edited:
mihajlons
New member
Odlicno, sada koliko sam shvatio ako me vec greje ljubav da pronadjem i kupim taj sat treba jednostavno da budem svestan da je uzaludno preplacivati ga nego jednostavno naci neki jeftiniji primerak koji radi. Jer ovo sta se s njima desava nije normalno. Satovi po netu 400-500-600-700€, na Chrono Portugalac prodaje za 1450€. Uzas
Sent from my iPhone using Tapatalk
Sent from my iPhone using Tapatalk
mihajlons
New member
mihajlons
New member
Mnogo mi se satova svidja, al retko da hocu bas taj da kupim. Da sam kuci verovatno da bih zeleo da ga vidim uzivo, stavim na ruku, pogledaj kako to izgleda iz svih uglova. Ovo ovako kad nemam pristup samo me lupa po glavi i po dzepu. Lakse bi mi bilo da sam kuci. Evo recimo ja sam bio lud za Pan Europ dok ga nisam video uzivo, sad ce neko glavu da mi skine al meni nije legao. Kao ni vecina njihovih modela. Dok mi se Traveller uvek dopadao. Od mnogo mnogo satova sam odustao ksd sam video uzivo. Zato je Aqua Terra bila ljubav na prvi pogled. Moonwatch mi se nije nikako svidjao dok ga nisam stavio na ruku. Tad je to bilo to.Tebe baš drma satitis. I tačno mogu da se vide faze kroz koje je većina nas prošla
Squale, Sinn, Strela, Yema,...
Da ne pominjem Hamilton i tako te
Sent from my Nokia 6.1 using Tapatalk
Zato bih voleo da sam kuci, pa da se vidimo, druzimo, pogledamo malo satove, vidimo uzivo neke lepe modele. Suzimo pretragu za licnu kolekciju. Ovako ja imam na Chrono24 i KP preko 200 sacuvanih oglasa koje pratim. A realno pitanje dal bih jedan odlucio da uzmem kad bih video uzivo
Sent from my SM-A605FN using Tapatalk
mihajlons
New member
Evo u Bomar Promenadi stoji Pan Europ od otvaranja, nikad nije prodat. Cak stoji i akcijska cena
Sent from my SM-A605FN using Tapatalk
Dakle, ja sam početnik u svetu satova. Ne znam mnogo odnosno vrlo malo znam. Slažem se za nove satove što ste rekli. U vintage se ne razumem smatram da treba biti stručnjak. Ja kupujem satove novije proizvodnje ali polovne. Na KP. Sa jednim likom imam zaista dobru saradnju. Prekosutra mi od njega stižu dva sata, ukupno od njega ću imati četiri sata. A još od dva lika sa KP sam kupio.
Послато са SM-G780G помоћу Тапатока
Послато са SM-G780G помоћу Тапатока
Haifisch23
Well-known member
Milane,
Taj tvoj dar, da svaku debatu svedeš na nivo i kvalitet šankerske priče je zaista neprikosnoven. I to ne one obične šankerske žvake, nego one nakon sedamnaeste runde. Obično borci za džihad u ruci drže knjigu ili mač a ti prevrnutu čašu. Šteta.
Kada je 2011 godine Hamilton Pan Europ Chrono, povodom 40 godišnjice originalnog modela bio reizdan, limitirana količina u 1971 primeraka je bilo rasprodana u 14 dana nakon najave na Baselworldu. 90 % posto te serije nije nikad došlo u prodavnice a onih 10 % samo privremeno u nekoliko većih salona u SAD, da bi se mogli videti uživo. Za Hamilton, koji je tada na godišnjem nivou prodavao oko 110.000 satova, količina od 1978 komada nikako nije bila zanemariva.
Koliki je "neuspeh" te serije govori činjenica, da se hronograf u crnoj i srebrnoj kombinaciji pravio sledećih 8 godina a day-date verzija od 2014 do 2020 godine. To što se nađe još neki primerak, koji stoji u izlozima ne znači, da se slabo prodavao. Ima puno poznatijih modela renomiranih brendova, koji se ne prodaju do zadnjeg komada. Kada se za nekoliko godina bude ponegde našao usamljeni primerak današnjeg hronografa Intramatic Panda, koji se već dve godine odlično prodaje, ti ćeš tvrditi da to niko ne kupuje. Bože dragi, šta sve ovde čovek ne može pročitati.
"Kampmannovi" satovi se ništa više ne kvare, kao i original Poljoti. Iako je 3133 po svom DNK Valjoux 7733, to ne znači, da je istog kvaliteta. Jedno je arhitektura mehanizma a drugo njegov fizički performans odnosno struktura materijala i kvalitet izrade. Poljot je u '80 godinama ušao u veliku krizu i time se kvalitet izrade znatno smanjio. Od pozlate, koja se smanjila sa 20 na 4 mikrona, do kvalitete materijala, stepena obrade mehanizama i tako dalje. Najbolji Okeani i Sturmanskie su bili pravljeni u kratkom periodu od 1976 do 1982 godine a te je nemoguće dobiti na tržištu, jer nisu bili namenjeni komercijalnoj prodaji. Kada uporediš Volmaxov mehanizam i Poljotov 3133 iz kasnih osamdesetih ili 2000 godine, vidi se da je stepen finiširanja jednak. Znam, da znaš, da finiširanje ne znači ukrašavanje mehanizma, pa me čudi, da pišeš koještarije po forumu. Nije jednako, kada je stepen poliranja zupčanika različit, jer oni koji su slabije polirani prilikom eksplotacije prave veće trenje, zbog robusnije površine nastaje više mikročestica, koje se zavlače u mehanizam i utiču na preciznost i dužinu kvalitetnog rada. Vrhunsko poliranje utiče i na stepen korozivnosti površine, koje može biti oku nevidljivo ali isto utiče na performans rada. Npr. zato uvek ističem i kolegama preporučujem, da se odlučuju za top i hronometar verziju mehanizama, jer se ne radi samo o različitom kvlaitetu materijala u spirali, glavnoj oprugi i antišok sistemu nego i stepenu finiširanja odnosno završne obrade mehanizama - pre svega poliranja i (ako im je u mogućnosti kupovine), angliranja. Elabore ETA 2824 i Top i COSC ETA 2824, Elabore 2892-A2 vs COSC ETA 2892-A2, Elabore 7750 vs COSC 7750 su sasvim različite priče i zbog toga je takva razlika u ceni satova sa različitim gradacijama. Zbog toga većina novih entry Seika, Orienta i Citizena prilikom sobnog merenja rade u hronometar granicama, a priča nakon određenog doba dobija sasvim drugu sliku, jer su to mehanizmi, koji su rezultat nikakve završne obrade mehanizama, poliranje je osnovno, površine su hrapave i sve rezultira u poznatom -45 +35 tandemu.
Znam da znaš o čemu pričam, pa zato jednostavno napravi uporedbu čuvenog Omega 321 kalibra (odnosno Lemania 2310) sa verzijom, koja se našla u Vacheron Constantinu kao VC 1142 ili Patek Philippu kao CH 27-70. Šta znači normalan stepen finiširanja, a šta znači, kada ga u ruke dobije Haute Hologerie razred.
Taj tvoj dar, da svaku debatu svedeš na nivo i kvalitet šankerske priče je zaista neprikosnoven. I to ne one obične šankerske žvake, nego one nakon sedamnaeste runde. Obično borci za džihad u ruci drže knjigu ili mač a ti prevrnutu čašu. Šteta.
Kada je 2011 godine Hamilton Pan Europ Chrono, povodom 40 godišnjice originalnog modela bio reizdan, limitirana količina u 1971 primeraka je bilo rasprodana u 14 dana nakon najave na Baselworldu. 90 % posto te serije nije nikad došlo u prodavnice a onih 10 % samo privremeno u nekoliko većih salona u SAD, da bi se mogli videti uživo. Za Hamilton, koji je tada na godišnjem nivou prodavao oko 110.000 satova, količina od 1978 komada nikako nije bila zanemariva.
Koliki je "neuspeh" te serije govori činjenica, da se hronograf u crnoj i srebrnoj kombinaciji pravio sledećih 8 godina a day-date verzija od 2014 do 2020 godine. To što se nađe još neki primerak, koji stoji u izlozima ne znači, da se slabo prodavao. Ima puno poznatijih modela renomiranih brendova, koji se ne prodaju do zadnjeg komada. Kada se za nekoliko godina bude ponegde našao usamljeni primerak današnjeg hronografa Intramatic Panda, koji se već dve godine odlično prodaje, ti ćeš tvrditi da to niko ne kupuje. Bože dragi, šta sve ovde čovek ne može pročitati.
"Kampmannovi" satovi se ništa više ne kvare, kao i original Poljoti. Iako je 3133 po svom DNK Valjoux 7733, to ne znači, da je istog kvaliteta. Jedno je arhitektura mehanizma a drugo njegov fizički performans odnosno struktura materijala i kvalitet izrade. Poljot je u '80 godinama ušao u veliku krizu i time se kvalitet izrade znatno smanjio. Od pozlate, koja se smanjila sa 20 na 4 mikrona, do kvalitete materijala, stepena obrade mehanizama i tako dalje. Najbolji Okeani i Sturmanskie su bili pravljeni u kratkom periodu od 1976 do 1982 godine a te je nemoguće dobiti na tržištu, jer nisu bili namenjeni komercijalnoj prodaji. Kada uporediš Volmaxov mehanizam i Poljotov 3133 iz kasnih osamdesetih ili 2000 godine, vidi se da je stepen finiširanja jednak. Znam, da znaš, da finiširanje ne znači ukrašavanje mehanizma, pa me čudi, da pišeš koještarije po forumu. Nije jednako, kada je stepen poliranja zupčanika različit, jer oni koji su slabije polirani prilikom eksplotacije prave veće trenje, zbog robusnije površine nastaje više mikročestica, koje se zavlače u mehanizam i utiču na preciznost i dužinu kvalitetnog rada. Vrhunsko poliranje utiče i na stepen korozivnosti površine, koje može biti oku nevidljivo ali isto utiče na performans rada. Npr. zato uvek ističem i kolegama preporučujem, da se odlučuju za top i hronometar verziju mehanizama, jer se ne radi samo o različitom kvlaitetu materijala u spirali, glavnoj oprugi i antišok sistemu nego i stepenu finiširanja odnosno završne obrade mehanizama - pre svega poliranja i (ako im je u mogućnosti kupovine), angliranja. Elabore ETA 2824 i Top i COSC ETA 2824, Elabore 2892-A2 vs COSC ETA 2892-A2, Elabore 7750 vs COSC 7750 su sasvim različite priče i zbog toga je takva razlika u ceni satova sa različitim gradacijama. Zbog toga većina novih entry Seika, Orienta i Citizena prilikom sobnog merenja rade u hronometar granicama, a priča nakon određenog doba dobija sasvim drugu sliku, jer su to mehanizmi, koji su rezultat nikakve završne obrade mehanizama, poliranje je osnovno, površine su hrapave i sve rezultira u poznatom -45 +35 tandemu.
Znam da znaš o čemu pričam, pa zato jednostavno napravi uporedbu čuvenog Omega 321 kalibra (odnosno Lemania 2310) sa verzijom, koja se našla u Vacheron Constantinu kao VC 1142 ili Patek Philippu kao CH 27-70. Šta znači normalan stepen finiširanja, a šta znači, kada ga u ruke dobije Haute Hologerie razred.
